br. 07-00-401/2023-02  datum: 29.12.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je protiv AA, podnela BB. U pritužbi i dopunama pritužbe navedeno je da pritužilja podiže penziju i plaća račune u ekspozituri „Pošte“ br. … od njenog otvaranja u holu suda, budući da stanuje u neposrednoj blizini, ali da je tokom jula meseca onemogućena da pristupi ovoj ekspozituri uz obrazloženje obezbeđenja da se sudije bune i da se radi o sudskoj pošti. Pritužilja je navela da je operisala kičmu i da se otežano kreće, te da je ovakav pristup izuzetno pogodio jer nije u mogućnosti da ode do druge pošte. Prema navodima iz izjašnjenja, u zgradi AA, a u cilju lakšeg rešavanja svih potreba koje građani imaju u sudu, a koje mogu biti brojne (parnični, krivični ili porodični sporovi, overe, pribavljanje međunarodnih dokumenata) nalazi se izdvojeni šalter „Pošte“ radi plaćanja sudskih usluga, te da se šalteri ove vrste nalaze i u zgradi Vrhovnog suda, Palati pravde, kao i u drugim državnim organima. U izjašnjenju se dalje navodi da AA svakodnevno poseti oko 6000 građana i svaki od njih ima slobodan pristup zgradi suda bez obzira na državljanstvo, nacionalnu pripadnost, pol, starosno doba, a pod uslovom da ima potrebu rešavanja pitanja iz sudske nadležnosti. U izjašnjenju je navedeno da iz pritužbe proističe da njena podnositeljka nije imala nikakvu potrebu rešavanja ličnih stvari u sudu, niti korišćenja sudskih usluga, iz kog razloga ne postoji diskriminacija po bilo kom osnovu. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenih činjenica, konstatovano je da je „Pošta Srbije“ u odgovoru pritužilji ukazala da ne ograničava dolazak korisnika ni u jednu poštu, pa ni ovu. Dalje je konstatovano da je Pravilnikom o kućnom redu u sudskoj zgradi AA, propisano da je pravosudni stražar ovlašćen da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu suda, što je u konkretnom slučaju i učinio, saznavši tom prilikom razlog dolaska podnositeljke pritužbe. Tim pravilnikom su eksplicitno propisane situacije u kojima pravosudni stražar ima ovlašćenje da zabrani licu ulazak u zgradu suda – kada lice poseduje oružje, opasno oruđe, kada je dejstvom alkohola ili drugih omamljujućih sredstava, ili kada ometa red i mir. Poverenik je utvrdio da navodi iz izjašnjenja AA da je uslov za ulazak u zgradu potreba konkretnog lica za rešavanje pitanja iz sudske nadležnosti, ne proizlaze iz odredaba citiranog pravilnika. Članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Poverenik ukazuje da kada bi se Pravilnikom i propisalo ovakvo neutralno pravilo, takvo ograničenje moralo bi se opravdati legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja morala bi biti primerena i nužna. Imajući u vidu navedeno, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, nakon sprovedenog postupka Poverenik je dao mišljenje da je došlo do povrede člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije i AA preporučio da podnositeljki pritužbe, u skladu sa propisima, dozvoli pristup sudu, a time i Pošti koja se nalazi u zgradi suda, uvažavajući njeno zdravstveno stanje i starosno doba.

1.  TOK POSTUPKA

1.1.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu BB koju je podnela protiv AA, …

1.2.  U pritužbi od 8. avgusta 2023. godine i dopunama pritužbe od 14. avgusta i 12. septembra 2023. godine, između ostalog, navedeno je:

– da podnositeljka pritužbe podiže penziju i plaća račune u ekspozituri „Pošte“ br. … od njenog otvaranja u holu suda, budući da stanuje u …;

– da je tokom jula meseca ove godine onemogućena da pristupi ovoj ekspozituri „Pošte“, uz obrazloženje obezbeđenja da se sudije bune i da se radi o sudskoj pošti;

– da se obratila JP „Pošta Srbije“ i dobila odgovor da ovo preduzeće ne ograničava dolazak korisnika u svoje ekspoziture, te da obezbeđenje AA nije u nadležnosti ovog preduzeća;

– da je s obzirom na to da je operisala kičmu i da se otežano kreće, ovakav pristup  izuzetno pogodio;

– da je 11. avgusta 2023. godine oko 13 sati otišla u navedenu ekspozituru „Pošte“, ali je dobila isti odgovor kao i prilikom prethodnog dolaska, uprkos činjenici da u prostorijama ove ekspoziture nije bilo korisnika;

– da je tom prilikom ipak odlučila da uđe u „Poštu“ i podigne penziju, rekavši obezbeđenju da „zove miliciju ili predsednika suda“ da je izbacuju, te je za par minuta ušla, završila posao i izašla;

– da je zbog diskriminatornog postupanja na osnovu njenog starosnog doba i poniženja koje je doživela bila vidno potresena;

– da nije u finansijskoj mogućnosti da plaća taksi do neke druge pošte, a zbog bolova nije u stanju da se normalno kreće;

– da od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti traži da razmotri i reši njen problem, jer joj nije jasno diskriminatorsko postupanje suda.

1.3.  U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljena je fotokopija imejl komunikacije BB i JP „Pošta Srbije“ od 1. i 2. avgusta 2023. godine.

1.4.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], te je zatražio izjašnjenje na pritužbene navode od AA.

1.5.   U izjašnjenju AA od 8. septembra 2023. godine, između ostalog, navedeno je:

– da je AA državni organ koji vrši sudsku vlast, odnosno rešava sporove u oblasti građanskog i krivičnog prava;

– da radi obavljanja poslova koji se tiču vršenja sudske vlasti ili neke od usluga koje građanima pruža sud, zgradi mogu pristupiti svi građani nezavisno od državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskog ili političkog ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, starosne dobi, članstva u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i dr;

– da prema zvaničnim podacima suda, AA svakodnevno poseti oko 6000 građana;

– da shodno navedenom, svaki građanin Republike Srbije ima slobodan pristup zgradi AA bez obzira na državljanstvo, nacionalnu pripadnost, pol, starosnu dob, a pod uslovom da ima potrebu rešavanja pitanja iz sudske nadležnosti;

– da u tom smislu građanka BB, kao i svaki drugi građanin Republike Srbije, ima slobodan pristup sudu u cilju obavljanja poslova koji se tiču vršenja sudske vlasti;

– da se u zgradi AA, a u cilju lakšeg rešavanja svih potreba koje građani imaju u sudu, a koje mogu biti brojne (parnični, krivični ili porodični sporovi, overe, pribavljanje međunarodnih dokumenata), nalazi izdvojeni šalter „Pošte“ radi plaćanja sudskih usluga, što je proisteklo iz zajedničkog dogovora „Pošte“ i suda;

– da se šalteri ove vrste nalaze i u zgradi Vrhovnog suda, Palati pravde, kao i u drugim državnim organima;

– da iz pritužbe proističe da njena podnositeljka nije imala nikakvu potrebu rešavanja ličnih stvari u sudu, niti korišćenja sudskih usluga, iz kog razloga ne postoji diskriminacija po bilo kom osnovu.

1.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zatražio od AA da dopuni izjašnjenje navodima: u čemu se sastoji zajednički dogovor „Pošte“ i suda, odnosno da li se rad izdvojenog šaltera „Pošte“ vezuje isključivo za plaćanja sudskih usluga na osnovu nekog ugovora zaključenog između ovog javnog preduzeća i AA, kao i iz kojih razloga navedenih u Pravilniku o kućnom redu u sudskoj zgradi AA, podnositeljki pritužbe nije bio dozvoljen ulaz u zgradu suda, kako bi na izdvojenom šalteru „Pošte“ preuzela penziju.

Do dana sastavljanja mišljenja sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dopuna izjašnjenja AA ovom organu nije dostavljena.

2.            ČINjENIČNO STANjE

2.1.  Uvidom u imejl poruku koju je 1. avgusta 2023. godine BB uputila JP „Pošta Srbije“ utvrđeno je da je poruka sledeće sadržine: „Molim vas da mi odgovorite, da li u ekspozituri br. …, ul. …, …, koja se nalazi u zgradi AA, mogu da podižem novac sa svog računa i vršim uplate. U julu mesecu me nisu primili, zbog toga što sam penzioner, sa obrazloženjem da je to samo sudska pošta i da se sudije bune. Nije mi jasno kakva je to diskriminacija“. U odgovoru JP „Pošta Srbije“ od 2. avgusta 2023. godine navedeno je: „Obaveštavamo Vas da Pošta Srbije ne ograničava dolazak korisnika ni u jednoj pošti. Svaki korisnik koji dođe na šalter i zatraži izvršenje usluge bilo da je u pitanju uplata – isplata novčanih sredstava ili bilo koja druga poštanska usluga, biće uslužen. Takođe Vas obaveštavamo da obezbeđenje AA nije u nadležnosti JP „Pošta Srbije“.“

3.            MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa zakonom, upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, kao i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.2.  Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.3.  Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbama člana 23. st. 1-2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju javnih usluga. Zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, propisana je odredbom člana 27. stav 1. ovog zakona.

3.4. Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014) Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporučio državama članicama niz mera u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Između ostalog, preporučeno je državama članicama da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba. Starije osobe imaju pravo na poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Oni imaju pravo da vode svoje živote samostalno, na samoodređujući i autonoman način.

3.5. Na Drugoj skupštini o starenju Ujedinjenih nacija, održanoj 2002. godine u Madridu, usvojena je Politička deklaracija o starenju zajedno sa Madridskim međunarodnim planom aktivnosti o starenju. U Političkoj deklaraciji o starenju države članice su se obavezale da eliminišu sve oblike diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Takođe, između ostalog, priznato je da sve osobe, nezavisno od godina starosti, imaju pravo na poštovanje, zdrav i bezbedan život i aktivno učešće u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom životu njihovih društava.

3.6. Prema odredbama člana 19. stav 2. Pravilnika o kućnom redu u sudskoj zgradi AA, pravosudni stražar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu suda, po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu suda licima sa oružjem, opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujućih sredstava, udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir i da drugim radnjama štiti lica i imovinu, a sve ovo na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je AA diskriminisao BB na osnovu starosnog doba i zdravstvenog stanja, time što joj je onemogućen pristup šalteru „Pošte“ koji se nalazi u zgradi ove institucije.

3.8. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje AA bilo diskriminatorno, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je AA prema njoj izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza leži na AA.

3.9. U ovom predmetu podnositeljka pritužbe učinila je verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, navodeći da je pokušala da pristupi šalteru pošte, ali da joj je sudska straža uskratila pristup. Tome u prilog govori i činjenica da se 1. avgusta 2023. godine pritužilja obratila JP „Pošta Srbije“ upitom da li u ekspozituri „koja se nalazi u zgradi AA, mogu da podižem novac sa svog računa i vršim uplate. U julu mesecu me nisu primili, zbog toga što sam penzioner, sa obrazloženjem da je to samo sudska pošta i da se sudije bune.“

3.10. AA u svom izjašnjenju nije osporio činjenične tvrdnje iz pritužbe, navodeći da je podnositeljka pritužbe pokušala da pristupi šalteru „Pošte“ odnosno zgradi AA, iz razloga koji nisu u vezi sa uslugama koje građanima pruža navedeni sud. U izjašnjenju je navedeno i da BB, kao i svaki drugi građanin Republike Srbije, ima slobodan pristup sudu, ali samo u cilju obavljanja poslova koji se tiču vršenja sudske vlasti. Takođe u izjašnjenju je dalje navedeno da u konkretnom slučaju ne postoji onemogućavanje podnositeljke pritužbe da pristupi pošti, već da uopšte boravi u prostorijama suda, usled činjenice da ona nije stranka u bilo kom postupku koji se vodi pred sudom, niti sudu pristupa usled korišćenja usluga koji ovaj organ pruža. Istakli su da se u zgradi AA nalazi izdvojeni šalter „Pošte“ radi plaćanja sudskih usluga, a u cilju lakšeg rešavanja svih potreba koje građani imaju u sudu.

S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da je „Pošta Srbije“ u odgovoru pritužilji ukazala da ne ograničava dolazak korisnika u ovu, pa ni druge pošte. Dakle, odluku o ograničavanju pristupa pošti koja se nalazi u zgradi AA, a koja je po sopstvenim navodima ovog preduzeća, ali i shodno prirodi usluga koje pruža, dostupna svim korisnicima, u konkretnom slučaju doneo je sâm sud. Poverenik takođe konstatuje da je citiranim odredbama člana 19. stav 2. Pravilnika o kućnom redu u sudskoj zgradi AA, propisano da je pravosudni stražar ovlašćen da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu suda, što je u konkretnom slučaju i učinio, saznavši tom prilikom razlog dolaska podnositeljke pritužbe. Međutim, pravilnikom su propisane i situacije u kojima pravosudni stražar ima ovlašćenje da zabrani licu ulazak u zgradu suda. Ove situacije su eksplicitno propisane Pravilnikom na način da se ulazak u sud može zabraniti iz sledećih razloga: kada lice poseduje oružje, opasno oruđe, kada je dejstvom alkohola ili drugih omamljujućih sredstava, ili kada ometa red i mir. Poverenik utvrđuje da su navodi iz izjašnjenja AA da je uslov za ulazak u zgradu potreba konkretnog lica za rešavanje pitanja iz sudske nadležnosti, ne proizlaze iz odredaba Pravilnika o kućnom redu u sudskoj zgradi. S tim u vezi, Poverenik je od AA zatražio dopunu izjašnjenja u kojoj je zatražio od suda da se izjasni u čemu se sastoji zajednički dogovor „Pošte“ i suda, odnosno da li se rad izdvojenog šaltera „Pošte“ vezuje isključivo za plaćanja sudskih usluga na osnovu nekog ugovora zaključenog između ovog javnog preduzeća i AA, kao i iz kojih razloga navedenih u Pravilniku o kućnom redu u sudskoj zgradi AA, podnositeljki pritužbe nije bio dozvoljen ulaz u zgradu suda, kako bi na izdvojenom šalteru „Pošte“ preuzela penziju. Do dana sastavljanja mišljenja sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dopuna izjašnjenja AA ovom organu nije dostavljena.

Imajući u vidu navedeno, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik nalazi da navodima iz izjašnjenja, AA nije dokazao da je postojao opravdan i na propisima zasnovan razlog da ne dozvoli ulazak u zdradu suda podnositeljki pritužbe. Pored toga, članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Poverenik ukazuje da kada bi se Pravilnikom i propisalo ovakvo neutralno pravilo, takvo ograničenje moralo bi se opravdati legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja morala bi biti primerena i nužna.

3.11. Poverenik ovom prilikom ističe da je diskriminacija na osnovu starosnog doba i zdravstvenog stanja već godinama unazad među prvim osnovama po učestalosti pritužbi podnetih ovom organu i to neretko u oblasti pružanja usluga i zbog diskriminacije lica starijih od 65 godina koja se otežano kreću. U Posebnom  izveštaju o diskriminaciji starijih građana[4] koji je Poverenik uputio Narodnoj skupštini, 2021. godine predstavljeni su različiti primeri iz prakse Poverenika. U izveštaju je posebno ukazano da poštovanje ljudskih prava starijih građana i građanki znači njihovo istinsko uključivanje u zajednicu na svim nivoima i u svim oblastima, a država i društvo treba da im pruže kontinuiranu podršku i, kada je potrebno, pomoć u ostvarivanju prava i korišćenju usluga.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je BB podnela protiv AA, utvrđeno je da je došlo do povrede člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje AA:

– da podnositeljki pritužbe, u skladu sa propisima dozvoli pristup sudu, a time i Pošti koja se nalazi u zgradi suda, uvažavajući njeno zdravstveno stanje i starosno doba.

Potrebno je da AA obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22/09 i 52/21

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06, 16/22) – Odluka o proglašenju Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije – Amandmani I – XXIX – „Službeni glasnik RS”, br. 115/21)

[4] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1044-23 Притужба због дискриминације на основу здравственог стања и старосног доба при коришћењу објеката