84-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti

br. 07-00-91/2022-02 datum: 6.6.2022.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A., izjavljene protiv B.B., zbog njene izjave na 15-oj sednici skupštine opštine Arilje, na kojoj je izjavila: „Ljudi koji nisu imali pomoć na drugi način tražili su je na takav način. Mi nismo izašli dole da ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici nego smo tražili ovde neku vrstu pomoći“, čime je diskriminisala celu romsku zajednicu. U izjašnjenju na pritužbu, navedeno je da je na sednici bila rasprava povodom problema koji se tiču rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Arilje i da izgovoreno nema veze sa Romima i narodom te pripadnosti kako u opštini Arilje tako i na teritoriji Republike Srbije. Dalje je B.B. u svom izjašnjenju navela da ju je predsednica skupštine opštine opomenula zbog izgovorene reči, nakon čega je rekla: „U redu, prihvatam, izvinjavam se“. Poverenik je utvrdio da je na 15-oj sednici SO Arilje  B.B., između ostalog, izjavila: „Mi nismo izašli dole da ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici već smo tražili ovde neku vrstu pomoći, e ta pomoć koju tražimo ne treba vas da pogađa, jer ste vi prvi na liniji naše odbrane po bilo kom problemu u gradu“. Dalje je utvrđeno da je nakon ovog izlaganja B.B., predsednica skupštine ukazala odbornici da je u pitanju nekorektan govor, nakon čega je ona uputila izvinjenje, navodeći: „U redu, prihvatam, izvinjavam se.“ Prilikom analize izjave B.B., Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog, postoji i radi zaštite prava i ugleda drugih, kako to, propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je utvrdio da izjava odbornice B.B. koju je dala u SO Arilje izrečena u negativnom konketstu kroz širenje negativnih stereotipa i predrasuda prema romskoj nacionalnoj manjini. Imajući u vidi kontekst izjave u kojoj je odbornica upotrebila izraz „ciganišemo“ Poverenik je dao mišljenje da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Imajući u vidu da se B.B, odmah nakon date izjave javno izvinila, Poverenik je dao preporuku da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu A.A. izjavljenu protiv B., odbornice u SO Arilje, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti“.

 

  • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

  • da je u lokalnoj samoupravi u opštini Arilje,  dana 11.2.2022. godine, održana 15-a sednica  skupštine opštine Arilje, na kojoj se govorilo o infrastrukturi ove opštine;
  • da je odbornica skupštine opštine Arilje ukazujući nadležnima na zastoj radova na putevima i haosu u kojem se nalazi opština Arilje, s obzirom na okolnosti da se preduzmu određene mere i dođe do sanacije i završetka radova koristila reč „ciganisati“ u lošem kontekstu;
  • da je tom prilikom odbornica iznela na radnom mestu, na sednici opštine ispred celog rukovodstva, zaposlenih, predsednika i zamenika opštiene sledeće: „Ljudi koji nisu imali pomoć na drugi način tražili su je na takav način.“ Mi nismo izašli dole da ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici nego smo tražili ovde neku vrstu pomoći.“
  • da reč „ciganin“ potiče od grčke reči koja u prevodu znači prljav i nedodirljiv, u romskoj jeziku ne postoji reč ciganin;
  • da je odbornica skupštine opštine Arilje u ovom kontekstu koristila reč „ciganisati“ kao pridev što dovodi do diskriminacije cele romske zajednice, ne samo na teritoriji opštine Arilje, već i šire;
  • da njena izjava izaziva rasnu, versku, nacionalnu mržnju i time dovodi romsku zajednicu u neravnopravan položaj;
  • da je ceo događaj snimljen i prikazan na lokalnoj televiziji, a zatim objavljen od strane TV Požega na jutjub kanalu, kao i da niko od rukovodstva i zaposlenih na sednici nije reagovao, što dovodi do situacije da su svi prisutni podržali ovakav diskriminatoran postupak.

 

U pritužbi je naveden link snimka sednice:  https://www.youtube.com/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s.

 

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje B.B., odbornice SO Arilje.

  • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

 

  • da da je odbornica „Zdrava Srbija“ u SO Arilje, a zaposlena je u privrednom društvu „Stefan“ d.o.o. Arilje;
  • da se na 15-oj sednici SO Arilje pod tačkom 4. dnevnog reda postavilo, između ostalog, pitanje izgradnje deonice, tj. rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Požega i problemi koji su nastali u pogledu nezavršenih deonica ostavljenih šahta na površini koje predstavljaju opasnost za vozače;
  • da je, među ostalim odbornicima i ona istakla ovaj problem i iznela svoje viđenje situacije koja je nastala usled rekonstrukcije navedene deonice;
  • da je istakla da su građani naselja Tatojevica koja pripada opštini Požega doveli televiziju pa su izašli na put „jer im je dojadila muka, prašina, bezobrazluk koji je trajao mesecima, prema tome jel treba to da se desi i tu“ (misleći na deonicu koja je problematična na teritoriji opštine Arilje);
  • da je zatim istakla: „Ljudi koji nisu imali pomoć tražili su je na takav način. Mi nismo išli da se ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici već smo tražili ovde neku vrstu pomoći“ (misleći na pomoć u opštini a ne na ulici);
  • da je na osnovu celokupne izjave i konteksta u kome je upotrebljena reč „ciganišemo“ nema veze sa Romima i narodom te pripadnosti kako u opštini Arilje tako i na teritoriji Republike Srbije;
  • da ju je i predsednica skupštine opštine opomenula zbog izgovorene reči, kako se ne bi pogrešno shvatila, što je i učinjeno, zbog čega je rekla: „U redu, prihvatam, izvinjavam se“, što se može utvrditi i iz snimka koji je dostavljen, a mogu potvrditi i svedoci, zbog čega su neosnovani navodi pritužbe da na sednici skupštine opštine rukovodstvo nije reagovalo;
  • da je izgovorena reč na skupštini opštine rečena u kontekstu načina borbe protiv određenih nedostataka i problema koji se tiču rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Arilje;
  • da njena izjava ni na koji način nije izazivala versku ili nacionalnu mržnju niti dovodila u neravnopravan položaj pripadnike romske nacionalnosti, odnosno da nije podsticao diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica romske nacionalnosti.

 

U prilogu izjašnjenja dostavljen je CD-snimak sa 15- e sednice SO Arilje.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1.    U toku postupka izvršen je uvid u link koji je podnosilac pritužbe  Udruženje građana „Ustanite Romi“ navelo u pritužbi, i to:  https://www.youtube.com/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s  Međutim, Poverenik konstatuje da sadržaj ovog linka nije dostupan za pregled, zbog čega se iz ovog dokaza ne mogu utvrditi navodi iz pritužbe.

2.2. Uvidom u CD-snimak sa 15-e sednice skupštine opštine Arilje, koji je dostavila odbornica B.B. u prilogu izjašnjenja, utvrđeno je da je na početku sednice predsednica SO Arilje konstatovala da je usvojeni dnevni red na ovoj sednici: 1. rešenje o potvrđivanju mandata odbornika SO Arilje, 2. rešenje o razrešenju opštinske izborne komisije, 3. rešenje o imenovanju opštinske izborne komisije, 4. pitanja i predlozi. Dalje je utvrđeno da su povodom četvrte tačke dnevnog reda odbornici postavljali pitanja rekonstrukcije deonice puta Ivanjica-Požega i problema koji su nastali zbog ove nezavršene deonice. Odbornica B.B. je ovom prilikom, između ostalog, izjavila: „Pametni građani dela Tatojevica su doveli televiziju, pa su izašli na put, jer im je dodijala muka, prašina, bezobrazluk koji je trajao mesecima, prema tome jel treba to da se desi i tu“. Zatim je istakla: „Mislim, ne znam, znači ljudi koji nisu imali pomoć na drugi način tražili su je na takav način. Mi nismo izašli dole da ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici već smo tražili ovde neku vrstu pomoći, e ta pomoć koju tražimo ne treba vas da pogađa, jer ste vi prvi na liniji naše odbrane po bilo kom problemu u gradu“. Nakon ovog izlaganja B.B., predsednica skupštine  ukazala je odbornici na termin „ciganišemo“, rekavši joj: „Samo bih zamolila odbornicu B.B., rekli ste nećemo da ciganišemo, pa Vas molim“, nakon čega je B.B. uputila izvinjenje, navodeći: „U redu, prihvatam, izvinjavam se.“

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.

3.2. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5] Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[6], odredbom člana 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

3.4. Prema odredbama Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava,[7] a strane ugovornice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.[8]

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je između ostalog zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[10] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

 

3.7. Zakonom o lokalnoj samoupravi[11] propisano je da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.8.  Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li izjava odbornice B.B., koju je dala u Skupštini opštine Arilje predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno povredu Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9.  Prilikom razmatranja ovog predmeta, Poverenik najpre ističe da je predmet pritužbe izjava koju je odbornica B.B. dala za skupštinskom govornicom Skupštine opštine Arilje, dakle u svojstvu odbornice, zbog čega je relevantna odredba člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, ovom odredbom je propisano da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela. Istu odredbu predviđa i Poslovnik o radu Skupštine opštine Arilje[12]. S tim u vezi, može se konstatovati da u konkretnom slučaju ne postoje procesne prepreke za vođenje postupka pred Poverenikom protiv odbornice protiv koje je podneta pritužba, budući da Poverenik nema naredbodavna i represivna ovlašćenja, pa samim tim ni mogućnost da izrekne kaznu zatvora ili neku drugu meru lišavanja slobode lica protiv kojeg se vodi postupak.

 

3.10. Polazeći od predmeta pritužbe Poverenik ukazuje da odredba člana 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok je odredbom stava 2. ovog člana propisano da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ali da se ta sloboda, između ostalog može podvrgnuti ograničenjima radi zaštite ugleda ili prava drugih.

 

Odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije.

 

3.11. S tim u vezi, Poverenik je razmatrao izjavu odbornice B.B. koju je dala u Skupštini opštine Arilje, navodeći“ Mi nismo izašli dole da ciganišemo i da tražimo neke stvari na ulici već smo tražili ovde neku vrstu pomoći“. Imajući u vidi kontekst izjave u kojoj je odbornica upotrebila izraz „ciganišemo“ može se zaključiti da je ovom izjavom izrazila negativne stereotipe o načinu života romske nacionalne manjine, te da je ovakvom izjavom povukla paralelu da stanovnici lokalne zajednice čija je predstavnica u skupštini opštine koji nisu na takav način tražili pomoć, već  od nadležnih institucija, tj. u skupštini. Poverenik posebno ukazuje da je korišćenje termina kao što su „Cigani, ciganisati, cigančiti“, društveno neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica čitave jedne etničke zajednice, koja je jedna od najmargilizovanijih društvenih grupa.

 

Činjenica da je u pitanju izjava odbornice SO Arilje, povlači i njenu veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude prema romskoj nacionalnoj manjini. Na navedeno ukazuje i presuda Apelacionog suda u Beogradu[13], u kojoj je sud izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“.

 

3.12. Na kraju, Poverenik pohvaljuje reakciju predsednice skupštine koja je ukazala odbornici na termin „ciganišemo“, kao i odbornice B.B., koja je odmah prihvatila datu primedbu i javno se izvinila, rekavši: „U redu, prihvatam, izvinjavam se.“ Takođe, iako u postupcima za zaštitu od diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da diskriminacija može biti izvršena i bez namere da se određeno lice ili grupa lica diskriminiše, u konkretnom slučaju, ovim se i potvrđuje da odbornica nije imala nameru da uznemiri i ponizi pripadnike ove nacionalne manjine. Međutim bez obzira na to ova izjava je izazvala uznemirenje i ponižavajuće postupanje kod pripadnika ove nacionalne manjine zbog čega je i podneta pritužba Povereniku.

 

3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji.[14] Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojem je u toku 2021. godine zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto ukupno 96 pritužbi. Najveći broj pritužbi, kao i prethodnih godina, podnet je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine (74), što čini 77,1% od svih pritužbi koje su podnete zbog diskriminacije po ovom osnovu.[15] Ovom prilikom napominjemo i da zaključci istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta ukazuju da najveći stepen etničke distance prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a 28,5% prihvatilo bi ih za supružnika.[16]

 

 

  1. MIŠLjENjE

 

Izjavom koju je odbornica B.B., dala na sednici SO Arilje povređene su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B. da:

Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21)

[4] Član 46. stav 1. Ustava RS

[5] Član 46. stav 2. Ustava RS

[6] „Sl. list SCG“- Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 1.

[8] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 3. stav 1.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije, („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 2. stav 1. tačka 1.

[10] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“, br. 11/02, „Sl. list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US i 4718), član 3.

[11] Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14, 101/16, 47/18 i 111/21), član 37.

[12] https://arilje.org.rs/index.php/dokumenta/opstina-arilje/normativna-akta/file/36-poslovnik-o-radu-skupstine-opstine-arilje

 

[13] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

[14] Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[15] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[16] Istraživanje socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji, Centar za istraživanje etniciteta, 2020. Dostupno na: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon84-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top