br. 011-00-26/2022-02 datum: 16.11.2022.godine
MINISTARSTVO PRAVDE
Maja Popović, ministarka
11000 BEOGRAD
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za izmenu i dopunu člana Krivičnog zakonika u pogledu propisivanja krivičnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja
Poštovana gospođo Popović,
Kao što Vam je poznato, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Tako je Poverenik u prethodnom periodu podneo više inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika a u cilju njegovog usklađivanja sa Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Kako Krivični zakonik još uvek nije izmenjen, pored već navedenih inicijativa, Ministarstvu pravde kao ovlašćenom predlagaču, upućujemo i inicijativu za izmenu ovog zakonika u Glavi 14. Krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja. Imajući u vidu da se sve ove inicijative pretežno odnose na mehanizme zaštite od rodno zasnovanog nasilja, mišljenja smo da je izmene najcelishodnije izvršiti istovremeno.
Poverenik ističe da je nesporna važnost pravovremenog sankcionisanja svih vidova i oblika nasilja, pa tako i rodno zasnovanog nasilja kao učestalog oblika nasilja uopšte. Razumevanju rodno zasnovano nasilja u našem društvu, između ostalog, u velikoj meri su doprinele izmene Krivičnog zakonika koje su pre dosta godina prepoznale porodično nasilje kao posebno krivično delo. Zahvaljujući ovim izmenama, porodično nasilje više nije bilo privatna stvar već društveni problem, nakon čega su usledile i druge izmene zakonodavstva: uvodene su mere zaštite od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, strože kazne za seksualne delikte, zabrana približavanja i komunikacije sa žrtvom, krivična dela proganjanja i polnog uznemiravanja, a usvojen je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i sl.
Na probleme rodno zasnovanog, vršnjačkog i svakog drugog nasilja, kao i na potrebu jačanja mehanizama zaštite žrtava nasilja, Poverenik više godina u kontinuitetu ukazuje, kako podnošenjem inicijativa tako i preporukma mera organima javne vlasti i drugim aktivnostima u skladu sa propisanom nadležnošću. Diskriminacija pre svega žena i devojčica na osnovu pola, neretko je uzrokovana čvrsto ukorenjenim, tradicionalnim, patrijahalnim stereotipima o rodnim ulogama u porodici i široj zajednici prema kojima je žena u „vlasništvu“ muškarca. Posledica ovakvih shvatanja su nejednaki odnosi moći, ali i društveno tolerisanje i prihvatanje nasilja kao normalnog ponašanja.
Imajući u vidu savremeni ubrzani razvoj nauke i tehnike, svedoci smo da se kao sredstvo za vršenje nasilja sve više koriste i digitalne tehnologije, tako da ovaj vid nasilja poprima šire razmere i nije ograničen samo na fizički prostor, jer se putem interneta i društvenih mreža širi i na onlajn sferu. Kreira se začarani krug nasilja iz kojeg se teško izlazi, ono ima široku publiku u digitalnoj zajednici koja može kontinuirano da prati sam proces zlostavljanja, a neretko čak u nasilju i uživa i učestvuje. Posledice ovakvog nasilja su dalekosežne i ukoliko se ne sankcioniše, žrtve mogu biti kontinuirano i dugoročno izložene učinjenom nasilju.
Primera radi, u tekstu objavljenom na internet prezentaciji Šer fondacije[2] pojašnjen je jedan od mogućih pojavnih oblika rodno zasnovanog nasilja posredstvom digitalnih tehnologija. U tekstu se, između ostalog, navodi: „Osvetnička pornografija je jedan od oblika onlajn nasilja nad ženama koji se ispoljava kroz objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja, bez saglasnosti osobe koja je snimana, u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene, ili čak i zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je to preživela. Čak i kada je osoba dala saglasnost da bude snimana, čak i ako je dala saglasnost za distribuciju, pa kasnije tu saglasnost povukla, osoba koja je snimala ili došla u posed, ili samo prosledila online, i dalje mora biti svesna da se takav materijal ne sme distribuirati bez izričite saglasnosti. To mogu biti video i fotografski snimci, kao i tekstualni materijali gde se do detalja opisuje seksualni život, čin i navike određene osobe, ili grupe osoba jer niti je seksualni čin izrazito monogaman čin, niti je način distribucije vezan za jednu platformu. Zbog toga se kao osobe koje mogu da budu targetirane, učinioci i sredstva izvršenja pojavljuje veliki broj individua, grupa, platformi i tehničkih instrumenata“. Drugi primer ovakvog oblika nasilja, jeste i događaj koji je uznemirio javnost u Srbiji početkom prošle godine, a koji se odnosi na Telegram grupu u kojoj su korisnici delili sadržaje osvetničke pornografije, odnosno intimne fotografije i snimke devojaka, dok je jedna od tih grupa brojala čak 36.000 ljudi[3].
Imajući u vidu ovakvu situaciju i potrebu davanja odgovora na ove nove oblike nasilja, Poverenik je zajedno sa UNFPA – agencijom Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, na lokalnom nivou pokrenuo kampanju „Tvoje telo je tvoje. I na netu i u stvarnom svetu“ koja je deo globalne kampanje „Bodyright“ sa ciljem podizanja svesti o rodno zasnovanom nasilju počinjenom posredstvom tehnologije i potrebi da se na ovo nasilje snažno odgovori. Nasilje posredstvom tehnologije je stvarno nasilje koje se javlja u mnogo različitih oblika. U globalnoj kampanji je ukazano da podaci pokazuju da je 85% žena sa pristupom internetu izjavilo da su svedočile nasilju na mreži a 38% da je nasilje lično iskusilo. Prema dostupnim podacima, Srbija ima veliki broj korisnika interneta, a koji je u stalnom porastu, posebno od početka pandemije Kovid 19. Republički zavod za statistiku ukazuje da 81,2% stanovništva svakodnevno koristi internet a 74,3% korisnika interneta ima društvene mreže, što ukazuje na važnost virtuelnog prostora.
Nesporno je da internet često može biti mesto mržnje i neprijateljstva. Najnovije istraživanje u Srbiji pokazalo je da se više od 78% anketiranih mladih devojaka ne oseća bezbedno u digitalnom prostoru iako provode najmanje tri sata dnevno na internetu. Takođe, više od 74% devojaka je izjavilo da nikada nisu bile deo bilo koje kampanje za podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju izazvanom tehnologijom. Ova informacija ukazuje na to da mladi u Srbiji nemaju dovoljno informacija o različitim oblicima nasilja nad devojčicama i ženama, ne mogu da komuniciraju o njima i ne znaju kako da se zaštite i kome da se obrate za pomoć ako su izložene ovakvoj vrsti nasilja.
Imajući u vidu nove oblike i vrste nasilja u digitalnom svetu, u okviru kampanje izrađen je i Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja počinjenog posredstvom tehnologije. U okviru ovog pojmovnika poseban deo posvećen je i oblicima rodno zasnovanog nasilja počinjenog posredstvom tehnologije. Tako je, pored sajber nasilja i rodno zasnovanog onlajn uznemiravanja, ugrožavanja privatnosti i bezbednosti posredstvom tehnologija, pojašnjeno i šta predstavlja seksualno nasilje u digitalnom okruženju. U ovoj publikaciji je navedeno sledeće: „Seksualno nasilje u digitalnom okruženju obuhvata različite oblike seksualnog zlostavljanja koje se sprovodi posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija i/ili se vrši u digitalnom okruženju. Ono uključuje zlostavljanje posredstvom vizuelnog sadržaja, bez obzira na to da li je vizuelni materijal stvaran ili se do njega došlo manipulacijom kompjuterskim programima – u drugom slučaju, govorimo o dipfejku. U zlostavljanje posredstvom vizuelnog sadržaja spadaju podsuknjavanje i perverznjačko fotografisanje; pornografija bez saglasnosti i seksualna iznuda; sintetički seksualni mediji, dipfejkovi i lažna (dipfejk) pornografija; seksting i zlostavljački seksting; sajber egzibicionizam, neželjena pornografija i dikpik fotografije/fotografije penisa. Seksualno nasilje u digitalnom okruženju se, nažalost, često preliva i preklapa sa seksualnim nasiljem u oflajn svetu, a kada se to desi, govorimo o grumovanju u onlajn prostoru, neželjenim seksualnim iskustvima uživo omogućenim tehnologijom, kao i o elektronski potpomognutoj trgovini ljudima. Seksualno nasilje u digitalnom okruženju može predstavljati i nastavak seksualnog nasilja u oflajn svetu – primer je praksa snimanja i/ili emitovanja seksualnih napada i silovanja.“
Imajući u vidu da su u pitanju oblici nasilja upotrebom savremenih tehnologija, Poverenik je izvršio i analizu uporedno pravnih propisa.
Kada govorimo o zakonodavnom okviru Evropske unije, podsećamo na Direktivu 2018/1808 o izmeni Direktive 2010/13/EU o koordinaciji određenih odredaba utvrđenih zakonima i drugim propisima u državama članicama o pružanju audiovizuelnih medijskih usluga[4] u skladu sa kojom su platforme za razmenu video sadržaja dužne, između ostalog, da preduzimaju „odgovarajuće mere u pogledu zaštite maloletnika od programa, video zapisa koje su generisali korisnici, i audiovizuelnih komercijalnih komunikacija kojima bi se moglo naštetiti njihovom fizičkom, psihičkom ili moralnom razvoju, kao i mere u pogledu zaštite šire javnosti od programa, video zapisa koje su generisali korisnici i audiovizuelnih komercijalnih komunikacija koje sadrže podstrek na nasilje ili mržnju protiv grupe lica ili člana neke grupe na osnovu bilo kog ličnog svojstva“[5]. Takođe, Direktiva 2011/93/EU o suzbijanju seksualnog zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja dece i dečije pornografije[6] svaku vrstu zlostavljanja i iskorišćavanja dece kvalifikuje kao teško kršenje ljudskih prava i predviđa veliki broj krivičnih dela zahtevajući stroge kazne, te nalaže državama da sa interneta uklanjaju takve sadržaje i blokiraju veb sajtove sa takvim sadržajem. I Evropski sud za ljudska prava je u više navrata u svojim odlukama naglasio da je rodno zasnovano i porodično nasilje jedno od najtežih formi diskriminacije, sa često najtežim posledicama.
Analizom uporedne prakse u regionu može se konstatovati da su pojedine zemlje već preduzele ili preduzimaju mere posebnog sankcionisanja zloupotrebe snimaka polno eksplicitnog sadržaja. Tako su, primera radi, u Republici Hrvatskoj, usvojene izmene i dopune krivičnog zakonodavstva[7] 2021. godine, kojima je kao posebno delo propisana zloupotreba snimaka polno eksplicitnog sadržaja. Takođe, najavljenim Nacrtom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Crne Gore predloženo je uvođenje posebnog krivičnog dela – zloupotrebe tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem[8].
Iako je Republika Srbija razvila širok normativni okvir u cilju prevencije i odgovora na različite oblike rodno zasnovanog nasilja, mnogi oblici ovog nasilja još uvek nisu prepoznati, niti formalno priznati zakonom.
Krivični zakonik u Republici Srbiji propisuje krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, odnosno definiše, između ostalih, krivična dela – neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143), neovlašćeno fotografisanje (član 144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (član 146). Međutim, iako su ova dela široko postavljena, ne prepoznaju u dovoljnoj meri specifičnosti i potrebu sankcionisanja sofisticiranih oblika rodno zasnovanog nasilja zloupotrebom snimaka polno eksplicitnog sadržaja, bez ili sa pristankom. S tim u vezi, Poverenik upućuje ovu inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika u Glavi 14. Krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja tako što bi se posebno sankcionisala zloupotreba pravih ili lažnih snimaka polno eksplicitnog sadržaja, i/ili osvetnička pornografija. Posebno je potrebno sankcionisati činjenje dostupnim ovog sadržaja trećem licu ili većem broju lica, kao i kada je sadržaj objavljen ili ustupljen upotrebom računara, sredstava informacionih ili komunikacionih tehnologija ili na drugi način.
Imajući u vidu navedeno, neophodno je izvršiti izmenu propisa kako bi se unapredili postojeći mehanizmi zaštite i sistemi podrške za odgovor na ovaj vid rodno zasnovanog nasilja.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.
[2] https://www.sharefoundation.info/sr/osvetnicka-pornografija-solidarnost-i-podrska-pa-tek-onda-regulacija/
[3] https://autonomija.info/reaguj-osvetnicka-pornografija-je-dokumentovano-nasilje-nad-zenama/
[4] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32018L1808
[5] Član 28b Direktive 2018/1080 EZ
[6] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32011L0093
[7] https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2021_07_84_1562.html
[8] https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/615107/osvetnicka-pornografija-bice-novo-krivicno-djelo
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
781-22 Inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika – zloupotreba snimaka 
