Inicijativa za izmenu člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija – Ministarstvu pravde

br. 011-00-8/2022-02 datum: 11.4.2022. godine

 

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka

 

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-26

 

 

Predmet: Inicijativa za izmenu člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija  („Službeni glasnik RSˮ, br. 55/2014 i 35/2019)

 

 

Poštovana gospođo Popović,

 

U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije[1] propisano je da Poverenik prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

 

S tim u vezi, ukazujemo na odredbu člana 181. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim je propisano da u slučajevima kada se osuđeni za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice, otpušta sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno uslovno otpušta, kao i u slučaju bekstva iz zatvora, zavod će obavestiti žrtvu krivičnog dela, dok je stavom 2. propisano da obaveštenje iz stava 1. ovog člana zavod dostavlja žrtvi ako je ona to tražila, i ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve. Međutim, prema nalazima različitih istraživanja žrtve u velikom broju slučajeva ne poznaju svoja prava i ne zahtevaju da a u skladu sa navedenim članom budu obaveštene.

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je odredbu propisanu članom 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija u odnosu na ustavne odredbe, antidiskriminacioni zakonski okvir i međunarodne standarde, s ciljem unapređenja jednog od oblika preveniranja rodno zasnovanog nasilja.

 

Ustavom Republike Srbije[2] u članu 21. propisana zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav garantuje pravo na život, propisujući da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1. Ustava). S tim u vezi, podsećamo da je i Evropski sud za ljudska prava, u više navrata, u svojim odlukama[3] potencirao da je rodno zasnovano i porodično nasilje jedno od najtežih formi diskriminacije žena, sa, često, najtežim posledicama.

 

Ustavna zabrana diskriminacije razrađena je Zakonom o zabrani diskriminacije[4] koji zabranjuje svaku diskriminaciju na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, ili bilo kog drugog ličnog svojstva, odnosno ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

 

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici[5] obavezuje države potpisnice na potpunu posvećenost borbi protiv nasilja prema ženama, odnosno obavezuje države da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i da, sa potpunom posvećenošću spreče, istraže, kazne i obezbede reparaciju za dela nasilja obuhvaćena Konvencijom.  Sve opšte obaveze (mere) koje su predviđene članovima 12-17. Konvencije moraju da obuhvate i odgovaraju specifičnim potrebama lica ugroženih određenim okolnostima, a preduzetim merama u središte moraju biti postavljena ljudska prava svih žrtava. Posebno, Konvencija obavezuje strane ugovornice da preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere zaštite svih žrtava od daljeg nasilja.  Konvencijom su predviđene i hitne mere zaštite žrtava, kao što je obezbeđivanje obaveštenosti žrtava, barem u slučajevima kada žrtve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o bekstvu počinioca, odnosno privremenom ili trajnom puštanju na slobodu (član 56. stav 1. tačka b) Konvencije).

 

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici[6] izričito predviđa i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, odnosno predviđa određivanje lica za vezu koja moraju biti imenovana u policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad (član 24.), kao i da se na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje grupa za koordinaciju i saradnju (član 25.) čije su obaveze utvrđene ovim zakonom.

 

Kao deo procesa zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom, predviđen je i individualni plan zaštite i podrške žrtvi (član 31.) kojim su predviđene mere zaštite koje moraju, između ostalog, da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, ali i da spreče da se nasilje ponovi.

 

Pored toga, članom 4. ovog zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici (čl. 24-27) u krivičnim postupcima za krivična dela: 1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika); 2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika); 3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika); 4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika); 5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika); 6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika); 7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika); 8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika); 9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika); 10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika); 11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika); 12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika); 13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika); 14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika); 15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika); 16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika); 17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika); 18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici. Stavom 2. ovog člana propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na pružanje zaštite i podrške žrtvama krivičnih dela iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: krivična dela određena ovim zakonom).

 

Poverenik podnosi ovu inicijativu za izmenu člana 181. Zakona o krivičnim sankcijama, propisivanjem obaveze nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodnozasnovanog i porodičnog nasilja onako kako je ono definisano u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici obaveste žrtvu o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, bez obzira na procenu rizika od strane zavoda u konkretnom slučaju, kako je navedeno u stavu 2. ovog člana. Takođe, Poverenik je mišljenja da je i prvi stav potrebno dopuniti upućivanjem na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 4) kojim su propisana krivična dela u kojima se ovaj zakon primenjuje.

 

Poverenik je u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2021. godinu, posvećujući jedan deo izveštaja rodno zasnovanom nasilju kao jednom od većih društvenih problema, ukazao da su uzroci nasilja prema ženama veoma kompleksni i duboko ukorenjeni u tradicionalne, patrijarhalne stereotipe o rodnim ulogama u porodici i široj zajednici. Napori podizanja svesti o problemu nasilja prema ženama i obezbeđenje adekvatne prevencije i zaštite, često su otežani u društvima u kojima je podređeni položaj žena društveno prihvaćen, gde se nasilje opravdava i gde je pristup savetovanju ili informativnim materijalima ograničen, uključujući informacije o uslugama podrške i zaštite. U jednoj od opštih preporuka Poverenika u ovom izveštaju  posebno je ukazano na potrebu sprovođenja redovnog praćenja i analize pojave nasilja i femicida kako bi se delovalo na uzroke ovih pojava, kao i potrebi izmene definicije seksualnog nasilja zasnovane na konceptu nepostojanja pristanka, zbog čega je Poverenik Ministarstvu pravde podneo krajem 2021. godine i inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika.

Kao što Vam je poznato, u ovoj inicijativu, br. 011-00-00034/2021-02, Poverenik je ukazao na potrebu izmene člana 120. kojim je propisano krivično delo Nedozvoljenog prekida trudnoće,  člana 178. kojima je propisano krivično delo Silovanje, člana 179.  kojim je propisano krivično delo Obljube nad nemoćnim licem, kao i člana 250. kojim je propisano krivično delo Prenošenja infekcije HIV virusom. Poverenik je u navedenoj inicijativi ukazao na potrebu usklađivanja ovog zakonika sa Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja  u porodici (Istambulska konvencija)[7], kao i u pogledu član 179. KZ-a u pogledu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.

Imajući u vidu međusobnu povezanost ovih zakona, kao i nadležnost Ministarstva kojim rukovodite i Vaš rad na rešavanju ovog velikog društvenog problema, u cilju unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja nasilja u našem društvu koje je neretko, sa smrtnim ishodom, predlažemo da razmotrite i usvojite inicijativu za izmenu člana 181. Zakona o krivičnim sankcijama, kao i da ukoliko niste, razmotrite Inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21)

[3] Opuz v. Turkey – 33401/02https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22002-1449%22]}

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[5] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/13

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 94/16

[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/13)

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconInicijativa za izmenu člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija – Ministarstvu pravde Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top