br. 07-00-240/15-02      datum: 18.8.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi O. Z. Lj. P. N, koja je podneta u ime i uz saglasnost S. V. protiv JP „Pošta Srbije”, Pošte u Negotinu, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je S. V, koja je korisnica kolica, otišla u Poštu u Negotinu kako bi podigla set top boks uređaj. Pošta u Negotinu nije pristupačna osobama sa invaliditetom, a zaposlena je odbila da izađe iz zgrade, nakon što je S. V. zamolila prolaznike da je pozovu. Navedeno je da je sledeći put upravnik Pošte A. M. izašao ispred zgrade kako bi razgovarao sa S. V, ali da se ponašao nadmeno i bahato. U izjašnjenju je navedeno da je tačno da se razgovor odigrao na ulici jer je S. V. korisnica kolica, ali da se nije ponašao bahato, već je sa posebnom pažnjom pokušao da joj objasni proceduru u vezi sa set top boks uređajem, te da ona nije htela da sasluša. U toku postupka je utvrđeno da je Pošta u Negotinu nepristupačna osobama sa invaliditetom, posebno onima koji koriste invalidska kolica ili se otežano kreću, s obzirom da je potrebno savladati nekoliko stepenika da bi se iz pešačke zone došlo do ulaza u zgradu Pošte. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je JP „Pošta Srbije”, Pošta u Negotinu propuštanjem da obezbedi pristupačan ulaz u zgradu pošte, izvršilo akt diskriminacije osoba sa invaliditetom. Javnom preduzeću „Pošta Srbije”, Pošti u Negotinu preporučeno je da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnog ulaza u zgradu Pošte.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu O. Z. Lj. P. N, podnetu i ime i uz saglasnost S. V, protiv JP „Pošta Srbije”, Pošte u Negotinu, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je 17. aprila 2015. godine S. V. otišla do Pošte u Negotinu da bi podigla set top boks uređaj, koji joj pripada kao korisnici prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica;

– da je bila prinuđena da zamoli prolaznicu za pozove šaltersku radnicu da izađe i od nje uzme dokumentaciju koju je imala kod sebe, s obzirom da pošta nema prilaz za osobe sa invaliditetom;

– da je radnica odbila da izađe, rekavši da nije dužna da izlazi, te da je poručila S. V. da angažuje nekoga iz komšiluka da joj učini uslugu, pošto kolicima ne može da uđe u zgradu pošte;

– da je 20. aprila 2015. godine ponovo otišla u Poštu, sa namerom da razgovara sa upravnikom, nadajući se da će kod njega naići na više razumevanja;

– da je upravnik A. M. izašao ispred zgrade Pošte i razgovarao sa njom, ali da se tom prilikom ponašao vrlo nadmeno i bahato, nakon čega je S. V. plačući otišla kući;

– da je i ranije doživljavala neprijatnosti od radnika Pošte u Negotinu, zbog svog invaliditeta.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je saglasnost S. V. da O. Z. Lj. P. iz N. može podneti pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatražila izjašnjenje od A. M, upravnika Pošte u Negotinu.

1.5. U izjašnjenju A. M, upravnika Pošte u Negotinu, navedeno je:

– da je S. V. zahtevala da joj pismo, koje je glasilo na ime njene majke, uruče „kako god znaju”, jer je to njen set top boks uređaj, na osnovu rešenja za socijalnu pomoć,

– s obzirom da je pošiljka koju je poslalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija mora lično da se uruči a glasi na njenu majku kao primaoca, upravnik joj je ukazao na mogućnost da njena majka pošiljku podigne na šalteru pošte u roku od 30 dana, jer joj je izveštaj poštara već uredno dostavljen;

– da je upravnik u razgovoru postupao profesionalno, u skladu sa korporativnim ponašanjem prema korisnicima i etičkim kodeksom Pošte;

– da se razgovor odigrao na ulici, ispred službenog ulaza, iz razloga što je S. V. korisnica kolica;

– da je upravnik pokušao sa posebnom pažnjom da joj ukaže da će ona svakako doći do svog set top boks uređaja, s obzirom da je bila uzrujana odbijanjem radnice da joj uruči isporuku;

– da je odustao od razgovora i povukao se u radne prostorije, jer mu se obraćala povišenim tonom, insistirala da je ona korisnica socijalne pomoći a ne njena majka i konstantno odbijala da sasluša koja je zakonska procedura;

– da navode iz izjašnjenja može potvrditi radnik obezbeđenja koji je stajao na glavnom ulazu Pošte, na samo nekoliko metara od mesta na kojem je vođen razgovor.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, naknadno je zatražila od upravnika Pošte u Negotinu dopunu izjašnjenja u vezi sa pristupačnošću ulaza u Poštu u Negotinu. Pored toga, zatraženi su podaci o radniku obezbeđenja koji je bio svedok događaja. Dopuna izjašnjenja nije dostavljena do okončanja postupka.

1.7. Od O. Z. Lj. P. u N, naknadno je zatraženo da dostave fotografije ulaza u zgradu Pošte u N.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da je S. V. želela da preuzme set top boks uređaj u Pošti u Negotinu, ali da nije mogla da uđe u zgradu Pošte jer ulaz nije pristupačan osobama sa invaliditetom.

2.2. Uvidom u fotografije prilaza zgradi Pošte u Negotinu, utvrđeno je da je ulaz u zgradu nepristupačan jer se nalazi na određenoj visini za čije savladavanje se koriste stepenice (pet stepenika), koje osobe sa invaliditetom koje koriste kolica ili se otežano kreću ne mogu samostalno da savladaju, kao i da nema rampe ili pokretne platforme koje bi omogućile pristup.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti.

3.4. Od posebnog značaja za prava osoba sa invaliditetom jesu Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila jeste da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost, potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa, uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama.

3.5. Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, dok čl. 6. propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl). Članom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama čl. 13. st. 1. izričito je zabranjena diskriminaciju na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi, dok je u st. 2. istog člana propisao da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koji, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, čl. 16. ovog zakona propisao je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, odnosno javno preduzeće, dužni da obezbede pristup objektu.

3.8. Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te poseban cilj 13. nalaže da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predviđaju obaveznu primenu standarda pristupačnosti, vršenje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekršiocima. Takođe, posebnim ciljem 14. ove strategije naložena je, između ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postojećih javnih objekata kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom.

3.9. Propis koji bliže utvrđuje tehničke standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom jeste Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Ovim pravilnikom se detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom čl. 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju pošte. Pravilnikom su definisani obavezni elementi pristupačnosti, pa je čl. 5. propisano da je jedan od ovih elemenata pristupačnost za savlađivanje visinskih razlika. Odredbama čl. 6. propisano je da se savladavanje etažnih visinskih razlika vrši liftovima, dok se savladavanje visinske razlike do 76 cm između pešačke zone i objekta vrši izgradnjom rampe, a savladavanje visinske razlike veće od 76 cm vrši izgradnjom podizne platforme.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je JP „Pošta Srbije”, Pošta u Negotinu diskriminisala S. V. na osnovu njenog invaliditeta, neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u zgradu Pošte u Negotinu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ u čijoj je nadležnosti, između ostalog, postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa dok eventualne povrede drugih prava ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da S. V. nije ponudila dokaze kojima bi učinila verovatnim tvrdnju da zaposlena radnica u Pošti u Negotinu nije htela da izađe iz zgrade, te se Poverenica nije dalje upuštala u ocenu ove tvrdnje. Pored toga, ni jedna ni druga strana u postupku nisu ponudile dokaze kojima bi potkrepili svoje tvrdnje u vezi sadržine razgovora između S. V. i upravnika Pošte u Negotinu. Naime, podnositeljka pritužbe navodi da se upravnik Pošte u Negotinu ponašao nadmeno i bahato, ali ne nudi bilo kakav dokaz u prilog ovoj tvrdnji. S druge strane, upravnik Pošte u Negotinu tvrdi da se ponašao profesionalno prema S. V, da ona nije htela da ga sasluša i da mu se obraćala povišenim tonom. U izjašnjenju je naveo da ove tvrdnje može da potvrdi radnik obezbeđenja Pošte u Negotinu, koji je bio prisutan, ali nije dostavio podatke o ovom svedoku ninakon što mu je to posebno zatraženo. Zbog toga Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju nije moguće utvrditi da li je upravnik Pošte u Negotinu uvredljivo postupao prilikom razgovora sa S. V, s obzirom da ni jedna ni druga strana nisu ponudile dokaze koji potkrepljuju navode iz pritužbe i izjašnjenja.

3.12. Nadalje, Poverenica ukazuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da je S. V. razgovarala sa upravnikom Pošte u Negotinu ispred službenog ulaza u zgradu Pošte jer je, kako je navedeno i u izjašnjenju „korisnik pomagala (kolica)”.  Pored toga, uvidom u fotografije prilaza zgradi Pošte u Negotinu, utvrđeno je da je za ulazak u zgradu Pošte potrebno savladati pet stepenika, kao i da ne postoji rampa ili podizna platforma, koje bi osobama sa invaliditetom omogućile ulazak u poštu. Imajući u vidu sve navedeno, može se konstatovati da su propuštanjem JP „Pošta Srbije”, Pošte u Negotinu da obezbedi adekvatan pristup zgradi Pošte, osobe sa invaliditetom koje koriste kolica onemogućene da uđu u zgradu Pošte i koriste njene usluge. Time se osobe sa invaliditetom dovode u neravnopravan položaj u odnosu na sve ostale korisnike poštanskih usluga, jer nisu u mogućnosti da na ravnopravan način pristupe pošti i svim uslugama koje ona nudi.

3.13. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je propuštanje JP „Pošta Srbije”, Pošte u Negotinu da obezbedi pristupačnost ulaza u zgradu pošte, dovelo do neposredne diskriminacije S. V, kao i svih osoba sa invaliditetom, posebno osoba koje koriste kolica ili se otežano kreću. Posledice ovog propuštanja ogledaju se u ograničavanju mogućnosti osoba sa invaliditetom, da pod jednakim uslovima imaju pristup pošti i koriste njene usluge.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem JP „Pošta Srbije”, Pošte u Negotinu da obezbedi pristupačan ulaz u zgradu Pošte za osobe sa invaliditetom koje koriste kolica i osobe koje se otežano kreću, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje JP „Pošta Srbije”, Pošti u Negotinu da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnog ulaza u zgradu Pošte, kako bi osobe sa invaliditetom mogle na ravnopravan način da koriste njene usluge.

Potrebno je da JP „Pošta Srbije”, Pošta u Negotinu obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana  prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko JP „Pošta Srbije”, Pošta u Negotinu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba S.B. protiv JP Pošta Srbije zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti prižanja usluga