br. 07-00-348/2022-02 datum: 5.12.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA protiv Centra za osnovnu policijsku obuku Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog diskriminacije na osnovu izgleda. U pritužbi je navedeno da je podnositelj pritužbe na lekarskom pregledu odbijen zbog „estetskog deformiteta“ bez provere kompetencija, fizičkih ili mentalnih sposobnosti. U izjašnjenju, Ministarstvo nije osporavalo navode iz pritužbe već se pozvalo na odredbu člana 39. Uredbe o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u kojoj se navodi da se opštim lekarskim pregledom utvrđuju, pored ostalog, „anomalije, oštećenja na površini i ispod kože i drugo značajno odstupanje od propisanog ličnog izgleda policijskog službenika“. Tokom postupka, Ministarstvo unutrašnjih poslova, na koje je prevaljen teret dokazivanja, nije pružilo dokaze da postoji objektivan razlog zbog koga bi vidljivi ožiljak kod kandidata predstavljao smetnju za profesionalno obavljanje poslova u policiji. Poverenik konstatuje da Uredba propisuje da osnovna policijska obuka ima za cilj osposobljavanje polaznika za zakonito i efikasno obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika, na radnom mestu policajca, policajca za rad u zajednici ili policajca za određenu oblast rada. Imajući u vidu ovako postavljen cilj, kao i antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije, jedini opravdani razlog za diskvalifikaciju kandidata usled postojanja neke „anomalije“ ili oštećenja na koži, postojao bi ukoliko bi navedeno oštećenje bilo smetnja za profesionalno obavljanje policijskog posla. Nakon sprovedenog postupka, izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu zakonom propisanu izričitu zabranu diskriminacije lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, Poverenik je doneo mišljenje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Centar za osnovnu policijsku obuku, povredilo odredbe člana 6. a u vezi sa članom 16. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, neopravdanim isključivanjem podnositelja pritužbe iz dalje selekcije za policijsku obuku, na osnovu ličnog svojstva – izgled. Poverenik je dao preporuku Ministartsvu da otkloni posledice diskriminatornog postupanja i usaglasi svoje podzakonske akte sa antidiskriminacionim propisima kako tumačenje odredaba ne bi dovodilo do diskriminatornih posledica u praksi.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se AA, pritužbom protiv Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, zbog diskriminacije na osnovu izgleda. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je na lekarskom pregledu u Centru za osnovnu policijsku obuku dana 4. avgusta 2022. godine, pre prijemnog ispita odbijen zbog „estetskog deformiteta“;

• da je, rođen sa rascepom gornje usne i nepca, operisan više puta najpre iz funkcionalnih a zatim i estetskih razloga, nakon čega mu je rečeno da se smatra potpuno zdravim;

• da je na lekarskom pregledu odbijen a priori, pri čemu nije procenjivana njegova fizička ni mentalna sposobnost.

• da je lekar iz komisije pregledao raniju medicinsku dokumentaciju i saopštio mu da zbog njegovog izgleda, odnosno „estetskog deformiteta“ ne može dalje da nastavi prijemni ispit;

• da se zbog svega toga oseća jako loše, s obzirom da od detinjstva ima san da se bavi ovim poslom.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od Centra za osnovnu policijsku obuku, izveštaj lekara koji su bili prisutni na lekarskom pregledu i prijavi na konkurs za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku.

• U izjašnjenju Ministarstva unutrašnjih poslova, navedeno je:

• da se AA blagovremeno prijavio na konkurs za upis 780 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo 23. maja 2022. godine;

• da je na kvalifikacioni ispit pozvan 4. avgusta 2022. godine, kojom prilikom nije zadovoljio propisane kriterijume na opštem lekarskom pregledu kao delu postupka izbora kandidata koji su predviđeni članom 39. Uredbe o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što je konstatovano izveštajem BB, leakara Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova;

• da je AA podneo zahtev za ponavljanje opšteg lekarskog pregleda koji je komisija usvojila, zbog čega je ponovo pozvan na kvalifikacioni ispit 9. septembra 2022. godine, kojom prilikom takođe nije zadovoljio propisane kriterijume o čemu je sačinjen izveštaj VV, leakarke Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova;

• da se izbor kandidata sastoji iz tri dela: opšteg lekarskog pregleda, kvalifikacionog ispita i specijalističkog lekarskog pregleda, i da je svaki deo postupka eliminacioni.

Uz izjašnjenje dostavljen je izveštaj lekara (obrazac) x 1, izjašnjenje BB, VV, fotokopija prijave na konkurs za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Obrazac 11. – prijava na konkurs za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku, utvrđeno je da je AA podneo prijavu dana 1. juna 2022. godine.

• Uvidom u izveštaj leakara Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova od 4. avgusta 2022. godine, utvrđeno je da ocena sposobnosti za kandidata AA – ne zadovoljava. U delu anamneze navedeno je: vidljiv ožiljak, deformitet. U preostalom delu izveštaj je nečitak.

• Uvidom u izjašnjenje lekara BB, utvrđeno je da je kandidat AA bio na lekarskom pregledu dana 4. avgusta 2022. godine i dobio ocenu ne zadovoljava zbog toga što nije zadovoljio uslove konkursa iz člana 39. stav 2. tačka 7. Uredbe o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova (anomalije, oštećenja na površini i ispod kože i drugo značajno odstupanje od propisanog izgleda policajca).

• Uvidom u izveštaj lekara VV, utvrđeno je da je kandidat AA bio na lekarskom pregledu dana 9. septembra 2022. godine i dobio ocenu ne zadovoljava zbog toga što nije zadovoljio uslove konkursa iz člana 39. stav 2. tačka 7. Uredbe o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova (anomalije, oštećenja na površini i ispod kože i drugo značajno odstupanje od propisanog izgleda policajca).

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosi^[1].

3.3. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. zabranjena je neposredna diskriminacija koja postoji kada se lice zbog svog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju u nepovoljniji položaj. Zabranjeno je licu na osnovu ličnog svojstva otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu na osnovu člana 19. stav 2. ovog zakona. Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanja pod jednakim uslovima prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije uživa i lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica.

3.6.  Uredba o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova[4] (Uredba) propisuje članom 32. da osnovna policijska obuka ima za cilj osposobljavanje polaznika za zakonito i efikasno obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika, na radnom mestu policajca, policajca za rad u zajednici ili policajca za određenu oblast rada. Za polaznika kome se izda uverenje o završenom stručnom osposobljavanju polaznika osnovne policijske obuke za radno mesto policajca za rad u zajednici, odnosno policajca za određenu oblast rada smatra se da ispunjava uslove za rad na radnom mestu za koje su aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu kao posebni uslovi propisani najmanje policijska obuka osnovnog nivoa i specijalistička obuka za rad policije u zajednici, odnosno za određenu oblast rada (član 82.)

3.7. Zakon o radu, zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva i u odnosu na zapošljavanje i izbor kandidata, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je Centar za osnovnu policijsku obuku Ministarstva unutrašnjih poslova prekršilo propise o zabrani diskriminacije, kada je zdravstvena komisija ovog centra diskvalifikovala kandidata AA zbog izgleda, kao ličnog svojstva, odnosno zbog vidljivog ožiljka.
• Imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju važna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na Ministarstvu unutrašnjih poslova. S tim u vezi podnositelj pritužbe je učinio verovatnim da jedini razlog zbog koga je eliminisan iz narednih faza upisa u Centar za osnovnu policijsku obuku leži u njegovom ličnom svojstvu – izgledu, pa je teret dokazivanja da tom prilikom nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno da postoji objektivno opravdanje za isključenje ovog kandidata, leži na Ministarstvu.
• Prema odredbama Uredbe o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Uredba), postupak izbora kandidata sastoji se od opšteg lekarskog pregleda, kvalifikacionog ispita i specijalističkog lekarskog pregleda, pri čemu je svaki pojedinačni deo eliminacioni. Opštim lekarskim pregledom utvrđuju se lična i porodična anamneza, hronična oboljenja, antropometrijske mere, grube anomalije kardiovaskularnog i respiratornog sistema, stanje lokomotornog aparata, procena funkcionisanja čula, kao i „anomalije, oštećenja na površini i ispod kože kao i drugo značajno odstupanje od propisanog ličnog izgleda policijskog službenika“.
• Između stranaka u postupku nema spora o činjenicama, pa je tokom postupka nesporno da je kandidat AA dva puta bio na opštem lekarskom pregledu, kao prvoj fazi postupka upisa u Centar za osnovnu policijsku obuku i oba puta ocenjen sa – ne zadovoljava. Kao razlog, u oba slučaja se, prema izjašnjenju lekara navodi odredba člana 39. stav 2. tačka 7. Uredbe, koja glasi: „anomalije, oštećenja na površini i ispod kože i drugo značajno odstupanje od propisanog ličnog izgleda policajca“.
• U izjašnjenju Ministarstva kao i pisanih iskaza lekara, osim uopštenog pozivanja na odredbu člana 39. stav 2. tačka 7. Uredbe, ne navodi se u čemu se u konkretnom slučaju sastoji „anomalija“ i na koji način je ona smetnja za obavljanje policijskih poslova. Citirana odredba Uredbe je uopštena i bez jasnih medicinskih indikatora za diskvalifikaciju, za razliku od npr. antropometrijskih mera gde je utvrđena minimalna visina za muškarce 170 cm i za žene 163 cm. Navedena odredba člana 39. stav 2. tačka 7. propisuje da se lekarskim pregledom utvrđuju „anomalije i oštećenja kože“, ali ne i da je postojanje istih nužno i smetnja za obavljanje policijskog posla. S tim u vezi, ovako široko postavljena odredba pogodna je za subjektivne procene koje nisu lišene ni ličnih predubeđenja, međutim to ne sme biti izgovor za diskriminaciju, koja je zabranjena zakonom. Naprotiv, ovako određena pravna norma mora se tumačiti u skladu sa drugim propisima (sistemski) i u skladu sa ciljem zbog kojeg je norma doneta (teleološki).
• Kada govorimo o sistemu pravnih normi, treba imati u vidu da je zabrana diskriminacije Ustavna kategorija, a na poštovanje načela jednakosti svih građana i građanki bez obzira na njihova lična svojstva obavezuju nas i ratifikovane međunarodne konvencije među kojima značajno mesto zauzima Evropska konvencija o ljudskim pravima. Neopravdano isključivanje lica na osnovu ličnog svojstva izričito je zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije, koji kao jedan od osnova diskriminacije u članu 2. propisuje upravo izgled kao lično svojstvo. Takođe izričito je zabranjeno licu na osnovu ličnog svojstva otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu. Pored zabrane diskriminacije lica koja traže zaposlenje, zaštitu od diskriminacije uživa i lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa[5].
• Sa druge strane što se tiče cilja koji se želi postići, Uredba propisuje da osnovna policijska obuka ima za cilj osposobljavanje polaznika za zakonito i efikasno obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika, na radnom mestu policajca, policajca za rad u zajednici ili policajca za određenu oblast rada. Imajući u vidu ovako postavljen cilj, ali i antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije, jedini opravdani razlog za diskvalifikaciju kandidata usled postojanja neke „anomalije“ ili oštećenja na koži, postojao bi ukoliko bi navedeno oštećenje bilo smetnja za profesionalno obavljanje policijskog posla, u suprotnom odluka će predstavljati arbitrernu ocenu i lični estetski doživljaj.
• Takođe, kada je reč o „značajnom odstupanju od propisanog ličnog izgleda policijskog službenika“, kako se navodi u citiranoj normi na koju se poziva lekarska komisija, treba imati u vidu da je lični izgled policijskih službenika propisan Pravilnikom o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova[6]. S tim u vezi, ovaj pravilnik propisuje da svojim ličnim izgledom i načinom odevanja službenici Ministarstva ne smeju narušavati ugled Ministarstva, što ujedno i pojašnjava cilj ovih odredbi, tj. da se odredbe odnose na urednost, način odevanja i ponašanja, a ne na eventualne promene na koži, kao što su ožiljci.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti više puta je reagovao u slučajevima oglasa za posao u kojima je jedan od uslova i „prijatan ili atraktivan izgled“ kandidata i kandidatkinja ili godine starosti. Zakonit odabir polaznika osnovne policijske obuke treba da bude zasnovan na objektivnim, formalnim kriterijumima kao što su obrazovanje, procena kompetencija i veština, motivisanost, radno iskustvo i slično. Svaki drugi kriterijum koji postavlja ograničenja u odnosu lična svojstva kao što su starosno doba, izgled, pol, nacionalna pripadnost, može predstavljati diskriminaciju, osim ukoliko određeno lično svojstvo ne predstavlja stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želela postići opravdana.
• Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, propise o zabrani diskriminacije koji se odnose i na stručno osposobljavanje i usavršavanje i sa ili bez zasnivanja radnog odnosa, kao i pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik nalazi da Ministarstvo nije pružilo nijedan dokaz da postoji opravdani razlog zbog kojeg je kandidat AA isključen iz selekcije kandidata za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku.
• Imajući u vidu da prema odredbama Uredbe, polaznici Centra za osnovnu policijsku obuku ne prolaze samo stručno osposobljavanje i usavršavanje, već su i kandidati koji se i bez konkursa mogu zaposliti u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Poverenik je imao u vidu i odredbe Zakona o policiji[7] koji se odnose na delokrug rada organa, kao i uslove za zasnivanje radnog odnosa, te intenciju zakonodavca da pripadnici policije treba da oslikavaju društvo i lokanu zajednicu. Naime, u skladu sa članom 137. stav 1. ovog zakon lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu, pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to:1) da je državljanin Republike Srbije; 2) da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije – najmanje godinu dana neprekidno pre dana podnošenja prijave za zasnivanje radnog odnosa; 3) da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova u Ministarstvu; 4) da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji. Stavom 3. istog člana je propisano da prilikom zasnivanja radnog odnosa Ministarstvo vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma koji je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je obrazovana organizaciona jedinica u kojoj lice zasniva radni odnos, radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini. S tim u vezi jasna je itencija zakonodavca da inkluzivno društvo, kome težimo u skladu sa strateškim opredeljenjem, podrazumeva raznovrsnost u svim institucijama a posebno javnim službama, koje bi trebalo da budu odraz društva u celini.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA protiv Centra za osnovnu policijsku obuku Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu izgleda kao ličnog svojstva došlo je do povrede odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu unutrašnjih poslova:

5.1. Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema kandidatu AA.

5.2. Da uskladi podzakonske akte, a naročito Uredbu o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kako primena i tumačenje odredaba ne bi proizvodila diskriminatorne posledice u praksi.

Potrebno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[4] „Sl. glasnik RS“, broj 42/17, 56/18, 34/19, 11/20, 24/21 i 49/22

[5] član 16. stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 13/18 i 83/21.

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 6/16, 24/18 i 87/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

510-22 Diskriminacija po osnovu izgleda