767-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu invalididteta kao ličnog svojstva

23. Feb 2023.

br. 07-00-00545/2022-02 datum: 24.2.2023.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnelo protiv BB zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navedeno da osobe sa invaliditetom ne mogu da koriste usluge stomatološke i ginekološke službe, jer se navedene službe nalaze na spratu, u objektu u kom ne postoji lift ili platforma, čime su osobe sa invaliditetom onemogućene da koriste zdravstvene usluge. U izjašnjenju BB između ostalog je navedeno da je tačno da u BB ne postoji lift, ali da to nije razlog zbog koga bi nekome bilo uskraćeno pružanje zdravstvene zaštite, te da je svakoj osobi kojoj je potrebno pružiti uslugu stomatološke ili ginekološke službe, koje se nalaze na prvom spratu ustanove, omogućeno da od strane dva lica na stolici budu iznete do ordinacije, kako bi im bila pružena zdravstvena zaštita. U izjašnjenju je takođe navedeno da  nije poznato da bilo koji dom zdravlja u Srbiji ima ugrađen lift, a da to nije ni moguće učiniti iz tehničkih razloga u BB . U prilogu izjašnjenja nisu dostavljeni dokazi.  S tim u vezi nesporno je da objekat BB nije u potpunosti pristupačan osobama sa invaliditetom. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,  propisana je obaveza vlasnika, odnosno korisnika da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi kao i adaptaciju objekta u cilju pristupačnosti osobama sa invaliditetom bez obzira na stepen njihove invalidnosti, pri čemu je navedenim zakonom definisan pojam objekta u javnoj upotrebi gde se posebno izdvajaju objekti u oblasti zdravstva. Pozitivnim propisima Republike Srbije nesumnjivo je propisana dužnost obezbeđivanja pristupačnosti objekata i površinama u javnoj upotrebi, uključujući i zdravstvene ustanove, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup. U Opštem komentaru br. 2 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komiteta za prava osoba sa invaliditetom navedeno je da će zdravstvena i socijalna zaštita ostati nedostupna osobama sa invaliditetom ukoliko su zgrade u kojima se usluge zdravstvene i socijalne zaštite pružaju nepristupačne.  Polazeći od propisa koji su obavezujući u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti objekata u javnoj upotrebi osobama sa invaliditetom Poverenik je dao mišljenje da je BB , propuštanjem da obezbedi pristupačnost uslugama stomatološke i ginekološke službe, povredio odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbom člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. BB je preporučeno da obezbedi pristupačnost službama stomatologije i ginekologije osobama sa invaliditetom u skladu važećim propisima i standradima pristupačnosti, kao i da ubuduće vode računa da ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA protiv BB . U pritužbi je  između ostalog navedeno da:
  • osobe sa invaliditetom ne mogu da koriste usluge stomatološke i ginekološke službe, jer se navedene službe nalaze na spratu, u objektu u kom ne postoji lift ili platforma;
  • da su na navedeni način osobe sa invaliditetom onemogućene da koriste zdravstvene usluge.

1.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  BB.

1.3. U izjašnjenju zakonskog zastupnika BB, direktora VV navedeno je :

  • da u potpunosti osporavaju sve navode iz pritužbe;
  • da je tačno da u BB ne postoji lift, ali da to nije razlog zbog koga bi nekome bilo uskraćeno pružanje zdravstvene zaštite;
  • da je svakoj osobi kojoj je potrebno pružiti uslugu stomatološke službe koja se nalazi na prvom spratu ustanove, omogućeno od strane dva lica da na stolici budu iznete do ordinacije, a kako bi im bila pružena zdravstvena zaštita;
  • da nije poznato da bilo koji dom zdravlja u Srbiji ima ugrađen lift, a da to nije ni moguće učiniti iz tehničkih razloga u BB ;
  • da BB ima izgrađene platforme na ulazu u ustanovu, na koji način je omogućeno osobama sa invaliditetom da nesmetano pristupe u prostor Doma zdravlja, a nakon čega se alternativnim rešenjem, omogućava pristup ordinacijama i lekaru.

 

1.4.  Uz izjašnjenje zakonskog zastupnika BB nisu dostavljeni dokazi.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Uvidom u sajt BB utvrđeno je da se u okviru objekta nalazi služba stomatološke zaštite kao i služba ginekologije. Takođe je utvrđeno da se na sajtu nalaze i fotografije ulaza u dom zdravlja, pa je utvrđeno da na ulazu u objekat postoji rampa za osobe sa invaliditetom.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione propise.

 

 

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

  • Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[4], čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[5]. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; uzdržava se od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom[6].“
  • Ustav Republike Srbije[7], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom stav 2. propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Nadalje je odredbom člana 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8] odredbom člana 13. stav 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, stavom dva istog člana propisano je da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Stavom 3. propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično, a stavom 5. tačka 1. propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata 1. odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica, tačkom 2. pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica, kao i odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.

3.6. Zakonom o planiranju i izgradnji[9] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju  projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.7. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[10], odredbom člana 1. stav 1. propisano je da se ovim pravilnikom propisuju se bliže standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, dok je stavom 4. propisano da pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu. Odredbom člana 2. propisano je da su objekti za javno korišćenje, u smislu ovog pravilnika jesu: banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski i rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti. Nadalje je odredbom člana 10. stav 1. propisano da  za savladavanje visinskih razlika u stambenim i stambeno poslovnim zgradama i objektima za javno korišćenje, ako nije moguća primena stepenica i stepeništa ili rampi, primenjuju se podizne platforme, dok je odredbom stava 2. propisano da se za savladavanje visinskih razlika u stambenim objektima između spratova mogu izuzetno primenjivati posebni liftovi u obliku sedišta ili platforme, koji se kreću po šinama preko krakova stepeništa, tzv. “eskaliftovi”.

  • Strategijom za unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine[11] kao opšti cilj propisano je izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom u uživanju svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbeđivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima društvenog života, uključujući i život u zajednici. Pored opšteg cilja, kao jedan od posebnih ciljeva propisana je povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom koji će se između ostalog realizovati doslednim sprovođenjem propisa, uz pojačanje inspekcijskog nadzora, kontinuiranim radom, dugoročnom saradnjom i zajedničkim planiranjem i obezbeđivanjem fondova radi unapređivanja stanja u pogledu pristupačnosti javnih objekata, saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika, pristupačnosti informacija i komunikacija, kao i usluga namenjenih javnosti.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je BB diskriminisao osobe sa invaliditetom neobezbeđivanjem pristupačnog prilaza službama stomatološke zaštite i ginekologije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju odnosi se na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije osoba sa invaliditetom sa aspekta obezbeđivanja pristupa pojedninim delovima objekta u javnoj upotrebi, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  • U konkretnom slučaju među stranama u postupku nesporno je da se službe stomatološke i ginekološke zaštite nalaze na prvom spratu, kao i da objekat nema lift kojim je moguće stići do navedenih službi doma zdra Međutim, ono što je sporno među stranama jeste da li je na ovaj način onemogućeno osobama sa invaliditetom da dobiju ove usluge zdravstvene zaštite.

 

  • U tom smislu, Poverenik je izvršio analizu relevantnih propisa kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Takođe, Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Pod objektima u javnoj upotrebi, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama propisano da  za savladavanje visinskih razlika u stambenim i stambeno poslovnim zgradama i objektima za javno korišćenje, ako nije moguća primena stepenica i stepeništa ili rampi, primenjuju se podizne platforme, dok je odredbom stava 2. propisano da se za savladavanje visinskih razlika u stambenim objektima između spratova mogu izuzetno primenjivati posebni liftovi u obliku sedišta ili platforme, koji se kreću po šinama preko krakova stepeništa, tzv. “eskaliftovi”.

 

  • Pre svega, Poverenik konstatuje da BB, a u smislu navedenih zakonskih odredbi predstavlja zgradu u javnoj upotrebi, a s obzirom na to da se u njoj pružaju zdravstvene usluge, zbog čega je neophodno da ovaj objekat bude pristupačan svim licima.

 

  • Imajući u vidu da je među stranama nesporno da zgrada u kojoj se nalazi BB, kao i da se službe stomatološke i ginekološke zaštite nalaze na spratu, na koji osobe sa invaliditetom ne mogu da pristupe, Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja da je obezbeđen alternativni način pristupa ovim službama osobama sa invaliditetom. Naime, BB je u tu svrhu obezbedio dva lica koja će u stolici preneti osobu sa invaliditetom, a kako bi usluga mogla da joj bude pružena. U tom smislu, Poverenik ukazuje da nošenje osoba koje su korisnici/ce kolica predstavlja neprijatno iskustvo za osobe sa ovom vrstom invaliditeta. Dodirivanje pomagala za kretanje, uključujući i kolica, predstavlja povredu ličnog prostora osobe sa invaliditetom, ukoliko se čini bez njenog pristanka. Zbog toga nošenje osobe koja je korisnik/ca kolica kako bi savladala fizičku barijeru ne predstavlja adekvatnu alternativu za mere kojima se omogućava pristupačnost objekata. Poverenik nadalje ukazuje da prenošnje i nošenje osobe koja koristi kolica predstavlja i dodatan rizik od povređivanja, naročito u situacijama kada je potrebna dodatna potpora nekog dela tela. Nadalje, na ovaj način, vređa se i dostojanstvo osobe sa invaliditetom i kod nje se stvara osećaj nemoći.

 

  • Takođe, Poverenik je cenio i navode iz izjašnjenja da u zgradu BB nije moguće ugraditi lift iz tehničkih razloga. Međutim, da bi se mogli prihvatiti ovakvi navodi BB bilo je neophodno da budu dostavljeni dokazi iz kojih bi se to moglo sa sigurnošću utvrditi, što Dom zdravlja nije učinio. Pored toga, i da u konkretnom slučaju nije moguće ugraditi lift kojim bi se savladavale visinske razlike, treba imati u vidu da se za savladavanje visinskih prepreka ne moraju isključivo koristiti liftovi. Naime, u tu svrhu mogu se koristiti i druge tehničke opcije za savladavanje visinskih prepreka, koje su detaljno opisane i razrađene Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Tako u slučajevima kada nije moguća primena stepenica i stepeništa ili rampi, mogu se primeniti podizne platforme, dok se savladavanje visinskih razlika u stambenim objektima između spratova mogu izuzetno primenjivati posebni liftovi u obliku sedišta ili platforme, koji se kreću po šinama preko krakova stepeništa, tzv. “eskaliftovi”.

 

3.15. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da međunarodni ugovori, Ustav Republike Srbije i zakonski okvir u ovoj oblasti, nesumnjivo nameću dužnost nadležnim organima da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupa objektima i površinama u javnoj upotrebi, uključujući i zdravstvene ustanove, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe.

 

3.16. Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno i ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života, na ravnopravnoj osnovi. Socijalna inkluzija predstavlja odraz demokratičnosti i pravednosti jednog društva, pod kojom se podrazumeva stvaranje uslova i uklanjanje svih vrsta barijera kako bi se obezbedilo aktivno učešće i ostvarivanje svih ljudskih prava osobama iz društveno osetljivih grupa. S druge strane, neophodno je naglasiti da se nepristupačnošću javnih površina i objekata, osobe sa invaliditetom dovode u situaciju u kojoj im je onemogućeno ili veoma otežano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna svim drugim građanima i građankama. Budući da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad u objektima u javnoj upotrebi, u koje svakako spadaju i zdravstvene ustanove, Poverenik ističe da neobezbeđivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupačnosti može dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. „prekinutog lanca kretanja” i time ih onemogućiti da ravnopravno sa drugima ostvaruju prava i usluge iz zdravstvene zaštite.

 

3.17. Takođe, Poverenik podseća i da je u Opštem komentaru br.2 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom navedeno da će zdravstvena i socijalna zaštita ostati nedostupne osobama sa invaliditetom ukoliko su zgrade u kojima se usluge zdravstvene i socijalne zaštite pružaju nepristupačne.[12]

 

3.18. Takođe, Strategijom o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom koju je Republika Srbija donela za period od 2020. godine do 2024. godine kao jedan od posebnih ciljeva predviđena  je povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom koji će se između ostalog realizovati doslednim sprovođenjem propisa, uz pojačanje inspekcijskog nadzora, kontinuiranim radom, dugoročnom saradnjom i zajedničkim planiranjem i obezbeđivanjem fondova radi unapređivanja stanja u pogledu pristupačnosti javnih objekata, saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika, pristupačnosti informacija i komunikacija, kao i usluga namenjenih javnosti.

3.19. Poverenik konstatuje da je sa aspekta zabrane diskriminacije i obaveze omogućavanja osobama sa invaliditetom da koriste usluge zdravstvene zaštite pod jednakim uslovima kao i druga lica, BB, u obavezi da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta i usluga kako bi se osobama sa invaliditetom, omogućilo nesmetano kretanje i pristup zdravstenoj zaštiti.

 

  1. MIŠLjENjE

BB, propuštanjem da obezbedi pristupačnost uslugama stomatološke i ginekološke službe,  povredio je odredbe člana 6. 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbom člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB da:

  • Obezbedi pristupačnost službama stomatologije i genekologije osobama sa invaliditetom u skladu sa važećim propisima i standradima pristupačnosti.
  • Da ubuduće vode računa da ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 33.

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09

[5] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[6] član 4. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[7] „Službeni glasnik RS“, br 98/06 i 115/21

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06; član 13.

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21

[10] „ Službeni glasnik RS“ , broj 22/15

[11] „Službeni glasnik RS”, broj 44/20.

 

[12] Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Jedanaesto zasedanje 31 mart –11 april 2014, Opšti komentar br. 2 (2014) Član 9: Pristupačnost; sadržaj dostupan na http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/opsti_komentar_2_pristupacnost_cl_9.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon767-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu invalididteta kao ličnog svojstva Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top