бр. 07-00-199/2023-02   датум: 29.05.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби A. A. поднете против дипломиране правнице Б. Б. због дискриминације на основу пола и родног идентитета, због тога што је сачинила потврду о обављању приправничког стажа у женском роду и са претходним именом, упркос томе што је поднео целокупну документацију о правној транзицији након усаглашавања пола са родним идентитетом. У изјашњењу на притужбу Б. Б. је навела да је поступила у складу са подацима о имену подноситеља захтева у време обављања приправничког стажа и да није имала намеру да га дискриминише. Повереник је током поступка утврдио да је неспорно да је Б. Б. саставила потврду са претходним именом А. А. које више не егзистира у правном саобраћају и да је у потврди о подноситељу притужбе писала у женском роду упркос томе што је поднео документацију о промени ознаке пола имена и матичног броја. С тим у вези, Повереник указује да лица која су усагласила пол са родним идентитетом имају оправдан интерес да исправе које користе у правном саобраћају, укључујући и дипломе о стеченом образовању или потврде обављеном стажу, гласе на њихово ново име, усклађено са њиховим полним идентитетом јер се тиме обезбеђује да промену ознаке пола потпуно интегришу у свој лични и професионални живот. При томе треба имати у виду да име само по себи редовно носи обележје пола, тако да неподударност у имену које је означено у потврди о обављеном стажу и јавној исправи којом се у правном саобраћају доказује идентитет, објективно може да доведе до кршење права на приватност и дискриминације у свим оним ситуацијама у којима лице подноси потврду као доказ свог образовања или стручног усавршавања, радног искуства, као што је запошљавање, наставак школовања и сл. Имајући у виду наведено, Повереник налази да нема оправданог интереса да се особи која је променила податке о полу, имену и матичном броју издају исправе или потврде са именом и подацима који више не постоје, и да је такво поступање у супротности са поштовањем начела једнакости и забране дискриминације. Издавањем потврде из које се јасно уочава да је особа извршила прилагођавање пола и родног идентитета, и откривање ранијег имена особе, а затим и писање о особи у женском роду иако је евидентно да захтев подноси особа мушког пола, представља акт дискриминације на основу пола и родног идентитета. Због тога, Повереник је донео мишљење да је у поступку издавања потврде о обављању приправничког стажа на Институту за плућне болести Војводине, по захтева А. А., повређен члан 6. и члан 20. Закона о забрани дискриминације и дао препоруку  Б. Б. да без одлагања отклони последице дискриминаторног поступања тако што ће сачинити и издати потврду о обављању приправничког стажа А. А. на основу његових података о полу и имену који се налазе у јавним исправама и да се убудуће приликом обављања послова придржава прописa о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратио се A. A., притужбом поднетом против Б. Б., због дискриминације на основу родног идентитета. У притужби је, између осталог, навео:

• да је у процесу прибављања документације која му је потребна за нострификацију дипломе у иностранству и да је сву документацију прибавио осим потврде о приправничком стажу из Института за плућне болести Војводине (у даљем тексту Институт);

• да је приправнички стаж у Институту обавио почев од 26. јуна 2017. године у периоду од 4 недеље под именом Г.Г.;

• да је 1. децембра 2017. године извршио операцију прилагођавања пола и променио ознаке у личним документима, дипломама, сертификатима у складу са новим подацима;

• да му је Б. Б., руководитељка службе за правне и кадровске послове Института, издала потврду на име Г.Г. и писала о њему у женском роду;

• да је поднео уредну документацију о својој правној транзицији, али је упркос томе одбила да изда уверење са промењеним подацима у погледу имена, пола и матичног броја;

• да су му све остале дипломе и потврде без проблема издате са именом А. А.

• Уз притужбу је достављена следећа документација: фотокопија дипломе Медициснког факултета у Новом Саду, фотокопија прве стране пасоша, решење Министарства унутрашњих послова о промени матичног броја, решење о промени личног имена, решење општинске управе Врбас о промени ознаке пола, уверење о положеном стручном испиту, потврда Дома здравља Нови Сад о обављеном приправничком стажу, уговор о волонтерском обављању приправничког стажа са Институтом за плућне болести, потврда број 9/179 Института за плућне болести од 03.04.2023. године.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од Б. Б..

• Б. Б. је у изјашњењу, између осталог, навела:

• да јој је 30. марта 2023. године секретарица директора проследила имејл са захтевом А. А. за издавање потврде о приправничком стажу у сврху нострификације дипломе;

• да је увидом у евиденцију уговора о приправничком стажу констатовано да подносиоца притужбе нема на евиденцији, али да постоји уговор на име Г.Г. о чему је обавестила подноситеља притужбе;

• да је А. А. уредно доставио документацију из које се недвосмислено види да је дошло до промене података услед промене пола;

• да је сачинила текст потврде на основу валидне документације и иза имена Л.Р додала „сада А. А.“;

• да јој није била намера да дискриминише подноситеља притужбе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Решење Општинске управе Општине Врбас број 201-2/2018-IV/03 од 5.1.2018. године утврђено је да одобрена промена података у матичној књизи са „женско“ на „мушко“, за подноситеља притужбе.

2.2. Увидом у Решење Градске управе Нови Сад број XV-201-1/18-27 од 23.01.2018. године, утврђено је да је одобрен захтев за промену личног имена из Г.Г. у А. А..

• Увидом у решење МУП број 205-21-17919 од 10.01.2018. утврђено је да је подноситељу притужбе одређен нов јединствени матични број грађана.

• Увидом у фотокопију дипломе медицинског факултета од 6.10.2022. године, утврђује се да је иста издата на име А. А..

• Увидом у уверење Минсистарства здравља од 5.12.2017, о положеном стручном испиту утврђује се да гласи на име А. А..

• Увидом у потврду Дома здравља Нови Сад од 10. марта 2023. године о обављању приправничког стажа утврђено је да иста гласи на име А. А.

• Увидом у уговор о волонтерском обављању приправничког стажа, утврђено је да је закључен између Института за плиућне болести и приправника/волеонтера Г.Г. у трајању од 4 недеље почев од 26.6.2017. године.

• Увидом у потврду Института за плућне болести од 3.4.2023. године, о обављеном приправничком стажу, утврђено је да је издата на име „Г.Г. (сада А. А.)“ и да се користи женски род у тексту.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом[1].  Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје^[3] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.^[4]

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. одредбама члана 19. закона, забрањена је дискриминација на основу пола, рода и родног идентитета. Забрањено је ускраћивање права у односу на пол, односно род или родни идентитет.

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је размотрити да ли је сачињавањем текста потврде о обављеном приправничком стажу по захтеву А. А., у женском роду и под другим (женским) именом, Б. Б. прекршила прописе о забрани дискриминације.
• Међу странкама у поступку неспорно је да се А. А. обратио Институту за плућне болести са захтевом за издавање потврде о обављеном приправничком стажу. Такође неспорно је да је потврда од 3. априла 2023, издата на име Г. Г. и да је сачињена у женском роду. Дипломирана правница Б. Б., није оспорила да је сачинила текст потврде и потврдила је да је од подноситеља захтева примила уредну документацију којом се недвосмислено увиђа правна сукцесија између Г. Г. и А. А., који је након промене податка о полу, променио и име и матични број.
• Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола, прописује да потврду о промени пола издаје здравствена установа након: 1) спроведене најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и ендокринологије или 2) извршене хируршке интервенције промене пола. Даље, надлежне градске управе или општинске управе доносе решење којим се усваја захтев за промену ознаке пола у матичним књигама, као и захтев за промену имена, док је промена јединственог матичног броја грађана у надлежности Министарства унутрашњих послова. Подноситељ притужбе је доставио документацију из које се јасно утврђују сви подаци о промени ознаке пола, имена и матичног броја, односно о правној транзицији која је уследила након прилагођавања пола родном идентитету.
• Закон о забрани дискриминације, одредбом члана 20. изричито забрањује дискриминацију на основу пола, рода и родног идентитета. Наиме, забрањено је ускраћивање права у односу на пол односно род и родни идентитет или због промене пола односно прилагођавања пола родном идентитету. Поред тога, одредбом члана 12. забрањено је вређати достојанство лица на основу било ког личног својства.
• Повереник указује да лица која су усагласила пол са родним идентитетом имају оправдан интерес да исправе које користе у правном саобраћају, укључујући и дипломе о стеченом образовању или потврде обављеном стажу, гласе на њихово ново име, усклађено са њиховим полним идентитетом јер се тиме обезбеђује да промену ознаке пола потпуно интегришу у свој лични и професионални живот. При томе треба имати у виду да име само по себи редовно носи обележје пола, тако да неподударност у имену које је означено у потврди о обављеном стажу и јавној исправи којом се у правном саобраћају доказује идентитет, објективно може да доведе до кршење права на приватност и дискриминације у свим оним ситуацијама у којима лице подноси потврду као доказ свог образовања или стручног усавршавања, радног искуства, као што је запошљавање, наставак школовања и сл.
• На потребу отклањања сваког вида дискриминације трансполних особа указано је и у бројним обавезујућим и необавезујућим документима међународних организација у којима је и Република Србија чланица, као што су: Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), Универзални периодични извештај Савета за људска права УН (2011), Резолуција Савета за људска права УН о људским правима, сексуалној оријентацији и родном идентитету (2011), Препорука Комитета министара о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета 2010(5), Извештај Високог комесара Савета Европе о људским правима и родном идентитету (2009), Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе 1728(2010)1 о дискриминацији на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и Препорука Парламентарне скупштине Савета Европе 1117 (1989) о ситуацији трансполних особа, УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међународним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет.
• Надаље, Европски суд за људска права је донео бројне одлуке у којима је наглашена потреба да боље разумеју проблеми са којима се трансполне особе суочавају, како би таквих проблема било мање и како би се временом потпуно елиминисали, нпр. одлуке Европског суда за људска права у предметима v. France Application no. 13343/87, X, Y, Z v. the UK Application no. 21830/93, Kara v. the UK Application no. 36528/97, Goodwin and I. v. the UK Application no. 28957/95 and 25680/94, Van Kuck v. Germany Application no. 35968/97, Grant v. the UK Application no. 32570/03, L. v. Lithuania Application no. 27527/03, Schlumpf v. Switzerland Application no. 29002/06 i P.V. v. Spain Application no. 35159/09. У случају Christine Goodwin v. United Kingdom[6] Европски суд за људска права наводи: „у двадесет и првом веку, право трансродних особа на лични развој и физичку и моралну сигурност, какву у пуном смислу уживају остали чланови друштва, не може да се посматра као нешто што је контроверзно и што изискује да прође неко време да би питања с тим у вези могла да се сагледају у јаснијем светлу. Укратко, незадовољавајућа ситуација у којој трансполне особе живе у некаквом међупростору, не припадајући у потпуности ни једном ни другом полу, више није одржива.“
• Повереник је прихватио навод из изјашњења Б. Б., у којој је нагласила да није имала намеру да дискриминише подноситеља притужбе, међутим, намера није конститутивни елемент акта дискриминације. Такође, у случајевима непосредне дискриминације, према одредбама члана 45. закона, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив. Ове одредбе се односе и на поступак пред Повереником. Дакле, не само да није неопходна намера, него ни свест ни хтење да се изврши акт дискриминације, већ је довољно је да је лице или група лица, на основу свог личног својства, објективно стављена у неповољнији положај. Треба разумети да дискриминација, неретко није резултат свесне намере, већ недовољног познавања прописа и стандарда из ове области.
• Према доступним истраживањима трансродне и трансполне особе често се сусрећу са неразумевањем, одбацивањем и дискриминацијом. Неретко су изложене и насиљу, вербалном и физичком, које је засновано на дубоким предрасудама и патријархалним обрасцима понашања. Са дискриминацијом се сусрећу у готово свим областима живота, а међу њима су образовање, стручно оспособљавање и запошљавање. Један од повода за дискриминацију особа другачијег родног идентитета је и откривање чињеница које су везана за родни идентитет, посебно након усаглашавања пола, као што су подаци о имену, које нужно са собом носи и предзнак пола.
• Имајући у виду наведено, не постоји оправдани интерес да се особи која је променила податке о полу, имену и матичном броју издају исправе или потврде са именом и подацима који више не егзистирају у правном саобраћају и да је такво поступање у супротности са поштовањем начела једнакости и забране дискриминације. Издавањем потврде из које се јасно уочава да је особа извршила прилагођавање пола и родног идентитета, и откривање ранијег имена особе, а затим писање о особи у женском роду иако је евидентно да захтев подноси особа мушког пола, представља акт дискриминације на основу пола и родног идентитета.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку издавања потврде о обављању приправничког стажа на Институту за плућне болести Војводине, по захтева А. А., повређен је члан 6. и члан 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б.Б.:

5.1.  Да без одлагања отклони последице дискриминаторног поступања тако што ће сачинити и издати потврду о обављању приправничког стажа А. А. на основу његових података о полу и имену који се налазе у јавним исправама.

5.2. Да се убудуће приликом обављања послова придржава прописa о забрани дискриминације.

Потребно је да Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[5] „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[6] Представка 28957/95, пресуда од 11. јула 2002. године, страна 244. параграф 90.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

268-23 Притужба због дискриминације на основу личног својства родни идентитет