br. 07-00-519/2013-02 datum: 16. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M.B, koju je u njeno ime podnela majka H.B, protiv Doma zdravlja Z. U pritužbi je navedeno da je H.B. pokušala da u Domu zdravlja Z. otvori zdravstveni karton ćerki M, a da joj je medicinska sestra na šalteru rekla da „ide odakle je došla i da joj tamo otvore zdravstveni karton”, da M. i dalje nema otvoren zdravstveni karton i da zbog toga nije primila nijednu vakcinu, kao i da je ne obilazi patronažna sestra. U izjašnjenju Doma zdravlja Z. navedeno je da M. B. nema zdravstveni karton ni zdravstvenu knjižicu u Zdravstvenoj stanici K, da je primljena 29. aprila 2013. godine i da joj je data terapija, a posle toga je majka više nije dovodila. U postupku nije utvrđeno šta se tačno desilo na šalteru, odnosno, podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze koji potkrepljuju navode o izjavi medicinske sestre, te nije utvrđeno šta je medicinska sestra tom prilikom izgovorila. Dalje, u toku postupka utvrđeno je da M. B. nema otvoren zdravstveni karton, a Dom zdravlja Z. nije pružio dokaze da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih M. B. nije otvoren zdravstveni karton. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je Dom zdravlja Z, neotvaranjem zdravstvenog kartona M. B, izvršio akt diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Domu zdravlja Z. i v.d. direktorki K.U, kao odgovornom licu, da preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema M. B, da organizuju obuku za sve zaposlene u Domu zdravlja Z. na temu diskriminacije u zdravstvu, sa ciljem senzibilisanja i edukovanja zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 14. novembra 2014. godine obratila H.B, u ime svoje maloletne ćerke M.B, protiv Doma zdravlja Z.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je H.B. Romkinja, samohrana majka i da živi u stanu u Z. P, kao korisnica stana za socijalno stanovanje;

– da je M. B. rođena 15. februara 2013. godine na teritoriji opštine Rakovica i da zbog problema sa prijavom stana, jedno vreme posle rođenja nije imala zdravstvenu knjižicu;

– da je H.B, kada je dobila zdravstvenu knjižicu za dete, otišla sa M. u Dom zdravlja Z, a medicinska sestra na šalteru joj je rekla da „ide odakle je došla i da joj tamo otvore zdravstveni karton” za dete;

– da M. B. nema otvoren zdravstveni karton, da zbog toga nije primila ni jednu vakcinu, niti je obilazi patronažna sestra;

– da smatra da je diskriminisana zato što je samohrana majka, zato što je tamnije puti i romske nacionalnosti i zato što živi u tzv. „socijalnom stanu”.

1.3. U dopuni pritužbe, u telefonskom razgovoru sa zaposlenom u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 3. februara 2015. godine, H.B. je izjavila da se događaj opisan u pritužbi dogodio početkom 2014. godine, da je dva puta odlazila u Dom zdravlja Z. i da je oba puta medicinska sestra na šalteru bila vrlo neprijatna i neljubazna prema njoj. Takođe, H.B. navela je da je lekarka pružila M. potrebnu zdravstvenu negu i uputila je da ukoliko detetu ne bude bolje, dođe direktno kod nje i da ne ide na šalter.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Domu zdravlja Z. upućen je zahtev 3. decembra 2014. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritužbe. Dom zdravlja Z. dostavio je 20. februara 2015. godine izjašnjenje v. d. direktorke dr K. U.

1.5. U izjašnjenju Doma zdravlja Z, između ostalog je navedno:

– da dete M. B. nema zdravstveni karton ni zdravstvenu knjižicu u Zdravstvenoj stanici K, da je primljena 29. aprila 2013. godine sa dijagnozom R 05 – kašalj, da je ordinirana sirup jagorčevina i dat je savet majci;

– da se Dom zdravlja Z. pridržava odredaba Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojim je predviđeno da deca, trudnice i porodilje ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u sadržini, obimu i standardu koji su prihvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem;

– da deca ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu bez obzira da li im je otvoren zdravstveni karton, odnosno da li imaju zdravstvenu legitimaciju;

– da prema postojećoj evidenciji M. B. više nije dovođena u Službu za zdravstvenu zaštitu dece ZS K, odnosno, da u periodu od 29. aprila 2013. godine do dana davanja izjašnjenja, nema evidentirane posete na ime M.B.;

– da u pritužbi nije navedeno kada je regulisana zdravstvena knjižica za dete, ni kada su zaposleni, navodno odbili da otvore zdravstveni karton detetu;

– da iz svega izloženog, u postupku po dopisu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti broja 07-00-519/2014-02 nisu našli da je u konkretnom slučaju došlo do diskriminacije po bilo kom osnovu, pa je v. d. direktorka Doma zdravlja donela zaključak da u Domu zdravlja Z, ZS K, Služba za zdravstvenu zaštitu dece prilikom pregleda i pružanja zdravstvenih usluga M. B. „nije nad njom izvršila neposrednu ili posrednu diskriminaciju”, po bilo kom osnovu.

1.6. U prilogu izjašnjenja Doma zdravlja Z. dostavljena je fotokopija knjige prolaznika Službe za zdravstvenu zaštitu dece ZS K.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu utvrđeno je da je H.B. početkom 2014. godine pokušala da u Domu zdravlja Z. otvori zdravstveni karton svojoj maloletnoj ćerki M. B.

2.2. Uvidom u fotokopiju knjige prolaznika Službe za zdravstvenu zaštitu dece ZS K. utvrđeno je da M. B. primljena kod lekara 29. aprila 2013. godine, da je pružanje usluge zavedeno pod brojem 89 sa beleškom „nema karton ni knjižicu” i sa nečitkim beleškama u kolonama „dijagnoza” i „terapija”.

2.3. Utvrđeno je da H.B. i njena porodica žive u stanu u Z. P, kao korisnici stana za socijalno stanovanje.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Konvencija o pravima deteta u čl. 2. propisuje da će strane ugovornice poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Odredbom čl. 3. propisano je da će najbolji interesi deteta biti od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Strane ugovornice su se obavezale da obezbede detetu takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, kao i da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora. Članom 24. propisano je da ugovornice priznaju pravo deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju, kao i da će države nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude lišeno prava na pristup takvim uslugama zdravstvene zaštite.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zaštita nacionalnih manjina garantovana je čl. 14. kojim se štite prava nacionalnih manjina i jemči posebna zaštita nacionalnh manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Ustavom Republike Srbije garantovano je pravo na zdravstvenu zaštitu, i to tako što je odredbama čl. 68. propisano da deca ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 6. kojom je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlja ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.6. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u čl. 19. propisuje načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije koja je fizički, geografski i ekonomski dostupna, odnosno, kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zaštite na primarnom nivou. Odredbom čl. 20. istog zakona propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje se ostvaruje zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta. Garantovano je poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti, a čl. 25. propisano je, između ostalog, da svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja, kao i da svako dete do navršenih 18 godina života ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite.

3.7. Odredbama čl. 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite, dok je u stavu 2. propisano da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

3.8. Donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem zdravstvene zaštite pripadnika romske populacije, te je kao opšti cilj postavljeno unapređenje zdravstvenog stanja Roma, a kao jedan od specifičnih ciljeva određeno je i poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite romske populacije.

Analiza pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je medicinska sestra zaposlena u Domu zdravlja Z. rekla H. B. da „ide odakle je došla i da joj tamo otvore zdravstveni karton”, kao i da li je neotvaranje zdravstvenog kartona maloletnoj M. B. zasnovano na njenom ličnom svojstvu – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je Dom zdravlja Z. izvršio akt diskriminacije M.B, i to izjavom medicinske sestre da H.B. „ide odakle je došla i da joj tamo otvore zdravstveni karton” za dete, kao i propuštanjem da joj otvori zdravstveni karton. Ukoliko to učini, teret dokazivanja da do povreda načela ravnopravnosti nije došlo, leži na zdravstvenoj ustanovi. Poverenica najpre konstatuje da H.B. nije dostavila ni jedan dokaz koji potkrepljuje navode o izjavi medicinske sestre, te se ne može sa sigurnošću utvrditi šta je tačno izgovorila medicinska sestra na šalteru Doma zdravlja Z, odnosno, ne može se utvrditi da li je rekla H. B. da „ide odakle je došla i da joj tamo otvore zdravstveni karton”. Međutim, bez obzira na činjenicu da nije utvrđena sadržina razgovora između medicinske sestre i H. B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je u postupku utvrđeno da M. B. nema otvoren zdravstveni karton u Domu zdravlja Z. Imajući to u vidu, potrebno je utvrditi da li činjenice i dokazi koje je ustanova ponudila u prilog tvrdnji da nije izvršen akt diskriminacije, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih M. B. nije otvoren zdravstveni karton.

3.11. Među stranama je sporno kada se desio događaj opisan u pritužbi, odnosno, kada je H.B. pokušala da otvori zdravstveni karton za M. Podnositeljka pritužbe navela je u dopuni pritužbe, da se to dogodilo početkom 2014. godine. U izjašnjenju Doma zdravlja Z. navedeno je da ne postoji evidencija da je H.B. dovodila dete posle 29. aprila 2013. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju nije od presudnog značaja utvrđivanje tačnog vremena dolaska H. B. u Dom zdravlja Z. Nesporno je da je H.B. bila u Domu zdravlja Z. 29. aprila 2013. godine, sa detetom koje je tada imalo dva meseca. S obzirom da H.B. živi na teritoriji opštine koja pripada Domu zdravlja Z, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su zaposleni u domu zdravlja tom prilikom mogli da otvore karton za M, kao i da provere da li je dete vakcinisano, odnosno, da preduzmu sve potrebne mere da se detetu obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita. Pri tome, treba imati u vidu da Dom zdravlja Z. nije osporavao navode iz pritužbe o izjavi medicinske sestre, niti je objašnjavao iz kojih razloga dete nema otvoren zdravstveni karton. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nema razloga da dovodi u sumnju navode H. B. da je pokušala da otvori zdravstveni karton M. u nadležnom domu zdravlja, posebno ako se uzmu u obzir saznanja iz predmeta koji je vođen pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-519/2014-02, iz kojeg proizlazi da H.B. dovodi svoje starije dete u ovaj dom zdravlja. Zbog toga Poverenica konstatuje da navodi iz izjašnjenja Doma zdravlja Z, da posle 29. aprila 2013. godine ne postoji upisano da je M. B. dolazila, nisu dovoljni da ospore navode iz pritužbe da je H.B. pokušala da otvori zdravstveni karton, već eventualno pokazuju da M. B. nije pružana zdravstvena usluga posle navedenog datuma.

3.12. Dalje, u izjašnjenju Doma zdravlja nema navoda koji bi objasnili iz kojih razloga detetu nije otvoren zdravstveni karton, a u pitanju je dete koje ima prebivalište na teritoriji opštine za koju je nadležan Dom zdravlja Z, i za koje postoji evidencija da je bilo na pregledu u Domu zdravlja Z. i da mu je data terapija, ali je ova poseta zavedena u knjizi prolaznih pacijenata. Naime, odredbama Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite propisano je da u osnovnu medicinsku dokumentaciju, između ostalog, spada zdravstveni karton, koji vodi zdravstvena ustanova po oblastima zdravstvene zaštite, za svakog pacijenta kome pruža zdravstvenu zaštitu, osim za prolazne bolesnike, a Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisano je da osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno, kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, koji ima sedište na području matične filijale sa kojim je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite. Međutim, Dom zdravlja Z. nije se izjasnio iz kojih razloga detetu M. B. nije određen pedijatar i otvoren zdravstveni karton. Nadalje, u izjašnjenju Doma zdravlja Z. navedeno je da je M. B, koja nije imala zdravstveni karton ni zdravstvenu legitimaciju, pružena neophodna zdravstvena usluga, u skladu sa odredbama Zakona o ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojima je propisano da deca, trudnice i porodilje ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u sadržini, obimu i standardu koji su prihvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. M. B. je tom prilikom pružena zdravstvena usluga kao prolaznom pacijentu, odnosno, pacijentu koji nema izabranog lekara u ovom domu zdravlja. S obzirom da u izjašnjenju Doma zdravlja Z. nema navoda koji bi objasnili zašto dete nema zdravstveni karton, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava zabrinutost da dete mlađe od dve godine nema otvoren zadravstveni karton u Domu zdravlja na teritoriji opštine u kojoj živi i da zdravstveno stanje, rani razvoj i imunizaciju deteta ne prati izabrani pedijatar.

3.13. Povodom navoda iz izjašnjenja da je v.d. direktorka dr K.U. donela zaključak da u Domu zdravlja Z. „nije nad njom [M.B.] izvršena neposredna ili posredna diskriminacija”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedini specijalizovani državni organ u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja o povredi antidiskriminacionih propisa. To znači da direktorka zdravstvene ustanove nije ovlašćena da daje mišljenje u vezi sa povredama antidiskriminacionih propisa, već je u njenoj nadležnosti, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, organizacija rada i rukovođenje procesom rada ustanove, predstavljanje i zastupanje zdravstvene ustanove, a odgovorna je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.

3.14. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imala u vidu da je romska nacionalna manjina, uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Takođe, potrebno je imati u vidu i okolnosti u kojima žive H.B. i njena porodica, odnosno, da su kao romska porodica korisnici stana za socijalno stanovanje u naselju u kojem je lokalno stanovništvo otvoreno izrazilo netrpeljivost prema doseljenim romskim porodicama. Naime, poznato je da su krajem 2013. godine u Z. P, u naselju K. žitelji ovog naselja organizovali proteste protiv Roma, a tim povodom je Poverenica za zaštitu ravnopravnost uputila upozorenje javnosti.

3.15. Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem zdravstvene zaštite pripadnika romske populacije, pa je kao opšti cilj postavljeno unapređenje zdravstvenog stanja Roma, a kao jedan od specifičnih ciljeva određeno je i poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite romske populacije. Rezultati istraživanja položaja žena i dece u Srbiji, koje je sproveo Republički zavod za statistiku i Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) u toku 2014. godine u Srbiji, pokazuju da je 15% novorođene dece u romskim naseljima imalo malu telesnu težinu na rođenju, da je prevalencija pothranjenosti kod dece iz romskih naselja nekoliko puta veća od nacionalnog proseka (oko 10% dece je pothranjeno, a oko 19% procenata zaostaje u rastu), da je samo 13% dece u romskim naseljima primilo sve preporučene vakcine na vreme. Strategija navodi da se među najvećim preprekama za korišćenje zdravstvene zaštite kod romskog stanovništva navode administrativne procedure, nepoznavanje prava, neprepoznavanje ili zanemarivanje zdravstvenih problema, ali i diskriminatorski stavovi pojedinih zdravstvenih radnika. Ovi navodi dobijaju potvrdu u praksi kada se sagleda situacija u kojoj se našla H.B, odnosno, njena maloletna ćerka M.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je obaveza zdravstvenih radnika da pokažu veći stepen senzibilisanosti u situacijama u kojima su pacijenti iz osetljivih društvenih grupa, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku, kako bi se ovim osobama olakšalo ostvarivanje garantovanog prava na zdravstvenu zaštitu.

3.16. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Dom zdravlja Z. nije ponudio dokaze da neotvaranje zdravstvenog kartona devojčici M. B, nije uslovljeno njenom nacionalnom pripadnošću.

4. MIŠLjENjE

Neotvaranjem zdravstvenog kartona M. B, Dom zdravlja Z. izvršio je akt diskriminacije M.B. na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionanoj manjini, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja Z. i dr K. U, v. d. direktorki, kao odgovornom licu, da:

5.1. Preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema M. B.

5.2. Organizuju obuku za sve zaposlene u Domu zdravlja Z. na temu diskriminacije u zdravstvu, a sa ciljem senzibilisanja i edukovanja zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Dom zdravlja Z. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja Z. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. B. protiv doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu etničkog porekla u oblasti zdravstvene zaštite