br. 07-00-141/2014-02 datum: 1. 8. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe F. M. iz B, koja je podneta protiv Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zbog mišljenja u vezi sa tumačenjem odredbe čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona. Ministarstvo je dalo mišljenje opštinskim organima uprave, u kojem je navedeno da roditelji mogu da odrede prezime detetu prema prezimenu jednog roditelja, a prema prezimenu oba roditelja samo ukoliko roditelji imaju ista prezimena, a ne i u situacijama kada roditelji imaju različita prezimena. U toku postupka je utvrđeno da je odredbom čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona propisano da prezime deteta određuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja, te da citiranom odredbom nije uskraćeno pravo roditeljima da detetu odrede prezime koje bi sadržalo različita prezimena majke i oca. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prema kome roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja u slučaju kada roditelji imaju različita prezimena, suprotno je imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, jer proizvodi negativne posledice za supružnike koji su, na osnovu svojih uverenja, izabrali zakonsku mogućnost da imaju različita prezimena, jer su onemogućeni da slobodno odaberu prezime za svoje dete, čime su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge roditelje koji imaju mogućnost da svom detetu odrede prezime po prezimenu oba roditelja, a na osnovu svojih uverenja u pogledu izbora prezimena prilikom sklapanja braka. Ovo mišljenje, takođe, proizvodi negativne posledice za dete, koje je uskraćeno da nosi prezime oba svoja roditelja, čime je dete dovedeno u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu koja imaju mogućnost da nose prezime oba roditelja, na osnovu uverenja svojih roditelja. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da preduzme, bez odlaganja, sve neophodne radnje i mere koje će omogućiti da opštinski i gradski ograni uprave, prilikom upisa prezimena deteta u matičnu knjigu rođenih, omoguće upis prezimena deteta prema prezimenu oba roditelja i kada oni imaju različita prezimena, ukoliko roditelji takvo prezime detetu odrede, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio F. M. iz B, podnetom protiv Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite, zbog mišljenja koje je ministarstvo dalo u vezi sa tumačenjem čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona. U pritužbi je navedeno:

– da je mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite br. 200-00-8/2014-14 od 18. marta 2014. godine, povodom tumačenja čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona diskriminatorno, odnosno, jer je njime povređeno pravo na ravnopravnost;
– da je odredba čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona jasna i da ne pruža osnov za pogrešno i diskriminatorno tumačenje, odnosno, da omogućava roditeljima da deci ravnopravno daju prezime i majke i oca pri upisu u matičnu knjigu rođenih;

1.2. Uz pritužbu je dostavljen dopis Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite, br. 200-00-8/2014-14 od 18. marta 2014. godine, u kojem je navedeno:

– da je ministarstvo više puta opštinskim upravama i građanima davalo objašnjenje čl. 345. st. 1 i 2. Porodičnog zakona;
– da opštinske uprave koje vrše upis prezimena dece na osnovu navedenog objašnjenja postupaju pravilno i zakonito;
– da u smislu odredbe čl. 345. st. 1 Porodičnog zakona, roditelji koji imaju različita prezimena mogu odrediti prezime detetu prema prezimenu jednog od njih;
– da ukoliko oba roditelji imaju ista prezimena, prezime deteta se određuje prema tom prezimenu;
– da u slučaju kada bi detetu bilo određeno prezime na način da sadrži oba različita prezimena roditelja, to bi bilo suprotno čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona, jer bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njihovih roditelja;
– da je ovakvo objašnjenje citirane odredbe Porodičnog zakona potvrdio i Upravni sud u svojoj presudi;
– da prema odredbi čl. 345. st. 2. Porodičnog zakona , roditelji ne mogu svojoj deci odrediti različita prezimena, a u slučaju kada su roditelji odredili prezime jednom detetu suprotno navedenom tumačenju ministarstva, koje je kao takvo upisano u matičnu knjigu rođenih, a drugom detetu u skladu sa navedenim tumačenjem, radi usaglašavanja prezimena dece, u smislu čl. 345. st. 2. Porodičnog zakona, roditelji mogu podneti zahtev opštinskom organu uprave za promenu ličnog imena deteta kojem prezime nije zakonito određeno;
– da ukoliko roditelji deteta ne žele da iskoriste svoje pravo i pokrenu postupak za promenu ličnog imena deteta, dete zadržava lično ime koje mu je već određeno i upisano u matičnu knjigu rođenih, jer je pravo na lično ime pravo koje se stiče rođenjem, a štiti od momenta upisa u matičnu knjigu rođenih;
– da upis ličnog imena ima konstitutivni karakter, što znači da od momenta upisa lično ime postaje zaštićeno lično pravo građanina koje deluje prema svim trećim licima.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite.

1.4. U izjašnjenju Dragana Vulevića, načelnika Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite, navedeno je:

– da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja smatra da su navodi iz predmetne pritužbe neosnovani, te ostaje pri objašnjenju o primeni čl. 345. st. 1. i 2. Porodičnog zakona koje je podnosilac pritužbe dobio u aktu br. 200-00-8/2014-14 od 18. marta 2014. godine;

1.5. Uz izjašnjenje je dostavljen dopis Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Odeljenja za upravno nadzorne poslove, br. 200-00-2/2007-14 od 13. marta 2007. godine, u vezi tumačenja čl. 345. Porodičnog zakona, u kojem je navedeno: „da je odredbom čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona propisano da prezime deteta određuju roditelji deteta, prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Ovo znači da roditelji koji imaju različita prezimena, mogu detetu odrediti jedno od prezimena roditelja, ali nikako oba prezimena, jer bi dete tada nosilo različito prezime od svojih roditelja. Zakonska mogućnost da roditelji mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja podrazumeva samo situaciju kada roditelji nose isto prezime.”

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljena i presuda Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu, br. I-20 U 4124/12 od 30. januara 2014. godine i navedeno je da Upravni sud zauzeo pravno stanovište koje je istovetno sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u vezi sa određivanjem prezimena deteta. Imajući ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre je razmatrala da li se po pritužbi uopšte može postupati, s obzirom da je odredbom člana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Uvidom u presudu Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu, br. I-20 U 4124/12 od 30. januara 2014. godine, utvrđeno je da nije u pitanju ista pravna stvar, s obzirom da ne postoji ni subjektivni identitet (identitet lica) ni objektivni identitet (identitet dela), zbog čega ova presuda nije smetnja da Poverenik postupa. S druge strane, čak i da je ovom presudom Upravni sud odlučivao po tužbi F. M, u pitanju bi bio specifičan pravni spor (upravni spor) povodom zakonitosti tužbom osporenog upravnog akta, čiji bi se neposredni predmet razlikovao od neposrednog predmeta postupka pred Poverenikom. Pri tome je potrebno imati u vidu da u upravnom sporu, bez obzira na to kakav je njegov neposredni predmet, upravni sud ne može svojom odlukom utvrditi, snagom presuđene stvari, da je diskriminacija izvršena, već ovo pitanje može eventualno rešiti kao prethodno pitanje i o njemu se izjasniti u obrazloženju svoje odluke. Zbog toga ni tok upravnog spora, niti pravnosnažna presuda kojom je on okončan nisu procesna smetnja za postupanje po pritužbi zbog diskriminacije. Saglasno tome, Poverenik ne bi bio vezan presudom Upravnog suda i ne bi bilo uslova za primenu odredbe čl. 36. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

2. ČINjENIČNO STANjE

Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu utvrđeno je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, povodom tumačenja odredbe čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona, dalo mišljenje po kome se zakonska mogućnost da roditelji mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja odnosi samo na situaciju kada roditelji nose isto prezime, a ne i kada roditelji imaju različita prezimena, sa obrazloženjem da bi dete tada nosilo različito prezime od svojih roditelja. Saglasno navedenom mišljenju, roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oca i majke, ukoliko imaju različita prezimena.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom čl. 65. propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i u tome su ravnopravni, dok je st. 2. ovog člana propisano da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Takođe, prema čl. 64. svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju.

3.5. Odredbama člana 7. Porodičnog zakona propisano je da roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, kao i da su roditelji ravnopravni u vršenju roditeljskog prava. Odredbama člana 13. propisano je da svako ima pravo na lično ime i da se lično ime stiče rođenjem, dok je čl. 342. propisano da se lično ime sastoji od imena i prezimena.

3.6. Odredbama čl. 348. st. 1. Porodičnog zakona propisano je da se supružnici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da a) svaki od njih zadrži svoje prezime, b) umesto svog uzme prezime drugog supružnika i v) svom prezimenu doda prezime drugog supružnika, odnosno, prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. Prema odredbi čl. 345. st. 1.Porodičnog zakona, prezime deteta određuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Propisano je da roditelji ne mogu zajedničkoj deci odrediti različita prezimena, dok prezime deteta određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, ako nisu poznati, odnosno, ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta (st. 2. i 3).

Analiza mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u vezi tumačenja čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Na osnovu mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 200-00-0008/2014-14 od 18. marta 2014. godine, kao i mišljenja br. 200-00-0002/2007/14 od 13. marta 2007. godine, utvrđeno je da je ovo ministarstvo opštinskim upravama uputilo objašnjenje po kome u smislu čl. 345. st. 1 Porodičnog zakona, roditelji koji imaju različita prezimena mogu odrediti prezime deteta prema prezimenu jednog od njih, a ukoliko roditelji imaju isto prezime, prezime deteta se određuje prema tom prezimenu. U mišljenjima je izričito navedeno da prezime deteta ne može da bude određeno na način da sadrži oba različita prezimena roditelja (u situaciji kada roditelji imaju različita prezimena), uz obrazloženje da bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja, što bi bilo suprotno čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona.

3.8. Imajući u vidu ovo mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, po kome postupaju opštinski organi uprave prilikom upisa prezimena deteta u matičnu knjigu rođenih, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izvršilo akt diskriminacije time što je roditeljima, koji su, kao supružnici, na osnovu svojih uverenja, odabrali zakonsku mogućnost da imaju različita prezimena, uskratilo pravo da detetu daju prezime oba roditelja, kao i pravo samog deteta da nosi prezime oba svoja roditelja. Saglasno navedenom, potrebno je ispitati da li je mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Porodični zakon ne zabranjuje roditeljima da detetu odrede prezime prema prezimenu oba roditelja i kada roditelji imaju različita prezimena. Naime, odredbom čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona jasno je propisano da prezime deteta određuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Zbog toga stav Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prema kome roditelji mogu da odrede prezime detetu prema prezimenu oba roditelja samo ukoliko oba roditelja imaju isto prezime, nema zakonskog osnova i uskraćuje pravo roditeljima da detetu odrede prezime koje će sadržati oba (različita) prezimena majke i oca, kao i pravo deteta da nosi oba prezimena svojih roditelja.

3.10. U cilju pravilnog sagledavanja okolnosti ovog slučaja treba imati u vidu da je odredbama čl. 348. st. 1. Porodičnog zakona propisano da se supružnici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da: a) svaki od njih zadrži svoje prezime, b) umesto svog uzme prezime drugog supružnika i v) svom prezimenu doda prezime drugog supružnika, odnosno, prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. Opcija koju će supružnici odabrati zavisi od njihovih uverenja i nisu u obavezi da obrazlažu razloge za svoj izbor, samim tim što je zakon ostavio mogućnost da se oko pitanja prezimena saglase. Na primer, to znači da se Petar Petrović i Jelena Jovanović, prilikom sklapanja braka, mogu saglasiti o zajedničkom prezimenu na nekoliko načina, a u zavisnosti od sporazuma, nakon sklapanja braka zvaće se:

A) Ukoliko svako od njih zadrži svoje prezime – Jelena Jovanović i Petar Petrović;
B) Ukoliko iskoriste mogućnost da uzmu prezime drugog supružnika – Jelena i Petar Petrović ili Jelena i Petar Jovanović;
V) Ukoliko jedan supružnik svom prezimenu doda prezime drugog supružnika – Jelena Jovanović Petrović i Petar Petrović ili Jelena Jovanović i Petar Petrović Jovanović;
G) Ukoliko jedan supružnik prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime – Jelena Petrović Jovanović i Petar Petrović ili Jelena Jovanović i Petar Jovanović Petrović;
D) Ukoliko jedan od supružnika uzme prezime drugog supružnika i doda svoje prezime, a drugi supružnik zadrži svoje prezime i doda prezime drugog supružnika – Jelena i Petar Petrović Jovanović ili Jelena i Petar Jovanović Petrović.

Imajući u vidu sve mogućnosti po pitanju izbora prezimena supružnika, kao i odredbe kojima je regulisano određivanje prezimena detetu, jasno je da bi u situacijama pod B i D, kada oba roditelja imaju isto prezime, jedina mogućnost za određivanje prezimena detetu jeste određivanje zajedničkog prezimena, pri čemu bi to u situaciji pod D bila dva prezimena. U skladu sa mišljenjem ministarstva, u situacijama V i G dete bi moglo da se preziva Jovanović, Petrović, Jovanović Petrović ili Petrović Jovanović, s obzirom da roditelji nemaju zajedničko prezime, pa bi se detetu moglo dati prezime jednog roditelja. Dakle, jedino u situaciji pod A, u kojoj su se roditelji saglasili da svako zadrži svoje prezime, dete ne bi moglo da nosi prezime oba roditelja, prema mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. Poverenica konstatuje da je ovakvo ograničenje neopravdano, s obzirom da je u pitanju zakonska mogućnost izbora prezimena supružnika, kao i da je taj izbor zasnovan na uverenjima supružnika.

3.11. Nadalje, navodi iz mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da „u slučaju kada bi detetu bilo određeno prezime na način da sadrži oba različita prezimena roditelja, to bilo suprotno čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona, jer bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja”, neosnovani su i bez pravnog utemeljenja. Naime, nesporno je da roditelji deteta mogu da imaju različita prezimena, dok se detetu, shodno čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona, prezime određuje prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Saglasno čl. 7. Porodičnog zakona roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, dok su prema st. 2. ovog člana roditelji ravnopravni u vršenju ovog prava. Jedno od prava roditelja jeste i određivanje ličnog imena deteta, koje se sastoji od imena i prezimena. Prema tome, navedena odredbe ne propisuje bilo koje isključenje ili organičenje prava roditelja da ukoliko imaju različita prezimena, odrede da i detetu daju prezime oca i majke. Stoga je neosnovano obrazloženje da bi se prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja, ukoliko dete nosi različita prezimena oba roditelja. I u slučaju kada roditelji imaju različita prezimena, a odluče da detetu odrede prezime prema prezimenu jednog roditelja, dete nema prezime koje je različito od prezimena svojih roditelja, već samo prezime jednog roditelja. Tako i u situaciji kada roditelji odluče da detetu daju prezime prema svojim različitim prezimenima, dete nema različito prezime od svojih roditelja, već upravo ima prezimena oba svoja roditelja. Prema tome, neprihvatljiv je argument da se uskraćivanjem prava roditelja sa različitim prezimenima da detetu daju prezime oba roditelja sprečava da dete nosi prezime različito od prezimena roditelja. Ako roditelji, nezavisno od toga da li su u braku ili nisu, imaju različita prezimena, pripadnost deteta porodici upravo se ojačava time što dete nosi prezime oba roditelja.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je jedino ograničenje pri određivanju prezimena deteta sadržano u stavu 2. čl. 345. Porodičnog zakona, kojim je propisano da roditelji ne mogu zajedničkoj deci da odrede različita prezimena. Saglasno navedenoj odredbi, roditelji koji odrede prezime detetu, bilo prema prezimenu jednog ili oba roditelja, moraju isto prezime da odrede i drugoj zajedničkoj deci.

3.13. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prema kome roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja, u slučaju kada imaju različita prezimena, proizvodi negativne posledice za supružnike koji su, na osnovu svojih uverenja, izabrali zakonsku mogućnost da imaju različita prezimena, jer su onemogućeni da slobodno odaberu prezime za svoje dete, čime su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge roditelje koji imaju mogućnost da svom detetu odrede prezime po prezimenu oba roditelja, a na osnovu svojih uverenja u pogledu izbora prezimena prilikom sklapanja braka. Ovo mišljenje, takođe, proizvodi negativne posledice za dete, koje je uskraćeno da nosi prezime oba svoja roditelja, čime je dete dovedeno u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu koja imaju mogućnost da nose prezime oba roditelja, na osnovu uverenja svojih roditelja.

3.14. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da citirana odredba čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona upućuje da roditelji imaju pravo da detetu odrede prezime bez diskriminacije, odnosno, u konkretnom slučaju i po prezimenu oca i prezimenu majke, kada su im prezimena različita.

4. MIŠLjENjE

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije prilikom davanja mišljenja opštinskim organima uprave, u vezi sa tumačenjem odredbe čl. 345. st. 1. Porodičnog zakona, kojim su onemogućeni roditelje koji su prilikom sklapanja braka, u skladu sa svojim uverenjima, izabrali zakonsku mogućnost da imaju različita prezimena, da detetu odrede prezime prema prezimenu oba roditelja, odnosno, da detetu odrede oba svoja prezimena.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da:

5.1. Preduzme, bez odlaganja, sve neophodne radnje i mere koje će omogućiti da opštinski i gradski ograni uprave, prilikom upisa prezimena deteta u matičnu knjigu rođenih, omoguće upis prezimena deteta i prema različitim prezimenima oca i majke, ukoliko roditelji takvo prezime odrede.

5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba F. M. protiv Ministarstva za rad zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u postupku pred organima javne vlasti