135-26 CSR nije diskriminisao osobu sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja

15. Jul 2026.

br. 07-00-126/2026-02 datum: 15. 7. 2026. godine

 

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da postupa po pritužbama zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije[1], daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), povodom pritužbe koju je podnela A.A. iz …, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

U postupku povodom pritužbe A.A. iz … protiv Centra za socijalni rad … zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i političkog ubeđenja, nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Međutim, u okviru zakonom propisane nadležnosti da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 33. stav 1 tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, daje Centru za socijalni rad ….

 

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

 

– Da, u saradnji sa Opštinom …, kad se za to steknu uslovi, razmotri mogućnost radnog angažovanja A.A. u skladu sa njenim stečenim obrazovanjem i stručnim kvalifikacijama.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

 

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A.A. iz … protiv Centra za socijalni rad …, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i političkog ubeđenja. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je osoba sa invaliditetom i korisnica kolica i da je završila osnovne akademske studije socijalne politike i socijalnog rada 24. juna 2022. godine, kao i mastere akademske studije socijalnog rada 2. oktobra 2023. godine, dok je licencu za obavljanje osnovnih stručnih poslova socijalne zaštite stekla 24. juna 2025. godine;
  • da je na njen zahtev izvršena procena njene radne sposobnosti i mogućnosti zapošljavanja o čemu je u avgustu 2024. godine Nacionalna služba za zapošljavanje donela rešenje kojim je utvrđeno da je sposobna za obavljanje poslova u okviru svog zanimanja, uz utvrđeno ograničenje stepena 2;
  • da je pripravnički staž, u koji je primljena po osnovu konkursa, uspešno obavila u Centru za socijalni rad …, u periodu od 2024. godine do 2025. godine;
  • da se obratila Centru za socijalni rad … juna 2025. godine sa molbom da razmotre njenu biografiju i mogućnost radnog angažovanja, na koji joj nije odgovoreno;
  • da se putem otvorenog pisma obratila Opštini …, ukazujući na svoj položaj i spremnost na rad, sa molbom da se pismo pročita na sednici Skupštine opštine zakazanoj za 29. decembra 2025. godine, ali ni na taj dopis nije dobila odgovor;
  • da smatra da postupanje, odnosno propuštanje postupanja Centra za socijalni rad … i Opštine … dovodi do stvaranja nejednakog položaja podnositeljke pritužbe u odnosu na druga lica u uporedivoj situaciji, i to po osnovu invaliditeta, a posredno i po osnovu njenog društvenog angažmana;
  • da ukupan broj zaposlenih u Centru za socijalni rad … dostiže prag od 20 radno angažovanih lica, čime nastaje obaveza primene člana 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom;
  • da se iz Izveštaja Državne revizorske institucije o reviziji svrsishodnosti poslovanja Centra za socijalni rad … za 2023. godinu, kao i iz Izveštaja o radu Centra za socijalni rad … za 2023. godinu sa finansijskim izveštajem, proizlazi da u Centru postoji potreba za najmanje tri stručna radnika za obavljanje poslova u vršenju javnih ovlašćenja, kao i za supervizora, što nedvosmisleno ukazuje na postojanje objektivne kadrovske potrebe, kao i da je u izveštajima utvrđeno da je značajan broj stručnih radnika obavljao poslove bez neophodne licence,
  • da joj je u neformalnoj komunikaciji nagovešteno da bi njeno zaposlenje u Centru za socijalni rad … bilo lakše i izvesnije ukoliko bi se angažovala u okviru političke stranke koja je na vlasti, umesto njenog dosadašnjeg društvenog angažmana u vidu iskazivanja građanskog nezadovoljstva;
  • da smatra da je u pogledu zapošljavanja diskriminisana na osnovu invaliditeta i političkog opredeljenja.

U prilogu pritužbe dostavljena su sledeća dokumenta: 1) lična karta podnositeljke pritužbe, 2) diplome o stečenom obrazovanju i licenci; 3) Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje broj … od 26. avgusta 2024. godine; 4) otvoreno pismo Skupštini opštine …; 5) Poslerevizioni izveštaj o merama ispravljanja Centra za socijalni rad … Državne revizorske institucije broj … od 5. aprila 2024. godine i 6) Izveštaj o radu Centra za socijalni rad za 2023. godinu.

Poverenik je dopisom od 26. februara 2026. godine zatražio od podnositeljke pritužbe da dopuni pritužbu tako što će da naznači da li je Centar za socijalni rad … raspisao konkurs za radno mesto za koje ispunjava uslove, odnosno da li se javila na konkurs za radno mesto; da li je nakon njenog obraćanja Centru za socijalni rad sa molbom da razmotre njeno radno angažovanje, u centru zaposleno neko drugo lice, s obzirom da ukazuje da je Centar za socijalni rad … propuštanjem da postupa stavio u „nejednak položaj u odnosu na druga lica u uporedivoj situaciji“ te je potrebno da navede koje lice je uporednik u konkretnoj situaciji, odnosno u odnosu na koje lice je stavljena u nepovoljniji položaj. Dalje, imajući u vidu član 45. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojem je potrebno da podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, od podnositeljke pritužbe je zatraženo da dostavi dokaze na okolnost da nije radno angažovana zbog njenih stvarnih ili pretpostavljenih političkih ubeđenja, kao i da pojasni kako je izražavala svoja politička ubeđenja, da li joj je tim povodom bila skrenuta pažnja ili stavljane u izgled posledice zbog iskazivanja građanskog nezadovoljstva, ko je lice koje je to učinilo i da li to lice ima ovlašćenje da odlučuje o njenom zaposlenju u Centru za socijalni rad, kao i da o tome, ukoliko ima, dostavi dokaze.

U dopuni pritužbe od 1. aprila 2026. godine, podnositeljka pritužbe je navela:

  • da je u svojoj pritužbi protiv Centra za socijalni rad … iznela i obrazložila činjenično stanje i indicije, na osnovu kojih je učinila verovatnim da je došlo do diskriminacije;
  • da je ukazala i dokazala da je završila osnovne i master studije sa određenim uspehom, da je stekla licencu za obavljanje stručnih poslova socijalne zaštite, kao i da je obavila pripravnički staž;
  • da su činjenice koje je potvrdila dokazima uz pritužbu sledeće: da je bila pripravnica u toj ustanovi koja posle pripravničkog staža nije raspisala konkurs za prijem u radni odnos; da je ustanovi potrebno još troje zaposlenih i kvalifikovanih radnika sa licencom; da nemaju svi zaposlen u ustanovi odgovarajuću licencu; da se pismeno, ali bez odgovora, obraćala i ustanovi i opštinskom organu, kao i da u Centru nije raspisan javni konkurs, „ali da je zaposlen jedan saradnik“;
  • da je u pritužbi ukazala da pripada grupi koja je posebno zaštićena; da je propisana obaveza poslodavca da u radnom odnosu ima određen broj osoba sa invaliditetom; da je bila dostupna i kvalifikovana, ali da nije razmatrana, zbog čega smatra da su „postupanjem Ustanove osobe sa invaliditetom faktički isključene“;
  • da povodom zahteva za konkretnim dokazima i svedocima ukazuje da se diskriminacija u praksi retko vrši otvoreno; da se odluke donose bez pisanih tragova o motivima, da su usmene izjave indikativne i ne mogu se dokazivati dokumentima, a da o njenom radu u Centru za socijalni rad … mogu da posvedoče njene tadašnje kolege;
  • da se uvek aktivno zalagala za prava osoba sa invaliditetom i njihovo uključivanje u društvo, i ukazivala na nedostatke, i da smatra da je Centar za socijalni rad imao zakonsku obavezu da njen aktivizam prepozna kao društveni doprinos, pri čemu ne pripada vladajućoj stranci;
  • da predlaže da Poverenik pribavi izjašnjenje ustanove o razlozima neobjavljivanja konkursa, kriterijumima za angažovanje zaposlenih, kao i dokaze o zastupljenosti osoba sa invaliditetom u radnom odnosu.

U prilogu dopune pritužbe dostavljene su fotografije i slike ekrana objava podnositeljke pritužbe, kao dokaz o društveno-političkom aktivizmu i link ka autorskom tekstu podnositeljke pritužbe.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od Centra za socijalni rad …. U izjašnjenju je navedeno:

  • da navodi iz pritužbe kojima se ukazuje da je podnositeljka pritužbe stavljena u nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta ili političkog opredeljenja nisu tačni;
  • da je tačno da se podnositeljka pritužbe 26. juna 2025. godine obratila Centru elektronskom poštom, dostavljajući informacije o svojim kvalifikacijama i navodeći da je u potrazi za zaposlenjem, kao i da na navedeni mail nije dostavljen odgovor, imajući u vidu da Centar nema saglasnost nadležnog ministarstva za prijem novih zaposlenih, niti je bio raspisan konkurs ili oglas za prijem u radni odnos;
  • da nakon 26. juna 2025. godine nije bilo prijema novih zaposlenih lica u radni odnos;
  • da kategorički odbacuju navode da je bilo kakvo zaposlenje ili mogućnost angažovanja u Centru uslovljena političkim opredeljenjem, članstvom ili političkim angažovanjem, takvi razgovori, uslovljavanja ili pritisci nikada nisu postojali niti su vođeni od strane direktora ili zaposlenih u Centru,
  • da je u periodu obavljanja stručne prakse podnositeljke pritužbe došlo do promene u rukovođenju ustanovom, odnosno da su funkciju vršioca dužnosti direktora obavljala različita lica i da se iz tog razloga ovo izjašnjenje odnosi isključivo na period stupanja na dužnost sadašnjeg direktora Centra za socijalni rad … i na činjenice i okolnosti koje su mu neposredno poznate u okviru vršenja funkcije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije.

Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

U konkretnom slučaju zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je Centar za socijalni rad doveo A.A. u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica na osnovu invaliditeta i političkog ubeđenja.

Uvidom u navode pritužbe i dostavljenih priloga, utvrđeno je da je A.A. osoba sa invaliditetom – korisnica kolica, da je završila osnovne i master studije socijalne politike i socijalnog rada, da ima licencu za obavljanje osnovnih stručnih poslova socijalne zaštite, kao i da je završila pripravnički staž u Centru za socijalni rad …. Među stranama u postupku je nesporno da se A.A. obraćala Centru za socijalni rad … nakon završenog pripravničkog staža radi radnog angažovanja i da tim povodom nije dobila odgovor.

Podnositeljka pritužbe smatra da je stavljena u nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta i političkog ubeđenja tako što Centar za socijalni rad … nije raspisao konkurs niti radno angažovao podnositeljku pritužbe iako, po priloženim izveštajima Državnog revizora i samog Centra, ima potrebu za još troje stručnih saradnika, a podnositeljka ispunjava stručne uslove za rad.

U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, da bi neki akt bio diskriminacija neophodno je da taj akt predstavlja neopravdano pravljenje razlike, koje je zasnovano na nekom ličnom svojstvu lica ili grupe lica, odnosno da postoji uzročno-posledična veza između akta diskriminacije i ličnog svojstva lica.

Uvidom u dostavljenu pritužbu i priloge, Poverenik konstatuje sledeće: Prvo, A.A. je kao osoba sa invaliditetom završila pripravnički staž u Centru za socijalni rad …, što ukazuje da tada invaliditet nije bio prepreka za radno angažovanje. Drugo, među stranama je nesporno da Centar za socijalni rad … nije raspisao konkurs za zapošljavanje, te s tim u vezi nije postojao konkurs na kojem je ustanova birala između više kandidata i primila kandidata u odnosu na kojeg bi A.A. bila u nepovoljnijem položaju na osnovu ličnog svojstva. Navode iz dopune pritužbe da u Centru za socijalni rad … nije raspisan javni konkurs, „ali da je zaposlen jedan saradnik“, podnositeljka pritužbe nije potkrepila dokazima niti je pojasnila o kakvom saradniku je reč, dok je Centar za socijalni rad … u izjašnjenju osporio ove navode iznevši da „nakon 26. juna 2025. godine nije bilo prijema novih zaposlenih lica u radni odnos“.

Takođe, nesporno je da Centar za socijalni rad nema dovoljan broj stručnih kadrova i da A.A. ispunjava uslove u pogledu stručnosti i posedovanja licence, međutim Centar za socijalni rad … nema ni odobrenje nadležnog ministarstva da zapošljava nove kadrove. Zapošljavanje u centrima za socijalni rad odobrava Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, po postupku propisanim Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava[6]. Ova uredba je doneta na osnovu Zakona o budžetskom sistemu[7], koji definiše ograničenja i procedure za zapošljavanje u javnom sektoru. Resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmatra zahteve i predloge centara za socijalni rad, nakon čega upućuje zvaničan zahtev za odobrenje nadležnoj Vladinoj Komisiji.

S tim u vezi, koristimo priliku da ukažemo da Poverenik kroz redovne godišnje izveštaje i posebne izveštaje o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti konstantno ukazuje na položaj zaposlenih u sistemu socijalne zaštite i posebno na značaj ovog sistema za ostvarivanje prava i usluga najugroženijih grupa građana. Poverenik posebno ukazuje na nedovoljne kapacitete ustanova socijalne zaštite na koje je preneto niz poslova i od kojih se, s obzirom na povećane potrebe građana i građanki, zahteva i povećanje obuhvata i vrste usluga[8].

U pritužbi je ukazano da je Centar za socijalni rad …, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, obavezan da zaposli određen broj osoba sa invaliditetom s obzirom da ima 20 ili više zaposelnih. Odredbama člana 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom[9] propisana je obaveza zapošljavanja. Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao afirmativna mera, podrazumeva da je svaki poslodavac koji ima 20 i više zaposlenih u obavezi da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da u radnom odnosu ima jednu osobu sa invaliditetom, poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.  Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa članom 24. ovog zakona dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Uplatom sredstava iz stava 1. ovog člana, poslodavac ispunjava obavezu zapošljavanja.

S obzirom na sve navedeno, u konkretnom slučaju Centar za socijalni rad … nije stavio A.A. u nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta time što nije rapisao konkurs i zaposlio A.A, jer je očigledno da njen invaliditet nije osnov postupanja ustanove.

Povodom navoda iz pritužbe da je osnov diskriminacije A.A. u konkretnoj situaciji i njeno političko ubeđenje, odnosno da nije zaposlena u Centru za socijalni rad … zbog svojih političkih ubeđenja i društvene angažovanosti, Poverenik konstatuje da ni u ovom slučaju navodi pritužbe i priloženi dokazi nisu ukazali na postojanje uzročno-posledične veze između političkih ubeđenja A.A. i postupanja Centra za socijalni rad ….

U pritužbi je navedeno da je A.A. „u neformalnoj komunikaciji nagovešteno da bi njeno zaposlenje u Centru za socijalni rad … bilo lakše i izvesnije ukoliko bi se angažovala u okviru političke stranke koja je na vlasti, umesto njenog dosadašnjeg društvenog angažmana u vidu iskazivanja građanskog nezadovoljstva“. Međutim ni u pritužbi ni u dopuni pritužbe nije objašnjeno ko i u kojim okolnostima je tako nešto nagovestio podnositeljki pritužbe, odnosno da li je to bio izričit zahtev lica koje ima ovlašćenje da odlučuje o radnom angažovanju i zaposlenju u Centru za socijalni rad … ili je u pitanju samo „neformalna komunikacija“ sa licem koje je iznelo svoj stav.

Prilozima dostavljenim u dopuni pritužbe A.A. je potvrdila postojanje političkog ubeđenja i društvenog angažovanja ali u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledične veze između tog ličnog svojstva i postupanja Centra za socijalni rad …, odnosno činjenice da nije pozvana da zasnuje radni odnos ili radno angažovanje u ovoj ustanovi. Podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze na okolnost da nije radno angažovana zbog njenih stvarnih ili pretpostavljenih političkih ubeđenja, niti je pojasnila kako joj je skrenuta pažnja ili stavljane u izgled posledice zbog iskazivanja građanskog nezadovoljstva, odnosno aktivizma, ko je lice koje je to učinilo i da li to lice ima ovlašćenje da odlučuje o njenom zaposlenju u Centru za socijalni rad.

S obzirom na sve navedeno, na osnovu čl. 33 stav 1. tačka 2. i čl. 39 stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje mišljenje da nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

Iako je u konkretnom slučaju Povernik utvrdio da Centar za socijalni rad … nije izvršio akt diskriminacije, Poverenik ukazuje na izuzetano težak pološaj osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Osobe sa invaliditetom, kao i žene, prepoznate su kao teže zapošljive kategorije na tržištu rada. Različita istraživanja pokazuju da najčešći razlog koji poslodavci ističu kao prepreku za snivanje radnog odnosa sa osobama sa invaliditetom je nedostatak adekvatnog obrazovanja[10]. U konkretnom slučaju, nesporno je da A.A ne samo da ima potrebno obrazovanje za rad u ustanovama socijalne zaštite, već poseduje stepen stručnosti koji Centru za socijalni rad …, po izveštaju Državne revizorske institucije nedostaje, a to je licenca za stručni rad.

Povernik ukazuje na širi značaj koji bi se postigao radnim angažovanjem A.A. u Centru za socijalni rad …, ne samo u smislu zadovoljenja njenih egzistencijalnih potreba kao osobe sa invaliditetom, s jedne strane, i zadovoljenja kadrovskih potreba Centra za socijalni rad …, s druge strane, već i na poruku koja bi se, zapošljavanjem A.A, uputila široj zajednici i mladim osobama sa invaliditetom u podsticaju i istrajnosti u sticanju obrazovanja. Socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom je opšti cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2025–2030. godine[11]. Inkluzija pretpostavlja i vidljivost osoba sa invaliditetom u društvu čime se, između ostalog, utiče na smanjenje i eliminaciju predrasuda o osobama sa invaliditetom.

U okviru zakonom propisane nadležnosti da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, na osnovu člana 33. stav 1 tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje preporuku mera Centru za socijalni rad … da, u saradnji sa Opštinom …, razmotri mogućnost radnog angažovanja A.A. u skladu sa njenim stečenim obrazovanjem i stručnim kvalifikacijama.

Uloga i odgovornost državnih organa, jedinica lokalne samouprave i javnih ustanova u ostvarivanju strateških ciljeva Vlade Republike Srbije je nesporna. Okolnost da se A.A. nakon završetka studija, sticanja znanja i veština, vratila u … i iskazala želju i nameru da … bude mesto u kojem se nalazi centar njenih životnih aktivnosti, opravdava napor Centar za socijalni rad … i lokalne zajednice da doprinesu ostvarivanju mogućnosti da … zaista i bude centar njenih životnih aktivnosti.

[1]  Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21) član 33. stav.1. tačka.1.

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustava Republike Srbije, član 21.

[6] “Službeni glasnik RS”, br. 159/2020, 116/2023.

[7] “Službeni glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispravka, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021 – dr. zakon, 138/2022, 92/2023, 94/2024.

[8] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[9] “Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 32/2013 i 14/22-dr.zakon

[10] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd , 2025. Godine, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 6/2025

 

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

microsoft-word-icon135-26 CSR nije diskriminisao osobu sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top