бр. 07-00-126/2026-02  датум: 15. 7. 2026. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да поступа по притужбама због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације^[1], даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере, на основу члана 33. став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), поводом притужбе коју је поднела A.A. из …, Повереник за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку поводом притужбе A.A. из … против Центра за социјални рад … због дискриминације на основу инвалидитета и политичког убеђења, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Међутим, у оквиру законом прописане надлежности да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности на основу члана 33. став 1 тачка 9) Закона о забрани дискриминације, даје Центру за социјални рад ….

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

– Да, у сарадњи са Општином …, кад се за то стекну услови, размотри могућност радног ангажовања A.A. у складу са њеним стеченим образовањем и стручним квалификацијама.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила A.A. из … против Центра за социјални рад …, због дискриминације на основу инвалидитета и политичког убеђења. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је особа са инвалидитетом и корисница колица и да је завршила основне академске студије социјалне политике и социјалног рада 24. јуна 2022. године, као и мастере академске студије социјалног рада 2. октобра 2023. године, док је лиценцу за обављање основних стручних послова социјалне заштите стекла 24. јуна 2025. године;
• да је на њен захтев извршена процена њене радне способности и могућности запошљавања о чему је у августу 2024. године Национална служба за запошљавање донела решење којим је утврђено да је способна за обављање послова у оквиру свог занимања, уз утврђено ограничење степена 2;
• да је приправнички стаж, у који је примљена по основу конкурса, успешно обавила у Центру за социјални рад …, у периоду од 2024. године до 2025. године;
• да се обратила Центру за социјални рад … јуна 2025. године са молбом да размотре њену биографију и могућност радног ангажовања, на који јој није одговорено;
• да се путем отвореног писма обратила Општини …, указујући на свој положај и спремност на рад, са молбом да се писмо прочита на седници Скупштине општине заказаној за 29. децембра 2025. године, али ни на тај допис није добила одговор;
• да сматра да поступање, односно пропуштање поступања Центра за социјални рад … и Општине … доводи до стварања неједнаког положаја подноситељке притужбе у односу на друга лица у упоредивој ситуацији, и то по основу инвалидитета, а посредно и по основу њеног друштвеног ангажмана;
• да укупан број запослених у Центру за социјални рад … достиже праг од 20 радно ангажованих лица, чиме настаје обавеза примене члана 24. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом;
• да се из Извештаја Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања Центра за социјални рад … за 2023. годину, као и из Извештаја о раду Центра за социјални рад … за 2023. годину са финансијским извештајем, произлази да у Центру постоји потреба за најмање три стручна радника за обављање послова у вршењу јавних овлашћења, као и за супервизора, што недвосмислено указује на постојање објективне кадровске потребе, као и да је у извештајима утврђено да је значајан број стручних радника обављао послове без неопходне лиценце,
• да јој је у неформалној комуникацији наговештено да би њено запослење у Центру за социјални рад … било лакше и извесније уколико би се ангажовала у оквиру политичке странке која је на власти, уместо њеног досадашњег друштвеног ангажмана у виду исказивања грађанског незадовољства;
• да сматра да је у погледу запошљавања дискриминисана на основу инвалидитета и политичког опредељења.

У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) лична карта подноситељке притужбе, 2) дипломе о стеченом образовању и лиценци; 3) Решење Националне службе за запошљавање број … од 26. августа 2024. године; 4) отворено писмо Скупштини општине …; 5) Послеревизиони извештај о мерама исправљања Центра за социјални рад … Државне ревизорске институције број … од 5. априла 2024. године и 6) Извештај о раду Центра за социјални рад за 2023. годину.

Повереник је дописом од 26. фебруара 2026. године затражио од подноситељке притужбе да допуни притужбу тако што ће да назначи да ли је Центар за социјални рад … расписао конкурс за радно место за које испуњава услове, односно да ли се јавила на конкурс за радно место; да ли је након њеног обраћања Центру за социјални рад са молбом да размотре њено радно ангажовање, у центру запослено неко друго лице, с обзиром да указује да је Центар за социјални рад … пропуштањем да поступа ставио у „неједнак положај у односу на друга лица у упоредивој ситуацији“ те је потребно да наведе које лице је упоредник у конкретној ситуацији, односно у односу на које лице је стављена у неповољнији положај. Даље, имајући у виду члан 45. Закона о забрани дискриминације према којем је потребно да подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације, од подноситељке притужбе је затражено да достави доказе на околност да није радно ангажована због њених стварних или претпостављених политичких убеђења, као и да појасни како је изражавала своја политичка убеђења, да ли јој је тим поводом била скренута пажња или стављане у изглед последице због исказивања грађанског незадовољства, ко је лице које је то учинило и да ли то лице има овлашћење да одлучује о њеном запослењу у Центру за социјални рад, као и да о томе, уколико има, достави доказе.

У допуни притужбе од 1. априла 2026. године, подноситељка притужбе је навела:

• да је у својој притужби против Центра за социјални рад … изнела и образложила чињенично стање и индиције, на основу којих је учинила вероватним да је дошло до дискриминације;
• да је указала и доказала да је завршила основне и мастер студије са одређеним успехом, да је стекла лиценцу за обављање стручних послова социјалне заштите, као и да је обавила приправнички стаж;
• да су чињенице које је потврдила доказима уз притужбу следеће: да је била приправница у тој установи која после приправничког стажа није расписала конкурс за пријем у радни однос; да је установи потребно још троје запослених и квалификованих радника са лиценцом; да немају сви запослен у установи одговарајућу лиценцу; да се писмено, али без одговора, обраћала и установи и општинском органу, као и да у Центру није расписан јавни конкурс, „али да је запослен један сарадник“;
• да је у притужби указала да припада групи која је посебно заштићена; да је прописана обавеза послодавца да у радном односу има одређен број особа са инвалидитетом; да је била доступна и квалификована, али да није разматрана, због чега сматра да су „поступањем Установе особе са инвалидитетом фактички искључене“;
• да поводом захтева за конкретним доказима и сведоцима указује да се дискриминација у пракси ретко врши отворено; да се одлуке доносе без писаних трагова о мотивима, да су усмене изјаве индикативне и не могу се доказивати документима, а да о њеном раду у Центру за социјални рад … могу да посведоче њене тадашње колеге;
• да се увек активно залагала за права особа са инвалидитетом и њихово укључивање у друштво, и указивала на недостатке, и да сматра да је Центар за социјални рад имао законску обавезу да њен активизам препозна као друштвени допринос, при чему не припада владајућој странци;
• да предлаже да Повереник прибави изјашњење установе о разлозима необјављивања конкурса, критеријумима за ангажовање запослених, као и доказе о заступљености особа са инвалидитетом у радном односу.

У прилогу допуне притужбе достављене су фотографије и слике екрана објава подноситељке притужбе, као доказ о друштвено-политичком активизму и линк ка ауторском тексту подноситељке притужбе.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[2], па је у току поступка затражено изјашњење од Центра за социјални рад …. У изјашњењу је наведено:

• да наводи из притужбе којима се указује да је подноситељка притужбе стављена у неповољнији положај на основу инвалидитета или политичког опредељења нису тачни;
• да је тачно да се подноситељка притужбе 26. јуна 2025. године обратила Центру електронском поштом, достављајући информације о својим квалификацијама и наводећи да је у потрази за запослењем, као и да на наведени маил није достављен одговор, имајући у виду да Центар нема сагласност надлежног министарства за пријем нових запослених, нити је био расписан конкурс или оглас за пријем у радни однос;
• да након 26. јуна 2025. године није било пријема нових запослених лица у радни однос;
• да категорички одбацују наводе да је било какво запослење или могућност ангажовања у Центру условљена политичким опредељењем, чланством или политичким ангажовањем, такви разговори, условљавања или притисци никада нису постојали нити су вођени од стране директора или запослених у Центру,
• да је у периоду обављања стручне праксе подноситељке притужбе дошло до промене у руковођењу установом, односно да су функцију вршиоца дужности директора обављала различита лица и да се из тог разлога ово изјашњење односи искључиво на период ступања на дужност садашњег директора Центра за социјални рад … и на чињенице и околности које су му непосредно познате у оквиру вршења функције.

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењима, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације.

Устав Републике Србије^[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.^[5]

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

У конкретном случају задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Центар за социјални рад довео А.А. у неповољнији положај у односу на друга лица на основу инвалидитета и политичког убеђења.

Увидом у наводе притужбе и достављених прилога, утврђено је да је А.А. особа са инвалидитетом – корисница колица, да је завршила основне и мастер студије социјалне политике и социјалног рада, да има лиценцу за обављање основних стручних послова социјалне заштите, као и да је завршила приправнички стаж у Центру за социјални рад …. Међу странама у поступку је неспорно да се А.А. обраћала Центру за социјални рад … након завршеног приправничког стажа ради радног ангажовања и да тим поводом није добила одговор.

Подноситељка притужбе сматра да је стављена у неповољнији положај на основу инвалидитета и политичког убеђења тако што Центар за социјални рад … није расписао конкурс нити радно ангажовао подноситељку притужбе иако, по приложеним извештајима Државног ревизора и самог Центра, има потребу за још троје стручних сарадника, а подноситељка испуњава стручне услове за рад.

У складу са Законом о забрани дискриминације, да би неки акт био дискриминација неопходно је да тај акт представља неоправдано прављење разлике, које је засновано на неком личном својству лица или групе лица, односно да постоји узрочно-последична веза између акта дискриминације и личног својства лица.

Увидом у достављену притужбу и прилоге, Повереник констатује следеће: Прво, А.А. је као особа са инвалидитетом завршила приправнички стаж у Центру за социјални рад …, што указује да тада инвалидитет није био препрека за радно ангажовање. Друго, међу странама је неспорно да Центар за социјални рад … није расписао конкурс за запошљавање, те с тим у вези није постојао конкурс на којем је установа бирала између више кандидата и примила кандидата у односу на којег би А.А. била у неповољнијем положају на основу личног својства. Наводе из допуне притужбе да у Центру за социјални рад … није расписан јавни конкурс, „али да је запослен један сарадник“, подноситељка притужбе није поткрепила доказима нити је појаснила о каквом сараднику је реч, док је Центар за социјални рад … у изјашњењу оспорио ове наводе изневши да „након 26. јуна 2025. године није било пријема нових запослених лица у радни однос“.

Такође, неспорно је да Центар за социјални рад нема довољан број стручних кадрова и да А.А. испуњава услове у погледу стручности и поседовања лиценце, међутим Центар за социјални рад … нема ни одобрење надлежног министарства да запошљава нове кадрове. Запошљавање у центрима за социјални рад одобрава Владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, по поступку прописаним Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава[6]. Ова уредба је донета на основу Закона о буџетском систему[7], који дефинише ограничења и процедуре за запошљавање у јавном сектору. Ресорно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разматра захтеве и предлоге центара за социјални рад, након чега упућује званичан захтев за одобрење надлежној Владиној Комисији.

С тим у вези, користимо прилику да укажемо да Повереник кроз редовне годишње извештаје и посебне извештаје о стању у области заштите равноправности константно указује на положај запослених у систему социјалне заштите и посебно на значај овог система за остваривање права и услуга најугроженијих група грађана. Повереник посебно указује на недовољне капацитете установа социјалне заштите на које је пренето низ послова и од којих се, с обзиром на повећане потребе грађана и грађанки, захтева и повећање обухвата и врсте услуга[8].

У притужби је указано да је Центар за социјални рад …, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, обавезан да запосли одређен број особа са инвалидитетом с обзиром да има 20 или више запоселних. Одредбама члана 24. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[9] прописана је обавеза запошљавања. Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом, као афирмативна мера, подразумева да је сваки послодавац који има 20 и више запослених у обавези да у радном односу има одређени број особа са инвалидитетом. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да у радном односу има једну особу са инвалидитетом, послодавац који има 50 и више запослених дужан је да има у радном односу најмање две особе са инвалидитетом, и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом.  Послодавац који не запосли особе са инвалидитетом у складу са чланом 24. овог закона дужан је да уплати износ од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Уплатом средстава из става 1. овог члана, послодавац испуњава обавезу запошљавања.

С обзиром на све наведено, у конкретном случају Центар за социјални рад … није ставио А.А. у неповољнији положај на основу инвалидитета тиме што није раписао конкурс и запослио А.А, јер је очигледно да њен инвалидитет није основ поступања установе.

Поводом навода из притужбе да је основ дискриминације А.А. у конкретној ситуацији и њено политичко убеђење, односно да није запослена у Центру за социјални рад … због својих политичких убеђења и друштвене ангажованости, Повереник констатује да ни у овом случају наводи притужбе и приложени докази нису указали на постојање узрочно-последичне везе између политичких убеђења А.А. и поступања Центра за социјални рад ….

У притужби је наведено да је А.А. „у неформалној комуникацији наговештено да би њено запослење у Центру за социјални рад … било лакше и извесније уколико би се ангажовала у оквиру политичке странке која је на власти, уместо њеног досадашњег друштвеног ангажмана у виду исказивања грађанског незадовољства“. Међутим ни у притужби ни у допуни притужбе није објашњено ко и у којим околностима је тако нешто наговестио подноситељки притужбе, односно да ли је то био изричит захтев лица које има овлашћење да одлучује о радном ангажовању и запослењу у Центру за социјални рад … или је у питању само „неформална комуникација“ са лицем које је изнело свој став.

Прилозима достављеним у допуни притужбе А.А. је потврдила постојање политичког убеђења и друштвеног ангажовања али у конкретном случају не постоји узрочно-последичне везе између тог личног својства и поступања Центра за социјални рад …, односно чињенице да није позвана да заснује радни однос или радно ангажовање у овој установи. Подноситељка притужбе није доставила доказе на околност да није радно ангажована због њених стварних или претпостављених политичких убеђења, нити је појаснила како јој је скренута пажња или стављане у изглед последице због исказивања грађанског незадовољства, односно активизма, ко је лице које је то учинило и да ли то лице има овлашћење да одлучује о њеном запослењу у Центру за социјални рад.

С обзиром на све наведено, на основу чл. 33 став 1. тачка 2. и чл. 39 став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности даје мишљење да није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

Иако је у конкретном случају Поверник утврдио да Центар за социјални рад … није извршио акт дискриминације, Повереник указује на изузетано тежак полошај особа са инвалидитетом на тржишту рада. Особе са инвалидитетом, као и жене, препознате су као теже запошљиве категорије на тржишту рада. Различита истраживања показују да најчешћи разлог који послодавци истичу као препреку за снивање радног односа са особама са инвалидитетом је недостатак адекватног образовања[10]. У конкретном случају, неспорно је да А.А не само да има потребно образовање за рад у установама социјалне заштите, већ поседује степен стручности који Центру за социјални рад …, по извештају Државне ревизорске институције недостаје, а то је лиценца за стручни рад.

Поверник указује на шири значај који би се постигао радним ангажовањем А.А. у Центру за социјални рад …, не само у смислу задовољења њених егзистенцијалних потреба као особе са инвалидитетом, с једне стране, и задовољења кадровских потреба Центра за социјални рад …, с друге стране, већ и на поруку која би се, запошљавањем А.А, упутила широј заједници и младим особама са инвалидитетом у подстицају и истрајности у стицању образовања. Социјална инклузија особа са инвалидитетом је општи циљ Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2025–2030. године[11]. Инклузија претпоставља и видљивост особа са инвалидитетом у друштву чиме се, између осталог, утиче на смањење и елиминацију предрасуда о особама са инвалидитетом.

У оквиру законом прописане надлежности да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, на основу члана 33. став 1 тачка 9) Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности даје препоруку мера Центру за социјални рад … да, у сарадњи са Општином …, размотри могућност радног ангажовања А.А. у складу са њеним стеченим образовањем и стручним квалификацијама.

Улога и одговорност државних органа, јединица локалне самоуправе и јавних установа у остваривању стратешких циљева Владе Републике Србије је неспорна. Околност да се А.А. након завршетка студија, стицања знања и вештина, вратила у … и исказала жељу и намеру да … буде место у којем се налази центар њених животних активности, оправдава напор Центар за социјални рад … и локалне заједнице да допринесу остваривању могућности да … заиста и буде центар њених животних активности.

[1]  Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21) члан 33. став.1. тачка.1.

[2] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устава Републике Србије, члан 21.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 159/2020, 116/2023.

[7] “Службени гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – исправка, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021 – др. закон, 138/2022, 92/2023, 94/2024.

[8] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[9] “Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 32/2013 и 14/22-др.закон

[10] Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом, Повереник за заштиту равноправности, Београд , 2025. Године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[11] „Службени гласник РС“, бр. 6/2025

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

135-26 ЦСР није дискриминисао особу са инвалидитетом у области рада и запошљавања