бр.021-01-1421/2026-02 датум: 17.6.2026. године

МИНИСТАРСТВО СПОРТА

Марко Кешељ, државни секретар

Београд 11 000

Булевар Михајла Пупина 2

Предмет: Мишљење на Предлог стратегије развоја спорта у Републици Србији за период од 2026. до 2035. године

Поштовани господине Кешељ,

Повереник за заштиту равноправности примио је Предлог стратегије развоја спорта у Републици Србији за период од 2026. до 2035. године (у даљем тексту: Предлог стратегије), ради давања мишљења.

С тим у вези, најпре Вас обавештавамо да се Повереник детаљно упознао и са Ех анте анализом Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период од 2026-2035. године[1], коју је израдило Министарство спорта. Овај документ на свеобухватан начин разматра значај унапређења равноправности и сузбијања свих облика дискриминације у области спорта, полазећи од релевантних међународних стандарда и националног антидискриминационог оквира. Посебна пажња посвећена је Националној стратегији за превенцију и заштиту од дискриминације за период 2022–2030. године, при чему су њени општи циљеви правилно препознати и интегрисани у анализу. Ех анте анализа такође узима у обзир Циљеве одрживог развоја Уједињених нација, а нарочито циљ 5, који се односи на постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица. Повереник посебно похваљује комплексно сагледавање потенцијалних дискриминаторних облика понашања у области спорта и јасно опредељење да дискриминација у спорту и друштву није прихватљиво понашање, а да је једнако поступање и равноправност полазна и неопходна основа за развој сваког појединца.

Повереник је са аспекта своје надлежности извршио анализу достављене стратегије, посебно њених делова који се тичу равноправности и недискриминације (2. Преглед и анализа постојећег стања, 2.12. Жене у спорту и др.), као и општег и посебних циљева, и предложених мера.

С тим у вези, указујемо да смо у претходном периоду разматрали више питања која указују на постојање препрека за пуно и равноправно учешће појединих група у спорту. Тако је препоруком мера[2] која је упућена у јануару 2026. године Министарству спорта, као и Олимпијском комитету и Спортском свезу Србије указано на потребу унапређења положаја спортисткиња током трудноће и након порођаја, посебно у случајевима када спортска стипендија представља њихов једини извор прихода, како трудноћа и родитељство не би довели до прекида спортске каријере или стављања спортисткиња у неповољнији положај у односу на друге спортисте. Стога сматрамо да је потребно размотрити мере које ће допринети усклађивању породичног и професионалног живота спортисткиња и обезбедити одговарајуће облике подршке током трудноће и након порођаја.

Поред тога, 2025. године Повереник је препоручио Министарству спорта да у стратешком документу за развоја спорта посебно дефинише област, односно циљ који се односи на развој женског спорта и његову промоцију на свим нивоима, водећи рачуна о различитим личним својствима жена у спорту (попут старосног доба, здравственог стања, инвалидности и сл) у циљу омасовљавања и унапређења женског спорта, остваривања родне равноправности и спречавања и сузбијања родно заснованог насиља у спорту. Такође је препоручено да се приликом креирања мера и активности за реализацију овог циља води рачуна о потреби повећања улагања у женски спорт, обезбеђивању и расподели средстава за ове намене. У Предлогу стратегије важан део је посвећен унапређењу родне равноправности као и унапређењу појединих група које су у већем ризику од дискриминације, као и сузбијању родно заснованог насиља у спорту. Такође је у анализи указано на потребу већег учешћа жена на лидерским позицијама и у органима управљања, као и на веће улагање у женски спорт. Статистика која је дата у погледу поређења учешћа жена и мушкараца у спорту од најранијег детињства је у забрињавајућа. Имајући у виду овако добро сагледано стање у Предлогу стратегију мишљења смо да је неопходно додатно појачати мере које ће довести до родне равноправности у спорту, посебно у делу који се односи на потребу већег улагања у женски спорт и веће учешће жена у органима управљања. Повереник указује на пример добре праксе и документ Међународног олимпијског комитета „Жене у олимпијском покрету“[3] у којем је указано да МОК препознаје да је родна равноправност критична компонента ефикасне спортске администрације и наставља да подржава промоцију жена и девојчица у спорту на свим нивоима и у свим структурама изван терена за игру. Напоменуто је да је остварен велики напредак у именовању жена на кључне позиције за доношење одлука, како у администрацији МОК-А тако и у његовим управним телима (од јануара 2024. године, 43 od 106 (40,6%) активних чланова МОК-а су жене, а од октобра 2023. жене председавају у 14 од 33 комисије МОК-а (42%) и држе 50% позиција у комисијама МОК-а). Комисија МОК-а за жене у спорту је 2022. године преименована у МОК-ову комисију за родну равноправност, разноликост и инклузију, како би одражавала њен фокус на унапређењу родне равноправности и инклузије жена у свој њиховој различитости. МОК је како би подржао имплементацију Олимпијске агенде 2020+5, усвојио 21 циљ родне равноправности и инклузије за период 2021-2024, у мају 2021. Пројекат ревизије равноправности је поставио мапу пута за будући напредак у пет фокусних области (учешће, лидерство, сигуран спорт, приказивање и расподела ресурса) и три области одговорности МОК-а: МОК као организација, МОК као власник Олимпијских игара и МОК као лидер Олимпијског покрета. Међународни олимпијски комитет је у Извештају о напретку у области родне равноправности и инклузије за период 2021–2024, објављеном 2025. године, потврдио да родна равноправност представља један од основних принципа олимпијског покрета и неопходан услов добре управе у спорту. У извештају се посебно наглашава да је равноправно учешће жена у органима управљања и на позицијама одлучивања кључни предуслов за остваривање стварне родне равноправности. МОК истиче да је један од његових стратешких циљева даље јачање учешћа жена у управљачким и руководећим структурама спорта, што потврђује став да се принцип родне равноправности не односи искључиво на учешће у спортским такмичењима већ и на равноправну заступљеност у процесима управљања и доношења одлука.

Такође, Повереник је указивао и на положај глувих спортиста и спортисткиња, имајући у виду обраћање Спортског савеза глувих Србије у којем је указано на специфичне изазове са којима се ова категорија спортиста суочавала. Наиме, Поверенику за заштиту равноправности дописом се обратио Спортски савез глувих Србије у којем је између осталог детаљно појашњен положај Спортског савеза глувих Србије, као и спортиста који се такмиче, а имају ову врсту инвалидитета. Наведено је да имајући у виду чињеницу да Закон о спорту не препознаје Савез као организацију спортиста са инвалидитетом, потребно је изменити поједине одредбе чл. 103,104,123. и 140. Закона о спорту. Из дописа Спортског савеза глувих произлази да, кровна организација под чијим окриљем се такмиче особе са инвалидитетом слуха, Интернационални комитет спорта глувих – Deafolympics има потписан меморандум са Међународним олимпијским комитетом који подразумева разумевање и признавање ове организације као једнаке и равноправне са организацијама као што су Међународни олимпијски комитет и Међународни параолимпијски комитет. Интернационални комитет спорта своје основне циљеве промовише у свом статуту. Ти циљеви укључују и то да комитет буде једина међународна организација које ће представљати глуве спортисте; да развија и промовише спорт, као и такмичења у оквиру Заједнице глувих спортиста; да развија нове форме тренинга и проширује постојеће шансе за глуве особе да учествују у спорту на међународном нивоу.^[4] Поред тога, Deafolympics су једино такмичење на свету које се одвија на знаковном језику.^[5] Организација и спровођење такмичења у којима учествују глуви спортисти и спортисткиње  су специфична, с обзиром на чињеницу да се ради о особама које у већини случајева немају други инвалидитет, због чега не могу да се такмиче на оним такмичењима која су намењена особама са телесним инвалидитетом јер не испуњавају услове који су неопходни за учествовање. Тим поводом, Министарству је упућена иницијатива која је доступна на линку: https://ravnopravnost.gov.rs/192-23-inicijativa-upucena-ministarstvu-sporta/. Том приликом је истакнуто да је, између осталог потребно унапредити правни оквир у области спорта. На неопходност измене Закона о спорту указали су и слепи шахисти. Положај слепих шахиста са аспекта повреде права на равноправност разматрао је Европски суд за људска права. Подсећања ради, Европски суд за људска права пресудио је у предмету слепих шахиста – Неговановић и други против Србије[6], да их је држава дискриминисала по питању бенефиција и награда које имају други спортисти који освајају медаље. Суд је констатовао да је њима требало да се исплате настале и све будуће финансијске бенефиције и/или награде на које би имали право да су медаље освојили на шаховској олимпијади за шахисте који виде. За разлику од других спортиста са инвалидитетом и водећих шахиста који су постигли исте или сличне спортске резултате, подносиоцима представке су ускраћене одређене новчане бенефиције и награде за достигнућа, као и формално признање кроз почасну диплому. Европски суд је утврдио да, иако је било легитимно да се власти усредсреде на највиша спортска достигнућа и најважнија такмичења у свом систему награђивања, не постоји објективно и разумно оправдање да се подносиоци представке третирају другачије на основу њиховог инвалидитета.[7] Након донете пресуде Повереник је примио допис у којем је указано да је репрезентација слепих и слабовидих шахиста освојила бронзану медаљу на Шаховској олимпијади за слепе и слабовиде шахисте, да је у прописаном року поднет захтев за спортско признање и новчану награду, али да Министарство тада још увек није одлучило по овом захтеву. У допису је указано да се у конкретном случају ради о истој ствари тј. о истом чињеничном стању, на основу којег је Европски суд за људска права донео пресуду у којој је утврђено дискриминаторно поступање према подносиоцима представке. С тим у вези Повереник је упутио препоруку мера надлежном Министарству да предузме све неопходне мере и радње из своје надлежности, како би слепи и слабовиди шахисти – освајачи медаља на Шаховској олимпијади за слепе и слабовиде шахисте били равноправно третирани са осталим шахистима – освајачима медаља на Шаховској олимпијади, у поступку за остваривање права на национално спортско признање и/или новчану награду. Министарство је тим поводом обавестило Повереника да је донело одлуку о отпочињању рада на изради Нацрта закона о изменама и допунама Закона о спорту, као и да је извршило консултације са свим заинтересованим субјектима. Даље је наведено и да су своје предлоге, између осталог, доставили и Национални спортски савез слепих и слабовидих Србије и Спортски савез глувих Србије, који су предложили измене и допуне одређених чланова закона. У радну групу за израду Нацрта именован је и представник Параолимпијског комитета Србије. Поводом донете Пресуде Европског суда за људска права два пута су одржали консултације са представницима Државног правобранилаштва – Одељења за заступање Републике Србије пред Европским судом за људска права, имајући у виду сложеност предмета, а у циљу проналажења најделотворнијег начина извршења пресуде. На крају је напоменуто да је приликом припреме Нацрта закона, неопходно извршити и анализу постојећег стања и поднетих предлога свих релевантних субјеката спорта, ради утврђивања обима и потреба измена у законској регулативи у области спорта, што ће допринети усвајању квалитетнијег прописа, као и да је неопходно извршити процену финансијских ефеката који ће измене закона имати на буџет Републике Србије.[8]

Поред тога, Повереник је указивао на положај спортиста и спортисткиња са интелектуалним и менталним потешкоћама који учествују у систему Специјалне олимпијаде.

Имајући у виду наведено, сматрамо да је приликом планирања мера и активности потребно посебно размотрити које је прописе у области спорта неопходно изменити или допунити како би се отклониле постојеће препреке и унапредио положај лица која су у повећаном ризику од дискриминације и друштвене искључености. Наведено се може постићи и предвиђањем одговарајућих активности у Акционом плану, али је претходно потребно да се у Предлогу стратегије јасно укаже на постојеће проблеме и изазове. С тим у вези, верујемо да препоруке, мишљења и иницијативе Повереника за заштиту равноправности могу додатно осветлити аспекте које је потребно унапредити и указати на мере које је неопходно предузети ради отклањања уочених проблема у пракси и даљег унапређења равноправности и заштите од дискриминације.

[1] Више на: https://www.mos.gov.rs/storage/2024/09/ex-ante-analiza-strategije-razvoja-sporta-srbije-2026-2035-1.pdf

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/1196-25-ministarstvo-sporta/

[3] https://stillmed.olympics.com/media/Documents/Olympic-Movement/Factsheets/Women-in-the-OlympicMovement.pdf?displayAsWebView=true%3FdisplayAsWebView%3Dtrue

[4] Више на: http://deaflympics.com/icsd

[5] Више на: http://www.ciss.org/deaf-sports-an-empowerment-perspective

[6] Negovanović and Others v. Serbia – 29907/16, 30022/16, 30322/16 et al. Judgment 25.1.2022

[7] Више на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-ministarstvu-omladine-i-sporta/

[8] Више на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-ministarstvu-omladine-i-sporta/

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

535-26 Мишљење на Предлог стратегије развоја спорта у Републици Србији за период од 2026. до 2035. године