br. 07-00-573/2021-02 datum: 21.4.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženja građana A. A.  protiv banke B. B., zbog diskriminacije lica na osnovu starosnog doba, u oblasti pružanja usluga korišćenja kredita kod banaka. Udruženje građana obavestilo je Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga korišćenja kredita kod banaka“, kako bi neposredno proverili da li zaposleni u bankama prilikom pružanja svojih usluga poštuju Zakon o zabrani diskriminacije. U pritužbi je dalje navedeno da je dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (13. septembra 2021. godine, u 9:00 časova posetila poslovnicu banke na Novom Beogradu u pratnji, V. V. koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana A. A., kako bi se informisala o uslovima za dodelu gotovinskog dinarskog kredita za građane starije od 80 godina. U izjašnjenju banka nije osporila  navode iz pritužbe da ne odobravaju kredite liicma starijim od 80 godina, jer smatraju da banka ne spada u krug lica koja pružaju javne usluge, i da je dužna da upravlja kreditnim rizikom. Ceneći sve rizike i imajući u vidu prirodu kredita odobravanje kredita građanima starijim od 80 godina nosilo bi neuporedivo veći kreditni rizik za banku. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 80 godina, koje žele da podnesu zahtev za gotovinski dinarski kredit banci u tome onemogućeni, budući da ova banka osobama starijim od 80 godina života ne razmatra ove zahteve. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne osporava pravo banaka da vrše procenu kreditne sposobnosti i kreditnog rizika u svakom pojedinačnom slučaju, jer imaju legitiman i na zakonu zasnovan interes da plasiranjem sredstava obezbede odgovarajuću dobit, što podrazumeva i adekvatnu procenu kreditnog rizika prilikom odobravanja korišćenja određene usluge. Međutim, to ne daje pravo bankama da isključuju, odnosno, onemogućavaju pristup bankarskim uslugama čitavim grupama građana na osnovu nekog ličnog svojstva, u ovom slučaju starosnog doba. Stoga je Poverenik doneo mišljenje da je propisivanjem uslova da korisnici kredita mogu biti isključivo lica do 80 godina starsoti, banka B. B. , povredila odredbe čl. 6, 17. stav 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja građana A. protiv banke B. B. iz Beograda, zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Udruženje građana A., obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[2] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga korišćenja kredita kod banaka“, kako bi neposredno proverili da li zaposleni u banakama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije;
• da je dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) 13. septembra 2021. godine, u 9:00 časova posetila poslovnicu banke B. na Novom Beogradu u pratnji, koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana A. A., kako bi se informisala o uslovima za dodelu gotovinskog dinarskog kredita za građane starije od 80 godina;
• da je razgovarala sa zaposlenim u poslovnici banke i da je dobila informaciju „da banka ne odobrava kredite osobama koje imaju više od 80 godina starosti, već samo do 74 godine i 10 meseci starosti, i to pod uslovom da otplatu poslednje rate kredita moraju da izvrše do momenta kada napune 79 godina i 10 meseci starosti“;
• da je na taj način izvršena diskriminacija na osnovu godina starosti;
• da nije bilo potrebe za kontrolnim testiranjem s obzirom da je u razgovoru jasno rečeno da su godine života razlog zbog kojeg ne može da podnese zahtev za dodelu gotovinskog dinarskog kredita.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za banku B.; 3) Obaveštenje o rezultatima situacionog testiranja za banku B. B..
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[3], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od G., predsednika Izvršnog odbora.
  • U izjašnjenju, direktora odeljenja razvoja i upravljanja proizvodima za fizička lica i zamenika direktora sektora za poslove sa stanovništvom, navedeno je:
• da je pritužba u celosti neosnovana, i da u konkretnom slučaju ne postoji diskriminacija na osnovu starosne dobi;
• da banka ne spada u krug lica koja pružaju javne usluge ili koja su dužna da zaključe ugovor sa svim građanima, i da u tom smislu ne postoji obaveza banke da odobrava kredite licima starijim od 80 godina;
• da je postojanje ovog vida diskriminacije u konkretnom slučaju isključeno na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, koji u članu 23. stav 3. propisuje da „Različito postupanje na osnovu starosne dobi ne smatra se diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem;
• da je prema članu 38. Odluke o upravljanju rizicima banke, propisano da je banka dužna da upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija, a radi preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom banka uspostavlja odgovarajući kreditni proces, koji obuhvata proces odobravanja plasmana i proces upravljanja rizikom;
• da imajući u vidu prirodu kredita i da klijent svoje obaveze izmiruju obročno, kao i prosečan životni vek u Republici Srbiji, jasno je da odobravanje kredita građanima starijim od 80 godina nosi neuporedivo veći kreditni rizik za banku;
• da banka u cilju obezbeđivanja kredita, klijentima obezbeđuje polisu životnog osiguranja, a uslovi ugovaranja životnog osiguranja zavise od osiguravajućih društava i upravo su isti razlog određivanja starosne granice s obzirom da ugovor o životnom osiguranju ne može trajati nakon navršenih 80 godina života, jer predstavlja starosnu granicu postavljenu od strane osiguravajućeg društva sa kojim banka ima saradnju;
• da je prema odredbi člana 41. stav 3. Zakona o bankama, propisano da banka slobodno odučuje o izboru klijenta, uz primenu načela autonomija volje u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima;
• da imajući u vidu navedeno, banka smatra da nisu osnovani navodi iz predmetne pritužbe;
• da se osnovanost navoda da je povređena zabrana diskriminacije sagleda u kontekstu bankarskog poslovanja i ugovornih odnosa u privredi;
• da je u presudi Apelacionog suada u Nišu, br. Gž 959/2020 od 19. maja 2020. godine, koja se odnosi na postupanje osiguravajućeg društva, utvrđeno da godine života klijenta jesu činjenica koja se uzima za procenu rizika;
• da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postojanje diskriminacije na osnovu starosne dobi, jer starosna granica za odobravanje gotovinskih dinarskih kredita predstavlja vid minimizacije rizika banke, i predstavlja razumno opravdan legitiman cilj.

1.6. U prilogu pritužbe su dostavili sažetak presude Apelacionog suda u Nišu – Bilten Apelacionig suda u Nišu br. 1/2020.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U obaveštenju o rezultatima sprovedenog situacionog testiranja od 13. septembra 2021. godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime navedeno je da je dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) 13. septembra 2021. godine, u 9:00 časova posetila poslovnicu banke B.B. na Novom Beogradu u pratnji, V. koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udurženja građana A. A., kako bi se informisala o uslovima za dodelu gotovinskog dinarskog kredita za građane starije od 80 godina. Da je razgovarala sa zaposlenim u poslovnici banke i da je dobila informaciju „da banka ne odobrava kredite osobama koje imaju više od 80 godina starosti, već samo do 74 godine i 10 meseci starosti, i to pod uslovom da otplatu poslednje rate kredita moraju da izvrše do momenta kada napune 79 godina i 10 meseci starosti“.
• U izjašnjenju banka B., nije osporila  navode iz pritužbe da ne odobravaju kredite liicma starijim od 80 godina, jer smatraju da banka ne spada u krug lica koja pružaju javne usluge, i da je dužna da upravlja kreditnim rizikom. Ceneći sve rizike i imajući u vidu prirodu kredita odobravanje kredita građanima starijim od 80 godina nosilo bi neuporedivo veći kreditni rizik za banku.
• Uvidom u sažetak presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 959/2020, utvrđeno je da su tuženi kao osiguravač i Udruženje, zaključilu ugovor o osiguranju članova ugovarača u skladu sa uslovima osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja i dopunskih uslova za kolektivno kombinovano osiguranje penzionera. Da ja 2014. godine donet novi Zakon o osiguranju i da je osigurani rizik od bolesti svrstan u životno osiguranje, a u ranijem zakonu je bio svrstan u neživotno osiguranje, i da je osiguravajuće društvo sa udurženjem penzionera potpisalo aneks ugovora zbog izmena u zakonu, a aneks je dopupunjen tako što je pored već ugovorenih razloga prestanka osiguranja određeno da prema dopunskim uslovima za kolektivno osiguranje penzionera od posledica nesrećnog slučaja, mogu se osigurati lica do 85. godina starosti. Apelacioni sud je naveo da u konkrentom slučaju izmene uslova osiguranja od rizika smrti ili zbog bolesti na taj način što prestaje osiguranje kada osiguranik napuni 85 godina starosti, ne predstavlja diskriminaciju, tužilja nije diskriminisana, s obzirom da prilikom ugovaranja različitih vrsta životnog osigurnja godine starosti osiguranika jesu okolnost od značaja za ocenu rizika.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[4]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 23. st. 1.-3. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da je  zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra se diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su: 1) postavljanje posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje, uključujući i uslove u pogledu zarade i prestanka radnog odnosa, za omladinu, starije i lica koja imaju obavezu izdržavanja ili staranja, a sa ciljem podsticanja njihovog uključivanja na tržište rada ili obezbeđivanja njihove zaštite; 2) određivanje minimalnih uslova u pogledu starosnog doba, radnog iskustva ili godina službe za pristup zapošljavanju ili obezbeđivanju određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem; 3) određivanje najviše starosne granice za popunjavanje radnih mesta, koja se zasniva na zahtevima vezanim za dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje za određeno radno mesto ili na potrebi za razumnom dužinom radnog staža pre ispunjavanja uslova za ostvarenje prava na penziju.

• Odredbama člana 5. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga[5] propisano je da snovna načela zaštite korisnika, u smislu ovog zakona, jesu sledeća: 1) pravo na ravnopravan odnos s davaocem finansijske usluge, 2) pravo na zaštitu od diskriminacije;
• Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014)[6] Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporučio državama članicama mere u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt dat je na oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, zaštite od nasilja i zlostavljanja, socijalne zaštite i zapošljavanja, nege i uređenja pravnog sistema. Između ostalog, državama članicama je preporučeno da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba, kao i da starije osobe treba da dobiju odgovarajuće resurse koje im omogućavaju da imaju adekvatan životni standard i učestvuju u javnom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je banka B. B.., propisivanjem da odobravanje gotovinskih dinarskih kredita ne pruža osobama starijim od 80 godine povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije stavivši ova lica u neopravdano nepovoljniji položaj samo na osnovu njihovog starosnog doba, odnosno godina života.
• S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.
• Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u razgovoru sa službenikom banke u poslovnici na Novom Beogradu 13. septembra 2021. godine, ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća postojanja diskriminacije prilikom odobravanja dinarskih gotovinskih kredita i to prema osobama starijim od 80 godine života. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba.
• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je banka pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.
• Poverenik je posebno analizirao navode izjašnjenja da se prema Zakonu o zabrani diskriminacije različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem. Naime, odredbama člana 23. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija na osnovu starosnog doba, dok je stavom 2. propisano pravo starijih na jednak pristup i zaštitu u korišćenju javnih usluga. Istim članom propisan je izuzetak kada se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom – ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su slučajevi postavljanja posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, pristup zapošljavanju ili obezbeđivanje određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem i za popunjavanje radnih mesta (stav 3.). Analizom ovog člana Zakona jasno je da je zakonodavac propisao da se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom u koliko je objektivno opravdano legitimnim ciljem i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, dok je kao posebno legitimne ciljeve zakonodavac nabrojao ciljeve utvrđene politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja i nabrojao tri posebna slučaja u oblasti rada i zapošljavanja. Banka B. B. smatra da propisivanje gornje starosne granice kao uslova za odobravanje kredita nije diskriminacija jer je motivisano isključivo procenom rizika.
• Zbog toga u konkretnom slučaju, zadatak Poverenika je da ceni da li je različito postupanje banke na osnovu starosnog doba razumno i objektivno opravdano legitimnim ciljem, kao i da li su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni. Nesporno je da banke imaju legitimni cilj da u skladu sa Zakonomom o bankama i Zakonom o obligacionim odnosima propisuju uslove ugovora o kreditu i identifikuju, procenjuju i mere rizike kojima je banka izložena u svom poslovanju, kao i da je potpuno legitimno, razumno i opravdano da banka teži da posluje u pravcu ostvarivanja profita i zaštite od rizika. Dalje je potrebno analizirati da li postavljanje gornje starosne granice kao uslova za pružanje usluge primeren i nužan načini ostvarivanja cilja.
• U izjašnjenju banke je između ostalog navedeno da banka ne spada u krug lica koje pružaju javne usluge, ili koja su dužna da zaključe ugovor sa svim građanima, i da u tm smislu ne postoji obaveza banke da odobrava kredite licima starijim od 80 godina. Dalje je navedeno da odobravanje kredita licima starijim od 80 godna predstavlja kreditni rizik za banku i da je prema Zakonu o bankama propisano da banka slobodno odlučuje o izboru klijenata.

Poverenik konstatuje da procena rizika, kao i obaveza banke da dugoročno ispunjava svoje obaveze odgovornim preuzimanjem rizika, mogu uticati na uslove pod kojima će nekoj osobi biti ponuđeno zaključenje ugovora o kreditu, ali nikako ne mogu biti faktor koji isključuje pružanje ove usluge određenoj grupi lica.

U konkretnom slučaju, očigledno je da zbog starosnog doba koje je propisano kao uslov za odobravanje kredita, određeni broj korisnika penzija ne može da koristi ovu uslugu samo zbog svog ličnog svojstva – starosnog doba. Time se oni lišavaju mogućnosti da banka proceni njihovu kreditnu sposobnost, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma i da im odobri traženi kredit, ukoliko su kreditno sposobni.

• Poverenik, nadalje, konstatuje da se u konkretnom slučaju radi o pružanju usluge koja se nudi neograničenom broju lica i koja je dizajnirana da zadovolji određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Naime, odredbama člana 2. stav 1. tačka 2) Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bankarske usluge su definisane kao usluge koje banka pruža korisnicima ovih usluga po osnovu ugovora o kreditu, ugovora o depozitu, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditnih kartica, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računja, kao i druge usluge koje banka pruža u skaldu sa zakonom. Članom 9. istog zakona je propisano da je opštim uslovima poslovanja davalac finansijske usluge dužan da obezbedi primenu dobrih poslovanih običaja, dobru poslovnu praksu i fer odnos prema korisniku, kao i usklađenost ovih uslova s propisima. Tim povodom, Poverenik ukazuje da, iako je Zakonom o bankama[7] propisano da banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, uslovi izbora klijenta, kao i opšti uslovi poslovanja, moraju biti u skladu sa pozitivnim propisima i pravnim poretkom Republike Srbije. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, ugovor o kreditu mora biti dostupan osobama, bez diskriminacije.
• Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja banke B. B. da „banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, što podrazumeva primenu načela autonomije volje i znači da su ugovorne strane slobodne pri izboru ugovornog partnera sa kojima će zaključiti ugovor, kao i u pogledu izbora vrste i sadržine ugovora koji će zaključiti“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne osporava pravo banaka da vrše procenu kreditne sposobnosti i kreditnog rizika u svakom pojedinačnom slučaju, jer imaju legitiman i na zakonu zasnovan interes da plasiranjem sredstava obezbede odgovarajuću dobit, što podrazumeva i adekvatnu procenu kreditnog rizika prilikom odobravanja korišćenja određene usluge. Međutim, to ne daje pravo bankama da isključuju, odnosno, onemogućavaju pristup bankarskim uslugama čitavim grupama građana na osnovu nekog ličnog svojstva, u ovom slučaju starosnog doba. Svaka bankarska usluga mora da bude dostupna svim građanima pod jednakim uslovima, a u pojedinačnim slučajevima banke imaju ovlašćenje da procenjuju da li određeni klijent ispunjava uslove za korišćenje određene bankarske usluge.
• Takođe Poverenik je analizirao navode koji se odnose na presudu Apelacionog suda u Nišu, donetu na osnovu tužbe koju je podnelo udruženje penzionera protiv osiguravajućeg društva. Apelacioni sud je naveo da u konkrentom slučaju izmenama uslova osiguranja rizika smrti zbog bolesti i/ili posledica nesrećnog slučaja na taj način što prestaje osigurnje kada osiguranik napuni 85 godina starosti, tužilja nije diskriminisana, s obzirom da prilikom ugovaranja različitih vrsta životnog osigurnja godine starosti osiguranika jesu okolnost od značaja za ocenu rizika. Sud je istako da je u konkretnom slučaju osiguravajuće društvo izmenilo uslove osiguranja jer je u međuvremenu usvojen novi Zakon o osiguranju, koji je osigurani rizik zbog bolesti i posledice nesrećnog slučaja svrstao u vrstu životnog osiguranja, a prethodni zakon kada je i zaključen ugovor između udruženja penzionera i osiguravajućeg društva je svrstavao ovu vrtu osiguranju u neživotno osiguranje. Apelacioni sud je naveo da „je sporna izmena uslova dozvoljena i opravdana jer godine života osiguranika, za životno osiguranje, predstavljaju činjenicu koja je od značaja za procenu i merenje rizika osiguranja i od uticaja su na uslove pod kojima nekom licu može biti ponuđeno osiguranje, odnosno na prestanak osiguranja pod ranijim uslovima.“ Dakle, nije u pitanju ista pravna situacija i okolnosti konkretnog slučaja se bitno razlikuju. Sud se pozvao na odredbe Zakona o osiguranju, pri čemu je utvrdio da godine starosti osiguranika jesu okolnost od značaja za ocenu rizika, ali ne i isključenje cele grupe osiguranika. Kada je u pitanju bankarska usluga kao što je kredit, dužina trajanja života korisnika bankarske usluge jeste budući, neizvesni događaj nezavisan od isključive volje ugovarača, ali nije osigurani slučaj
• Poverenik smatra da ugovor o osiguranju života i/ili posledica nesrećnog slučaja i bolesti nije uporediv sa ugovorom o kreditu. Naime ugovor o životnom osiguranju je vezan isključivo i samo za ličnost osiguranika, i osigurana sume se isplaćuje nakon smrti ili invaliditeta ili teže bolesti osiguranika zavisno od vrste zaključenog životnog osiguranja. S druge strane ugovor o kreditu između banke i klijenta predstavlja ugovorni odnos u kojem Banka može da zahteva od klijenta da obezbedi instrumente obezbeđenja, u obliku i sa sadržinom zadovoljavajućem za banku. Naime oredredbom član 57. stav 1. Opštih uslova poslovanja banke propisano je da banka sa klijentom ugovara instrumente obezbeđenja potraživanja, koji mogu biti: namenski depozit; menica; garancija – jemstvo druge banke, jemstvo pravnog lica/fizičkog lica/poljoprivrednika; garancija – jemstvo države, fondova ili drugih institucija; ručna zaloga na pokretnoj imovini; zaloga na hartijama od vrednosti; hipoteka na nepokretnosti; ustupanje i zalaganje potraživanja i prava; fiducija; osiguranje plasmana; druge vrste obezbeđenja prihvatljive za Banku u skladu sa odlukom nadležnog organa Banke. Dakle na osnovu navedenog banci B. B. je na raspolaganju širok izbor sredstava obezbeđenja prilikom sklapanja ugovora o kreditu.
• Dakle evidentno je da ne postoji srazmera između preduzetih mera, da se osobama starijim od 80 godine, ne pruže kreditne usluge zbog procene da je za ta lica rizik smrti izuzetno visok, i da bi ugrozio poslovanje banke, s obzirom da bi se cilj koji se želi postići mogao ostvariti i na drugi način koji ne bi isključio mogućnost da osobe starije od 80 godine zaključe ugovor kreditu. Naime banci su na raspolaganju druge metode kojima može da se postigne balans između „poslovnog rizika“ i mogućnosti plasiranja usluge gotovinskog kredita osobama starijim od 80 godina.
• Nesporno je da je banka B. B. ovlašćena da utvrđuje uslove odobravnja kredita kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti banke moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti finansija, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 80 godina, koje žele da podnesu zahtev za gotovinski dinarski kredit od banke B. B. u tome sprečene, budući da ova banka osobama starosnog doba preko 80 godine ne pruža mogućnost odobravanja kredita. S obzirom na navedeno, Poverenik je mišljenja da uskraćivanje pružanja usluge dodele gotovinskih dinarskih kredita osobama starijim od 80 godine nije primeren i nužan načini ostvarivanja cilja banke (upravljanje rizicima, odgovorno poslovanje).
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da je postupajući po pritužbama građana i građanki koje su se odnosile na usluge koje banke nude fizičkim licima, uputio preporuku Narodnoj banci Srbije radi otklanjanja diskriminacije na osnovu starosnog doba u pružanju bankarskih usluga. Takođe, banci B. B. upućena je preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti br. 021-02-231/2015-02 od 11. avgusta 2015. godine, u kojoj je preporučeno da banka preduzme sve neophodne mere kako bi eliminisala diskriminatorni uslov gornje granice starosnog doba za korišćenje bankarskih usluga.
• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je banka B. B. propisivanjem uslova da korisnici kredita mogu biti isključivo lica do 80 godina starosti povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova da korisnici kredita mogu biti isključivo lica do 80 godina starosti,  banka B. B., povredila je odredbe čl. 6, 17. stav 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje banci B. B. da uskladi kriterijume i uslove za pružanje usluge kredita namenjene korisnicima penzija sa antidiskriminacionim propisima i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko banka ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[4] Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22/09 i 52/21

[5] „Službeni glasnik RS“ br. 36/11 i 139/14

[6] Preporuka SM/Rec(2014)2  usvojena na 1192. sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 19. februara 2014. godine

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015, član 41. stav 3.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

739-21 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva starosno doba