br. 07-00-564/2022-02 datum: 12. 3. 2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe AA protiv Predškolske ustanove BB zbog diskriminacije po osnovu pola i roda. U pritužbi je navedeno da je podnositelj pritužbe vaspitač po struci i da učestvuje na svakom konkursu koji raspiše PU BB za prijem određenog broja vaspitača u radni odnos. Dalje navodi da u radni odnos treba da budu primljeni nabolji kandidati, ali se u vrtiću godinama neguje stereotip da je posao vaspitača „ženski posao“ i zbog toga on kao muškarac nije primljen. Ističe da sve primljene kandidatkinje imaju završene osnovne studije, a on specijalističke. Dalje se navodi da u ovoj predškolskoj ustanovi nije zaposlen ni jadan vaspitač, odnosno da su zaposlene samo vaspitačice. U izjašnjenju predškolske ustanove navedeno je da je podnosilac pritužbe učesnik svih konkursa za prijem vaspitača na neodređeno vreme koje je PU BB objavljivala, da je Konkursna komisija po obavljenom razgovoru sa podnosiocem pritužbe, dala svoju ocenu – vrednovanje „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“, dok je ocene svih kandidatkinja koje su primljene u radni odnos „u većoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u većoj meri. U izjašnjenju je dalje navedeno da visoka prosečna ocena u toku studiranja, kandidata AA, što podnosilac pritužbe stalno potencira, nije dovoljna vrednost za izbor kandidata po konkursu i da pol nije kriterijum i vrednost koja daje bilo kakvu prednost u izboru kandidata. U dopuni izjašnjenja navedeno je da je ukupan broj zaposlenih u predškolskoj upravi od 1. februara 2023. godine 132, a struktura zaposlenih po polu je 123 žena i 9 muškaraca, ali da nijedan muškarac ne radi kao vaspitač. Analizom izjašnjenje i dopunu izjašnjenja nesporno je da je u PU BB ukupno zaposleno 132 lica i da je struktura zaposlenih po polu 123 žena i 9 muškaraca. Uvidom u izjašnjenje nesporno je da u PU BB na radnom mestu vaspitač nije zaposlen ni jedan muškarac i da te poslove obavljaju isključivo žene. Uzimajući u obzir da su svi kandidati koji su primljeni u radni odnos ispunili uslove iz konkursa br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine i da su im ocene „u većoj meri zadovoljava na stručna pitanja i da kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u većoj meri“, a da je podnosilac pritužbe dobio ocenu „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“, Poverenik je mišljenja da pol i rod nisu u uzročnoj vezi sa  činjenicom da nije primljen u radni odnos u PU BB na radno mesto vaspitač. Naime, pored obrazovanja, razmatrane su i druge činjenice, kao što su ocena nakon razgovora i radno iskustvo u struci/obrazovanju, i kandidati su vrednovani na osnovu svih tih kriterijuma. Navodi iz pritužbe da se u vrtiću godinama neguje stereotip da je posao vaspitača „ženski posao“, su osporeni činjenicom da je AA kao pripravnik – stažista po osnovu dva ugovora o stažiranju od maja 2017. do maja 2019. godine obavljao poslove vaspitača u PU BB. Iz dostavljenog Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti PU BB, u kojem se predviđena kao podsticajna mera „zapošljavanje većeg broja muškaraca“, može se zaključiti da se u narednom periodu u ovoj predškolskoj upravi s obzirom na manju zastupljenost muškog pola u strukturi zaposlenih predviđaju mere da se u periodu od 2023-2026 godine smanje rodni disbalans zaposlenih. Uzimajući u obzir navedeno Poverenik nije u konkretnom slučaju našao da su povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, imajući u vidu da u predškolskoj upravi nije zaposlen nijedan muškarac kao vaspitač, kao i da postoji veliki rodni disbalsns u struktori zaposlenih, Poverenik je koristeći  ovlašćenja iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije dao preporuku mera PU BB da prilikom budućeg zapošljavanja vodi računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova na taj način što će primeniti afirmativnu meru i kod jednako kvalifikovanih kandidata za zaposlenje prednost dati kandidatu koji pripada manje zastupljenom polu.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA protiv Predškolske ustanove BB, zbog diskriminacije na osnovu pola.

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe AA, između ostalog, navedeno je:

• da je podnositelj pritužbe vaspitač po struci, da je završio specijalističke studije (sedmi stepen stručne spreme) sa prosečnom ocenom 9,30;
• da je prvu diplomu vaspitača i stručni naziv (vaspitač predškolske dece) stekao godine i da od tada bezuspešno pokušava da dobije posao u svom gradu;
• da ima dve godine radnog iskustva, s obzirom da je kao pripravnik-stažista u PU BB radio bez novčane naknade;
• da u gradu postoji samo jedna predškolska ustanova, a to je BB sa preko 100 vaspitačica i nijednim muškarcem u radnom odnosu;
• da se prijavljuje na svaki konkurs PU BB za prijem određenog broja vaspitača u radni odnos;
• da nije primljen u radni odnos zato što je muškarac, jer se u vrtiću godinama neguje stereotip da je posao vaspitača „ženski posao“;
• da je u PU BB na poslednjem konkursu, za prijem šest vaspitača, primljeno šest žena;
• da je uvidom u dokumentaciju sa poslednjeg konkursa došao do saznanja da sve primljene kandidatkinje imaju završene samo osnovne studije (pet „strukovni vaspitač“ – šesti stepen, jedna „nastavnik predškolskog vaspitanja), sa prosečnim ocenama 9,46; 8,00; 8,00; 7,94; 7,84; 7,50 i da su već u radnom odnosu duže od 24 meseca.

1.3. Uz pritužbu, dostavljena su sledeća dokumenta: 1) Diploma AA, kojom se potvrđuje da je zvršio specijalističke stukovne studije sa prosečnom ocenom 9.30; 2) Rešenje o izboru kandidata od 7. oktobra 2022. godine; 3) Rešenje o odbijanju žalbe od 8. novembra 2022. godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje PU BB.

1.5. U izjašnjenju od 6. januara 2023. godine, između ostalog navedeno je:

• da je se prijem u radni odnos na neodređeno vreme reguliše članom 154. a na određeno vreme članom 155. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja[2].
• da je PU BB u 2022. godini izvršila prijem lica u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu dve saglasnosti Komisije Vlade;
• da je po zaključku Komisije Vlade iz marta 2022. godine u radni odnos primljeno četiri lica, od toga za radno mesto sa visokom stručnom spremom jedan muškarac, za radno mesto sa višom stručnom spremom dve žene i za radno mesto sa nižom stručnom spremom jedna žena. Za radno mesto sa višom stručnom spremom prispelo je 17 prijava (jedna prijava muškarca i 16 prijava žena);
• da je po zaključku Komisije Vlade iz juna 2022. godine primljeno sedam lica u radni odnos, od toga dve žene sa visokom stručnom spremom, četiri žene sa višom stručnom spremom i za radno mesto sa nižom stručnom spremom jedna žena. Za radno mesto sa višom stručnom spremom prispelo je 35 prijava (jedna prijava muškarca i 34 prijave žene);
• da se u PU BB razgovor sa kandidatima – intervju odvija kroz unapred određena pitanja kojom prilikom članovi komisije pojedinačno, a onda zajedno ocenjuju: opšte držanje i izgled, prijatnost, ubedljvost, emocionalnu stabilnost, razmišljanje pod stresom, i daju ocenu o kandidatu i to: nezadovoljava, u manjoj meri zadovoljava, u većoj meri zadovoljava, zadovoljava i u potpunosti zadovoljava;
• da je Konkursna komisija po obavljenom razgovoru sa podnosiocem pritužbe, dala svoju ocenu – vrednovanje „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“;
• da visoka prosečna ocena u toku studiranja, kandidata AA, što podnosilac pritužbe stalno potencira, nije dovoljna vrednost za izbor kandidata po konkursu;
• da je podnosilac pritužbe AA kao pripravnik – stažista obavljao poslove vaspitača u PU BB, po osnovu dva ugovora o stažiranju od maja 2017. do maja 2019. godine;
• da je podnosilac pritužbe AA učesnik svih konkursa za prijem vaspitača na neodređeno vreme koje je PU BB objavljivala;
• da je u PU BB ukupan broj zaposlenih 126, struktura zaposlenih po polu je: 118 žena i 8 muškaraca, ukupan broj vaspitača/čica je 77 i sve su ženskog pola;
• da Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti PU BB prepoznaje manju zastupljenost muškog pola u strukturi zaposlenih, kao rizik od povrede principa rodne ravnopravnosti i predviđa kao podsticajnu meru „zapošljavanja većeg broja muškaraca“ koja će se realizovati u periodu 2023-2026 godine.

U prilogu izjašnjenja, između ostalog, dostaljveni su ugovori o stažiranju AA u PU BB od 9. maja 2017. godine i 10. maja 2018. godine.

1.6. Nakon prijema izjašnjenja od 1. januara, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zatražio dopunu izjašnjenja, pa je PU BB  dostavila dopunu izjašnjenja od 13. februara 2023. godine.

1.7. U dopuni izjašnjenja, između ostalog navedeno je:

• je u PU AA ukupan broj zaposlenih od 1. februara 2023. godine 132, a struktura zaposlenih po polu je 123 žena i 9 muškaraca;
• da radna mesta na kojima su raspoređeni muškarci (9) su sledeća: 1) stručni saradnik za fizičko vaspitanje (nivo 7.1 NOKS-a) – 1 izvršilac; 2) službenik za bezbednost i zdravlje na radu (nivo 7.1 NOKS-a) – 1 izvršilac; 3) šef tehničke službe (nivo 6.1 NOKS-a) – 1 izvršilac; 4) referent za finansijsko-računovodstvene poslove (nivo 4.1 NOKS-a) – 1 izvršilac; 5) domar (nivo 3 i 4 NOKS-a) – 2 izvršioca; 6) magacioner – ekonom (nivo 3 NOKS-a) 1 izvršilac; 7) vozac (nivo 3 NOKS-a) 1 izvršilac; 8) servir (nivo 2 NOKS-a) 1 izvršilac.
• da je zapošljavanjem jednog muškarca od 1 februara 2023. godine (servir – nivo 2 NOKS-a) realizuje mera iz plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti PU BB.

U prilogu dopune izjašnjenja dostavljeno je sledeće: 1) Konkurs za prijem u radni odnos br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine; 2) Obrazložena lista svih kandidata po konkursu br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine; 3) Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti 2023-2026.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama je nesporno da se AA redovno prijavljivao na konkurse za prijem vaspitača na neodređeno vreme koje je PU BB objavljivala, uključujići i konkurs br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine, kao i da je završio specijalističke strukovne studije drugog stepena na studijskom programu Obrazovanje vaspitača – koordinatora za modelovanje integrisanog kurikuluma;

2.2. Uvidom izjašnjenje i dopunu izjašnjenja utvrđeno je da je u PU BB ukupan broj zaposlenih od 1. februara 2023. godine 132 i da je struktura zaposlenih po polu 123 žena i 9 muškaraca;

2.3. Uvidom u izjašnje od 1. januara 2023. godine utvrđeno je da poslove vaspitača u PU BB obavljaju isključivo žene, i to 77 vaspitačica;

2.4. Uvidom u obrazloženu listu svih kandidata po konkursu br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine utvrđeno je da je Konkursna komisija po obavljenom razgovoru sa podnosiocem pritužbe, dala svoju ocenu – vrednovanje „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“, dok je ocene svih kandidatkinja koje su primljene u radni odnos „u većoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u većoj meri.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljenih priloga, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3. • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
   • Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje) , propisano je da diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.
   • Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
   • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[4]. Članom 14. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Stavom 2. ovog člana propisano je da se posebne mere iz stava 1. primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano, dok je stavom 3. propisano da su poslodavci dužni da preduzmu odgovarajuće mere ako je to potrebno u konkretnom slučaju u cilju obezbeđivanja pristupa, razumno prilagođenog radnog mesta, učešća, stručnog usavršavanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena, muškaraca, osoba drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca. Nadalje je članom 16. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Stavom 2. ovog člana propisano je da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Stavom 3. istog člana propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Članom 20. stav 1. dalje je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je stavom 2. propisano da je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
   • Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima, političkog delovanja i javnih poslova, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, pristupa robi i uslugama[5].
   • Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da je diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Dalje članom 29. je propisano da je poslodavac i organ javne vlasti dužan da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti (stav 1). Poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti dužan je da, bez obzira na pol, rod i porodični status, licima koja traže zaposlenje obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa, drugog vida radnog angažovanja, odnosno obavljanja određenog posla, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti (stav 2).
   • Zabrana diskriminacije propisana je i čl. 18. i 19. Zakona o radu[6]. Ovim zakonom zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je PU BB diskriminisala AA po osnovu pola i roda, time što nije primljen u radni odnos.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pristupio analizi navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza. Poverenik je u toku postupka najveći fokus usmerio ka poslednjem konkursu br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 154. je između ostalog propisano da prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor (stav 1). Direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa. Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odštampanim prijavnim formularom dostavljaju ustanovi (stav 2). Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor. Komisija ima najmanje tri člana. Sekretar ustanove pruža stručnu podršku konkursnoj komisiji (stav 3). Komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. ovog zakona, u roku od osam dana od dana isteka roka za prijem prijava (stav 4). Kandidati iz stava 4. ovog člana u roku od osam dana upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka (stav 5). Konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od osam dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima (stav 6). Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog člana, sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i dostavlja je direktoru u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima (stav 7). Direktor ustanove donosi rešenje o izboru kandidata po konkursu u roku od osam dana od dostavljanja obrazložene liste iz stava 7. ovog člana (stav 8).
• Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, nesporno je da se AA prijavljivao na sve konkurse za prijem vaspitača na neodređeno vreme koje je PU BB objavljivala, uključujići i konkurs br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine. Takođe, nesporno je da je u PU BB ukupno zaposleno 132 lica i da je struktura zaposlenih po polu 123 žene i 9 muškaraca. Takođe, nesporno je da u PU BB na radnom mestu vaspitač nije zaposlen nijedan muškarac i da te poslove obavljaju isključivo žene i to 77 vaspitačica.
• Uvidom u konkurs br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine, utvrđeno je da su na radno mesto vaspitač mogli biti primljeni kandidati koji imaju stečeno odgovarajuće obrazovanje i to: stručna sprema / obrazovanje – vaspitač visoko obrazovanje, na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije, osnovne akademske studije ili specijalističke strukovne studije) studijama u trajanju od tri ili više obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

• Iz pritužbe i izjašnjenja može se zaključiti da su svi kandidati koji su primljeni u radni odnos ispunili uslov u smislu neophodnog obrazovanja. Naime, na konkursu broj br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine ukupno je prijavljeno 35 kandidata, od toga je jedna prijava od strane muškarca i 34 prijave od strane žena. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 4 kandadata su sa visokom stručnom spremom (tri žene i jedan muškarac-podnosilac pritužbe) i 31 kandidat sa višom stručnom spremom, koje su ženskog pola. U radni odnos su primljene dve kandidatkinje sa visokom stručnom spremom i četiri kandidatkinje sa višom stručnom spremom, iz čega se može zaključiti da u radni odnos pored AA nije primljena još jedna žena sa visokom stručnom spremom.

• Uvidom u obrazloženu listu svih kandidata po konkursu br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine utvrđeno je da je Konkursna komisija po obavljenom razgovoru sa podnosiocem pritužbe, dala svoju ocenu – vrednovanje „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“, dok je ocene svih kandidatkinja koje su primljene u radni odnos „u većoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u većoj meri“.

• Uzimajući u obzir da su svi kandidati koji su primljeni u radni odnos ispunili uslove iz konkursa br. 02-774/1 od 26. juna 2022. godine i da su im ocene „u većoj meri zadovoljava na stručna pitanja i da kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u većoj meri“, a da je podnosilac pritužbe, koji ima završene specijalističke strukovene studije, dobio ocenu „u manjoj meri zadovoljava na stručna pitanja, kvalitet obavljenog razgovora zadovoljava u manjoj meri“, Poverenik je mišljenja da pol i rod nisu u uzročno posledičnoj vezi sa činjenicom da AA nije primljen u radni odnos u PU BB na radno mesto vaspitač, jer je utvrđeno da su, pored obrazovanja, postojali kriterijumi kojima su se rukovodili prilikom odlučivanja, kao što je ocena nakon razgovora i radno iskustvo u struci/obrazovanju. S obzirom da nema uzročno posledične veze između navedenih ličnih svojstava i akta koji se smatra diskriminatornim, Poverenik je našao da u konkretnom slučaju nema povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije.
• Međutim, prilikom razmatranja navoda iz pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izvršio je uvid u podatke Republičkog zavoda za statistiku o strukturi zaposlenih u predškolskom vaspitanju i obrazovanju prema vrsti/nazivu posla i polu. U Republici Srbiji u 2022. godini ukupno je bilo 20.988 zaposlenih vaspitača (vaspitači, medicinske sestre vaspitači, defektolozi vaspitači) od toga je 20.685 žena i 303 muškaraca, što dovodi do zaključka da je svega 1,44% muškaraca na radnom mestu vaspitač u Republici Srbiji[7].

Osim što navedeni podaci potvrđuju da se rodna ravnopravnost tiče i muškaraca i žena, oni ukazuju i na potrebu za intenzivnijim i sveobuhvatnijim aktivnostima svih društvenih aktera u cilju suzbijanja diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.[8] Jedan od efikasnih načina za postizanje rodne ravnopravnosti jeste sprovođenje posebnih (afitrmativnih) mera.

• S tim u vezi Poverenik ukazuje da je članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Posebne mere (odnosno afirmativne mere) primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano. Stavom 3. ovog člana propisano da su poslodavci dužni da preduzmu odgovarajuće mere ako je to potrebno u konkretnom slučaju u cilju obezbeđivanja pristupa, razumno prilagođenog radnog mesta, učešća, stručnog usavršavanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena, muškaraca, osoba drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca.
• Na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti PU BB je izradila Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i dostavila Povereniku, u kojem se predviđena kao podsticajna mera „zapošljavanje većeg broja muškaraca“. Iz navedenog se može zaključiti da se u narednom periodu ovoj predškolskoj upravi s obzirom na manju zastupljenost muškog pola u strukturi zaposlenih predviđaju mere da se u periodu od 2023-2026 godine smanje rodni disbalans zaposlenih.
• Imajući u vidu sve navedeno Poverenik upućuje preporuku mera PU BB da prilikom budućeg zapošljavanja vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti polova, odnosno da u budućim konkursima naznači da će se primeniti afirmativna mera u slučaju postojanja jednako kvalifikovanih kandidata za zaposlenje, u pogledu davanja prednosti kandidatu koji je pripadnik manje zastupljenog (u ovom slučaju muškog) pola.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi AA, protiv PU BB  utvrđeno je da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje PU BB:

• Da prilikom budućeg zapošljavanja vodi računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova primenom afirmativne mere tako što će kod jednako kvalifikovanih kandidata za zaposlenje prednost dati kandidatu koji pripada manje zastupljenom polu.

Potrebno je da PU BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju, odnosno nameri sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020 i 129/2021)

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2. stav 2.

[5] Zakona o rodnoj ravnopravnosti  „Službeni glasnik RS“, br. 52/21, čl 1. stav 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[7] https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20221083.pdf

[8] dostupno na sajtu: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/rodna-ravnopravnost-i-ravnoteza-izmedju-poslovnog-i-privatnog-zivota/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

780-22 Pritužba protiv predškolske ustanove zbog diskriminacije po osnovu pola