br. 07-00-584/2022-02 datum: 8.3.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije AA podnete protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla. U pritužbi je navedeno da je portal VV na svojoj Fejsbuk stranici objavio vest „Romi bez struje iz Niša: Bole nas komentari da smo privilegovani“, koja je izazvala veliki broj negativnih komentara, među kojima je posebno opasan komentar BB: „da je Hitler imao još samo jednu subotu spasio bi se svet njih…Ali biće i toga JJ“. Podnosilac pritužbe smatra da BB opravdava postupanje Hitlera tokom Drugog svetskog rata i da ovim komentarom poziva na nasilje prema Romima. U pritužbi je dalje navedeno da s obzirom da je komentar uklonjen, pritužba je podneta samo protiv BB a ne i protiv portala VV. Na zahtev za izjašnjenje na pritužbu, BB nije dostavila odgovor. Za analizu ovog predmeta bitno je pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv kog je pritužba podneta. U skladu sa ovim članom ako je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, lice se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. U toku postupka Poverenik je najpre konstatovao da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, s obzirom na to da je uz pritužbu dostavljen printskrin komentara BB. Polazeći od toga da se BB, iako je zahtev za izjašnjenje uredno primila, na njega nije izjasnila, Poverenik je razmatrao predmet na osnovu dokaza i činjenica koji su mu dostavljeni. U postupku je utvrđeno da je ispod objavljene vesti BB ostavila sporni komentar, javno aludirajući na potrebu istrebljenja pripadnika romske nacionalne manjine, te izrazila žaljenje što se navedeno nije desilo još tokom Drugog svetskog rata uz navođenje „Ali biće i toga JJ“. Ovakav vid javnog istupanja predstavlja ispoljavanje otvorene mržnje prema pripadnicima određene nacionalne manjine, ali je uznemirujući i za širu zajednicu posebno imajući u vidu antifašističku istoriju i veliko stradanje naših građana i građanki u Drugom svetskom ratu, kao i viševekovni suživot pripadnika različitih nacionalnih, kulturnih i etničkih zajednica. Ova izjava prevazilazi ponižavajuće i uvredljivo postupanje, i predstavlja govor mržnje jer se u izjavi ukazuje da „preživele“ pripadnike ovog naroda čeka sudbina njihovih sunarodnika za vreme Hitlerovog režima. Navedena izjava je neprihvatljiva u demokratskom društvu i predstavlja diskriminatorni akt kojem posebnu težinu daje činjenica da je izvršen putem društvenih mreža, čiji je sadržaj javno dostupan velikom broju ljudi. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da je BB povredila odredbe člana 11. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da uputi javno izvinjenje pripadnicama i pripadnicima romske nacionalne manjine, kao i da ubuduće ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je decembra 2022. godine pritužbu organizacije AA podnetu protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla.

• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je portal VV na svojoj Fejsbuk stranici objavio vest „Romi bez struje iz Niša: Bole nas komentari da smo privilegovani“;

– da je ova vest izazvala je veliki broj negativnih komentara, među kojima je posebno opasan komentar BB: „da je Hitler imao još samo jednu subotu spasio bi se svet njih…Ali biće i toga JJ“;

– da smatraju da BB opravdava postupanje Hitlera tokom Drugog svetskog rata i da ovim komentarom poziva na nasilje prema Romima. U prvoj rečenici jasno govori da Romi nisu dobrodošli i da joj je žao što Hitler nije ubio sve Rome, dok u drugoj rečenici očigledno ili poziva na nasilje prema Romima ili se preti da će se Romi istrebiti, što za cilj ima da se Romi osećaju nebezbedno u svoj državi Srbiji;

– da je ovo postupanje veoma opasno, s obzirom na to da je diskriminatoran komentar bio javno dostupan na Fejsbuk stranici VV, koja ima oko 200.000 pratilaca;

– da pritužbu ne podnose protiv VV, jer je komentar obrisan.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljen je odštampani snimak ekrana (print screen) navedene objave na Fejsbuk stranici.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje BB. Zahtev za izjašnjenje BB je primila 20. januara 2023. godine, ali Poverenik do okončanja ovog postupka odgovor imenovane nije dobio.

2. ČINjENIČNO STANjE

U toku postupka izvršen je uvid u dostavljene objave na Fejsbuku te je utvrđeno da je GG napisala sledeće: „Mene su danas na ulici napale tri romkinje, samo zbog toga što sam kulturno rekla da li jedna od njih može da se pomeri da prođem. Zainat su išle polako i raširile se u ionako uzanom prolazu. Tačno radi provokacije da bih im nešto rekla. Izgleda da ćemo uskoro morati da saginjemo glavu kada prolazimo, da ih time ne uvredimo i ne ugrozimo njihova prava. Koliko puta sam čula kako se potencira da su …“ Odgovor BB na ovaj komentar je sledeći: „da je Hitler imao još samo jednu subotu spasio bi se svet njih…Ali biće i toga JJ“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.

3.2. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5] Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[6], odredbom člana 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[7], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.5. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma“. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.6. Prema odredbama Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava,[8] a strane ugovornice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.[9]

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[10], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.8.S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je između ostalog zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom člana 11. propisana je zabrana izražavanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

3.9. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[11] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.10. Odredbom člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[12], propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme  podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li komentar BB „da je Hitler imao još samo jednu subotu spasio bi se svet njih…Ali biće i toga JJ“, objavljen na Fejsbuk stranici VV, predstavlja akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, odnosno pripadnost romskoj nacionalnoj manjini.

3.12. Poverenik najpre ukazuje da je navedeni komentar BB uklonjen, odnosno da se ne nalazi na zvaničnoj Fejsbuk stranici portala VV. Poverenik dalje ukazuje da je za analizu ovog predmeta bitno pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv kog je pritužba podneta. U skladu sa ovim članom ako je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, lice se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.

3.13. U toku postupka Poverenik je najpre konstatovao da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, imajući u vidu da je uz pritužbu dostavljen printskrin komentara BB. Stoga je Poverenik zatražio izjašnjenje BB, koja je propustila da odgovori na ovaj na zahtev. Polazeći od toga da se BB, iako je zahtev za izjašnjenje uredno primila, na njega nije izjasnila, Poverenik je razmatrao predmet na osnovu dokaza i činjenica koji su mu dostavljeni.

3.14. Za analizu ovog predmeta potrebno je imati u vidu da odredba člana 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok je stavom 2. ovog člana propisano da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće  postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije, dok je odredbama člana 11. propisana zabrana izražavanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

3.15. Kao što je poznato koncept govora mržnje suprostavlja se slobodi izražavanja ili misli, savesti ili veroispovesti, a ponekad i slobodi udruživanja jer se ne radi o apsolutnim pravima. Međutim, treba imati u vidu da sloboda govora nije i ne može biti opravdanje za govor mržnje. Mržnja prema određenim grupama može biti i motiv za izvršenje krivičnih dela. Iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti možemo konstatovati da reči i izrazi, koji se upotrebljavaju kod govora mržnje, imaju za cilj da izazovu strah kod pojedinaca ili grupe, da prema njima stvore netrpeljivost i mržnju, a neretko predstavljaju poziv na nasilje ili osvetu prema licima zbog nekog njihovog ličnog svojstva. Izvesno je da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

3.16. U postupku je utvrđeno da je ispod objavljene vesti BB ostavila sporni komentar, javno aludirajući na potrebu istrebljenja pripadnika romske nacionalne manjine, te izrazila žaljenje što se navedeno nije desilo još tokom Drugog svetskog rata, uz navođenje „Ali biće i toga JJ“. Ovakav vid javnog istupanja predstavlja ispoljavanje otvorene mržnje prema pripadnicima određene nacionalne manjine, ali je uznemirujući i za širu zajednicu posebno imajući u vidu antifašističku istoriju i veliko stradanje naših građana i građanki u Drugom svetskom ratu, kao i viševekovni suživot pripadnika različitih nacionalnih, kulturnih i etničkih zajednica. Navedena izjava je neprihvatljiva u demokratskom društvu i predstavlja diskriminatorni akt kojem posebnu težinu daje činjenica da je izvršen putem društvenih mreža, čiji je sadržaj javno dostupan velikom broju ljudi. Naime, komentar je ostavljen na portalu VV ispod vesti „Romi bez struje iz Niša: Bole nas komentari da smo privilegovani“.

3.17. Demokratsko društvo podrazumeva i slobodu iznošenja vrednosnog suda. Međutim, na taj način se ne može vređati određena populacija niti narušavati njen ugled ili dostojanstvo, niti se može pozivati na masovno istrebljenje. Jasno je da je ovakvom izjavom narušen ugled pripadnika romske nacionalne manjine i ugrožena njihova sigurnost. Ova izjava prevazilazi ponižavajuće i uvredljivo postupanje, i predstavlja govor mržnje jer se u izjavi ukazuje da „preživele“ pripadnike ovog naroda čeka sudbina njihovih sunarodnika za vreme Hitlerovog režima. Stoga, može se zaključiti da je opisanom objavom, BB prekršila član 11. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je eksplicitno zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Prema metodološki verifikovanim izveštajima i pokazateljima, većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji.^[13] Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti prema kojoj je nacionalna pripadnost i etničko poreklo u 2022. godini  bilo prvi osnov diskriminacije po broju podnetih pritužbi (ukupno 163 pritužbe). Najveći broj pritužbi, kao i prethodnih godina, podnet je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine (143), što čini 87,7% od svih pritužbi po ovom osnovu. U 2022. godini je usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine^[14] i Akcioni plan za period 2022–2024. godine za sprovođenje Strategije^[15]. U ovoj strategiji se, pored ostalog, u delu koji se odnosi na pregled i analizu postojećeg stanja, definišu tri horizontalne (sveprožimajuće) teme, i to: borba protiv ciganizma i diskriminacije, siromaštvo i socijalna isključenost i participacija. Strategija stavlja akcenat na pojačavanje socijalne uključenosti u svim oblastima i na svim nivoima u Republici Srbiji, posvećenost borbi protiv diskriminacije, uključujući ciganizam i povećano uključivanje Roma u obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu, kao i stanovanje. Ključna je borba protiv diskriminacije koja treba da bude međusektorski prioritet u svakoj oblasti, dopunjujući inkluzivni pristup, zajedno sa participacijom. Ovaj zajednički fokus treba da obezbedi da Romi i Romkinje imaju efikasan pristup ekonomiji i socijalnoj pravdi, kao i jednake mogućnosti u svim oblastima. Kako se vidi u ovoj strategiji, diskriminacija je prepoznata kao sveprožimajući razlog i ključna prepreka za unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne manjine, što pokazuje i praksa Poverenika.

3.19. O položaju pripadnika romske nacionalne manjine govore i brojni izveštaji i istraživanja, u kojima se ukazuje da se Romi suočavaju sa diskriminacijom, ali da izbegavaju da se obrate nadležnima plašeći se odmazde, prihvatajući diskriminaciju kao „uobičajen deo života”. Negativni stavovi i predrasude prema Romima se često ponavljaju, ispoljavajući se u različitim lokalnim sredinama, kroz grafite na zidovima i preko društvenih mreža.^[16]

4. MIŠLjENjE

Komentarom „da je Hitler imao još samo jednu subotu spasio bi se svet njih…Ali biće i toga JJ“, objavljenom na Fejsbuk stranici VV, BB povredila je odredbe člana 11. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB da:

5.1. Po prijemu preporuke, uputi javno izvinjenje pripadnicama i pripadnicima romske nacionalne manjine.

5.2. Ubuduće ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06)

[4] Član 46. stav 1. Ustava RS

[5] Član 46. stav 2. Ustava RS

[6] „Sl. list SCG“- Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 31/67

[8] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 1.

[9] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 3. stav 1.

[10] Zakon o zabrani diskriminacije, („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 24/21), član 2. stav 1. tačka 1.

[11] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“, br. 11/02, „Sl. list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US i 4718), član 3.

[12] „Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[13] Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Dostupno na:https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[14]„Sl. glasnik RS“, broj 23/22

[15]„Sl. glasnik RS“, broj 105/22

[16]Izgradnja poverenja u ravnopravnosti: unapređenje pristupa pravdi za Rome u Mađarskoj i Srbiji, Evropska grupa za prava manjina, 2022, dostupno na internet stranici: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/MRG_Rep_REILA_SB_Sept22_pdf.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

948-22 Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla u javnoj sferi