Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan, samostalan i specijalizovan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine.
Nаrоdnа Skupštinа Rеpublikе Srbiје izаbrаlа је 26.nоvеmbrа 2020. gоdinе Brаnkicu Јаnkоvić zа pоvеrеnicu zа zаštitu rаvnоprаvnоsti, štо је njеn drugi mаndаt nа čеlu instituciје. Normаtivni okvir rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti čine Ustav Republike Srbije, relevantni međunarodni dokumenti i opšti i posebni antidiskriminacioni zakoni Republike Srbije.
Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.
Poverenik po Zakonu o zabrani diskriminacije ima Stručnu službu, koja mu pomaže u vršenju njegove nadležnosti. Stručna služba je obrazovana Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta na koji je saglasnost dala Narodna skupština. Stručnu službu čine sektori kao osnovne ogranizacione jedinice, Kabinet Poverenika kao posebna unutrašnja jedinica, odeljenja i grupe.
Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da sprovodi postupak po pritužbama u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Poverenik je nadležan da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
Pored toga, Poverenik je dužan da podnosiocu pritužbe pruži informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, uključujući i postupak mirenja, kao i da podnosi tužbe za zaštitu od diskriminacije, uz saglasnost diskriminisane osobe.
Poverenik je, takođe, nadležan da podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije inkriminisanih antidiskriminacionim propisima.
Poverenik je ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije, kao i da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Jedan deo nadležnosti Poverenika odnosi se na praćenje stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti, o čemu Poverenik podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini.
U svom delovanju Poverenik je dužan da uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Nadležnost Poverenika je uređena Zakonom o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009 i 52/2021).
Nadležnost Poverenika
Član 33.
Poverenik:
1) licu koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju pruža informacije i savetuje ga nepristrasno i nezavisno o ostvarivanju prava i zaštiti od diskriminacije;
2) postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;
3) podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime, a za račun diskriminisanog lica, uz saglasnost tog lica, osim kada je u pitanju grupa lica ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;
4) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija;
5) podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti;
6) upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;
7) prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije;
8) uspostavlja i održava saradnju sa organima javne vlasti i organizacijama na teritoriji Republike Srbije, regionalnim, odnosno međunarodnim i drugim telima, organima i organizacijama nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije;
9) upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije;
10) sarađuje sa udruženjima, koja imaju interes za učešće u borbi protiv diskriminacije;
11) organizuje, odnosno sprovodi nezavisna istraživanja iz oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije i objavljuje stručne publikacije, obaveštenja i informacije iz oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije;
12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.