br. 07-00-199/2023-02 datum: 29.05.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi A. A. podnete protiv diplomirane pravnice B. B. zbog diskriminacije na osnovu pola i rodnog identiteta, zbog toga što je sačinila potvrdu o obavljanju pripravničkog staža u ženskom rodu i sa prethodnim imenom, uprkos tome što je podneo celokupnu dokumentaciju o pravnoj tranziciji nakon usaglašavanja pola sa rodnim identitetom. U izjašnjenju na pritužbu B. B. je navela da je postupila u skladu sa podacima o imenu podnositelja zahteva u vreme obavljanja pripravničkog staža i da nije imala nameru da ga diskriminiše. Poverenik je tokom postupka utvrdio da je nesporno da je B. B. sastavila potvrdu sa prethodnim imenom A. A. koje više ne egzistira u pravnom saobraćaju i da je u potvrdi o podnositelju pritužbe pisala u ženskom rodu uprkos tome što je podneo dokumentaciju o promeni oznake pola imena i matičnog broja. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da lica koja su usaglasila pol sa rodnim identitetom imaju opravdan interes da isprave koje koriste u pravnom saobraćaju, uključujući i diplome o stečenom obrazovanju ili potvrde obavljenom stažu, glase na njihovo novo ime, usklađeno sa njihovim polnim identitetom jer se time obezbeđuje da promenu oznake pola potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Pri tome treba imati u vidu da ime samo po sebi redovno nosi obeležje pola, tako da nepodudarnost u imenu koje je označeno u potvrdi o obavljenom stažu i javnoj ispravi kojom se u pravnom saobraćaju dokazuje identitet, objektivno može da dovede do kršenje prava na privatnost i diskriminacije u svim onim situacijama u kojima lice podnosi potvrdu kao dokaz svog obrazovanja ili stručnog usavršavanja, radnog iskustva, kao što je zapošljavanje, nastavak školovanja i sl. Imajući u vidu navedeno, Poverenik nalazi da nema opravdanog interesa da se osobi koja je promenila podatke o polu, imenu i matičnom broju izdaju isprave ili potvrde sa imenom i podacima koji više ne postoje, i da je takvo postupanje u suprotnosti sa poštovanjem načela jednakosti i zabrane diskriminacije. Izdavanjem potvrde iz koje se jasno uočava da je osoba izvršila prilagođavanje pola i rodnog identiteta, i otkrivanje ranijeg imena osobe, a zatim i pisanje o osobi u ženskom rodu iako je evidentno da zahtev podnosi osoba muškog pola, predstavlja akt diskriminacije na osnovu pola i rodnog identiteta. Zbog toga, Poverenik je doneo mišljenje da je u postupku izdavanja potvrde o obavljanju pripravničkog staža na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, po zahteva A. A., povređen član 6. i član 20. Zakona o zabrani diskriminacije i dao preporuku  B. B. da bez odlaganja otkloni posledice diskriminatornog postupanja tako što će sačiniti i izdati potvrdu o obavljanju pripravničkog staža A. A. na osnovu njegovih podataka o polu i imenu koji se nalaze u javnim ispravama i da se ubuduće prilikom obavljanja poslova pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se A. A., pritužbom podnetom protiv B., zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. U pritužbi je, između ostalog, naveo:

• da je u procesu pribavljanja dokumentacije koja mu je potrebna za nostrifikaciju diplome u inostranstvu i da je svu dokumentaciju pribavio osim potvrde o pripravničkom stažu iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine (u daljem tekstu Institut);

• da je pripravnički staž u Institutu obavio počev od 26. juna 2017. godine u periodu od 4 nedelje pod imenom G.G.;

• da je 1. decembra 2017. godine izvršio operaciju prilagođavanja pola i promenio oznake u ličnim dokumentima, diplomama, sertifikatima u skladu sa novim podacima;

• da mu je B. B., rukovoditeljka službe za pravne i kadrovske poslove Instituta, izdala potvrdu na ime G.G. i pisala o njemu u ženskom rodu;

• da je podneo urednu dokumentaciju o svojoj pravnoj tranziciji, ali je uprkos tome odbila da izda uverenje sa promenjenim podacima u pogledu imena, pola i matičnog broja;

• da su mu sve ostale diplome i potvrde bez problema izdate sa imenom A. A.

• Uz pritužbu je dostavljena sledeća dokumentacija: fotokopija diplome Medicisnkog fakulteta u Novom Sadu, fotokopija prve strane pasoša, rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova o promeni matičnog broja, rešenje o promeni ličnog imena, rešenje opštinske uprave Vrbas o promeni oznake pola, uverenje o položenom stručnom ispitu, potvrda Doma zdravlja Novi Sad o obavljenom pripravničkom stažu, ugovor o volonterskom obavljanju pripravničkog staža sa Institutom za plućne bolesti, potvrda broj 9/179 Instituta za plućne bolesti od 03.04.2023. godine.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od B. B..

• B. je u izjašnjenju, između ostalog, navela:

• da joj je 30. marta 2023. godine sekretarica direktora prosledila imejl sa zahtevom A. A. za izdavanje potvrde o pripravničkom stažu u svrhu nostrifikacije diplome;

• da je uvidom u evidenciju ugovora o pripravničkom stažu konstatovano da podnosioca pritužbe nema na evidenciji, ali da postoji ugovor na ime G.G. o čemu je obavestila podnositelja pritužbe;

• da je A. A. uredno dostavio dokumentaciju iz koje se nedvosmisleno vidi da je došlo do promene podataka usled promene pola;

• da je sačinila tekst potvrde na osnovu validne dokumentacije i iza imena L.R dodala „sada A. A.“;

• da joj nije bila namera da diskriminiše podnositelja pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Rešenje Opštinske uprave Opštine Vrbas broj 201-2/2018-IV/03 od 5.1.2018. godine utvrđeno je da odobrena promena podataka u matičnoj knjizi sa „žensko“ na „muško“, za podnositelja pritužbe.

2.2. Uvidom u Rešenje Gradske uprave Novi Sad broj XV-201-1/18-27 od 23.01.2018. godine, utvrđeno je da je odobren zahtev za promenu ličnog imena iz G.G. u A. A..

• Uvidom u rešenje MUP broj 205-21-17919 od 10.01.2018. utvrđeno je da je podnositelju pritužbe određen nov jedinstveni matični broj građana.

• Uvidom u fotokopiju diplome medicinskog fakulteta od 6.10.2022. godine, utvrđuje se da je ista izdata na ime A. A..

• Uvidom u uverenje Minsistarstva zdravlja od 5.12.2017, o položenom stručnom ispitu utvrđuje se da glasi na ime A. A..

• Uvidom u potvrdu Doma zdravlja Novi Sad od 10. marta 2023. godine o obavljanju pripravničkog staža utvrđeno je da ista glasi na ime A. A.

• Uvidom u ugovor o volonterskom obavljanju pripravničkog staža, utvrđeno je da je zaključen između Instituta za pliućne bolesti i pripravnika/voleontera G.G. u trajanju od 4 nedelje počev od 26.6.2017. godine.

• Uvidom u potvrdu Instituta za plućne bolesti od 3.4.2023. godine, o obavljenom pripravničkom stažu, utvrđeno je da je izdata na ime „G.G. (sada A. A.)“ i da se koristi ženski rod u tekstu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[1].  Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje^[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.^[4]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. odredbama člana 19. zakona, zabranjena je diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta. Zabranjeno je uskraćivanje prava u odnosu na pol, odnosno rod ili rodni identitet.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je sačinjavanjem teksta potvrde o obavljenom pripravničkom stažu po zahtevu A. A., u ženskom rodu i pod drugim (ženskim) imenom, B. B. prekršila propise o zabrani diskriminacije.
• Među strankama u postupku nesporno je da se A. A. obratio Institutu za plućne bolesti sa zahtevom za izdavanje potvrde o obavljenom pripravničkom stažu. Takođe nesporno je da je potvrda od 3. aprila 2023, izdata na ime G. G. i da je sačinjena u ženskom rodu. Diplomirana pravnica B. B., nije osporila da je sačinila tekst potvrde i potvrdila je da je od podnositelja zahteva primila urednu dokumentaciju kojom se nedvosmisleno uviđa pravna sukcesija između G. G. i A. A., koji je nakon promene podatka o polu, promenio i ime i matični broj.
• Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola, propisuje da potvrdu o promeni pola izdaje zdravstvena ustanova nakon: 1) sprovedene najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i endokrinologije ili 2) izvršene hirurške intervencije promene pola. Dalje, nadležne gradske uprave ili opštinske uprave donose rešenje kojim se usvaja zahtev za promenu oznake pola u matičnim knjigama, kao i zahtev za promenu imena, dok je promena jedinstvenog matičnog broja građana u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Podnositelj pritužbe je dostavio dokumentaciju iz koje se jasno utvrđuju svi podaci o promeni oznake pola, imena i matičnog broja, odnosno o pravnoj tranziciji koja je usledila nakon prilagođavanja pola rodnom identitetu.
• Zakon o zabrani diskriminacije, odredbom člana 20. izričito zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, roda i rodnog identiteta. Naime, zabranjeno je uskraćivanje prava u odnosu na pol odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu. Pored toga, odredbom člana 12. zabranjeno je vređati dostojanstvo lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.
• Poverenik ukazuje da lica koja su usaglasila pol sa rodnim identitetom imaju opravdan interes da isprave koje koriste u pravnom saobraćaju, uključujući i diplome o stečenom obrazovanju ili potvrde obavljenom stažu, glase na njihovo novo ime, usklađeno sa njihovim polnim identitetom jer se time obezbeđuje da promenu oznake pola potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Pri tome treba imati u vidu da ime samo po sebi redovno nosi obeležje pola, tako da nepodudarnost u imenu koje je označeno u potvrdi o obavljenom stažu i javnoj ispravi kojom se u pravnom saobraćaju dokazuje identitet, objektivno može da dovede do kršenje prava na privatnost i diskriminacije u svim onim situacijama u kojima lice podnosi potvrdu kao dokaz svog obrazovanja ili stručnog usavršavanja, radnog iskustva, kao što je zapošljavanje, nastavak školovanja i sl.
• Na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije transpolnih osoba ukazano je i u brojnim obavezujućim i neobavezujućim dokumentima međunarodnih organizacija u kojima je i Republika Srbija članica, kao što su: Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), Univerzalni periodični izveštaj Saveta za ljudska prava UN (2011), Rezolucija Saveta za ljudska prava UN o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (2011), Preporuka Komiteta ministara o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta 2010(5), Izveštaj Visokog komesara Saveta Evrope o ljudskim pravima i rodnom identitetu (2009), Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1728(2010)1 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1117 (1989) o situaciji transpolnih osoba, UN Džogdžakarta principi – principi primene Zakona o međunarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
• Nadalje, Evropski sud za ljudska prava je doneo brojne odluke u kojima je naglašena potreba da bolje razumeju problemi sa kojima se transpolne osobe suočavaju, kako bi takvih problema bilo manje i kako bi se vremenom potpuno eliminisali, npr. odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima v. France Application no. 13343/87, X, Y, Z v. the UK Application no. 21830/93, Kara v. the UK Application no. 36528/97, Goodwin and I. v. the UK Application no. 28957/95 and 25680/94, Van Kuck v. Germany Application no. 35968/97, Grant v. the UK Application no. 32570/03, L. v. Lithuania Application no. 27527/03, Schlumpf v. Switzerland Application no. 29002/06 i P.V. v. Spain Application no. 35159/09. U slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom[6] Evropski sud za ljudska prava navodi: „u dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transpolne osobe žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“
• Poverenik je prihvatio navod iz izjašnjenja B. B., u kojoj je naglasila da nije imala nameru da diskriminiše podnositelja pritužbe, međutim, namera nije konstitutivni element akta diskriminacije. Takođe, u slučajevima neposredne diskriminacije, prema odredbama člana 45. zakona, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ove odredbe se odnose i na postupak pred Poverenikom. Dakle, ne samo da nije neophodna namera, nego ni svest ni htenje da se izvrši akt diskriminacije, već je dovoljno je da je lice ili grupa lica, na osnovu svog ličnog svojstva, objektivno stavljena u nepovoljniji položaj. Treba razumeti da diskriminacija, neretko nije rezultat svesne namere, već nedovoljnog poznavanja propisa i standarda iz ove oblasti.
• Prema dostupnim istraživanjima transrodne i transpolne osobe često se susreću sa nerazumevanjem, odbacivanjem i diskriminacijom. Neretko su izložene i nasilju, verbalnom i fizičkom, koje je zasnovano na dubokim predrasudama i patrijarhalnim obrascima ponašanja. Sa diskriminacijom se susreću u gotovo svim oblastima života, a među njima su obrazovanje, stručno osposobljavanje i zapošljavanje. Jedan od povoda za diskriminaciju osoba drugačijeg rodnog identiteta je i otkrivanje činjenica koje su vezana za rodni identitet, posebno nakon usaglašavanja pola, kao što su podaci o imenu, koje nužno sa sobom nosi i predznak pola.
• Imajući u vidu navedeno, ne postoji opravdani interes da se osobi koja je promenila podatke o polu, imenu i matičnom broju izdaju isprave ili potvrde sa imenom i podacima koji više ne egzistiraju u pravnom saobraćaju i da je takvo postupanje u suprotnosti sa poštovanjem načela jednakosti i zabrane diskriminacije. Izdavanjem potvrde iz koje se jasno uočava da je osoba izvršila prilagođavanje pola i rodnog identiteta, i otkrivanje ranijeg imena osobe, a zatim pisanje o osobi u ženskom rodu iako je evidentno da zahtev podnosi osoba muškog pola, predstavlja akt diskriminacije na osnovu pola i rodnog identiteta.

4. MIŠLjENjE

U postupku izdavanja potvrde o obavljanju pripravničkog staža na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, po zahteva A. A., povređen je član 6. i član 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B.:

5.1.  Da bez odlaganja otkloni posledice diskriminatornog postupanja tako što će sačiniti i izdati potvrdu o obavljanju pripravničkog staža A. A. na osnovu njegovih podataka o polu i imenu koji se nalaze u javnim ispravama.

5.2. Da se ubuduće prilikom obavljanja poslova pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[5] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[6] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

268-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva rodni identitet