Pritužba Z.D. protiv O. bolnice S. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku zapošljavanja

  1. 07-00-263/2017-02 datum: 17.10. 2017. godine

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Z.D. iz B. protiv O. bolnice Š. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da iako se veliki broj puta prijavlјivao na konkurse ove bolnice i prilagao svu traženu dokumentaciju i ispunjavao sve propisane uslove nije uspeo  da se zaposli u O. bolnici u Š. zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjinini. Uz pritužbu su priloženi dokazi. S obzirom da je akt diskriminacije učinjen verovatnim teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti je na O. bolnici Š. U izjašnjenju O. bolnice Š. navedeno je da javni oglasi za prijem u radni odnos sadrže uslove konkursa – opšte i posebne, koji su jednaki za sve kandidate, te da bolnica nije prekršila zakonske odredbe, a da se prilikom odlučivanja o prijemu u radni odnos rukovodila uslovima konkursa, kao i potrebama same bolnice. U postupku je utvrđeno da je prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja nesporno da je Z.D. pripadnik romske nacionalne manjine, da se prijavlјivao na veliki broj konkursa za zaposlenje koje je raspisivala O. bolnica Š, da je na svakom od tih konkursa priložio svu traženu dokumentaciju (uklјučujući i preporuku N.S.R.N.M, koju je dostavio na nekim konkursima), te da je ispunjavao sve tražene uslove za zaposlenje. Nesporno je, takođe, da kao kandidat nije predložen, niti izabran za prijem u radni odnos ni po jednom od navedenih oglasa, već su zaposlene druge osobe. U toku postupka O. bolnica Š. nije ponudila činjenice i dokaze kojima bi dokazala da je razmatrala prijavu Z.D, kao i dodatnu dokumentaciju priloženu u skladu sa javnim oglasima za prijem u radni odnos i da on nije primlјen po javnom oglasu zbog objektivnih razloga koji nisu u vezi sa njegovom nacionalnom pripadnošću. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i težak položaj pripadnika romske nacionalne manjine na tržištu rada, koji je između ostalog uzrokovan i stereotipima i predrasudama o radnim navikama Roma i činjenici da prema ovoj društvenoj grupi i dalјe postoji izražena socijalna distanca. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišlјenje da je O. bolnica Š, u postupku zapošlјavanja po javnim oglasima za prijem u radni odnos na radno mesto medicinske sestre-tehničara, diskriminisala kandidata Z.D. iz B, na osnovu njegovog ličnog svojstva pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, čime je, prekršila odredbe člana 7, a u vezi sa čl. 16. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je O. bolnici Š. preporučeno da preduzme mere u okviru svoje nadležnosti kako bi otklonila posledice diskriminatornog postupanja prema Z.D, kao i da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Z.D. iz B, podnetu protiv O. bolnice u Š. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

 

  • U pritužbi, između ostalog, navedeno je:

 

– da je više puta konkurisao za mesto medicinskog tehničara u O. bolnici u Š;

– da je uz svaku prijavu, pored potrebne dokumentacije, dostavlјao i dokument iz kojeg proizlazi da je pripadnik romske nacionalne manjine;

– da smatra da zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini nije imao uspeha na brojnim konkursima za popunjavanje radnih mesta u ovoj bolnici;

– da smatra da kandidati koji su primlјeni u radni odnos nisu ni kvalitetniji ni sposobniji od njega;

– da, iako pripadaju ranjivoj grupi na tržištu rada Republike Srbije, pripadnici romske nacionalne manjine mogu da „završe pet fakulteta“, ali im ni to neće vredeti u postupku zapošlјavanja.

 

  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavlјeno je: 1) preporuka N.S.R.N.M. O. bolnici br. 280-05-02/17 od 15. maja godine; 2) pismo dr Dragolјuba Ackovića, v.d. zamenika direktora Kancelarije za lјudska i manjinska prava, br. 07-00-00081/2016-07 od 13. jula 2016. godine upućeno predsedniku opštine B, zameniku predsednika Skupštine opštine B, direktoru O. bolnice Š. i direktoru Doma zdravlјa B; 3) odluke direktorke O. bolnice o prijemu kandidata u radni odnos br. 09-1/560 od 8. jula 2016. godine; br. 09-1/712 od 12. septembra 2016. godine; br. 09-1/774 od 29. septembra 2016. godine; br. 09-1/637 od 15. juna 2017. godine i br. 09-1/641 od 16. juna 2017. godine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje i dopuna izjašnjenja od O. bolnice Š. Posebno je zatraženo da se O. bolnica Š. izjasni primenom kojih kriterijuma je vršen izbor kandidata na konkursima na koje se prijavio podnosilac pritužbe, kao i da o tome dostave dokaze.

 

  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

 

– da O. bolnica javne konkurse za popunjavanje radnih mesta sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave;

– da je odredbama zakonskih i podzakonskih akata predviđena procedura raspisivanja javnih oglasa i donošenja odluka. Javni oglas za prijem u radni odnos sadrži uslove konkursa – opšte i posebne, koji su jednaki za sve kandidate. Po okončanju oglasa, direktor formira tročlanu komisiju koja proverava da li kandidati ispunjavaju uslove propisane konkursom i dostavlјa predlog kandidata direktoru ustanove koji donosi odluku u skladu sa zakonskim odredbama. U odluci je sadržana pouka o pravnom leku za kandidate koji su njom nezadovolјni, te da do sada nije bilo slučajeva podnošenja tužbe;

– da smatra da bolnica nije prekršila zakonske odredbe, a prilikom odlučivanja o prijemu u radni odnos rukovodila se uslovima konkursa, kao i potrebama same bolnice;

– da su kriterijumi koji su primenjivani prilikom odlučivanja o prijemu kandidata u radni odnos saglasni odredbama člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i odredbama članova 7, 8. i 9. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a ujedno poštujući član 18. Zakona o radu, koji propisuje zabranu diskriminacije.

 

1.6. Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja dostavlјeni su sledeći dokazi: 1) kopije Javnih oglasa za prijem u radni odnos br. 08-10/160 od 21. juna 2016. godine; br. 08-10/231 od 23. avgusta 2016. godine; br. 08-10/276 od 14. septembra 2016. godine; br. 08-10/111 od 12. maja 2017. godine (sa izmenama 08-10/153 i 08-10/158 od 16. maja 2017. godine) i br. 08-10/143 od 16. maja 2017. godine; 2) kopije Zapisnika o radu Komisije za prijem po javnom oglasu br. 08-1/627 od 8. jula 2016. godine; br. 08-1/778 od 9. septembra 2016. godine; br. 08-1/826 od 28. septembra 2016. godine; br. 08-1/494 od 30. maja 2017. godine i br. 08-1/516 od 2. juna 2017. godine.

 

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

 

  • Uvidom u Preporuku N.S.R.N.M. br. 280-05-02/2017 od 15. maja 2017. godine, utvrđeno je da je N.S, postupajući u skladu sa članom 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, izdao preporuku O. bolnici u Š, u kojoj je navedeno da je Z.D. po struci medicinski tehničar, da ima radno iskustvo volontiranja i stručne prakse i redovan je student Visoke medicinske škole u Š. Dalјe je istaknuto da se Z.D. nalazi u teškoj materijalnoj situaciji i nema zaposlenje, te stoga N.S.R.N.M. moli O. bolnicu u Š. da prilikom odabira kandidata uzme u obzir i ove činjenice. Zbog svega navedenog, N.S.R.N.M. zamolio je O. bolnicu u Š. da izvrši prijem Z.D. u radni odnos na radno mesto medicinski tehničar, u skladu sa članom 4a Zakona o državnoj upravi, Akcionim planom zapošlјavanja Roma Vlade Republike Srbije, kao i u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Strategijom za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila kao svoj strateški dokument, a u kojoj su Romi apostrofirani i prema njima se primenjuju afirmativne mere u oblasti zapošlјavanja, obrazovanja, zdravstva i stanovanja.

 

  • Uvidom u Javni oglas koji je raspisala O. bolnica u Š, br. 08-10/160 od 21. juna 2016. godine, za prijem u radni odnos jedne medicinske sestre – tehničara na određeno vreme do povratka zaposlene sa odsustva sa rada radi posebne nege deteta, utvrđeno je da pored opštih uslova propisanih zakonom, kandidat mora da ispunjava i sledeće posebne uslove: završena srednja medicinska škola – opšti smer – IV stepen i položen stručni ispit. Uvidom u Zapisnik o radu Komisije za prijem u radni odnos medicinske sestre-tehničara po javnom oglasu 08-10/160 od 21. juna 2016. godine, br. 08-1/627 od 8. jula 2016. godine, utvrđeno je da je za ovo radno mesto konkurisalo 16 kandidata, među kojima je i Z.D. Uvidom u sadržinu zapisnika može se utvrditi da je Z.D. predao prijavu na oglas u roku, te da je priložio urednu i kompletnu dokumentaciju. Utvrđeno je da je komisija jednoglasno predložila da se u radni odnos primi kandidatkinja J.T, uz obrazloženje da se radi o „kandidatu koji bi se najbolјe uklopio u radni ambijent, sa odgovarajućim kvalitetom rada za navedeno radno mestoˮ. Uvidom u odluku direktorke O. bolnice br. 09-1/560 od 8. jula 2016. godine utvrđeno je da je direktorka „u celosti prihvatila razloge koje je dala Komisija za prijem i uvažila njene razloge i predlogeˮ. Na osnovu navedenog, u radni odnos primlјena je J.T, koju je Komisija predložila.

 

  • Uvidom u Javni oglas koji je raspisala O. bolnica u Š, br. 08-10/231 od 23. avgusta 2016. godine, za prijem u radni odnos jedne medicinske sestre – tehničara na određeno vreme do povratka zaposlene sa neplaćenog odsustva, utvrđeno je da pored opštih uslova propisanih zakonom, kandidat mora da ispunjava i sledeće posebne uslove: završena srednja medicinska škola – opšti smer – IV stepen i položen stručni ispit. Uvidom u Zapisnik o radu Komisije za prijem u radni odnos medicinske sestre-tehičara po javnom oglasu 08-10/231 od 23. avgusta 2016. godine, br. 08-1/778 od 9. septembra 2016. godine, utvrđeno je da je za ovo radno mesto konkurisao 21 kandidat, među kojima je i Z.D. Uvidom u sadržinu zapisnika može se utvrditi da je Z.D. predao prijavu na oglas u roku, te da je priložio urednu i kompletnu dokumentaciju. Utvrđeno je da je komisija jednoglasno predložila da se u radni odnos primi kandidat N.K, uz obrazloženje da se radi o „kandidatu koji bi se najbolјe uklopio u radni ambijent sa odgovarajućim kvalitetom rada, uzimajući u obzir izjave – mišlјenja odgovornih lica u službama gde je kandidat radioˮ. Uvidom u odluku direktorke O. bolnice br. 09-1/712 od 12. septembra 2016. godine utvrđeno je da je direktorka „u celosti prihvatila razloge koje je dala Komisija za prijem i uvažila njene razloge i predlogeˮ. Na osnovu navedenog, u radni odnos primlјen je N.K, koga je Komisija predložila.

 

  • Uvidom u Javni oglas koji je raspisala O. bolnica u Š, br. 08-10/276 od 14. septembra 2016. godine za prijem u radni odnos jedne medicinske sestre – tehničara na određeno vreme do povratka zaposlene sa porodilјskog odsustva, utvrđeno je da pored opštih uslova propisanih zakonom, kandidat mora da ispunjava i sledeće posebne uslove: završena srednja medicinska škola – opšti smer – IV stepen i položen stručni ispit. Uvidom u Zapisnik o radu Komisije za prijem u radni odnos medicinske sestre-tehičara po javnom oglasu br. 08-10/276 od 14. septembra 2016. godine, br. 08-1/826 od 28. septembra 2016. godine, utvrđeno je da je za ovo radno mesto konkurisao 21 kandidat, među kojima je i Z.D. Uvidom u sadržinu zapisnika može se utvrditi da je Z.D. predao prijavu na oglas u roku, te da je priložio urednu i kompletnu dokumentaciju. Utvrđeno je da je komisija jednoglasno predložila da se u radni odnos primi kandidatkinja M.Ž, uz obrazloženje da se radi o „kandidatu koji bi se najbolјe uklopio u radni ambijent sa odgovarajućim kvalitetom rada, uzimajući u obzir izjave – mišlјenja odgovornih lica u službama gde je kandidat radioˮ. Uvidom u odluku direktorke O. bolnice br. 09-1/774 od 29. septembra godine utvrđeno je da je direktorka „u celosti prihvatila razloge koje je dala Komisija za prijem i uvažila njene razloge i predlogeˮ. Na osnovu navedenog, u radni odnos primlјena je M.Ž. koju je Komisija predložila.

 

  • Uvidom u Javni oglas koji je raspisala O. bolnica u Š, br. 08-10/111 od 12. maja 2017. godine, za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, utvrđeno je da se ovim oglasom, između ostalog, traži 6 medicinskih sestara koje bi radile na neodređeno vreme. Utvrđeno je da pored opštih uslova predviđenih zakonom, kandidat mora da ispunjava i sledeće posebne uslove: završena srednja medicinska škola – opšti smer – IV stepen i položen stručni ispit. Uvidom u Zapisnik o radu Komisije za prijem u radni odnos br. 08-10/111 od 12. maja 2017. godine sa izmenama br. 08-10/153 od 16. maja 2017. godine i br. 08-10/158 od 16. maja 2017. godine, br. 08-1/494 od 30. maja 2017. godine, utvrđeno je da je da je za radno mesto medicinska sestra konkurisalo 96 kandidata, među kojima je i Z.D. Uvidom u sadržinu zapisnika može se utvrditi da je Z.D. predao prijavu na oglas u roku, te da je priložio urednu i kompletnu dokumentaciju. Utvrđeno je da je komisija jednoglasno predložila da se u radni odnos prime kandidati/kinje J.S, S.S, J.T, V.B, M.P i M.Ž, uz obrazloženje Komisije da su ovi kandidati/kinje primlјeni „na osnovu uvida u kompletnu dokumentaciju kandidata koji su se prijaviliˮ. Uvidom u odluku direktorke O. bolnice br. 09-1/637 od 15. juna 2017. godine utvrđeno je da je direktorka „u celosti prihvatila razloge koje je dala Komisija za prijem i uvažila njene razloge i predlogeˮ. Na osnovu navedenog, u radni odnos primlјene su osobe koje je Komisija predložila.

 

  • Uvidom u Javni oglas koji je raspisala O. bolnica u Š, br. 08-10/143 od 16. maja 2017. godine za prijem u radni odnos dve medicinske sestre – tehničara na određeno vreme do povratka zaposlenih sa bolovanja i neplaćenog odsustva, utvrđeno je da pored opštih uslova predviđenih zakonom, kandidat mora da ispunjava i sledeće posebne uslove: završena srednja medicinska škola – opšti smer – IV stepen i položen stručni ispit. Uvidom u Zapisnik o radu Komisije za prijem u radni odnos medicinskih sestara-tehničara po javnom oglasu br. 08-10/143 od 16. maja 2017. godine, br. 08-1/516 od 2. juna 2017. godine, utvrđeno je da je za ovo radno mesto konkurisalo 49 kandidata, među kojima je i Z.D. Uvidom u sadržinu zapisnika može se utvrditi da je Z.D. predao prijavu na oglas u roku, te da je priložio urednu i kompletnu dokumentaciju. Utvrđeno je da je komisija jednoglasno predložila da se u radni odnos prime kandidati T.S. i N.K, uz obrazloženje Komisije da su ovi kandidati primlјeni „na osnovu uvida u kompletnu dokumentaciju kandidata koji su se prijaviliˮ. Uvidom u odluku direktorke O. bolnice br. 09-1/641 od 16. juna 2017. godine utvrđeno je da je direktorka „u celosti prihvatila razloge koje je dala Komisija za prijem i uvažila njene razloge i predlogeˮ. Na osnovu navedenog, u radni odnos na radno mesto medicinska sestra–tehničar primlјene su osobe koje je Komisija predložila.

 

  • Uvidom u dopis dr Dragolјuba Ackovića, v.d. zamenika direktora Kancelarije za lјudska i manjinska prava, br. 07-00-00081/2016-07 od 13. jula godine, upućen predsedniku opštine B, zameniku predsednika Skupštine opštine B, direktoru O. bolnice Š. i direktoru Doma zdravlјa B, utvrđeno je da je u dopisu navedeno da se Z.D. obraćao Kancelariji za lјudska i manjinska prava, te da je dokumentovano prikazao činjenicu da već sedam godina ne može da dobije zaposlenje u struci, tačnije kao medicinski tehničar u nekoj od zdravstvenih institucija u opštini B. ili u okolini, kao što je na primer bolnica u Š. Dalјe je naveo da je lično telefonom razgovarao sa direktorkom bolnice u Š. i predsednikom Komisije za prijem u radni odnos u istoj bolnici gde je bio raspisan konkurs, te je dobio uverenje da će pitanje Z.D. „biti skinuto sa dnevnog redaˮ. Međutim, kako je istakao, Z.D. nije primlјen na to radno mesto. U dalјem tekstu dopisa, Dragolјub Ackković, v.d. zamenika direktora Kancelarije za lјudska i manjinska prava, ističe: „Kako ni posle dve godine od momenta kada su gospodinu D. stigli odgovori od pomenutih institucija Z.D. nije dobio nikakvo zaposlenje, pitam se kakav je to problem da jedan Rom ne može biti zaposlen a da su brojni drugi radnici, naročito u bolnicama, primlјeni. Pitam se, ima li tu razloga da pomislim kako se radi o diskriminaciji prema ovom čoveku ili je u pitanju nešto drugo. O tome bih, zaista, voleo da dobijem egzaktne podatke (…)“.

 

 

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4] kojom se države članice obavezuju da osude rasnu diskriminaciju i obavezuju da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovedu politiku koja teži da ukine svaki oblik rasne diskriminacije i pomažu razumevanju između svih rasa. Konvencija u članu 1. definiše „rasnu diskriminaciju“ kao svako razlikovanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji ima za cilј ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.

 

  • Pored toga, Republika Srbija je 1998. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina[5], koja u članu 4. stav 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da usvoje, gde je to potrebno, odgovarajuće mere za unapređenje, u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života, pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i onih koji pripadaju većini. U tom pogledu će voditi računa o posebnom uslovima pripadnika nacionalnih manjina.

 

  • Uredbom o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje)[6], propisano je da diskriminacija predstavlјa i svako pravlјenje razlike, isklјučenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

 

  • Ustav Republike Srbije[7] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Prema odredbi člana 7. ovog zakona posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlјa u nepovolјniji položaj, aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim cilјem, a sredstva za postizanje tog cilјa jesu primerena i nužna. Odredbama članova 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u članu 16. stav 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovolјavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlјa privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlјa javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposoblјavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. U vezi sa konkretnom pritužbom od značaja su i odredbe člana 24. kojim je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

 

  • Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[8] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini. Članom 4. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da organi vlasti u skladu sa Ustavom i zakonom mogu da donose propise, pojedinačne pravne akte i da preduzimaju mere u cilјu obezbeđivanja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije, dok je stavom 2. istog člana propisano da će organi vlasti doneti pravne akte i preduzeti mere iz stava 1. ovog člana u cilјu popravlјanja položaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini. Odredbom člana 21. ovog zakona propisano je da prilikom zapošlјavanja u javnim službama, uklјučujući policiju, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastuplјenosti i o poznavanju jezika koji se govori na područja organa ili službe.

 

  • Zakon o radu[9] u članu 18. propisuje zabranu diskriminacije lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih s obzirom na pol, rođenje jezik, rasu boju, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

 

  • Zakonom o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u članu 31. propisano da nezaposleni koji pripada kategoririji teže zapošlјivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju programa i mera aktivne politike zapošlјavanja, u skladu sa zakonom, dok je članom 37. ovog zakona propisano da je osnovni instrument aktivne politike zapošlјavanja Nacionalni akcioni plan zapošlјavanja koji donosi Vlada. Saglasno članu 39. navedenog zakona, akcioni plan sadrži kategorije teže zapošlјivih lica koja imaju prioritet u uklјučivanju u mere aktivne politike zapošlјavanja. U Nacionalnom akcionom planu za zapošlјavanje za 2017. godinu u glavi Prioriteti politike zapošlјavanja navedeno je da su na osnovu identifikovanih izazova na tržištu rada, utvrđen kao cilј politike zapošlјavanja i povećanje pristupa tržištu rada za Rome dok je u glavi VII. Kategorije teže zapošlјivih lica u 2017. godini navedeno da status teže zapošlјivih lica imaju, pored ostalih kategorija i Romi.

 

  • Strategijom za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[10] kao opšti cilј određeno je pobolјšanje socijalno-ekonomskog položaja romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uvažavanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje veće socijalne uklјučenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva. Posebni cilј 3. ove strategije odnosi se na podsticanje uklјučivanja radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine na formalno tržište rada, podizanje zapošlјivosti, zapošlјavanje i ekonomsko osnaživanje, posebno Roma i Romkinja koji pripadaju kategorijama višestruko teže zapošlјivih nezaposlenih lica. Jedna od mera za podsticanje ovog posebnog cilјa je podsticanje zapošlјavanja Roma i Romkinja u institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou, u saglasnosti sa organima lokalnih samouprava i u skladu sa fiskalnim ograničenjima.

 

  • Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije[11] propisuje kao jedan od zadataka Strategije stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetlјivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima. Strategija prepoznaje Rome kao osetlјivu društvenu grupu i kao jedan od posebnih cilјeva propisuje – sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine. Za ostvarivanje ovog cilјa Strategija naglašava da je, između ostalog, potrebno posebnu pažnju posvetiti romskoj nacionalnoj manjini i iskorenjivanju različitih slučajeva diskriminacije, diskriminatorskih praksi i korišćenja stereotipa kojima su Romi izloženi, kao i raditi na prevenciji i sprečavanju različitih oblika diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine, a učinioce takvih akata sankcionisati u skladu sa zakonom.

 

  • Nacionalna strategija zapošlјavanja za period 2011-2020. godine[12] prepoznaje romsku populaciju kao jednu od posebno osetlјivih, odnosno ranjivih grupa na tržištu rada, te je predviđeno da će se podsticanje zapošlјavanja Roma realizovati kroz posebne programe i mere aktivne politike zapošlјavanja.

 

  • Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave[13] članom 7. propisuje da odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi poslodavac raspisivanjem javnog oglasa, a u skladu sa kadrovskim planom zdravstvene ustanove koju donosi ministar nadležan za poslove zdravlјa. Poslodavac je obavezan da odluku o potrebi za zasnivanjem radnog odnosa sa novim zaposlenim oglasi kod Nacionalne službe za zapošlјavanje, kao i da je dostavi Ministarstvu zdravlјa, radi objavlјivanja na internet stranici Ministarstva. Odredbama člana 8. Posebnog kolektivnog ugovora propisano je da javni oglas, pored uslova utvrđenih Pravilnikom, sadrži i: naziv i opis posla, način zasnivanja radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme), radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), dužinu probnog rada, ako je za određene poslove predviđen probni rad, vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, koji su uslov za obavlјanje poslova za koje se zaklјučuje ugovor o radu, i potrebno radno iskustvo. Rok za prijavu kandidata ne može biti kraći od 8 dana. Poseban kolektivni ugovor u članu 9. propisuje sledeće: kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor radi pružanja dodatnih podataka koji mogu biti važni za odluku o prijemu (prethodno iskustvo o radu, prosečna ocena u toku školovanja, dodatno obrazovanje ili osposoblјenost, dužina trajanja školovanja, itd.); o razgovoru sa kandidatom obavezno se sačinjava zapisnik; o izboru kandidata odlučuje direktor koji prethodno može pribaviti mišlјenje rukovodioca radne jedinice u kojoj će kandidat po prijemu raditi; rok u kome kandidat mora biti obavešten o izboru ne može biti duži od 30 dana od dana isteka roka za prijavu kandidata.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.14. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je O. bolnica Š, u postupku zapošlјavanja, diskriminisala Z.D. na osnovu njegove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

 

3.15. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje O. Bolnice Š. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je O. bolnica Š. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na O. bolnici Š. Naime, prema podacima iz pritužbe nesporno je da je Z.D. pripadnik romske nacionalne manjine o čemu je saznanje imala i O. bolnica preko dostavlјene preporuke N.S.R.N.M, da se prijavlјivao na više konkursa za zaposlenje koje je raspisivala O. bolnica Š. po kojima je za radno mesto na koje je Z.D. konkurisao primlјeno 10 osoba, da je na svakom od tih konkursa priložio svu traženu dokumentaciju kao i dodatnu dokumentaciju u skladu sa oglasima, te da je ispunjavao sve tražene uslove za zaposlenje. Nesporno je, takođe, da kao kandidat nije predložen, niti je izabran za prijem u radni odnos ni na jednom od navedenih oglasa, već su predložene i zaposlene druge osobe. Međutim, da bi se utvrdilo da li je postupanje O. bolnice Š, u postupku zapošlјavanja i izbora kandidata, bilo diskriminatorno potrebno je utvrditi da li je podnosilac pritužbe zbog svog ličnog svojstva aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije stavlјen u nepovolјniji položaj.

 

3.16. Stoga, prilikom razmatranja da li je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pored dostavlјenih dokaza uzeo u obzir i statističke podatke i rezultate istraživanja o položaju Roma na tržištu rada. Naime, svi raspoloživi podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti među Romima mnogo veća nego u ukupnoj populaciji[14]. U prilog navedenoj tvrdnji govore i podaci popisa stanovništva iz 2011. godine, koji ukazuju na nizak stepen ekonomske aktivnosti Roma. Prema ovim podacima, svega 28% romskog stanovništva spada u kategoriju ekonomski aktivnih, što je neuporedivo manje od republičkog proseka (41%). Od ekonomski aktivnih Roma, poslovnu aktivnost obavlјa svega 41%, što je takođe znatno niže u odnosu na republički prosek (78%). Zaposlenje Roma je uglavnom neformalno – delimično kratkotrajno angažovanje ili poslovi koji ne zahtevaju posebno znanje, te najzastuplјenija zanimanja među aktivnim Romima su ulični čistači i sakuplјači sekundarnih sirovina (59,3%)[15]. Brojni su uzroci koji su doveli do toga da Romi budu jedna od najmarginalizovanijih grupa na tržištu rada, a među njima su: nedovolјna obrazovanost i nedostatak stručnih kvalifikacija, nadprosečno zapošlјavanje na „crno“, ali i uvrežene predrasude o radnim navikama Roma i diskriminacija pri zapošlјavanju od strane poslodavaca[16].

 

3.17. Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi O. bolnica Š. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je O. bolnica Š. ponudila pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da Z.D. u postupku zapošlјavanja i prilikom izbora kandidata po oglasima za radno mesto medicinskog tehničara nije stavlјen u nepovolјniji položaj zbog svog ličnog svojstva. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je od O. bolnice Š. dva puta tražio izjašnjenje o navodima i osnovanosti pritužbe, uz isticanje da je naročito važno da se izjasne primenom kojih kriterijuma su vršili izbor kandidata na konkursima na koje se prijavio podnosilac pritužbe.

 

3.18. U izjašnjenjima na pritužbu O. bolnica Š. navela je da se konkursi sprovode na osnovu javnih oglasa koji propisuju uslove jednake za sve kandidate, kao i da su kriterijumi izbora saglasni kriterijumima koji su propisani odredbama člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i odredbama čl. 7, 8. i 9. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, te su radi dokazivanja ovog navoda dostavlјene kopije javnih oglasa za prijem u radni odnos na koje se podnosilac pritužbe prijavlјivao.

 

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u navedenim propisima predviđeno da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa u pravnom licu odlučuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste[17], te da odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi poslodavac raspisivanjem javnog oglasa, a u skladu sa kadrovskim planom zdravstvene ustanove koji donosi ministar nadležan za poslove zdravlјa, uz obavezu da se ova odluka oglasi kod Nacionalne službe za zapošlјavanje, kao i da bude dostavlјena Ministarstvu zdravlјa, radi objavlјivanja na internet stranici Ministarstva. Direktor, pre donošenja odluke o izboru kandidata, može da pribavi mišlјenje rukovodioca radne jedinice u kojoj će kandidat po prijemu raditi[18]. U javnim oglasima za prijem u radni odnos O. bolnice Š, koji su dostavlјeni uz izjašnjenje, može se uočiti da su pored opštih uslova propisani i posebni uslovi za kandidate za radno mesto medicinska sestra – tehničar, i to: završena srednja medicinska škola, opšti smer i položen stručni ispit. U oglasima je navedeno da kandidati imaju pravo da uz prijavu dostave i druge dokaze za koje smatraju da mogu biti od uticaja na vršenje izbora po ovom oglasu.

 

Podnosilac pritužbe se na sve raspisane oglase javio u roku, pri čemu je u svim zapisnicima o radu komisija za prijem u radni odnos konstatovano da dokumentacija Z.D. nije odbačena kao neuredna. Imajući u vidu da je u oglasima za prijem u radni odnos navedeno da kandidati imaju pravo da uz prijavu dostave i druge dokaze za koje smatraju da mogu biti od uticaja na vršenje izbora po ovom oglasu, Z.D. je prilikom konkurisanja dostavlјao i dodatnu dokumentaciju – preporuku N.S.R.N.M. U pomenuto prepruci je navedeno da na osnovu člana 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, N.S.R.N.M. daje preporuku O. bolnici da prilikom odabira kandidata za prijem u radni odnos uzme u obzir činjenicu da se Z.D. nalazi u teškoj materijalnoj situaciji, da nema zaposlenje, i da su u skladu sa članom 4. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Akcionim planom zapošlјavanja Roma Vlade Republike Srbije, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Strategijom za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016. do 2025. godine Romi označeni kao teže zapošlјiva lica i da se prema njima primenjuju afirmativne mere u oblasti zapošlјavanja, obrazovanja, zdravstva i stanovanja.

 

3.19. Ukazujemo da je Zakonom o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u članu 31. propisano da nezaposleni koji pripada kategoririji teže zapošlјivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju programa i mera aktivne politike zapošlјavanja, u skladu sa zakonom, dok je članom 37. ovog zakona propisano da je osnovni instrument aktivne politike zapošlјavanja Nacionalni akcioni plan zapošlјavanja koji donosi Vlada. Saglasno članu 39. Zakona o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti akcioni plan sadrži kategorije teže zapošlјivih lica koja imaju prioritet u uklјučivanju u mere aktivne politike zapošlјavanja. U Nacionalnom akcionom planu za zapošlјavanje za 2017. godinu u glavi III. Prioriteti politike zapošlјavanja navedeno je da su na osnovu identifikovanih izazova na tržištu rada, utvrđen kao jedan od cilјeva politike zapošlјavanja i povećanje pristupa tržištu rada za Rome dok je u glavi VII. Kategorije teže zapošlјivih lica u 2017. godini navedeno da status teže zapošlјivih lica imaju, pored ostalih kategorija i Romi.

 

3.20. Članom 4. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da organi vlasti u skladu sa Ustavom i zakonom mogu da donose propise, pojedinačne pravne akte i da preduzimaju mere u cilјu obezbeđivanja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije, dok je stavom 2. istog člana propisano da će organi vlasti doneti pravne akte i preduzeti mere iz stava 1. ovog člana u cilјu popravlјanja položaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini. Takođe odredbama člana 21. navedenog zakona je propisano da prilikom zapošlјavanja u javnim službama, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastuplјenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Š, prema broju stanovnika koji su se izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti, Roma i Romkinja ima najviše odmah posle građana i građanki srpske nacionalne pripadnosti.[19]

 

3.21. U Strategiji za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016 do 2025. godine, navedeno je da imajući u vidu faktore koji utiču na položaj Roma i Romkinja na tržištu rada (koji su znatno nepovolјniji u odnosu na opštu populaciju), neophodno je obezbediti dodatne sistemske pomoći i podrške pripadnicima romske nacionalne manjine, kao kategoriji teže zapošlјivih lica, zbog čega treba da imaju prioritet prilikom uklјučivanja u mere aktivne politike zapošlјavanja. U Akcionom planu za sprovođenje navedene strategije navedeno je da prema podacima o registrovanoj nezaposlenosti Roma i Romkinja (posmatrano po obrazovnoj strukturi) najzastuplјenija su lica bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija − 19.961 lica (88,66% od ukupnog broja prijavlјenih Roma i Romkinja), zatim lica sa završenim srednjim nivoom obrazovanja – 2.426, sa višim 82 lica, odnosno sa visokim nivoom obrazovanja 44 (0,2%) Roma i Romkinja, što je znatno lošija obrazovna struktura od opšte obrazovne strukture nezaposlenih lica.[20] Iz podataka se može zaklјučiti da što je veći stepen obrazovanja to je daleko veća razlika u odnosu na strukturu nezaposlenih lica opšte populacije. U Operativnom cilјu 6. ovog akcionog plana navedeno je da treba povećati broj Roma i Romkinja zaposlenih u organima javne vlasti, u koje spadaju i zdravstvene ustanove.

 

3.22. U publikaciji Popis stanovništva, domaćinstva i stanova 2011. u Republici Srbiji, Romi u Srbiji dat je grafikon u kojem su prikazana najzastuplјenija zanimanja Roma u 2011. godini i to su sledeća zanimanja: čistači, pomoćni radnici, skuplјači sekundarnih sirovina 59,3%; vozači i zanatlije 10,8%; polјoprivrednici i srodni radnici 9,9%; prodavci 8,9%; građevinski radnici 6,9%; noćni čuvari i konobari 2,6%; umetnici 1,5%. Grupisanjem zanimanja koja obavlјaju Romi može se sagledati i profesionalna struktura Roma. Profesionalna struktura predstavlјa jedno od osnovnih ekonomskih obeležja.[21] Prema navedenom grafikonu nema zanimanja zdravstvenih radnika, s obzirom na procenat zastuplјenosti ovog zanimanja u romskoj populaciji.

 

3.23. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iz izjašnjenja i dostavlјenih zapisnika se može zaklјučiti da iako su komisijama i direktorki ove činjenice bile poznate, odnosno morale biti poznate, nigde, ni kod jednog zapisnika, niti donetih odluka nije navedeno da su se komisije za prijem u radni odnos, kao ni direktorka ustanove prilikom razmatranja dokumentacije osvrnuli na pomenute propise i preporuku N.S.R.N.M. Drugim rečima, komisije koje su predlagale kandidate po navedenim oglasima, kao i direktorka koja je vršila izbor kandidata bili su u obavezi, u skladu sa navedenim propisima da uzmu u obzir ove činjenice i okolnosti i da ih posebno cene. Nasuprot tome iz izjašnjenja O. bolnice i dostavlјenih zapisnika i odluka kao jedini poseban kriterijum kod pojedinih odluka, izdvaja taj da je komisija prilikom odabira kandidata predložila one kandidate koji će se najbolјe uklopiti u radni ambijent sa odgovarajućim kvalitetom rada za navedena radna mesta. Ovakav kriterijum stvara ozbilјnu sumnju da je razlog zbog koga Z.D. nije predložen za prijem u radni odnos upravo taj da se zbog svoje nacionalne pripadnosti ne bi uklopio u radni ambijent gde je zaposleno većinsko stanovništvo. Imajući u vidu navedeno, u odlukama u kojima je pomenuti kriterijum naveden, O. bolnica je u skladu sa citiranim propisima posebno trebala da obrazloži činjenicu na osnovu čega je procenjeno da bi se predloženi kandidati najbolјe uklopili, odnosno zbog čega se Z.D. ne bi uklopio u radni ambijent.  Nasuprot tome ni u jednom zapisniku, niti odluci za prijem u radni odnos nije navedeno šta je opredelilo komisiju da predloži određene kandidate. U smislu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja, O. bolnica nije pružila nijedan dokaz da su po oglasima za prijem u radni odnos postojali objektivni kriterijumi na osnovu kojih se može utvrditi da su primlјeni kandidati kvalifikovaniji od podnosioca pritužbe. Postupanje komisija prilikom predlaganja kandidata je nesrazmerno nepovolјno pogodilo kandidata Z.D, koji zbog svoje nacionalne pripadnosti spada u kategoriju teže zapošlјivih lica na koje se, u skladu sa propisima Republike Srbije primenjuju afirmativne mere politike zapošlјavanja.

 

3.24. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da Romi i Romkinje spadaju u grupe koje su najviše diskriminisane u Srbiji, i to najčešće u oblasti zapošlјavanja i napredovanja na poslu. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, osnov diskriminacije nacionalna pripadnosti i etničko poreklo bio je na četvrtom mestu po broju podnetih  pritužbi. Najveći broj pritužbi po ovom osnovu podnet je zbog diskriminacije Roma i Romkinja – više od 40% pritužbi. Ove statističke podatke potkreplјuju i rezultati istraživanja stavova građana i građanki koje je sproveo Poverenik. Upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, učesnici istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ naveli su pripadnike romske nacionalne manjine (23%)[22]. Takođe, rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da i dalјe postoji velika socijalna distanca građana i građanki prema Romima i Romkinjama. Tako, 16,3% ispitanika ne želi da im Romi budu komšije, 9,3% ne želi da ima kolegu romske nacionalnosti, 14,2% ispitanika ne želi da vaspitač/ca njegovom detetu bude pripadnik romske populacije, 14,8% ispitanika ne želi da se druži i posećuje sa pripadnicima romske populacije, dok čak 33,4% ispitanika ne želi da bude u braku ili da njegovo/njeno dete bude u braku sa Romom, odnosno Romkinjom[23]. Prema Strategiji za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016. do 2025. godine, oblasti rada i zapošlјavanja su istaknute kao oblasti koje su od posebne važnosti za romsku populaciju, imajući u vidu da se putem rada (kojim se ostvaruje zarada) s jedne strane utiče na povećanje ekonomske samostalnosti i ličnog i porodičnog standarda, a s druge, putem zapošlјavanja, na poseban način se utiče na socijalizaciju Roma i Romkinja i njihovu socijalnu participaciju koja je znatno veća nego što je to moguće za lice koje, samim tim što nije u radnom odnosu, nema priliku za učešće u društvenom životu na specifičan način koji omogućava sam rad, uz stimulisanje individualne inicijative i odgovornosti. Istovremeno, ulazak pripadnika romske nacionalne manjine u proces rada i samu radnu sredinu menja stavove te sredine, uveravajući je u ekonomsku opravdanost uklјučivanja, odnosno kroz promociju primera dobre prakse, prevenira dalјi nastanak predrasuda i stereotipa. Iz navedenog proizlazi da se pozicija podnosioca pritužbe, kao i drugih Roma i Romkinja koji su potrazi za zaposlenjem, bitno razlikuje u odnosu na druge kandidate koji nisu zaposleni, ali koji se ne susreću sa stereotipima i predrasudama kojima su Romi svakodnevno izloženi, što im olakšava prevazilaženje barijera u svim sferama društvenog života, uklјučujući i pronalazak posla.

 

3.25. Poverenik ističe da zapošlјavanje Roma u oblastima koje se ne smatraju „tipično romskim“[24] i u kojima bi Romi dobili priliku da ostvare direktan kontakt sa većinskom populacijom kroz obavlјanje zadataka i poslova vezanih za zbrinjavanje i pružanje podrške u situacijama kada se osobe osećaju najranjivije (kao što je rad u zdravstvenoj zaštiti), doprineo bi otklanjanju predrasuda o stvarnim mogućnostima i radnim potencijalima Roma i Romkinja, a samim tim i do promene društvene svesti i otklanjanja socijalne distance prema ovoj društvenoj grupi.

 

3.26. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je, takođe, imao u vidu i naročito težak položaj pripadnika romske nacionalne manjine na tržištu rada koji je između ostalog uzrokovan i stereotipima i predrasudama o radnim navikama Roma i činjenici da prema ovoj društvenoj grupi i dalјe postoji izražena socijalna distanca. Stoga, Poverenik zaklјučuje da su ovakva postupanja poslodavaca veoma zabrinjavajuća, jer mogu da doprinesu osećaju beznađa kod radno sposobnih Roma, imajući u vidu da zbog izloženosti diskriminaciji koja često počinje u najranijem uzrastu, mnogi Romi nikada nisu ni pokušali da pronađu zaposlenje zbog ubeđenja da „Rome niko neće da zaposli[25]. Takođe, istraživanja[26] pokazuju da značajan broj Roma koji su tražili posao smatra da nisu zaposleni upravo zbog svoje nacionalne pripadnosti i da smatraju da je im je najteži položaj upravo u oblasti zapošlјavanja i da su tu najviše diskriminisani.

 

 

  1. MIŠLjENјE

 

U postupku zapošlјavanja po javnim oglasima za prijem u radni odnos na radno mesto medicinske sestre-tehničara, O. bolnica u Š, diskriminisala je kandidata Z.D. iz B, na osnovu njegovog ličnog svojstva pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, čime je, prekršila odredbe člana 7, a u vezi sa čl. 16. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje O. bolnici Š:

 

5.1.  Da preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema Z.D;

 

5.2.   Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da O. bolnica Š. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko O. bolnica Š. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] Zakon o ratifikaciji međunarodne Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, („Službeni list SFRJ, broj 31/67)

[5] Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj  6/98)

[6] „Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori”, broj 3/61

[7] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[8] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelјa i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka US

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 37/11

[13] „Službeni glasnik RS”, broj 1/15

[14] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošlјavanje“, Praxis, 2013.

[15] „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“, Jasna Žarković i dr, InTER, 2016.

[16] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošlјavanje“, Praxis, 2013.

[17] Član 192. stav 1. Zakona o radu

[18] Član 7,8 i 9. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave

[19] Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, str. 56 i 57

[20] Akcioni plan za III. ZAPOŠLjAVANјE Operativni cilј 3: Povećati konkurentnost pripadnika romske nacionalne manjine na tržištu rada.

[21] Popis stanovništva, domaćinstva i stanova 2011. u Republici Srbiji, Romi u Srbiji, prof. dr Svetlana Radovanović, doc. dr Aleksandar Knežević, Beograd 2014. (str. 79) http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Romi.pdf

[22] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, Beograd, mart 2017. , str. 138. http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdfhttp://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

[23] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaicji u Srbiji“, Beograd, decembar 2016. godine, dostupno na http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

[24] Većina građana vidi Rome kao radnike Gradske čistoće (iz publikacije „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošlјavanje“, Praxis, 2013.)

[25] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošlјavanje“, Praxis, 2013.

[26] Ibid.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconPritužba Z.D. protiv O. bolnice S. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku zapošljavanjaDownload


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top