br. 07-00-197/2015-02 datum: 13.8.2015.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe S.S. i K. R. iz B, protiv Uprave granične policije MUP-a, zbog diskriminatornog postupanja službenog lica prilikom prelaska granice na aerodromu Nikola Tesla. Podnosioci pritužbe su naveli da je trebalo da 21. aprila 2015. godine otputuju u Geteborg, ali da im prilikom provere na pasoškoj kontroli policijska službenica nije dozvolila izlazak iz zemlje. Smatraju da nije postojao ni jedan opravdan razlog da im se ne dozvoli izlazak iz zemlje, već da je isključivi razlog ovakvog postupanja policijske službenice romska nacionalna pripadnost S. S. U izjašnjenju na pritužbu, Uprava granične policije osporila je navode iz pritužbe u vezi sa nacionalnom pripadnošću S. S, navodeći da im nije dozvoljen izlazak iz zemlje jer nisu ispunjavali propisane uslove za odlazak u inostranstvo. U toku postupka je utvrđeno da 21. aprila 2015. godine, policijska službenica pasoške kontrole na aerodromu Nikola Tesla nije dozvolila S. S. i K. R. izlazak iz zemlje, jer nisu ispunjavali uslove za nastavak putovanja (nisu imali povratne avionske karte, plaćeno putno osiguranje i garantno pismo), propisane Uredbom o bližem uređivanju načina vršenja policijskih ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koje prelazi državnu granicu. Uprava granične policije pružila je dovoljno osnova za zaključak da na odluku da se S. S. i K. R. ne dozvoli nastavak putovanja, nije bila od uticaja romska nacionalna pripadnost S. S. Stoga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da Uprava granične policije MUP RS nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, onemogućavanjem izlaska iz Republike Srbije S. S. i K. R. na pasoškoj kontroli aerodroma Nikola Tesla.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratili S. S. i K. R. iz B, koju su podneli protiv Uprave granične policije (pasoške kontrole) na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.
1.2. U pritužbi je navedeno:
– da su 16. aprila kupili avionske karte kompanije „Wizz Air” kako bi otputovali kod S. tetke u Geteborg, koja je lošeg zdravstvenog stanja;
– da im prilikom kontrole granične policije na aerodromu nije dozvoljen izlazak iz zemlje jer je za S. S. raspisana poternica. Tom prilikom mu je uručen i sudski poziv za 17. april 2015. godine;
– da je 17. aprila 2015. godine otišao u Policijsku stanicu „29. novembar” i zajedno sa policijskim službenikom otišao u sud;
– da je osuđen na 150 časova društveno korisnog rada, a da je od suda dobio obaveštenje da može slobodno da putuje jer mu je poternica ukinuta;
– da su 17. aprila 2015. godine ponovo otišli na aerodrom da kupe karte, da su najpre u policijskoj ispostavi na aerodromu još jednom proverili da li mogu slobodno da izađu iz zemlje, te da su nakon provere obavešteni da ne postoje nikakve zabrane i da mogu slobodno da putuju;
– da su odmah nakon provere kupili avionske karte kompanije „Wizz Air” za 21. april za Geteborg, u jednom pravcu;
– da su 21. aprila 2015. godine došli na aerodrom kako bi otputovali za Geteborg, ali im službenica pasoške kontrole na aerodromu N. T. nije dozvolila izlazak iz zemlje i nakon postavljanja više pitanja (kod koga putuju, gde, koliko novca imaju kod sebe i slično) na koja su odgovorili, rekla im da ne mogu da putuju;
– da ih je službenica gledala sa gađenjem, mržnjom i čuđenjem, dok su putnici ispred njih prolazili bez ikakvih problema i nisu im postavljana nikakva pitanja;
– da su hteli da razgovaraju sa načelnikom, ali im je službenica na pasoškoj kontroli rekla da je ona već zvala „šefa” i da je on rekao da su azilanti, zbog čega ne mogu da putuju;
– da su tada ponovo otišli u policijsku ispostavu na aerodromu, kako bi još jednom proverili da li mogu slobodno da putuju, ali su im u stanici rekli da oni ne mogu ništa da urade i samo su „slegli ramenima i ćutali”;
– da policijska službenica na pasoškoj kontroli nije imala ni jedan opravdan razlog da im zabrani izlazak iz zemlje, niti im je dala objašnjenje zašto ne mogu da putuju, zbog čega smatraju da je ovakvo postupanje službenice na pasoškoj kontroli isključivo zbog romske nacionalne pripadnosti S. S.
1.3. Uz pritužbu su dostavljene fotokopije avionskih karata za 16. i 21. april 2015. godine, fotokopije pasoša S. S. i K. R, kao i fotokopija pritužbe koju su podneli Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova.
1.5. U izjašnjenju načelnika uprave navedeno je:
– da su uvidom u službene evidencije, izveštaje, kao i izjave policijskog službenika utvrdili da su S. S. i K. R. 21. aprila 2015. godine na graničnom prelazu Surčin-Beograd bili na šalterima pasoške kontrole na izlazu iz Republike Srbije;
– da su nameravali da avionom mađarske kompanije „Wizz Air” otputuju za Geteborg, dok je pasošku kontrolu njihovih putnih dokumenata obavljala policijska službenica J. M;
– da su S. S. i K. R. prilikom razgovora sa policijskom službenicom pasoške kontrole, na okolnost putovanja, izjavili da putuju turistički kod tetke, da nemaju povratne avionske karte, plaćeno putno osiguranje i garantno pismo lica kod kojeg su nameravali da borave, kao i da od sredstava za izdržavanje kod sebe poseduju ukupno 1000 hrvatskih kuna;
– da na osnovu ovih činjenica, a shodno Uredbi o bližem uređivanju načina vršenja policijskih ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koja prelaze državnu granicu, policijska službenica na pasoškoj kontroli nije im dozvolila izlaz iz zemlje;
– da se J. M. tokom boravka S. S. i K. R. na području graničnog prelaza ponašala profesionalno, u skladu sa pravilima službe, a izlaz iz zemlje im nije omogućila isključivo jer nisu ispunjavali uslove za putovanje u inostranstvo, a ne zbog nacionalne pripadnosti S. S;
– da S. S. nije omogućen izlaz iz zemlje 16. aprila 2015. godine, jer je proverom kroz operativne evidencije MUP RS utvrđeno da je za njim raspisana poternica, zbog čega mu je uručen pismeni poziv da se javi u Policijsku upravu, dok je K. R. dobrovoljno odustala od puta;
– da nemaju podatke da su podnosioci pritužbe 17. aprila 2015. godine ponovo dolazili u službene prostorije stanice granične policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, kako bi proverili da li mogu da putuju;
– da se u praksi često dešava da lica za kojima je bila raspisana poternica, nakon javljanja nadležnom organu i regulisanja zakonskih obaveza, samoinicijativno pristupe u službene prostorije stanice granične policije kako bi proverili da li im je poternica još uvek aktivna, ali tada policijski službenici ne utvrđuju ispunjenost ostalih uslova koji su neophodni za putovanje u inostranstvo;
– da smatra da je policijska službenica J. M. postupila profesionalno i u skladu sa propisima, kada nije dozvolila S. S. i K. R. da napuste zemlju i otputuju za Geteborg.
1.6. Uz izjašnjenje su podneti sledeći dokazi: 1) fotokopija zapisnika iskaza J. M. od 15. maja 2015. godine; 2) fotokopija izveštaja o događaju na graničnom prelazu od 21. aprila 2015. godine i 3) fotokopija izveštaja o događaju na graničnom prelazu od 16. aprila 2015. godine.
1.7. U iskazu koju je J. M. dala 15. maja 2015. godine u službenim prostorijama Uprave granične policije, povodom događaja od 21. aprila 2015. godine, navedeno je:
– da je 21. aprila 2015. godine obavljala poslove kontrole prelaska državne granice na izlazu iz zemlje, u vremenu od 7 do 19 časova;
– da su oko 11 časova pasoškoj kontroli pristupili S. S. i K. R. i uvidom u njihove putne isprave utvrdila je da ne poseduju ni jedan strani boravak, zbog čega ih je pitala za razlog njihovog putovanja u inostranstvo, kada su izjavili da putuju turistički, kod tetke;
– da im je zatražila pozivno pismo, za koje su rekli da nemaju, a takođe nisu imali ni putno osiguranje, kao ni povratne avionske karte, dok su od novčanih sredstava kod sebe imali 1000 kuna;
– da nisu ispunjavali nijedan od uslova za odlazak u inostranstvo propisanih uredbom, zbog čega su skinuti sa leta i nije im omogućen izlaz iz Srbije;
– da im izlaz iz zemlje nije omogućila zato što nisu ispunjavali uslove za odlazak u inostranstvo, a ne zbog njihove nacionalne pripadnosti, kako navode u pritužbi, kao i da se sve vreme prema njima odnosila profesionalno i u skladu sa strukom.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i fotokopije avionskih karata kompanije „Wizz Air” utvrđeno je da su S. S. i K. R. 16. aprila 2015. godine bili na graničnom prelazu Surčin – Beograd, zbog putovanja u Geteborg. Utvrđeno je da tom prilikom S. S. nije dozvoljen izlazak iz zemlje, jer je za njim bila raspisana poternica.
2.2. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i fotokopije avionskih karata kompanije „Wizz Air” utvrđeno je da su S. S. i K. R. bili na graničnom prelazu Surčin-Beograd 21. aprila 2015. godine, zbog putovanja u Geteborg. Međutim, oni nisu otputovali, jer im policijska službenica pasoške kontrole na aerodromu Nikola Tesla nije dozvolila izlazak iz zemlje.
2.3. Iz izveštaja o događaju na graničnom prelazu Uprave granične policije od 21. aprila 2015. godine utvrđeno je da je na izlaznom šalteru pasoške kontrole 21. aprila 2015. godine u 11,20 časova bila K. R. zbog putovanja u Geteborg. U izveštaju je navedeno da je prilikom službenog razgovora sa policijskom službenicom J. M, K. R. izjavila da putuje u posetu tetki i da ostaje u gostima par nedelja. Kako kod sebe nije imala povratnu kartu, plaćeno putno osiguranje, ni garantno pismo, odnosno, nije ispunjavala uslove za nastavak putovanja, policijska službenica pasoške kontrole nije joj dozvolila izlaz iz zemlje.
2.4. Iz izveštaja o događaju na graničnom prelazu Uprave granične policije od 21. aprila 2015. godine utvrđeno je da je na izlaznom šalteru pasoške kontrole 21. aprila 2015. godine u 11,20 časova bio S. S, zbog putovanja u Geteborg. U izveštaju je navedeno da je prilikom službenog razgovora sa policijskom službenicom J. M, S. S. izjavio da putuje u posetu kod tetke i da ostaje u gostima par nedelja. Kako kod sebe nije imao povratnu kartu, plaćeno putno osiguranje, ni garantno pismo, odnosno, nije ispunjavao uslove za nastavak putovanja, policijska službenica pasoške kontrole nije mu dozvolila izlaz iz zemlje.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zaštita nacionalnih manjina garantovana je čl. 14. kojim se štite prava nacionalnih manjina i jemči posebna zaštita nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Pored toga, Ustav Republike Srbije u čl. 39. propisuje da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati. Prema stavu 2. ovog člana, sloboda kretanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
3.6. Zakon o zaštiti državne granice uređuje zaštitu državne granice, organizaciju i način vršenja zaštite. Zaštita državne granice je kontrola prelaženja državne granice i obezbeđenje državne granice u cilju obezbeđenja nepovredivosti državne granice, sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i počinilaca tih dela, zaštita života i zdravlja ljudi i životne sredine i sprečavanje ilegalne migracije. Prema odredbama člana 6. ovog zakona, policijski službenik granične policije, primenjujući policijska ovlašćenja i mere, između ostalog, vrši uvid u putne i druge isprave propisane za prelazak državne granice, utvrđuje identitet lica i vrši proveru u propisanim evidencijama, proverava da li lice ispunjava uslove za ulazak, odnosno izlazak iz Republike Srbije, proverava svrhu putovanja lica. Odredbom čl. 26. propisano je da je lice koje prelazi ili je već prešlo državnu granicu dužno da prilikom granične kontrole stavi na uvid policijskom službeniku propisanu ispravu za prelazak državne granice i omogući nesmetanu kontrolu, kao i da policijskom službeniku pruži sva potrebna obaveštenja u vezi sa prelaženjem državne granice koja od njega traži i postupi po upozorenjima i naređenjima policijskog službenika. Na osnovu odredaba čl. 6. i 26. ovog zakona, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o bližem uređivanju načina vršenja policijskih ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koje prelazi državnu granicu kojom su propisana bliža ovlašćenja policijskih službenika granične policije radi zaštite interesa Republike Srbije. Ovom uredbom je propisano da za putovanje u države članice Evropske unije, policijski službenik granične policije može od državljanina Republike Srbije, osim putne isprave propisane za prelazak državne granice, tražiti i druge odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje svrha putovanja u države članice Evropske unije (potvrda o rezervaciji hotela, pozivno/garantno pismo, putno osiguranje, povratna karta, dokaz o posedovanju dovoljno sredstava za izdržavanje za vreme boravka u državama članicama Evropske unije i dr).
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li su S. S. i K. R. bili izloženi diskriminatorskom postupanju službenice pasoške kontrole na aerodromu Nikola Tesla 21. aprila 2015. godine, odnosno, da li im nije dozvoljen izlazak iz države zbog nacionalne pripadnosti S. S.
3.8. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da su 21. aprila 2015. godine S. S. i K. R. hteli da otputuju u Geteborg, u posetu tetki S. S, ali im prilikom provere na pasoškoj kontroli, policijska službenica nije dozvolila izlazak iz zemlje. Podnosioci pritužbe smatraju da službenica pasoške kontrole nije imala ni jedan opravdan razlog da im zabrani izlazak iz zemlje, s obzirom da su imali adresu, mesto i razlog zbog kojeg putuju. U izjašnjenju su osporene ove tvrdnje, jer prema izjavi policijske službenice S. S. i K. R. nisu ispunjavali uslove za izlazak iz zemlje propisane Uredbom o bližem uređivanju načina vršenja policijskih ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koje prelazi državnu granicu, jer nisu imali ni jedan strani boravak, pozivno pismo, putno osiguranje, kao ni povratne avionske karte. Pored toga, u izjašnjenju je osporena i tvrdnja da im izlazak iz zemlje nije dozvoljen zbog nacionalne pripadnosti S. S, već isključivo zbog toga što nisu ispunjavali propisane uslove za odlazak u inostranstvo, odnosno, u zemlju članicu Evropske unije.
Naime, na graničnom prelazu na aerodromu Nikola Tesla, prilikom pasoške kontrole, utvrđeno je da S. S. i K. R. ne ispunjavaju uslove za nastavak putovanja jer nisu imali povratnu avionsku kartu, plaćeno putno osiguranje ni garantno pismo, te im policijska službenica J. M, uz konsultacije sa šefom smene, nije dozvolila izlazak iz zemlje. Ove okolnosti potvrđuju i navodi iz pritužbe, jer podnosioci pritužbe nisu naveli da su imali potrebnu dokumentaciju, a i sami su u pritužbi naveli da su kupili avio karte u jednom pravcu.
3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je i navode iz izjašnjenja da je S. S. i K. R. izlazak iz zemlje onemogućen jer nisu ispunjavali propisane uslove iz Uredbe o bližem uređivanju načina vršenja policijskih ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koje prelazi državnu granicu. Naime, odredbama člana 1. ove uredbe propisano je da radi zaštite interesa Republike Srbije i njenih građana, odnosno sprečavanja zloupotrebe bezviznog režima Evropske unije prema Republici Srbiji, za putovanje u države članice Evropske unije, policijski službenik granične policije može od državljanina Republike Srbije, osim putne ili druge isprave propisane za prelazak državne granice, tražiti i 1) druga odgovarajuća dokumenta kojima se dokazuje svrha putovanja u države članice Evropske unije (potvrda o rezervaciji hotela, potvrda ili vaučer od turističke agencije ili organizatora putovanja akreditovanih od strane država članica Evropske unije, pozivno, odnosno garantno pismo, putno osiguranje, zvaničan dokument izdat od strane nadležnog organa države članice Evropske unije, povratna karta i sl); 2) dokaz o posedovanju dovoljno sredstava za izdržavanje za vreme boravka u državama članica Evropske unije (novac, platne kartice, čekovi i sl), u skladu sa svrhom putovanja i 3) druge dokaze, pozive ili potvrde u pogledu svrhe putovanja, predviđene zakonodavstvom Evropske unije i njenih država članica.
Imajući u vidu propisane uslove za prelazak državne granice prema navedenoj uredbi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se obrazloženje Uprave granične policije MUP-a RS prema kojem S. i K. nije dozvoljen izlazak iz zemlje jer nisu ispunjavali sve neophodne uslove za odlazak u zemlju članicu Evropske unije može smatrati opravdanim.
3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da da bi bilo koja odredba Zakona o zabrani diskriminacije mogla da se primeni, potrebno je da je akt diskriminacije zasnovan na ličnom svojstvu, kao i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i učinjenog akta. S tim u vezi, Poverenica je cenila da li činjenice i dokazi koje je Uprava granične policije iznela u svom izjašnjenju, navodeći da postupanje prema S. S. i K. R. nije zasnovano na nacionalnoj pripadnosti S. S., pružaju dovoljno osnova za zaključak da oni nisu drugačije tretirani zbog nacionalne pripadnosti, već da su postojali objektivni i opravdani razlozi, koji nisu u vezi da ličnim svojstvom S. S., zbog čega im nije dozvoljen izlazak iz države. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je Uprava granične policije u ovom postupku pružila razumno opravdanje da podnosiocima pritužbe nije dozvoljen izlazak iz Republike Srbije jer nisu ispunjavali propisane uslove za odlazak u inostranstvo (državu članicu EU), imajući u vidu činjenicu da je policijska službenica na graničnom prelazu na aerodromu Nikola Tesla utvrdila da nemaju povratnu avionsku kartu, plaćeno putno osiguranje ni garantno pismo.
3.11. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Poverenica je mišljenja da je Uprava granične policije MUP-a RS pružila dovoljno osnova za zaključak da na odluku da se S. S. i K. R. ne dozvoli nastavak putovanja, nije bila od uticaja romska nacionalna pripadnost S. S.
4. MIŠLjENjE
Onemogućavanjem izlaska iz Republike Srbije S. S. i K. R, 21. aprila 2015. godine na pasoškoj kontroli aerodroma Nikola Tesla, Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Pritužba S.S. i K.R. protiv UGP MUP zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti 
