del. br. 07-00-183/2013-02 datum: 23. 8. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela O. z. l. lj. p. „L” iz B. protiv Sekretarijata za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula, zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. O. z. l. lj. p. „L”, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, obavestila je Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti 9. februara 2012. godine o nameri sprovođenja situacionog testiranja diskriminacije. Navedeno je da je testiranje diskriminacije planirano u 17 beogradskih gradskih opština sa ciljem da se utvrdi da li se vrši diskriminacija prilikom izdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju istopolno orijentisanim osobama koje žele da zaključe brak/partnerstvo van Srbije, a da su testiranja zakazana za 22. mart, 4. april, 29. jun i 15. decembar 2012. godine.

1.2. Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije, podneta je pritužba zbog diskriminatornog postupanja Službe matičara opštine Palilula na osnovu seksualne orijentacije, uz koju je priložen izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju.

1.3. U pritužbi je navedeno:

– da je za sklapanje braka/partnerstva van Republike Srbije potrebno prikupiti brojnu dokumentaciju, između ostalog i uverenje o slobodnom bračnom stanju;

– da se uverenje o slobodnom bračnom stanju izdaje osobama koje žele da sklope heteroseksualni brak bez ikakvih problema, u jako kratkom vremenskom roku (od samo nekoliko minuta), ali da dobijanje uverenja nije zagarantovano i da postoje brojne prepreke, u situacijama kada se uverenje traži za sklapanje braka/partnerstva sa osobom istog pola;

– da se kao razlog uskraćivanja izdavanja ovog uverenja navodi neustavnost takvog zahteva, odnosno nepostojanje mogućnosti da se u Srbiji sklopi istopolni brak;

– da je u Gradskoj opštini Palilula sprovedeno situaciono testiranje diskriminacije u kome su učestvovale dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) i koordinatorka testiranja, kao i da je tom prilikom matičarka, nakon prethodne konsultacije sa kolegom, odbila da izda uverenje o slobodnom bračnom stanju kada je saznala da testerka traži izdavanje ovog uverenja radi zaključenja istopolnog braka van Srbije;

– da je matičarka navela da su istopolni brakovi protivustavni i da takvo uverenje neće dobiti ni u jednoj opštini.

1.4. Uz pritužbu je dostavljen izveštaj o situacionom testiranju sproveden u opštini Palilula od 22. marta 2012. godine, u kojem je navedeno:

– da su se koordinatorka testiranja i testerka u kancelariji matičara raspitivale o proceduri izdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju;
– da je matičarka proceduru objašnjavala bez prekida, sve do trenutka kada je testerka obavestila da je u pitanju žena kao buduća supružnica, nakon čega je matičarka odlučila da se konsultuje sa kolegom;
– da je nakon konsultacije sa kolegom, matičarka odbila da joj izda obrazac zahteva za izdavanje uverenja, sa obrazloženjem da su istopolni brakovi protivustavni i uz komentar da ovo uverenje neće dobiti ni u jednoj opštini;

1.5. U dopuni pritužbe koju je organizacija L. dostavila u toku postupka, navedeno je da je u toku testiranja, kada je matičarka nabrajala koja je sve dokumenta potrebno da prilože testerka i njen budući suprug, testerka saopštila matičarki da nije u pitanju suprug, već supruga, sa kojom želi da sklopi istopolno partnerstvo u inostranstvu.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za upravu, Odeljenja za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava.

1.7. U izjašnjenju Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za upravu, Odeljenja za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava br. IX – 01-031-79/2013 od 4. juna 2013. godine, navedeno je:

– da je Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda preduzeo aktivnosti u vezi sa ispitivanjem svih okolnosti vezanih za konkretan slučaj;
– da je iz pritužbe utvrđeno da je 22. marta 2012. godine u sedištu matičnog područja Palilula u Beogradu sprovedeno situaciono testiranje diskriminacije u kome su učestvovale testerka i koordinatorka testiranja Organizacije za lezbejska ljudska prava „L”, raspitujući se u kancelariji matičara o proceduri pribavljanja uverenja o slobodnom bračnom stanju, radi sklapanja braka van Republike Srbije;
– da je, ispitujući okolnosti konkretnog slučaja, Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda utvrdio da je matičarka matičnog područja Palilula testerki i koordinatorki objasnila proceduru izdavanja uverenja za sklapanje istopolnog braka van teritorije Republike Srbije, i to uverenje koje sadrži pojedine podatke upisane u matičnu knjigu ili pojedine činjenice o ličnom stanju građana koje proizlaze iz podataka upisanih u matičnu knjigu do vremena izdavanja uverenja, shodno Uputstvu o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga („Službeni glasnik RS”, br.109/09, 4/10-ispr, 10/10, 25/2011, 5/2013).
– da je matičarka navela da nije odbila da izda uverenje, već ih je usmeno poučila da po pravu Republike Srbije, brak sklopljen sa osobom istog pola pred inostranim organom ne bi proizvodio nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, niti bi mogao biti upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi prema Zakonu o matičnim knjigama;
– da u konkretnom slučaju nije podnet zahtev za izdavanje uverenja, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku, već je vršeno situaciono testiranje, kao metod za utvrđivanje postojanja diskriminacije, te stoga nije došlo do diskriminacije lezbejske zajednice u smislu člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije, niti je u radu organa javne vlasti iskazana neetičnost;
– da su svi matičari i zamenici matičara za matična područja u gradu Beogradu poučeni o načinu postupanja u predmetima izdavanja uverenja u svrhu zaključenja braka sa osobom istog pola van teritorije Republike Srbije.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je O. z. l. lj. p. „L.” u periodu od marta do decembra 2012. godine sprovela situaciona testiranja diskriminacije, odnosno, da su se njene predstavnice svesno izložile diskriminatornom postupanju u nameri da neposredno provere primenu pravila o zabrani diskriminacije. Utvrđeno je, takođe, da je testiranje sprovedeno u beogradskim gradskim opštinama kako bi se utvrdilo da li nadležni organi opština izdaju uverenje o slobodnom bračnom stanju istopolno orijentisanim osobama koje žele da sklope brak/partnerstvo van Srbije, u zemljama u kojima postoji ova mogućnost. O nameravanom situacionom testiranju organizacija „L.” je obavestila Poverenika i podnela izveštaj, saglasno čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije.

2.2. Na osnovu navoda iz pritužbe, dokaza, kao i navoda iz izjašnjenja utvrđeno je da su 22. marta 2012. godine koordinatorka testiranja Organizacije „L” i dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) bile u prostorijama matičara opštine Palilula i da su želele da saznaju kakva je procedura izdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju.

2.3. Uvidom u izveštaj O. z. l. lj. p. „L.” od 22. marta 2012. godine utvrđeno je da je matičarka opštine Palilula objašnjavala proceduru izdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju sve do trenutka kada je saznala da testerka želi da zaključi brak sa osobom istog pola – ženom, da je tada odlučila da se najpre konsultuje sa kolegom, kao i da je nakon konsultacija, matičarka opštine Palilula odbila da joj da zahtev za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju.

2.4. Pritužba je podneta protiv Službe matičara opštine Palilula, ali je u toku postupka utvrđeno da je ispravan naziv: Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula.

2.5. Uvidom u internet prezentaciju opštine Palilula , utvrđeno je da nije dostupan obrazac zahteva za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju, već je navedeno koja su sva dokumenta neophodna za izdavanje uverenja, uz podnošenje zahteva „u slobodnoj formi”. Takođe, utvrđeno je da je pored dokumentacije osobe koja traži uverenje o slobodnom bračnom stanju, potrebno dostaviti fotokopiju pasoša ili izvod iz matične knjige rođenih na internacionalnom obrascu za budućeg supružnika. U napomeni pri dnu strane je navedeno: „Uverenje se izdaje po mestu upisa u matičnu knjigu rođenih ili po mestu prebivališta uz overenu izjavu da ne postoje smetnje za zaključenje braka”.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Prema čl. 17. diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Pored ostalog, čl. 21. propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

3.5. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 80. st. 1. Zakona o matičnim knjigama , kojom je propisano da se na osnovu matičnih knjiga izdaju: izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, izvod iz matične knjige umrlih i uverenja koja sadrže pojedine podatke upisane u matične knjige ili pojedine činjenice o ličnom stanju građana koje proizlaze iz tih podataka.

3.6. Prema tački 115. Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga uverenje koje se izdaje mora da sadrži samo podatke koji su upisani u matičnu knjigu, odnosno činjenice o ličnom stanju građana koje proizlaze iz podataka upisanih u matičnu knjigu do vremena izdavanja uverenja.

3.7. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, tester (dobrovoljni ispitivač diskriminacije) je lice koje se svesno izložilo diskriminatornom postupanju u nameri da u konkretnom slučaju neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije. (čl. 46. st. 3). S obzirom da u sudskom i u drugim postupcima dokazivanje diskriminacije standardnim dokaznim sredstvima često ne daje zadovoljavajuće rezultate, zakonom je uspostavljen poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situacionog testiranja), koji olakšava dokazivanje diskriminacije. Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta”, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod/mehanizam omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena” i pravda se različitim izgovorima (npr. kada se ispred diskoteke pojave Romi, zabranjuje im se ulazak uz obrazloženje da nema mesta, ili im se traži članska karta ili rezervacija koja se ne traži drugima). Situaciono testiranje je poseban mehanizam koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. Situaciona testiranja imaju veliki potencijal za ojačavanje dokaza diskriminatornog postupanja u pojedinačnim slučajevima, a koriste se i za podizanje svesti javnosti i razvoj javnih politika. Prema čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, lice koje namerava da sprovede situaciono testiranje dužno je da obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula, izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije odbijanjem da izda zahtev za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju testerki koja je navela da je istopolno seksualno orijentisana i da želi da sklopi istopolni brak van Srbije.

3.9. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju i na osnovu navoda iz izjašnjenja,utvrđeno je da su dobrovoljna ispitivačica diskriminacije i koordinatorka testiranja 22. marta 2012. godine bile u prostoriji matičara opštine Palilula, sa ciljem da utvrde da li ovaj organ podjednako tretira istopolno seksualno orijentisane osobe i heteroseksualne osobe u pogledu ostvarivanja prava na izdavanje uverenje o slobodnom bračnom stanju. Nesporno je da im je matičarka objasnila proceduru izdavanja uverenja, između ostalog i da je potrebno podneti zahtev za izdavanje uverenja. Međutim, kada je testerka informisala matičarku da joj je uverenje potrebno radi zaključenja istopolnog braka van Srbije, matičarka se najpre konsultovala sa kolegom, a zatim odbila da joj da zahtev za izdavanje uverenja, uz komentar da takvo uverenje neće dobiti ni u jednoj opštini.

3.10. U izjašnjenju je navedeno da „u konkretnom slučaju nije podnet zahtev za izdavanje uverenja, koji je neophodan za pokretanje i vođenje postupka nadležnog organa, shodno čl. 116. Zakona o upravnom postupku”. U vezi sa tim, Poverenica ističe da ova činjenica, iako je istinita, nije od značaja za pravnu kvalifikaciju postupanja matičarke, sa aspekta antidiskriminacionih propisa. Pre svega, testerki je onemogućeno da podnese zahtev za izdavanje uverenja, budući da je matičarka odbila da joj da primerak obrasca zahteva, koji građanima/građankama inače nije dostupan, niti joj je pružila informaciju o tome da se zahtev eventualno može podneti u slobodnoj formi. Zbog toga je samim odbijanjem da testerki da primerak obrasca zahteva za izdavanje uverenja, matičarka uskratila mogućnost da testerka dobije uverenje o slobodnom bračnom statusu. S druge strane, matičarka je sasvim jasno i nedvosmisleno izrazila svoj stav o tome da se uverenje o slobodnom bračnom stanju ne može izdati osobama koje žele da zasnuju istopolnu zajednicu u inostranstvu, pa bi samo podnošenje zahteva, posebno u kontekstu situacionog testiranja, bilo iluzorno, čak i da je postojala mogućnost da testerka pribavi obrazac zahteva za izdavanje uverenja, odnosno da je takav zahtev podnela u slobodnoj formi.

U toku postupka utvrđeno je da se testerka izjasnila o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno, da je matičarki saopštila da namerava da sklopi istopolni brak u inostranstvu, i to tako što je u momentu kada je matičarka nabrajala koja sve dokumenta je potrebno da se dostave za dobijanje uverenja o slobodnom bračnom stanju, testerka rekla da „nije u pitanju suprug, već supruga”, odnosno, da želi da sklopi istopolni brak u inostranstvu. Nakon saznanja da je uverenje testerki potrebno za zaključivanje istopolnog braka, matičarka se najpre odlučila na konsultaciju sa kolegom, a zatim je odbila da joj da obrazac zahteva za izdavanje uverenja, uz obrazloženje da su istopolni brakovi u Srbiji protivustavni, odnosno, kako je u izjašnjenju navedeno: „poučila je da po pravu Republike Srbije, brak sklopljen sa osobom istog pola pred inostranim organom ne bi proizvodio nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, niti bi mogao biti upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi prema Zakonu o matičnim knjigama.” Iz ovakvog postupanja matičarke, može se zaključiti da je stav matičarke bio da je za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju potrebno ispuniti sve uslove za sklapanje punovažnog braka propisane nacionalnim zakonodavstvom. Ovakav stav potvrđuje i činjenica da se na interent prezentaciji Gradske opštine Palilula, pri dnu strane na kojoj se nalaze obaveštenja o dokumentaciji koja je potrebna za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju, nalazi napomena sledeće sadržine: „Uverenje se izdaje po mestu upisa u matičnu knjigu rođenih ili po mestu prebivališta uz overenu izjavu da ne postoje smetnje za zaključenje braka”.

Međutim, evidentno je da je reč o pogrešnom tumačenju zakonskih propisa. Naime, potrebno je, pre svega, imati u vidu samu svrhu uverenja o slobodnom bračnom stanju – ova javna isprava služi kao dokaz kojim se potvrđuje da je konkretna osoba, u skladu sa nacionalnim propisima, slobodnog bračnog stanja, a ovaj podatak se utvrđuje na osnovu podataka sadržanih u matičnim knjigama, saglasno čl. 80. st. 1. Zakona o matičnim knjigama. Osoba koja želi da zaključi brak u inostranstvu, u skladu sa stranim propisima, može tražiti uverenje o slobodnom bračnom stanju, i to bez navođenja da li namerava da sklopi heteroseksualni ili istopolni brak, a organ nadležan za poslove vođenja matičnih knjiga dužan je da izda ovo uverenje ako utvrdi da je konkretna osoba slobodnog bračnog stanja. Iako su tačna tvrđenja matičarke da istopolni brak ne bi bio priznat u Republici Srbiji, s obzirom da je Ustavom Republike Srbije i Porodičnim zakonom propisano da se brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene, odnosno, da je brak lica istog pola ništav , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je, u konkretnom slučaju, ova činjenica irelevantna. Razlog tome leži u činjenici da se testerka, kao stranka, obratila nadležnoj službi radi izdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju, a ne za davanje informacije o mogućnosti priznavanja istopolnog braka zaključenog u inostranstvu. S druge strane, okolnost da istopolni brak koji bi eventualno bio sklopljen u inostranstvu, prema domaćim propisima, ne bi bio priznat u Republici Srbiji, ne može biti opravdanje da se domaćim državljanima uskraćuje izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju. Naime, iako je propisima Republike Srbije zabranjeno da se pred nadležnim domaćim organima sklapaju istopolni brakovi, ovim propisima domaćim državljanima nije zabranjeno da u inostranstvu sklapaju istopolne brakove. Saglasno tome, ne postoji objektivno opravdanje da nadlažni državni organ na bilo koji način uskrati izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju osobi koja želi da zaključi istopolni brak ili neki drugi oblik registrovane istopolne zajednice u inostranstvu, u skladu sa propisima koji važe u konkretnoj stranoj državi, bez obzira što, prema važećem domaćem zakonodavstvu, (još uvek) ne postoje uslovi za priznanje istopolnog brka, odnosno registrovane istopolne zajednica u Republici Srbiji.

Poverenica konstatuje da je čl. 80. Zakona o matičnim knjigama propisano da se na osnovu matičnih knjiga izdaju i uverenja koja sadrže pojedine podatke upisane u matične knjige ili pojedine činjenice o ličnom stanju građana koje proizlaze iz tih podataka, a čl. 81. da se izvodi iz matičnih knjiga i uverenja izdaju na osnovu podataka sadržanih u izvorniku matične knjige. Prema tač. 115. Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga, uverenje koje se izdaje mora da sadrži samo podatke koji su upisani u matičnu knjigu, odnosno činjenice o ličnom stanju građana koje proizlaze iz podataka upisanih u matičnu knjigu do vremena izdavanja uverenja. U Obrascu br. 9. koji je odštampan uz navedeno Uputstvo jedini dodatni podatak, pored podataka koji se odnose na podnosioca/podnositeljku zahteva i podataka upisanih u matičnu knjigu, odnosi se na svrhu izdavanja uverenja, što je logično, s obzirom da se radi o tipskom obrascu za sva uverenja koja se izdaju na osnovu podataka iz matičnih knjiga. Imajući u vidu ove propise, potpuno je nejasno kako se razvila praksa da matičari od podnosilaca/podnositeljki zahteva za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju uopšte traže podatke o budućem supružniku. U konkretnom slučaju, Gradska opština Palilula ima i na svojoj internet prezentaciji obaveštenje o dokumentaciji koja je potrebna za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju, između ostalog je navedeno da je potrebno dostaviti fotokopiju pasoša ili izvod iz matične knjige rođenih na internacionalnom obrascu za budućeg supružnika. Nejasno je, takođe, iz koji se razloga ovi podaci traže, s obirom da se oni ne mogu uneti u uverenje o slobodnom bračnom stanju, imajući u vidu napred citirane propise. Pri tome je potrebno imati u vidu da svako ko je upisan u matičnu knjigu rođenih ima pravo na izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju, ukoliko se u takvom stanju nalazi, uz plaćanje propisane takse, bez obzira na razlog zbog kojeg mu je uverenje potrebno. Može se postaviti i pitanje da li je samo traženje podataka od podnosioca/podnositeljke zahteva za izdavanje ovakvog uverenja o osobi sa kojom namerava da sklopi brak (odnosno drugi oblik registrovanog partnerstva u zemljama koje ovaj oblik zajedništva poznaju i za čiju je punovažnost slobodno bračno stanje uslov), dopušteno, imajući u vidu osnovno ljudsko pravo na privatnost. Ovu analizu Poverenik, međutim, nije mogao da vrši jer povrede drugih prava do kojih je eventualno došlo u konkretnom slučaju ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.11. U toku postupka utvrđeno je da je matičarka odbila da testerki da obrazac zahteva kada je saznala da testerka želi da zaključi brak sa osobom istog pola u inostranstvu, što svakako ne bi učinila da je uverenje o slobodnom bračnom stanju tražila osoba koja želi da sklopi heteroseksualni brak u inostranstvu. Takvo postupanje diskriminiše osobe koje žele da zasnuju istopolni brak ili registrovano partnerstvo u državama koje poznaju ovaj oblik zajedništva, u odnosu na osobe koje žele da zaključe heteroseksualni brak u inostranstvu, i to na osnovu njihovog ličnog svojstva – seksualne orijentacije.

3.12. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe različite seksualne orijentacije od heteroseksualne u Srbiji jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi osobe drugačije seksualne orijentacije uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise.

4. MIŠLjENjE

Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula nije izdao obrazac zahteva za uverenje o slobodnom bračnom stanju osobi koja želi da sklopi istopolni brak van Srbije, sa obrazloženjem da se uverenje ne može izdati osobama koje žele da zaključe istopolni brak u inostranstvu, čime je izvršio neposrednu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, zabranjenu čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 21. st. 2. i čl. 17. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Sekretarijatu za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula da:

5.1. Preduzme sve potrebne mere kojima će obezbediti izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju svim osobama koje zatraže uverenje i ispunjavaju uslove za izdavanje uverenja, bez obzira na razlog zbog kojeg je uverenje zatraženo.

5.2. Da ukloni sa svoje internet prezentacije obaveštenje da je za izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju potrebno dostaviti fotokopiju pasoša ili izvod iz matične knjige rođenih na internacionalnom obrascu za budućeg supružnika, kao i napomenu u kojoj je navedeno da je potrebno priložiti overenu izjavu da ne postoje smetnje za zaključenje braka.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda, Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava opštine Palilula ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba O. z. l. lj. p. protiv Sekretarijata za upravu GU Grada Beograda zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u postupku pred organima javne vlasti