br. 011-00-36/2021-02 datum: 10.11. 2021. godine
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, daje
MIŠLjENjE
na Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, dopisom broj 011-00-493/3-11/2021-03, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, sa obrazloženjem i Pregledom odredaba koje se menjaju (u daljem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišljenja.
Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišljenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
U vezi sa članom 1. Nacrta zakona, kojim se menja član 4, predlažemo da se stav 6. člana 4. koji glasi:“…..uz saglasnost roditelja“, preformuliše i usaglasi sa članom 12. Nacrta zakona kojim se menja član 34, koji glasi: „….u saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika“, tako što će na kraju stava 6. biti dodato „odnosno drugog zakonskog zastupnika“.
U vezi sa članom 7. Nacrta zakona kojim se menja član 27. i definiše nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastava kod kuće i nastava na daljinu, Poverenik je mišljenja da odredbe ovog člana nisu dovoljno precizne, niti je razgraničeno značenje termina (pojmova) koje ove odredbe treba da definišu.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da škola može da ostvaruje obrazovno vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, kao i da nastava može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu u skladu sa posebnim zakonom[2]. S tim u vezi, mišljenja smo da odredbe Nacrta zakona treba dodatno razraditi uz precizno definisanje i razgraničenje pojmova, kao i terminološki uskladiti sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kako nije dato detaljnije obrazloženje ovog člana ostalo je nejasno zašto se samo kada je u pitanju organizacija obrazovno-vaspitnog rada kao posebnog oblika rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju zahteva saglasnost Ministarstva.
Takođe je izostalo i detaljnije obrazloženje člana 11. Nacrta zakona kojim se menja član 33. stav 5. Zakona a kojim je, između ostalog, propisano da lice koje se upisuje u školu radi sticanja specijalističkog ili majstorskog obrazovanja mora da ima prethodno završeno odgovarajuće srednje obrazovanje i vaspitanje i najmanje dve godine radnog iskustva. Poverenik ukazuje da pojedine grupe teže zapošljivih radnika mogu da imaju problem sa sticanjem radnog iskustva kao i njegovim dokazivanjem, te je sa tog aspekta još jednom potrebno razmotriti navedenu odredbu.
U vezi sa članom 15. Nacrta zakona, kojim se menja, između ostalog i stav 7. člana 38. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Poverenik smatra da predložena odredba u delu koji se odnosi na upis učenika u školu bez polaganja prijemnog ispita, i to: „..ukoliko je broj učenika u odeljenju posle raspoređivanja manji od trideset u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje upis učenika u školu“ predstavlja buduću neizvesnu okolnost te samim tim treba razmotriti i celishodnost ovakvog uslova.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)
[2] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/2017 i 27/2018 – dr.zakon,10/2019, 27/2018-dr.zakon i 6/2020), član 14.stav 3 i 4.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju 
