br. 07-00-310/2015-02   datum: 19.10.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi M. N, protiv Skupštine grada Beograda i Gradske uprave za pitanja pogrebnih usluga zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je M. N, kome je amputirana noga, otišao na groblje da bi posetio majčin grob, ali mu radnici obezbeđenja nisu dozvolili ulazak sopstvenim automobilom, uz obrazloženje da je takvu odluku donela Gradska skupština. U izjašnjenju JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda navedeno je da je 30. i 31. maja 2015. godine, zbog Zadušnica, na snazi bila zabrana ulaska na groblja motornim vozilima radi bezbednosti građana i izbegavanja gužvi, napetosti i nervoze. U toku postupka je utvrđeno da je Odluku o zabrani ulaska  motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17.12.2008. godine donelo JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda, a ne organi protiv kojih je podneta pritužba, kao i da su radnici obezbeđenja na ulazu u groblje u konkretnom slučaju postupali u skladu sa ovom odlukom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da Skupština grada Beograda i Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga nisu prekršile odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu M. N, koju je podneo protiv Skupštine grada Beograda i Gradske uprave za pitanja pogrebnih usluga, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je 31. maja 2015. godine otišao na groblje da poseti majčin grob, da je namerno izabrao taj dan jer je znao da je 30. maja 2015. godine, zbog Zadušnica, zabranjen ulaz automobilima;

– da je doživeo neprijatnu situaciju jer mu radnici obezbeđenja nisu dozvolili da automobilom uđe u groblje, uz obrazloženje da je takvu odluku donela Gradska skupština;

– da je pokušao da im objasni da mora da uđe automobilom jer mu je amputirana noga a do grobnog mesta mora da prepešači skoro celo groblje, ali da su radnici obezbeđenja odgovorili da ih to ne interesuje;

– da rođaci koji su bili sa njim iz solidarnosti nisu želeli da posete grob, što je podnosioca pritužbe dodatno pogodilo i uznemirilo.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatražila izjašnjenje od N. N, predsednika Skupštine grada Beograda i N. J, sekretarke Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, pod čijom nadležnošću je Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga.

1.4. U izjašnjenju Z. D, šefa kabineta predsednika Skupštine grada Beograda i N. J, sekretarke Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, navedeno je da prosleđuju odgovor JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda.

1.5. U dopisu JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda, između ostalog, navedeno je:

– da je radi bezbednosti građana i izbegavanja gužvi, napetosti i nervoze, režim saobraćaja u toku Zadušnica prilagođen uslovima na grobljima i tada važi poseban režim ulaska motornih vozila;

– da je za Zadušnice 30. i 31. maja 2015. godine na snazi bila potpuna zabrana ulaska za automobile na Novom groblju u Beogradu, kao i da je na kapiji Novog groblja bilo obezbeđeno putničko vozilo koje je besplatno prevozilo građane;

– da se izvinjavaju M. N, te da će se potruditi da osobama sa invaliditetom omoguće ulazak automobilom na njihova groblja, čak i kada je na snazi potpuna zabrana ulaska motornim vozilom.

1.6. Od JKP „Pogrebne usluge” naknadno je zatraženo da dostave odluku kojom se za Zadušnice zabranjuje ulazak motornim vozilima na groblja koja su u njihovoj nadležnosti. JKP „Pogrebne usluge” dostavilo je navedenu odluku.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da je M. N. pokušao da uđe sopstvenim automobilom na groblje 31. maja 2015. godine, ali da mu nije bio dopušten ulazak.

2.2. Uvidom u Odluku o zabrani ulaska motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17.12.2008. godine, koju je donelo JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda, utvrđeno je da je u dane državnih praznika, Zadušnica i dan posle Zadušnica (nedelja) zabranjen ulazak motornim vozilima na svim grobljima.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Odredbom člana 2. propisano je da diskriminacija na osnovu invaliditeta znači svako neopravdano pravljenje razlike, isključivanje ili ograničavanje po osnovu invaliditeta čiji cilj ili posledica jeste ograničavanje ili poništavanje priznanja uživanja ili sprovođenja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, građanskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Ratifikacijom ove konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi i unapredi puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da preduzme sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstva, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.6. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređena je Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji se zasniva na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li su Skupština grada Beograda i Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga diskriminisali M. N. na osnovu njegovog invaliditeta.

3.8. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da radnici obezbeđenja nisu dozvolili M. N. da uđe u Novo groblje sopstvenim automobilom, iako mu je amputirana noga, pa mu dolazak pešice do grobnog mesta predstavlja svojevrsnu poteškoću. Dalja analiza je pokazala da su radnici obezbeđenja postupali u skladu sa Odlukom o zabrani ulaska motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17. decembra 2008. godine, koju je donelo JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda.

3.9. Odlukom o zabrani ulaska motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17. decembra 2008. godine propisano je da je za Zadušnice i dan posle Zadušnica (nedelja) zabranjen ulazak motornim vozilom na sva groblja u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge”.

Na osnovu ove odluke, na internet prezentaciji JKP „Pogrebne usluge” postavljeno je 29. maja 2015. godine, obaveštenje za građane o režimu ulaska motornim vozilima na groblja. Analiza odluke i obaveštenja pokazala je da zabrana ulaska motornim vozilima za Zadušnice 30. maja 2015. godine bila apsolutna, odnosno, važila je za sva groblja i za sva lica, dok je za drugi dan Zadušnica, 31. maja 2015. godine, kada je M. N. pokušao da uđe na Novo groblje svojim automobilom, zabrana važila samo za pojedina groblja, među kojima je Novo groblje u Beogradu.

3.10. Imajući u vidu da su radnici obezbeđenja na ulazu u groblje u konkretnom slučaju postupali u skladu sa Odlukom o zabrani ulaska  motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17.12.2008. godine, kao i da Skupština grada Beograda i Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga nisu donosici ovog akta, već JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nedozvoljavanjem ulaska na groblje sopstvenim automobilom M. N, Skupština grada Beograda i Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga, protiv kojih je podneta pritužba, nisu prekršile odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je tekst Odluke o zabrani ulaska  motornim vozilima u pojedina groblja na teritoriji grada Beograda br. 3-40 od 17.12.2008. godine koju je donelo JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda. Analiza je pokazala da se apsolutnom zabranom ulaska motornim vozilima na groblja za Zadušnice i dan posle Zadušnica u neravnopravan položaj stavljaju osobe sa invaliditetom u odnosu na osobe koje nemaju invaliditet, zbog čega je JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda upućena preporuka mera br. 07-00-310/2015-02 od 15. oktobra 2015. godine.

4. MIŠLjENjE

Nedozvoljavanjem ulaska u groblje sopstvenim automobilom M. N, za drugi dan Zadušnica, 31. maja 2015. godine, Skupština grada Beograda i Gradska uprava za pitanja pogrebnih usluga nisu prekršile odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba M.N. protiv Skupštine grada Beograda zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga ili korišćenja objekata i površina