br. 07-00-230/2016-02 datum: 20. 7. 2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M.R, koju je podneo u ime i uz saglasnost svog sina N.R, protiv Opštine Raška i Opštinskog veća opštine Raška, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je N.R. dete sa invaliditetom, da kao srednjoškolac putuje na relaciji Raška – Donje Jarinje i da mu Opština Raška nije obezbedila pravo na besplatan prevoz do škole. U izjašnjenju je navedeno da N.R. nije dobio besplatnu mesečnu kartu koja se po konkursu dodeljuje učenicima i studentima, zato što nije ispunio uslove propisane Pravilnikom o dodeli besplatnih mesečnih karata na teret sredstava budžeta opštine Raška. Dalje je navedeno da posebno rešenje Opštinskog veća opštine Raška kojim je ranijih godina regulisan prevoz dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije doneto jer se „ušlo u izborni proces pa opštinske komisije nisu zasedale”. U toku postupka je utvrđeno da je odredbama člana 159. stav 2. tačka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuje prevoz, smeštaj i ishrana dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je propuštanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole učeniku sa invaliditetom, Opština Raška otežala N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i preporučila Opštini Raška, da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kako bi omogućila N.R. i svim učenicima i učenicama sa smetnjama u razvoju nesmetano ostvarivanje prava na besplatan prevoz do škole; da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja posledica diskriminacije N.R. koje su nastale propuštanjem Opštine Raška da ovom učeniku u školskoj 2015/2016. godini obezbedi besplatan prevoz do škole; da uputi pisano izvinjenje N.R. zbog diskriminacije izvršene propuštanjem da mu obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole u školskoj 2015/2016. godini, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom; da ubuduće vodi računa da u okviru obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 12. aprila 2016. godine i dopunom pritužbe 9. maja 2016. godine obratio M.R, u ime i uz saglasnost sina N.R, protiv Opštinskog veća opštine Raška, zbog diskriminacije N.R. na osnovu invaliditeta.
1.2. U pritužbi je navedeno:
– da je N.R. dete sa invaliditetom i da kao srednjoškolac putuje na relaciji Raška – Donje Jarinje;
– da je N.R. 1. oktobra 2015. godine podneo zahtev za ostvarivanje prava na besplatan prevoz;
– da Rešenjem o kupovini mesečnih karti đacima i studentima do kraja školske 2015/2016 godine III broj: 06-III-58/2015-03 od 3. decembra 2015. godine N.R. nije dodeljena besplatna mesečna karta po Konkursu za kupovinu mesečnih karata učenicima i studentima na teret sredstava budžeta opštine Raška za školsku 2015/2016 godinu;
– da je M.R. izjavio prigovor na Rešenje o kupovini mesečnih karti đacima i studentima do kraja školske 2015/2016 godine III broj: 06-III-58/2015-03 od 3. decembra 2015. godine koji je odbijen, jer N. ima nedovoljan broj bodova za dodelu mesečne karte pošto porodica ima primanja, a on ima nizak prosek ocena;
– da je M.R. podneo i treći zahtev za dodelu besplatne mesečne karte u januaru 2016. godine na koji do momenta podnošenja pritužbe nije dobio odgovor;
– da je prethodne dve godine N. dobijao godišnju kartu za prevoz jer su u Opštinskom veću Raška bile osobe koje su se zalagale za decu iz osetljivih grupa.
1.3. U prilogu pritužbe, između ostalog, dostavljena su i sledeća dokumenta: 1) saglasnost N.R. da u njegovo ime M.R. podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; 2) Rešenje Opštinskog veća opštine Raška III broj: 06-III-61/2015-9 od 25. decembra 2015. godine; 3) Rešenje Opštinske uprave Raška, Odeljenje za privredu, društvene delatnosti i imovinsko pravne poslove V 02 broj 552-448/07 od 28. oktobra 2017. godine o kategorizaciji N.R.; 4) zahtev M.R. Opštinskom veću opštine Raška od 7. decembra 2015. godine; 5) zahtev N.R. za ostvarivanje prava na besplatan prevoz od 1. oktobra 2015. godine; 6) medicinska dokumentacija N.R.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ignjata Rakitića, predsednika opštine Raška i Vesne Kurandić, samostalne stručne saradnice za obrazovanje i sport u Opštinskoj upravi Raška i članice Komisije za dodelu besplatnih mesečnih karata za prevoz.
1.5. U izjašnjenju Ignjata Rakitića, predsednika opštine Raška, između ostalog, navedeno je:
– da je jedini razlog zašto N.R. nije dobio besplatnu mesečnu kartu koja se po konkursu dodeljuje učenicima i studentima, to što nije ispunio propisane uslove Pravilnikom o dodeli besplatnih mesečnih karata na teret sredstava budžeta opštine Raška;
– da odredbe pravilnika ne tretiraju decu iz osetljivih kategorija;
– da je posebno rešenje Opštinskog veća Raška, kojim se u ranijim prilikama „izlazilo u susret deci sa posebnim potrebama” ovog puta „izostalo jer se ušlo u izborni proces pa opštinske komisije nisu zasedale”;
– da će sva prava N.R. biti ispoštovana novim rešenjem opštinskog veća, kao i da će N. i njegovoj porodici biti upućeno izvinjenje zbog „proceduralnog propusta”;
– da će uskoro biti pokrenut postupak za izmenu pojedinih odredbi Pravilnika o dodeli besplatnih mesečnih karata.
1.6. U izjašnjenju Vesne Kurandić, samostalne stručne saradnice za obrazovanje i sport u Opštinskoj upravi Raška i članice Komisije za dodelu besplatnih mesečnih karata za prevoz, između ostalog, navedeno je:
– da je u vremenskom periodu kada je raspisan konkurs za besplatan prevoz dece, N.R. nije ostvario pravo na besplatan prevoz jer nije ispunio kriterijume Pravilnika kojim su se rukovodili članovi komisije. Odbijen je jer u Pravilniku nisu navedena deca iz osetljivih društvenih grupa i deca sa smetnjama u razvoju;
– da je prethodne dve godine dete dobijalo besplatnu mesečnu kartu po posebnom rešenju opštinskog veća, jer „opština brine” o ovoj kategoriji društveno osetljivih grupa;
– da na zahtev M.R. od 1. marta 2016. godine nije odgovoreno jer je podnet u vremenskom periodu raspisivanja izbora i komisije više nisu zasedale, kao i da će M.R. u što kraćem roku dobiti pozitivan odgovor kao i prethodne dve godine, u skladu sa odredbama člana 159. stav 2. tačka 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u nalaz lekara specijaliste Vojnomedicinske akademije broj potokola 8118/013 od 17. oktobra 2013. godine utvrđeno je da je N.R. pri rođenju dijagnostikovana cerebralna paraliza, da je od strane oftamologa utvrđeno postojanje atrofije očnog živca na desnom oku, da je prisutna slabost donjih ekstremiteta gde je izražen i spazam muskulature, valgus deformiteta kolena i stopala. Dalje je navedeno da u oba kuka postoji ograničen pokret abdukcije, kao i da postoji usporeno izvršavanje naloga, da je hod moguć na široj osnovi, uz pratnju i pridržavanje.
2.2. Uvidom u rešenje Opštinske uprave Raška, Odeljenje za privredu, društvene delatnosti i imovinsko pravne poslove V 02 broj 552-448/07 od 28. oktobra 2007. godine, utvrđeno je da je Komisija za pregled dece ometene u razvoju SO Raška izvršila pregled i prema nalazu i mišljenju br. 552-448/07 od 20. septembra 2007. godine, dete N.R. kategorisalo u kategoriju višestruke ometenosti (slabovidost i granična retardacija).
2.3. Uvidom u zahtev za ostvarivanje prava na besplatan prevoz N.R. od 1. oktobra 2015. godine, utvrđeno je da je N.R. podneo zahtev za dodelu godišnje karte za prevoz učenika na relaciji Raška – Donje Jarinje, kao i da je dostavio potvrdu o mestu prebivališta, potvrdu da je učenik trećeg razreda poljoprivredne škole Lešak, uverenje da mu je majka nezaposlena, kopiju svedočanstva iz prethodne godine, uverenje o zajedničkom domaćinstvu i penzioni ček o visini primanja oca.
2.4. Uvidom u rešenje Opštinskog veća opštine Raška III broj: 06-III-61/2015-9 od 25. decembra 2015. godine, utvrđeno je da je odbijen prigovor M.R. izjavljen na Rešenje o kupovini mesečnih karti đacima i studentima do kraja školske 2015/2016 godine III broj: 06-III-58/2015-03 od 3. decembra 2015. godine kao neosnovan. U obrazloženju rešenja navedno je da N.R. ima nedovoljan broj bodova za dodelu mesečne karte pošto porodica ima primanja, a on ima nizak prosek ocena.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vid u navode iz pritužbe i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u članu 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da podstiče razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Odrebama člana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
Ove odredbe su pojašnjene Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kojem je navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo/njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima pred kojima se može naći u životu. Komitet za prava deteta naveo je da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.
3.4. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu. Propisano je da nemogućnost fizičkog pristupa javnom prevozu predstavlja bitan faktor marginalizacije i isključivanja dece sa smetnjama u razvoju i drastično umanjuje njihove mogućnosti pristupa uslugama, uključujući zdravstvo i obrazovanje. Komitet je pozvao sve države ugovornice da sprovedu političke mere i procedure kako bi javni prevoz postao bezbedan, lako dostupan deci sa smetnjama u razvoju i besplatan, kad god je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva kojima raspolažu roditelji ili drugi koji brinu o detetu.
3.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama člana 24. propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava, bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da će države, u ostvarivanju prava na obrazovanje, obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja. Član 9. Konvencije odnosi se na pristupačnost, te je između ostalog, propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uključuju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosiće se, između ostalog, i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.
3.6. Ustav Republike Srbije , u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežavati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isključiti iz ovih otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
3.8. Odredbama člana 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je, kao opšti princip sistema obrazovanja i vaspitanja, jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja dece bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a u stavu 3. ovog člana propisano je da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Ovaj zakon zabranjuje diskriminaciju, odnosno aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacija. Odredbama člana 159. stav 2. tačka 4. ovog zakona propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishrana dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole, kao i prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja.
3.9. Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine konstatovano je da postoje brojni problemi sa uvođenjem inkluzivnog pristupa u školama: lokalne samouprave se retko bave planiranjem i uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u osnovne škole; kapaciteti škola za prepoznavanje unutrašnjih prepreka i pravljenje inkluzivnog školskog razvojnog plana su slabi; primetan je veliki otpor inkluziji. Konstatovano je da su korektivni mehanizmi mreže osnovnih škola slabo razvijeni: domovi za učenike osnovne škole ne postoje (čak i tamo gde bi bilo opravdano postojanje stalnih ili povremenih domova), prevoz učenika nije adekvatno uređen, a nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne podrške deci iz osetljivih grupa da ne prekidaju školovanje (stipendije, domovi, plaćanje putnih troškova do škole, obezbeđivanje uslova za vežbanje i rad u školi, npr. obezbeđivanje muzičkih instrumenata i sl.). Dalje, strategijom je konstatovano da su, između ostalog, osnovne slabosti srednjeg obrazovanja i mali, nedovoljan obuhvat učenika, posebno u gimnazijama i značajno manji obuhvat učenika iz osetljivih kategorija i nerazvijen sistem podrške i obezbeđivanja uslova za njihovo školovanje. Zbog toga je obezbeđivanje većeg obuhvata učenika prioritetan zadatak u realizaciji misije srednjeg obrazovanja, kao i obezbeđivanje afirmativnih mera podrške specifičnim grupama učenika koji su sistemski izostavljeni iz ovog vida školovanja pri upisu u srednje obrazovanje (npr. romska deca i neke kategorije dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju).

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je Opština Raška diskriminisala N.R, učenika sa invaliditetom, u pogledu ostvarivanja prava na besplatan prevoz do škole.
3.11. Nesporno je da je N.R. učenik sa invaliditetom i da je opštini Raška podneo zahtev za besplatnu kartu za prevoz do škole. Takođe, nesporno je i da je prethodne dve godine N. imao obezbeđen besplatan prevoz. Analizom navoda iz izjašnjenja predsednika opštine Raška, utvrđeno je da N.R. nije dobio besplatnu kartu za prevoz jer nije ispunio uslove propisane pravilnikom, odnosno da pravilnikom nisu propisane posebne mere za učenike i učenice iz osetljivih društvenih grupa. Poverenica ukazuje da je obaveza Opština Raška da obezbedi prevoz za učenike sa invaliditetom propisana odredbama člana 159. stav 2. tačka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovom odredbom je propisano da se u budžutu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva, između ostalog, i za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. U skladu sa tim, učenicima i učenicama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pravo na besplatan prevoz do škole je zakonom zagarantovano pravo bez obzira na uslove koje postavlja jedinica lokalne samouprave za ostale učenike i ovo pravo se ne može uskratiti podzakonskim aktom, odnosno aktom lokalne samouprave.
3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava zabrinutost zbog odgovora predsednika oštine i samostalne stručne saradnice za obrazovanje i sportu u Opštinskoj upravi Raška da je podrška učenicima i učenicama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izostala jer „se ušlo u izborni proces pa opštinske komisije nisu zasedale”. Takođe, zabrinjavajuć je i stav predsednika opštine da ostvarivanje zakonskih prava dece u oblasti obrazovanja tretira kao „izlaženje u susret” učenicima kojima je potrebna podrška. Neophodno je naglasiti da je Republika Srbija na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija o pravima deteta i pravima osoba sa invaliditetom, kao i domaćim propisima, obavezna da deci, a posebno deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, omogući nesmetano ostvarivanje prava na obrazovanje. U tom smislu, odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je obaveza jedinice lokalne samouprave da deci i učenicima sa smetnjama u razvoju obezbedi prevoz od kuće do škole. Ostvarivanje ovog prava dece ne predstavlja „dobru volju” i „izlaženje u susret” lokalne samouprave, već njihovu obavezu i neostavrivanje ovog prava se ne može pravdati radnim neangažovanjem predstavnika lokalne vlasti.
3.13. U skladu sa navedenim, Povernica je mišljenja da je Opština Raška neopravdano uskratila N.R. pravo na besplatan prevoz do škole i na taj način izvršila diskriminaciju N.R. na osnovu invaliditeta.
3.14. Pored toga, napominjemo da korišćenje neprikladne terminologije takođe predstavlja vid diskriminacije osoba sa invaliditetom. Izraz „deca sa posebnim potrebama” je nekorektan jer deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nemaju posebne potrebe. Osobe sa invaliditetom imaju iste potrebe kao i većinska populacija (da idu u školu, da čitaju, da koriste gradski prevoz i dr.) samo je način zadovoljavanja tih potreba drugačiji. Zbog toga izraz „deca sa posebnim potrebama” treba zameniti izrazom „deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom”. Takođe, i izraz „invalid” je nekorektan jer celu osobu predstavlja iz ugla teškoće/invaliditeta koji ima, a ne kao kompletno ljudsko biće kome je invaliditet samo jedna od karakteristika.
3.15. Iako je normativni okvir u Republici Srbiji zadovoljavajući, osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života. Smetnje za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve društvene odnose počinju od sfere obrazovanja i zapošljavanja, što dodatno pogoršava njihov položaj usled izostanka efikasne podrške za samostalan život. Pristup objektima i uslugama je značajno otežan ili potpuno onemogućen, rizici od institucionalizacije su veliki, dok je njihova politička zastupljenost gotovo zanemarljiva. Za osobe sa invaliditetom često se vezuju negativno stavovi i predrasude koji su posledica nedovoljne informisanosti i neznanja. Pogotovo su izraženi negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kada je u pitanju njihovo uključivanje u redovno obrazovanje. Otpor inkluzivnom obrazovanju i dalje postoji, određene podrške neophodne za adekvatno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, kao što su prevoz dece do škola i angažovanje ličnih pratilaca, finansiraju iz sredstava lokalnih samouprava, što dovodi do velike regionalne neujednačenosti u pristupu ovim pravima i obrazovanju. Predrasude o mogućnostima dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i nedovoljno znanje o pravima osoba sa invaliditetom, imaju za posledicu netoleranciju, ignorisanje i socijalnu isključenosti, kao i sažaljenje, strah i potcenjivanje. Jedna od najčešćih predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste da su manje sposobna i da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju u redovnim školama. Pored toga, zbog nedovoljne informisanosti i neznanja, zagarantovana prava osoba sa invaliditetom se plasiraju kao dobročinstvo i sažaljenje društva. Ovome posebno doprinose i zaostali tragovi medicinskog modela invaliditeta, koji se još uvek prisutan u Srbiji. Najbolji način da se promene negativni stavovi o osobama sa invaliditetom i njihova puna socijalna inkluzija je povećanje kontakta sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uz informisanje i edukaciju šire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima. Uloga jedinica lokalne samouprave, a samim tim i njihova odgovornost, u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom i njihovom sveobuhvatnom uključivanju u zajednicu je od izuzetnog značaja.
3.16. S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Opština Raška, propuštajći da obezbedi prevoz do škole učeniku sa invaliditetom, otežala N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je izvršila akt diskriminacije na osnovu invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole učeniku sa invaliditetom, Opština Raška otežala je N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Opštini Raška, da:
5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kako bi omogućila N.R. i svim učenicima i učenicama sa smetnjama u razvoju nesmetano ostvarivanje prava na besplatan prevoz do škole;
5.2. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja posledica diskriminacije N.R. koje su nastale propuštanjem Opštine Raška da ovom učeniku u školskoj 2015/2016. godini obezbedi besplatan prevoz do škole;
5.3. Uputi pisano izvinjenje N.R. zbog diskriminacije izvršene propuštanjem da mu obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole u školskoj 2015/2016. godini, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom;
5.4. Ubuduće vodi računa da u okviru obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Opština Raška obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Opština Raška ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba M.R. protiv opštine Raška zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti