br.021-01-1421/2026-02 datum: 17.6.2026. godine

MINISTARSTVO SPORTA

Marko Kešelj, državni sekretar

Beograd 11 000

Bulevar Mihajla Pupina 2

Predmet: Mišljenje na Predlog strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2026. do 2035. godine

Poštovani gospodine Kešelj,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je Predlog strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2026. do 2035. godine (u daljem tekstu: Predlog strategije), radi davanja mišljenja.

S tim u vezi, najpre Vas obaveštavamo da se Poverenik detaljno upoznao i sa Eh ante analizom Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2026-2035. godine[1], koju je izradilo Ministarstvo sporta. Ovaj dokument na sveobuhvatan način razmatra značaj unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja svih oblika diskriminacije u oblasti sporta, polazeći od relevantnih međunarodnih standarda i nacionalnog antidiskriminacionog okvira. Posebna pažnja posvećena je Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu od diskriminacije za period 2022–2030. godine, pri čemu su njeni opšti ciljevi pravilno prepoznati i integrisani u analizu. Eh ante analiza takođe uzima u obzir Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a naročito cilj 5, koji se odnosi na postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica. Poverenik posebno pohvaljuje kompleksno sagledavanje potencijalnih diskriminatornih oblika ponašanja u oblasti sporta i jasno opredeljenje da diskriminacija u sportu i društvu nije prihvatljivo ponašanje, a da je jednako postupanje i ravnopravnost polazna i neophodna osnova za razvoj svakog pojedinca.

Poverenik je sa aspekta svoje nadležnosti izvršio analizu dostavljene strategije, posebno njenih delova koji se tiču ravnopravnosti i nediskriminacije (2. Pregled i analiza postojećeg stanja, 2.12. Žene u sportu i dr.), kao i opšteg i posebnih ciljeva, i predloženih mera.

S tim u vezi, ukazujemo da smo u prethodnom periodu razmatrali više pitanja koja ukazuju na postojanje prepreka za puno i ravnopravno učešće pojedinih grupa u sportu. Tako je preporukom mera[2] koja je upućena u januaru 2026. godine Ministarstvu sporta, kao i Olimpijskom komitetu i Sportskom svezu Srbije ukazano na potrebu unapređenja položaja sportistkinja tokom trudnoće i nakon porođaja, posebno u slučajevima kada sportska stipendija predstavlja njihov jedini izvor prihoda, kako trudnoća i roditeljstvo ne bi doveli do prekida sportske karijere ili stavljanja sportistkinja u nepovoljniji položaj u odnosu na druge sportiste. Stoga smatramo da je potrebno razmotriti mere koje će doprineti usklađivanju porodičnog i profesionalnog života sportistkinja i obezbediti odgovarajuće oblike podrške tokom trudnoće i nakon porođaja.

Pored toga, 2025. godine Poverenik je preporučio Ministarstvu sporta da u strateškom dokumentu za razvoja sporta posebno definiše oblast, odnosno cilj koji se odnosi na razvoj ženskog sporta i njegovu promociju na svim nivoima, vodeći računa o različitim ličnim svojstvima žena u sportu (poput starosnog doba, zdravstvenog stanja, invalidnosti i sl) u cilju omasovljavanja i unapređenja ženskog sporta, ostvarivanja rodne ravnopravnosti i sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja u sportu. Takođe je preporučeno da se prilikom kreiranja mera i aktivnosti za realizaciju ovog cilja vodi računa o potrebi povećanja ulaganja u ženski sport, obezbeđivanju i raspodeli sredstava za ove namene. U Predlogu strategije važan deo je posvećen unapređenju rodne ravnopravnosti kao i unapređenju pojedinih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije, kao i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u sportu. Takođe je u analizi ukazano na potrebu većeg učešća žena na liderskim pozicijama i u organima upravljanja, kao i na veće ulaganje u ženski sport. Statistika koja je data u pogledu poređenja učešća žena i muškaraca u sportu od najranijeg detinjstva je u zabrinjavajuća. Imajući u vidu ovako dobro sagledano stanje u Predlogu strategiju mišljenja smo da je neophodno dodatno pojačati mere koje će dovesti do rodne ravnopravnosti u sportu, posebno u delu koji se odnosi na potrebu većeg ulaganja u ženski sport i veće učešće žena u organima upravljanja. Poverenik ukazuje na primer dobre prakse i dokument Međunarodnog olimpijskog komiteta „Žene u olimpijskom pokretu“[3] u kojem je ukazano da MOK prepoznaje da je rodna ravnopravnost kritična komponenta efikasne sportske administracije i nastavlja da podržava promociju žena i devojčica u sportu na svim nivoima i u svim strukturama izvan terena za igru. Napomenuto je da je ostvaren veliki napredak u imenovanju žena na ključne pozicije za donošenje odluka, kako u administraciji MOK-A tako i u njegovim upravnim telima (od januara 2024. godine, 43 od 106 (40,6%) aktivnih članova MOK-a su žene, a od oktobra 2023. žene predsedavaju u 14 od 33 komisije MOK-a (42%) i drže 50% pozicija u komisijama MOK-a). Komisija MOK-a za žene u sportu je 2022. godine preimenovana u MOK-ovu komisiju za rodnu ravnopravnost, raznolikost i inkluziju, kako bi odražavala njen fokus na unapređenju rodne ravnopravnosti i inkluzije žena u svoj njihovoj različitosti. MOK je kako bi podržao implementaciju Olimpijske agende 2020+5, usvojio 21 cilj rodne ravnopravnosti i inkluzije za period 2021-2024, u maju 2021. Projekat revizije ravnopravnosti je postavio mapu puta za budući napredak u pet fokusnih oblasti (učešće, liderstvo, siguran sport, prikazivanje i raspodela resursa) i tri oblasti odgovornosti MOK-a: MOK kao organizacija, MOK kao vlasnik Olimpijskih igara i MOK kao lider Olimpijskog pokreta. Međunarodni olimpijski komitet je u Izveštaju o napretku u oblasti rodne ravnopravnosti i inkluzije za period 2021–2024, objavljenom 2025. godine, potvrdio da rodna ravnopravnost predstavlja jedan od osnovnih principa olimpijskog pokreta i neophodan uslov dobre uprave u sportu. U izveštaju se posebno naglašava da je ravnopravno učešće žena u organima upravljanja i na pozicijama odlučivanja ključni preduslov za ostvarivanje stvarne rodne ravnopravnosti. MOK ističe da je jedan od njegovih strateških ciljeva dalje jačanje učešća žena u upravljačkim i rukovodećim strukturama sporta, što potvrđuje stav da se princip rodne ravnopravnosti ne odnosi isključivo na učešće u sportskim takmičenjima već i na ravnopravnu zastupljenost u procesima upravljanja i donošenja odluka.

Takođe, Poverenik je ukazivao i na položaj gluvih sportista i sportistkinja, imajući u vidu obraćanje Sportskog saveza gluvih Srbije u kojem je ukazano na specifične izazove sa kojima se ova kategorija sportista suočavala. Naime, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti dopisom se obratio Sportski savez gluvih Srbije u kojem je između ostalog detaljno pojašnjen položaj Sportskog saveza gluvih Srbije, kao i sportista koji se takmiče, a imaju ovu vrstu invaliditeta. Navedeno je da imajući u vidu činjenicu da Zakon o sportu ne prepoznaje Savez kao organizaciju sportista sa invaliditetom, potrebno je izmeniti pojedine odredbe čl. 103,104,123. i 140. Zakona o sportu. Iz dopisa Sportskog saveza gluvih proizlazi da, krovna organizacija pod čijim okriljem se takmiče osobe sa invaliditetom sluha, Internacionalni komitet sporta gluvih – Deafolympics ima potpisan memorandum sa Međunarodnim olimpijskim komitetom koji podrazumeva razumevanje i priznavanje ove organizacije kao jednake i ravnopravne sa organizacijama kao što su Međunarodni olimpijski komitet i Međunarodni paraolimpijski komitet. Internacionalni komitet sporta svoje osnovne ciljeve promoviše u svom statutu. Ti ciljevi uključuju i to da komitet bude jedina međunarodna organizacija koje će predstavljati gluve sportiste; da razvija i promoviše sport, kao i takmičenja u okviru Zajednice gluvih sportista; da razvija nove forme treninga i proširuje postojeće šanse za gluve osobe da učestvuju u sportu na međunarodnom nivou.^[4] Pored toga, Deafolympics su jedino takmičenje na svetu koje se odvija na znakovnom jeziku.^[5] Organizacija i sprovođenje takmičenja u kojima učestvuju gluvi sportisti i sportistkinje  su specifična, s obzirom na činjenicu da se radi o osobama koje u većini slučajeva nemaju drugi invaliditet, zbog čega ne mogu da se takmiče na onim takmičenjima koja su namenjena osobama sa telesnim invaliditetom jer ne ispunjavaju uslove koji su neophodni za učestvovanje. Tim povodom, Ministarstvu je upućena inicijativa koja je dostupna na linku: https://ravnopravnost.gov.rs/192-23-inicijativa-upucena-ministarstvu-sporta/. Tom prilikom je istaknuto da je, između ostalog potrebno unaprediti pravni okvir u oblasti sporta. Na neophodnost izmene Zakona o sportu ukazali su i slepi šahisti. Položaj slepih šahista sa aspekta povrede prava na ravnopravnost razmatrao je Evropski sud za ljudska prava. Podsećanja radi, Evropski sud za ljudska prava presudio je u predmetu slepih šahista – Negovanović i drugi protiv Srbije[6], da ih je država diskriminisala po pitanju beneficija i nagrada koje imaju drugi sportisti koji osvajaju medalje. Sud je konstatovao da je njima trebalo da se isplate nastale i sve buduće finansijske beneficije i/ili nagrade na koje bi imali pravo da su medalje osvojili na šahovskoj olimpijadi za šahiste koji vide. Za razliku od drugih sportista sa invaliditetom i vodećih šahista koji su postigli iste ili slične sportske rezultate, podnosiocima predstavke su uskraćene određene novčane beneficije i nagrade za dostignuća, kao i formalno priznanje kroz počasnu diplomu. Evropski sud je utvrdio da, iako je bilo legitimno da se vlasti usredsrede na najviša sportska dostignuća i najvažnija takmičenja u svom sistemu nagrađivanja, ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnosioci predstavke tretiraju drugačije na osnovu njihovog invaliditeta.[7] Nakon donete presude Poverenik je primio dopis u kojem je ukazano da je reprezentacija slepih i slabovidih šahista osvojila bronzanu medalju na Šahovskoj olimpijadi za slepe i slabovide šahiste, da je u propisanom roku podnet zahtev za sportsko priznanje i novčanu nagradu, ali da Ministarstvo tada još uvek nije odlučilo po ovom zahtevu. U dopisu je ukazano da se u konkretnom slučaju radi o istoj stvari tj. o istom činjeničnom stanju, na osnovu kojeg je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u kojoj je utvrđeno diskriminatorno postupanje prema podnosiocima predstavke. S tim u vezi Poverenik je uputio preporuku mera nadležnom Ministarstvu da preduzme sve neophodne mere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi slepi i slabovidi šahisti – osvajači medalja na Šahovskoj olimpijadi za slepe i slabovide šahiste bili ravnopravno tretirani sa ostalim šahistima – osvajačima medalja na Šahovskoj olimpijadi, u postupku za ostvarivanje prava na nacionalno sportsko priznanje i/ili novčanu nagradu. Ministarstvo je tim povodom obavestilo Poverenika da je donelo odluku o otpočinjanju rada na izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sportu, kao i da je izvršilo konsultacije sa svim zainteresovanim subjektima. Dalje je navedeno i da su svoje predloge, između ostalog, dostavili i Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih Srbije i Sportski savez gluvih Srbije, koji su predložili izmene i dopune određenih članova zakona. U radnu grupu za izradu Nacrta imenovan je i predstavnik Paraolimpijskog komiteta Srbije. Povodom donete Presude Evropskog suda za ljudska prava dva puta su održali konsultacije sa predstavnicima Državnog pravobranilaštva – Odeljenja za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, imajući u vidu složenost predmeta, a u cilju pronalaženja najdelotvornijeg načina izvršenja presude. Na kraju je napomenuto da je prilikom pripreme Nacrta zakona, neophodno izvršiti i analizu postojećeg stanja i podnetih predloga svih relevantnih subjekata sporta, radi utvrđivanja obima i potreba izmena u zakonskoj regulativi u oblasti sporta, što će doprineti usvajanju kvalitetnijeg propisa, kao i da je neophodno izvršiti procenu finansijskih efekata koji će izmene zakona imati na budžet Republike Srbije.[8]

Pored toga, Poverenik je ukazivao na položaj sportista i sportistkinja sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama koji učestvuju u sistemu Specijalne olimpijade.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da je prilikom planiranja mera i aktivnosti potrebno posebno razmotriti koje je propise u oblasti sporta neophodno izmeniti ili dopuniti kako bi se otklonile postojeće prepreke i unapredio položaj lica koja su u povećanom riziku od diskriminacije i društvene isključenosti. Navedeno se može postići i predviđanjem odgovarajućih aktivnosti u Akcionom planu, ali je prethodno potrebno da se u Predlogu strategije jasno ukaže na postojeće probleme i izazove. S tim u vezi, verujemo da preporuke, mišljenja i inicijative Poverenika za zaštitu ravnopravnosti mogu dodatno osvetliti aspekte koje je potrebno unaprediti i ukazati na mere koje je neophodno preduzeti radi otklanjanja uočenih problema u praksi i daljeg unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

[1] Više na: https://www.mos.gov.rs/storage/2024/09/ex-ante-analiza-strategije-razvoja-sporta-srbije-2026-2035-1.pdf

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/1196-25-ministarstvo-sporta/

[3] https://stillmed.olympics.com/media/Documents/Olympic-Movement/Factsheets/Women-in-the-Olympic Movement.pdf?displayAsWebView=true%3FdisplayAsWebView%3Dtrue

[4] Više na: http://deaflympics.com/icsd

[5] Više na: http://www.ciss.org/deaf-sports-an-empowerment-perspective

[6] Negovanović and Others v. Serbia – 29907/16, 30022/16, 30322/16 et al. Judgment 25.1.2022

[7] Više na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-ministarstvu-omladine-i-sporta/

[8] Više na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-ministarstvu-omladine-i-sporta/

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

535-26 Mišljenje na Predlog strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2026. do 2035. godine