br. 07-00-649/2013-02 datum: 20. 1. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe R. i. c. iz B. u čijem vlasništvu je gej magazin O, protiv pozorišta B. b. iz B, zbog uskraćivanja pres materijala za predstavu „Gospođa ministarka”. Podnosilac pritužbe ukazuje da je P. A, urednik gej magazina O, mejlom i telefonom zatražio pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka”, a da mu je materijal uskraćen sa obrazloženjem „da pozorištu takva reklama ne bi odgovarala”. Pozorište je u izjašnjenju navelo da je zbog pogrešnih tumačenja medija o predstavi i pritiska zbog blizine premijere predstave, izvršna producentkinja pozorišta brzopleto i nespretno donela odluku da gej magazinu O. ne dostavi pres materijal. U toku postupka je utvrđeno da je pozorište B. b. uskratilo davanje pres materijala uredništvu gej magazina O, sa jasnim i nedvosmislenim obrazloženjem da ne žele da ovaj magazin piše o predstavi „Gospođa ministarka”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je ovakvim postupanjem pozorište B. b, stavilo u nejednak položaj gej magazin O. u odnosu na druge medije, i na taj način izvršilo akt neposredne diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Zbog toga je dato mišljenje da je pozorište B. b. prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a pozorištu B. b. je preporučeno da uputi pisano izvinjenje gej magazinu O, kao i da ubuduće vodi računa da prilikom preduzimanja mera iz svoje nadležnosti poštuje načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu R. i. c. iz B. u čijem vlasništvu je gej magazin O, protiv pozorišta B. b. iz B. U pritužbi je navedeno:

– da je P. A, urednik gej magazina O. 8. oktobra 2013. godine, mejlom i telefonom zatražio pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka” u kojoj ženske uloge glume muškarci i za koju je smatrao da bi bila interesantna čitaocima magazina;
– da mu je uskraćen pres materijal koji je bio dostupan svim drugim medijima;
– da mu je tom prilikom saopšteno sledeće: „Poštovani, ova predstava ni na koji način ne govori o polovima i odnosima među polovima, već samo o prerušavanju. I u tom smislu, dobila bi značenje koje nismo hteli da plasiramo. Reklama u tom smislu ne bi nam odgovarala […]”
– da je pozorište B. b. korisnik budžetskih sredstava, a predstava je finansirana sredstvima grada B, kao i da je pres materijal, koji je bio dostupan svim medijima, uskraćen P. A. samo zato što je iz redakcije gej magazina.

1.2. Uz pritužbu je dostavljeno elektronsko pismo T. P, izvršne producentkinje od 8. oktobra 2013. godine.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje B. Đ, direktora pozorišta B. b. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da su iznenađeni ovom pritužbom, jer je pozorište poslednje mesto gde vlada bilo koja vrsta diskriminacije, kao i da se pozorište protiv diskriminacije bori svim raspoloživim sredstvima, što je u ovom slučaju umetnost;
– da i među zaposlenima u ovom pozorištu postoje osobe homoseksualne orijentacije, koje zbog toga nikada nisu imale problema, niti su im uskraćena neka prava;
– da je zbog pritiska zbog blizine premijere i zbog pogrešnih tumačenja medija o namerama predstave „Gospođa ministarka”, koji su je dovodili u vezu sa nedavno otkazanim Prajdom, izvršna producentkinja T. P. brzopleto i nespretno donela odluku da gej magazinu O. ne dostavi pres materijal;
– da bi problem bio efikasnije rešen da se P. A. prvo obratio direktoru marketinga ili upravniku;
– da je pres konferencija koja je bila otvorena za sve medije, održana 3. oktobra 2013. godine, da su predstavnici gej magazina bili dobrodošli da je posete, kao što su dobrodošli na svaku njihovu pres konferenciju, iako do sada nisu pokazali interesovanje za rad ovog pozorišta;
– da je sav materijal o predstavi dostupan na sajtu i nikome nije uskraćeno da ga koristi;
– da su P. A, i pored velike gužve i spiska gostiju, bile ostavljene karte za premijeru, kako bi mogao da prvo pogleda predstavu a potom odluči da li je interesantno da o njoj piše za magazin O.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u elektronsko pismo T. P, izvršne producentkinje od 8. oktobra 2013. godine koje je upućeno na mejl adresu gej magazina O, utvrđeno je da je sadržina pisma sledeća: „Poštovani, ova predstava ni na koji način ne govori o polovima i odnosima među polovima, već samo o prerušavanju. I u tom slučaju, dobila bi značenje koje nismo hteli da plasiramo. Reklama u tom smislu ne bi nam odgovarala. Rekla mi je koleginica da ste se snašli za karte i bićete nam dragi gosti. Molim Vas da prihvatite naše obrazloženje. Vidimo se! Srdačan pozdrav, T. P, izvršni producent.”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni uz pritužbu, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojoj neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Nakon utvrđivanja činjeničnog stanja i relevantnog pravnog okvira, bilo je potrebno ispitati da li je odbijanjem pozorišta B. b. da dostavi pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka” izvršen akt diskriminacije gej magazina O.

3.7. Nesporno je da je izvršna producentkinja pozorišta B. b. u pismu koje je uputila gej magazinu O, povodom molbe da im se dostavi pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka”, odgovorila da im reklama u tom smislu ne bi odgovarala, kao i da bi u tom slučaju, predstava dobila značenje koje nisu hteli da plasiraju.

3.8. Sagledavajući iznete činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je pozorište B. b. uskratilo pres materijal za predstavu uredniku magazina O. upravo zato što je ovaj magazin prvenstveno namenjen homoseksualnoj populaciji, odnosno, zato što je u pitanju gej magazin. Na ovaj zaključak upućuje sadržina elektronskog pisma koje je producentkinja pozorišta uputila magazinu O, iz koje nedvosmisleno proizlazi da producentkinja nije želela da se o predstavi pozorišta B. b. piše u gej magazinu. Samim tim, postupanje pozorišta B. b, koje je uskratilo pres materijal magazinu namenjenom čitaocima homoseksualne orijentacije suprotno je propisima o zabrani diskriminacije.

3.9. U odnosu na navode iz izjašnjenja da je materijal o predstavi dostupan na internet stranici, te, zbog toga, kako se u izjašnjenju navodi, nikome nije uskraćeno da ga koristi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ne ulazeći u ispitivanje istinitosti ove činjenice, ukazuje da su ovi navodi irelevantni jer P. A. nije dobio pres materijal koji je tražio, pri čemu je izvršna producentkinja predstave, u pismu koje je uputila gej magazinu, navela je da bi predstava mogla da dobije značenje koje nisu hteli da plasiraju. Na ovaj način, uredniku gej magazina je na jasan i nedvosmislen način saopšteno da pozorište ne želi da magazin piše o predstavi, odnosno, da im ne odgovara „takva reklama”. Stoga, sve i da je postojala mogućnost da materijal o predstavi preuzmu sa internet prezentacije, ovakvim postupanjem pozorišta magazin O. nejednako je tretiran u odnosu na druge medije.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe homoseksualne orijentacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi osobe homoseksualne orijentacije uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise. Pri tome, institucije kulture imaju posebnu odgovornost i izuzetno važnu ulogu u širenju tolerancije, promeni stereotipa i predrasuda, čime se doprinosi i ostvarivanju prava na slobodu od diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Pozorište B. b. odbilo je da obezbedi pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka” uredniku gej magazina O, pod izgovorom da im reklama u tom smislu ne bi odgovarala i da bi predstava dobila značenje koje nisu hteli da plasiraju, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, zabranjen čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje pozorištu B. b:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje gej magazinu O, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu

Potrebno je da pozorište B. b. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko pozorište B. b. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba R. i. c. protiv pozorišta B. b. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti informisanja