br. 07-00-597/2019-02 datum: 7.2.2020.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo advokat AA, u ime i uz saglasnost BB, zbog diskriminacije po osnovu ličnih svojstava – nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla i po osnovu invaliditeta. Advokat AA je u pritužbi naveo da smatra da su JP- Funkcije ekonomskih poslova i nabavki – podfunkcije ekonomskih poslova – Služba zarada i drugih primanja, i VV, direktor Prateće funkcije interne revizije u JP, diskriminisali njegovog klijenta iz razloga što Funkcija ekonomskih poslova i nabavki, kao organizacioni deo JP, „već sedam meseci“, odbija da postupi po zamolnici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u vezi sa ažuriranjem podataka o stažu za BB, povodom ostvarivanja prava na staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, čime je BB sprečen da ostvari pravo na penziju. U pritužbi je navedeno da je za razliku od ove organizacione jedinice, organizacioni deo logistike u JP, u kojem je BB prethodno bio radno angažovan, postupila po zamolnici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, te ažurirala podatke o stažu za BB. Podnosilac pritužbe smatra da odbijanje Službe zarada i drugih primanja da postupi po zamolnici Republičkog fonda leži u činjenici da je BB „trpeo šikaniranje“ zbog svog crnogorskog porekla i invaliditeta od strane VV, direktora Prateće funkcije interne revizije u JP, te da je imenovani neformalno saopštio BB „dok je on direktor, neće biti ažurirani podaci o stažu za crnogorske invalide“. S tim u vezi, od podnositelja pritužbe, u skladu sa članom 20. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zahtevano je da pritužbu dopuni, u vidu dokaza koji bi učinili verovatnim da je VV, direktor Prateće funkcije interne revizije izjavio navedeno. Kako podnosilac pritužbe, pritužbu nije dopunio u ovom delu postupak je obustavljen. Imajući u vidu navedeno predmet daljeg postupka bilo je utvrđivanje da li je JP, odnosno Funkcija ekonomskih poslova i nabavki, kao organizacioni deo u JP, diskriminisala BB po osnovu invaliditeta kao njegovog ličnog svojstva. U izjašnjenju JP – Funkcije ekonomskih poslova i nabavki, navedeno je da je u maju 2019. godine, nadležni referent Fonda PIO dostavio zamolnicu JP- Službi zarada i drugih primanja, u vezi sa ažuriranjem podataka o stažu, odnosno popunjavanja M8 obrazaca, a radi vođenja postupka po zahtevu BB za ostvarivanje prava na beneficirani radni staž po osnovu invaliditeta. U izjašnjenju je navedeno da je glavni problem nastao onog trenutka kada je ustanovljeno, da BB nedostaje dokument na osnovu kojeg bi mu bili ažurirani podaci o stažu, odnosno rešenje na osnovu kojeg je imenovanom utvrđen status mirnodopskog vojnog invalida V grupe. Imajući u vidu činjenicu da poslodavac nije imao saznanje da BB ima status mirnodopskog vojnog invalida V grupe, odmah po dostavljanju kopije rešenja kojim se potvrđuje status BB kao mirnodopskog vojnog invalida V grupe, upućen je zahtev za mišljenje direkoru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a zatim i urgencija. U navedenim dokumentima zatraženo je mišljenje da li je naknadno ažuriranje podataka i retroaktivni upis u skladu sa zakonskim propsima, budući da JP kao poslodavac, u celokupnom periodu trajanja radnog odnosa u ovom privrednom društvu, nije imao saznanje da BB ima status mirnodopskog vojnog invalida. U toku postupka je utvrđeno da  je JP preduzela radnje kako bi se BB ažurirali podaci o stažu sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, uz određeni zastoj u postupanju koji nije u uzročno – posledičnoj vezi sa invaliditetom BB kao ličnim svojstvom. Sam zastoj u postupanju po zamolnici, nije doveo do nemogućnosti da BB ostvari pravo na priznavanje staža sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, uzimajući u obzir da je Fond PIO, po službenoj dužnosti ažurirala podatke o stažu. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da JP u konkretnom slučaju nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom obratio se advokat AA, u ime i uz saglasnost BB, zbog diskriminacije na osnovu ličnih svojstava – nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla i po osnovu invaliditeta. Pritužbu je podneo protiv Javnog preduzeća (u daljem tekstu: JP), odnosno Funkcije ekonomskih poslova i nabavki – Podfunkcije ekonomskih poslova – Službe zarada i drugih primanja, kao organizacionog dela u JP, kao i protiv VV, direktora Prateće funkcije interne revizije u JP.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da se BB obratio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond PIO) sa zahtevom za priznavanje prava na staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta;
• da je Fond PIO uputio zamolnicu JP, za popunjavanje M8 obrazaca radi ažuriranja podataka o stažu osiguranja za BB;
• da je BB u JP, radio u dva organizaciona dela, i to: u logistici kao jednom organizacionom delu, a potom u Pratećoj funkciji interne revizije, u okviru Funkcije ekonomskih poslova i nabavki, kao drugog organizacionog dela;
• da je organizacioni deo u JP, odnosno organizacioni deo logistike, a u kojem je BB prethodno radio, uredno ažurirao podatke po zamolnici Fonda PIO, koji je na osnovu tih podataka priznao radni staž sa uvećanim trajanjem BB, za period koji je proveo radeći u navedenom organizacionom delu JP;
• da JP, odnosno Funkcija ekonomskih poslova i nabavki – Podfunkcija ekonomskih poslova – Služba zarada i drugih primanja, „već sedam meseci“ ne postupa po zamolnici Fonda PIO, i ne ažurira podatke o stažu sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta za BB i „ne popunjava obrazac M8“, koji treba da dostavi Fondu PIO, kao poslodavac kod kojeg je imenovani bio zaposlen;
• da se na taj način BB „direktno sprečava kao osoba sa invaliditetom da ostvari pravo na penziju“;
• da je BB u februaru 2019. godine koristio godišnji odmor, jer nije bio u mogućnosti da radi u navedenom periodu, te da je morao da raskine radni odnos zbog, kako je u pritužbi navedeno, „šikaniranja VV, direktora Prateće funkcije interne revizije“, koji mu je između ostalog, neformalno saopštio da, dok je on direktor, „da neće biti ažurirani podaci za crnogorske invalide“;
• da pritužilac smatra da crnogorsko poreklo BB i njegov status osobe sa invaliditetom predstavljaju razlog „šikaniranja“ od strane JP.
  • Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) punomoćje od 14.8.2019. godine, kojim BB ovlašćuje AA, advokata iz .., da ga bez ikakvih ograničenja zastupa u svim postupcima vezanim za nepostupanje JP po zamolnici Fonda PIO od 28.3.2019. godine, za ažuriranje podataka u vezi sa beneficiranim radnim stažom; 2) dopis Fonda PIO od 28.8.2019. godine; 3) dopis Fonda PIO od 25.9.2019. godine; 4) podnesak advokata AA u ime BB od 2.10.2019. godine, upućen JP- Funkciji ekonomskih poslova i nabavki – Podfunkciji ekonomskih poslova – Službi zarada i drugih primanja, radi postupanja po zamolnici Fonda PIO od 28.3.2019. godine i ažuriranja podataka o beneficiranom radnom stažu; 5) podnesak advokata AA u ime BB od 3.10.2019. godine, upućen Inspekciji rada, radi urgencije u predmetu ažuriranja podataka staža osiguranja sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta od strane JP za imenovanog i dostavljanja novih dokaza; 6) uverenje Fonda PIO o podacima o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini uplaćenih doprinosa ostvarenih od 1.1.1970. godine, do 18.9.2019. godine za BB.
  • Od podnositelja pritužbe, u skladu sa članom 20. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti[1], zahtevano da pritužbu dopuni, u vidu dokaza koji bi učinili verovatnim da je VV, direktor Prateće funkcije interne revizije izjavio da, „dok je on direktor neće biti ažuriranja staža za crnogorske invalide“. Kako podnosilac pritužbe, pritužbu nije dopunio po zahtevu Poverenika, u ovom delu postupak je obustavljen u skladu sa članom 21. stav 1. tačka 2. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, pa je u skladu sa članom stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], zatražio izjašnjenje prituženog na navode iz pritužbe,
  • U izjašnjenju JP, između ostalog, navedeno je:
• da je u maju 2019. godine, nadležni referent Fonda PIO dostavio zamolnicu JP- Službi zarada i drugih primanja, „u vezi ispravke podataka“ odnosno popunjavanja M8 obrazaca, a radi vođenja postupka po zahtevu BB za ostvarivanje prava na beneficirani radni staž po osnovu invaliditeta;
• da je JP, Služba zarada i drugih primanja najpre pokušala da od organizacionog dela preduzeća u čijoj nadležnosti je vođenje dosijea zaposlenih i bivših zaposlenih, pribavi informaciju ili dokument na osnovu koga bi se „popunili M8 obrasci“ za period staža koji je naveden u zamolnici;
• da je JP, Služba zarada i drugih primanja dobila povratnu informaciju da preduzeće ne raspolaže ni dokumentom ni informacijom da je BB utvrđeno svojstvo mirnodopskog vojnog invalida, te je odmah nakon toga imenovanog kontaktirala i obavestila ga o navedenom;
• da je JP, Služba zarada i drugih primanja o svemu prethodno navedenom obavestila i nadležnog referenta Fonda PIO, odnosno da ne poseduje dokument na osnovu kojeg bi se BB ustanovio staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta;
• da je u junu 2019. godine nadležni referent Fonda PIO dostavio kopiju Rešenja koje je izdala Opštinska uprava za boračko – invalidske poslove opštine, a kojim se BB utvrđuje status mirnodopskog vojnog invalida V grupe, ali da se u pomenutoj kopiji rešenja BB priznaje svojstvo mirnodopskog vojnog invalida V grupe, najkasnije do 31.3.1986. godine;
• da je naknadno, JP, Službi zarada i drugih primanja preko pisarnice dostavljena kopija Rešenja, kojim je BB priznat status mirnodopskog vojnog invalida V grupe, za period koji „pokriva period staža iz predmetne zamolnice“, vezano za ažuriranje podataka o stažu sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta za BB;
• da je nakon prikupljanja svih neophodnih dokumenata i podataka, Služba zarada i drugih primanja, predmet prosledila direktoru Funkcije ekonomskih poslova i nabavki na potpis, odnosno na preduzimanje radnje radi postupanja po zamolnici Fonda PIO;
• da se JP, Funkcija ekonomskih poslova i nabavki 8.8.2019. godine, obratila pismeno direktoru Fonda PIO, za mišljenje, a povodom zamolnice za ažuriranje podataka, odnosno za dobijanje odgovora da li je naknadno ažuriranje podataka o stažu osiguranja u skladu sa zakonskim propisima;
• da je JP, Funkcija ekonomskih poslova i nabavki, 20.9.2019. godine, uputila urgenciju direktoru Fonda PIO , u vezi sa davanjem mišljenja da li je naknadno ažuriranje ovakvih podataka sa višegodišnjim zakašnjenjem, u skladu sa zakonskim propisima, te da će odmah nakon dobijanja pozitivnog odgovora ažurirati tražene podatke za BB, budući da JP, kao poslodavac, u celokupnom periodu u kojem je BB proveo u radnom odnosu kod pomenutog poslodavca, nije imao saznanje da imenovani ima status mirnodopskog vojnog invalida;
• da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Inspektorat za rad, dana 4.10.2019. godine, izvršilo inspekcijski nadzor nad primenom propisa u oblasti radnih odnosa kod poslodavca, a po zahtevu BB, izjavljenog preko advokata AA, o čemu je sačinjen zapisnik i doneto rešenje od 4.10.2019. godine;
• da je prilikom vršenja inspekcijskog nadzora ovlašćeni predstavnik poslodavca, upoznao inspektora sa činjenicom da JP, svih ovih godina nije imala saznanje da je BB priznato pravo mirnodopskog vojnog invalida V grupe sa 70 posto vojnog invaliditeta;
• da je JP izvršavala sve obaveze utvrđene Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno u skladu sa Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze – podnošenjem izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, nadležnoj jedinici Poreske uprave, prema sedištu poslodavca, a da BB nikada nije bio prikazan u ovom izveštaju „kao invalid“;
• da je BB, dok je bio radno angažovan u organizacionom delu Funkcije ekonomskih poslova i nabavki, „uredno prolazio sve lekarske preglede“, te dobijao lekarska uverenja, neophodna za obavljanje poslova na radnom mestu vozača;
• da je JP u međuvremenu usmenim putem obaveštena od strane Fonda PIO, da je BB „registrovan beneficirani staž za ceo period osiguranja po osnovu statusa mirnodopskog vojnog invalida V grupe;
• da je na osnovu svega navedenog u izjašnjenju potpuno jasno da u konkretnom slučaju „nema ni govora o diskriminaciji invalida“, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je BB tek na poziv poslodavca 26.7.2019. godine prvi put dostavio rešenje o statusu mirnodopskog vojnog invalida.
  • Uz izjašnjenje dostavljeni su sledeći prilozi: 1) Dopis JP od 8.8.2019. godine, upućen direktoru Fonda PIO; 2) Potvrda o uručenju navedenog dopisa direktoru Fonda PIO; 3) Zapisnik inspektora rada, sačinjen 4.10.2019. godine, o izvršenom inspekcijskom nadzoru u JP; 4) Rešenje inspektora rada od 4.10.2019. godine, kojim se odbacuje zahtev BB, zbog nenadležnosti; 5) Urgencija JP povodom dopisa, upućenog direktoru Fonda PIO.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uzimajući u obzir dostavljene dokaze, te navode iz pritužbe, u kojima je između ostalog navedeno, da BB ima status mirnodopskog vojnog invalida V grupe, pri čemu nije dostavljeno validno rešenje nadležnog organa kojim je ustanovljen navedeni status imenovanog, te navode prituženog iz izjašnjenja na pritužbu u kojima ne osporava status BB kao mirnodoposkog vojnog invalida V grupe, utvrđeno je kao nesporno da BB ima status mirnodoposkog vojnog invalida V

• Uvidom u dopise Fonda PIO od 25.9.2019. godine i od 28.8.2019. godine, koji su dostavljeni uz pritužbu, ustanovljeno je da je BB Fond PIO registrovao staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, shodno članu 58. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, za period do 14.3.2005. godine, kao i to da period staža sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta od 15.3.2005. godine, Fond PIO nije registrovao iz razloga što poslodavac odnosno njegov organizacioni deo nije ažurirao podatke o stažu osiguranja, popunjavanjem M8 obrazaca, za navedeni period, a na osnovu zamolnice.

• Uvidom u dopise utvrđeno je da JP, odnosno Funkcija ekonomskih poslova i nabavki, kao organizacioni deo u JP, uputila zahtev za mišljenje, kao i urgenciju direktoru Fonda PIO sa molbom za davanje odgovora da li postoje uslovi da poslodavac postupi po navedenom, a imajući u vidu protek vremena od dana donošenja navedenih rešenja i eventualne zastarelosti.

• Uvidom u zapisnik od 4.10.2019. godine sačinjen od strane Inspektora za rad, prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, utvrđeno je da se BB, obratio nadležnoj inspekciji rada, povodom nepostupanja JP, Funkcije ekonomskih poslova i nabavki.

• Uvidom u Rešenje od 4.10.2019. godine, Inspektora za rad, utvrđeno je da se zahtev BB, upućen inspekciji rada, radi nalaganja poslodavcu da postupi po zamolnici Fonda PIO, povodom ažuriranja podataka, u vezi sa priznavanjem staža sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, odbacuje zbog nenadležnosti. U obrazloženju navedenog rešenja, navedeno je da BB nije u radnom odnosu kod poslodavca od 30.9.2019. godine, na osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa, kao i to da bivši poslodavac ne postupa po zamolnici Fonda PIO, te na osnovu toga nadležni inspektor rada konstatuje da nema ovlašćenja da preduzima kaznene mere prema poslodavcu u ovom slučaju jer se radi o nadležnosti drugog upravnog organa, odnosno Fonda PIO, pred kojim se i vodi postupak za priznavanje prava na staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta za BB, te da samo Fond PIO, kao organ koji vodi predmetni postupak ima pravo da preduzima mere zbog nepostupanja po zamolnici, uz ukazivanje da započete aktivnosti na postupanju po zamolnici Fonda PIO, dovrši najkasnije do 10.11.2019. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].

• Članom 2. Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima osoba sa invaliditetom[6], definisana je diskriminacija po osnovu invaliditeta na način da podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti, te da obuhvata i sve oblike diskriminacije, uključujući uskraćivanje razumnog prilagođavanja.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7] gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza, kao jedan od oblika diskriminacije, postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama članova 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. S tim u vezi, relevantna je i odredba člana 26. kojom je definisana diksriminacija osoba sa invaliditetom kao jedan od posebnih slučajeva diskriminacije, i kojom je propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

• Članom 24. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8] propisano je da se diskriminacijom zbog invalidnosti u ostvarivanju prava iz radnog odnosa smatra određivanje manje zarade zbog invalidnosti zaposlenom, postavljanje posebnih uslova osobi sa invaliditetom, ako ti uslovi neposredno ne proističu iz zahteva radnog mesta kao i postavljanje posebnih uslova zaposlenom sa invaliditetom za korišćenje drugih prava iz radnog odnosa koja pripadaju svakom zaposlenom.

• Članom 44. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku[9], propisano je da stranka u upravnom postupku jeste fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog postupka kao i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. Članom 117. istog zakona propisano je da organ koji vodi postupak, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, može da odluči da se dokazni postupak izvede pred zamoljenim organom, ako je izvođenje dokaza pred organom koji vodi postupak neizvodljivo ili skopčano sa nesrazmernim troškovima ili velikim gubitkom vremena.

• Članom 80. Zakona o državnoj upravi[10], propisano je da su organi državne uprave dužni da, na zahtev fizičkih ili pravnih lica, daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata, u roku od 30 dana, kao i to da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, jeste da utvrdi da li je postupanje JP, odnosno njenog organizaciong dela diskriminatorno, odnosno da li je ovo privredno društvo diskriminisalo BB na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva.
• Analizirajući navode iz pritužbe, kao i izjašnjenja na pritužbu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pre svega konstatuje da se BB, obratio Fondu PIO, zahtevom za priznavanje prava na staž sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta, te je na taj način pokrenuo odgovarajući upravni postupak. Na osnovu toga, Fond PIO, kao upravni organ koji vodi upravni postupak, saglasno članu 117. Zakona o opštem upravnom postupku uputio je zamolnicu organizacionim delovima poslodavca kod kojih je BB radio, kako bi ažurirali podatke o stažu. Dakle, u konkretnom upravnom postupku koji se vodi pred Fondom PIO, poslodavac, (odnosno njegovi organizacioni delovi kod kojih je BB bio u radnom odnosu) nije stranka u postupku, već je zamoljeni organ. Dakle, u konkretnom slučaju poslodavcu nije naložena obaveza, već je zamoljen od strane Fonda PIO da preduzme određene radnje. U skladu sa odredbom člana 206. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju[11], sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem za osiguranike u koje spadaju i vojni invalidi od I do VI grupe, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
• Uz izjašnjenje na pritužbu, dostavljeni su dokazi koji potvrđuju navode iz izjašnjenja da je Funkcija ekonomskih poslova i nabavki, kao organizacioni deo u JP.“, u kojem je BB bio zaposlen u spornom periodu, odmah po prijemu zamolnice Fonda PIO, preduzeo konkretne radnje, kako bi se BB ažurirali podaci o stažu osiguranja. JP, odnosno njen organizacioni deo preduzeo je radnje kako bi pribavio validno rešenje, kojim je BB utvrđen status mirnodopskog vojnog invalida V grupe i kako bi na osnovu toga mogao da popuni M8 obrasce, a u skladu sa zamolnicom. Prituženi je zastao sa postupanjem po zamolnici Fonda PIO, uzimajući u obzir da je dopisima  od 8.8.2019. godine i od 20.9.2019. godine, zahtevao od direktora Fonda PIO prethodno davanje mišljenja, u vezi sa time da li je naknadno ažuriranje podataka o stažu sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, imajući u vidu da ovoj službi u toku trajanja radnog odnosa nije bila poznata činjenica da je BB mirnodopski vojni invalid. Na osnovu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja ne može se zaključiti da je postupanje ove organizacione jedinice JP u bilo kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom BB, već se radi o opreznosti organa, s obzirom da treba da izvrši retroaktivni upis. U dopisu Fondu je postavljeno pitanje da li postoje uslovi da poslodavac postupi po navedenom zahtevu, imajući u vidu protek vremena od dana donošenja navedenih rešenja i eventualne zastarelosti. JP, odnosno njen organizacioni deo nije odbio da postupi po zamolnici Fonda PIO  već je pre postupanja zatražio mišljenje direktora Fonda da li retroaktivnu izmenu sme da izvrši. Prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu i činjenicu da je BB, prema navodima iz izjašnjenja, Fond PIO, naknadno po službenoj dužnosti, ažurirala podatke o stažu, odnosno da je BB ostvario pravo na priznavanje staža sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta za celokupni period, koji je proveo radeći u JP odnosno kao osoba sa invaliditetom nije uskraćen za ostvarivanje prava na priznavanje staža sa uvećanim trajanjem po osnovu invaliditeta. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je mišljenja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da ukaže da je termin „invalid“, kao i „invalidna osoba“, neodgovarajući. Naime, termini kao što su invalid, invalidna osoba ili hendikepiran su prevaziđeni jer ne posmatraju celu osobu kao ljudsko biće, već samo jednu od njenih karakteristika. Kada koristimo izraz invalid ili invalidna osoba sugerišemo da je invaliditet prva i jedina karakteristika i lično svojstvo osobe, odnosno, ne pristupamo joj isključivo i jedino iz ugla teškoće, odnosno smetnji koje ima.[12] S tim u vezi Poverenik koristi priliku da ukaže da je umesto pobrojanih termina ispravno koristiti termin – osoba sa invaliditetom, jer se na taj način stavlja fokus na osobu, a ne na njen invaliditet.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi protiv JP, odnosno Funkcije ekonomskih poslova i nabavki, kao organizacionog dela u JP, utvrđeno je da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 34/11

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06

[5] Ustav Republike Srbije, član 21.

[6] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/09, član 2. stav 3.

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – odluka USRS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – odluka USRS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – odluka US i 86/19

[12] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, 2013; dostupno  na https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1152-19 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta