br. 07-00-575/2021-02 datum: 22.2.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženja građana A.A., protiv osiguravajućeg društva B. B.., zbog diskriminacije lica na osnovu starosnog doba, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja. Udruženje građana A. A., obavestilo je Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“. Dobrovoljna ispitivačica diskriminacije telefonom je pozvala osiguranje B. B. kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, zaposlena službenica joj je navela da ne pružaju uslugu putnog osiguranja osobama koje su starije od 83 godine. U izjašnjenju osiguravajućeg društva je, između ostalog, navedeno  da prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu, procena stručnih službi osiguravajuće kompanije da populacija starija od 83 godine predstavlja visok rizik za koji ne postoji mogućnost određivanja odgovarajuće cene – premije osiguranja koja bi omogućila dugoročno poslovanje u ovoj vrsti osiguranja i pravovremeno ispunjenje preuzetih obveza za sve druge osiguranike. Da je ceneći rizike društvo procenilo da je za lica starija od 83 godine, rizik smrti izuzetno visok. Poverenik je istako da je nesporno je da je osiguranje B. B., kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je naveo da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 83 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od osiguranja B. B. u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama preko 83 godina života ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je doneo mišljenja da je  propisivanjem gornje starosne granice od 83 godine života kao uslov za pružanje usluge osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osiguranje B. B., povredilo je odredbe čl. 6, 17. st. 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja građana A. protiv osiguranja B. B., zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Udruženje građana A., obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“, kako bi neposredno proverili da li zaposleni u osiguravajućim agencijama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije;
• da je situaciono testiranje sprovedeno 3. avgusta 2021. godine, tako što je testerka, telefonom pozvala osiguranje B. telefonom, kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, tokom putovanja na letovanje koje planira u septembru mesecu, i tokom razgovora sa operaterkom naglasila je da je „starija osoba“;
• da je zaposlena operaterka pitala koliko ima godina, kada je odgovorila da ima 87 godina, dobila je odgovor da je starosna granica za putno osiguranje 83 godine, te da nemaju osiguranje za osobe starije od 83 godine;
• da je postavila pitanje zašto imaju starosno ograničenje za osiguranje, i da je dobila odgovor da o tome ne odlučuje operater već da su „to pravila osiguravajuće kuće“.;
• da je razgovor sa operaterkom obavila u prisustvu V. predsednice upravnog odbora udruženja građana A. A. i koordinatorke situacionog testiranja;
• da nije bilo potrebe za kontrolnim testiranjem s obzirom da je u telefonskom razgovoru jasno rečeno da su godine života razlog zbog kojeg ne može da se uplati osiguranje.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za osiguranje B. B.; 3) Obaveštenje o rezultatima situacionog testiranja za osiguranje B. B.; 4) Izveštaj testerke.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od G., predsednika Izvršnog odbora.
  • U izjašnjenju G., predsednika Izvršnog odbora navedeno je:
• da osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvo sa stanovišta osiguravajućeg društva predstavlja značajnu vrsta osiguranja, jer građanima treba da omogući pokriće troškova nastalih izvan Republike Srbije izazvanih iznenadnim oboljenjem, nesrećim slučajem ili smrću za vreme putovanja ili boravka u inostranstvu;
• da kao odgovorna kompanija pažljivo pristupaju upravljanju rizicima, pre svega kroz odgovorno preuzimanje rizika u osiguranju;
• da pod odgovornim preuzimanjem rizika u osiguranju smatraju utvrđivanje generalnih i posebnih pravila za svaku vrstu osiguranja, definisanih internim aktima i uslovima poslovanja;
• da na ovaj način društvo vodi računa o tome da za rizike koje preuzima u osiguranju, u dugoročnom periodu bude sposobno i da isplaćuje nastale štete. U suprotnom bi izneverilo poverenje svojih osiguranika jer nekontrolisanim preuzimanjem rizika i isplatama štete doveli bi u pitanje sposobnost da ispune svoje obaveze;
• da prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu, procena stručnih službi osiguravajuće kompanije da populacija starija od 83 godine predstavlja visok rizik za koji ne postoji mogućnost određivanja odgovarajuće cene – premije osiguranja, koja bi omogućila dugoročno poslovanje u ovoj vrsti osiguranja i pravovremeno ispunjenje preuzetih obveza za sve druge osiguranike;
• da je iz navedenog razloga uslovima osiguranja predviđeno da se mogu osigurati lica starija od 83 godine samo u izuzetnim slučajevima, kod produženja osiguranja za osobe koje tokom boravka u inostranstvu napune navedene godine;
• da ceneći rizike društvo je procenilo da je za lica starija od 83 godine, rizik smrti izuzetno visok;
• da Republički fond za zdravstvneo osiguranje za osobe starije od 75 godina ograničava broj osiguravajućeg pokrića tokom boravka u inostranstvo do 31 dana;
• da osiguranje lica tokom boravka u inostranstvu predstavlja isključivo dobrovoljno ugovorno osiguranje, polisa osiguranja lica za vreme puta i boravka u inostranstvo nije neophodan uslov za odlazak na putovanje;
• da odredbe Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu ne smatraju diskriminattornim, jer na taj način štite svoj portfelj osiguranja od realizacije štetnih događaja koje ne mogu da kvantifikuju;
• da je u pitanju ugovoreno osiguranje koje je dobrovoljno i nije preduslov za odlazak na putovanje i da postoji mogućnost da graćani stariji od 83 godine zaključe ovo osiguranje u drugim osiguravajućim kućama u skladu sa njihovom poslovnom politikom;
• da je vlada Velike Britanije Uredbom o starosnim izuzecima iz 2012. godine, propisala izuzetak od zabrane starosne diskriminacije u pružanju finansijskih usluga kada je neophodno dozvoliti da se godine i dalje koriste kao faktro u proceni rizika i da procena rizika po godinama starosti upućuje na relevantne informacije od značaja za samu procenu rizika;
• da je u Velikoj Britaniji organizacija „Pomoć starijima“ u studiji koju je sprovela ustanovila da više od 91% polisa putnog osiguranja nameće gornju starosnu granicu prilikom zaključivanja ugovora;
• da Zakon o osiguranju Slovačke u članu 521. stav 6. propisuje da su osiguravajuća društva u obavezi da sva zainteresovana lica i potencijalne osiguranike tretiraju jednako, međutim u postupku izrade selekcije, procene rizika i određivanja premija i uslova plaćanja naknade za osiguranike mogu se uzeti u obzir kriterijumi stručnjaka za osiguranje ili same lične karakteristike potencijalnog osiguranika i to: godine starosti, zdravstveno stanje, invaliditet…kao i sve druge okolnosti koje mogu razumno uticati na iznos pretpostavljenog rizika, uz izuzetak materinstva i trudnoće;
• da Zakon o zabrani diskriminacije Republike Hrvatke u članu 9. stav 2. tačka 6. propisuje izuzetak od primene propisa o zabrani diskriminacije u pogledu određivanja premija osiguranja, iznosa osiguranja kao i drugih uslova osiguranja u skladu sa relevantnim statističkim podacima i pravilima aktuarskih proračuna uz izuzetak trudnoće i materinstva;
• da Zakon o diskriminaciji Švedske u poglavlju 2. odeljak 12b, propisuje da se propisi u vezi zabrane diskriminacije po osnovu starosti ne primenjuju u odnosu na pružanje usluga osiguranja;
• da zakoni Litvanije i Poljske, takođe propisuju mogućnost nejednakog tretmana potencijalnih osiguranika po osnovu godina starosti ukoliko se takav tretman primenjuje zarad adekvatne i potpune procene rizika;
• da je Poljski poverenik po pritužbi iz 2012. godine, uputio pitanje Komori osiguravajućih društava Poljske za njihov stav u vezi starosne diskriminacije i da je dobio odgovor da se takva diferencijacija po osnovu starosti ne treba tretirati kao diskriminatorna već da održava proračun rizika.
• da važeći Zakon o zabrani diskriminacije različito postupanje na osnovu starosne dobi ne smatra diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem.
• da Poverenik na osnovu navedenog „uvaži stav“ da se ne radi u konkretnom slučaju o diskriminatornom postupanju osiguravajućeg društva već o postupanju motivisanim zaštitom portfelja osiguranja na osnovu procene rizika vezanog za starosnu dob korisnika.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 4. avgusta godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je testerka, testirala da li je korišćenje usluge putnog zdravstvenog osiguranja dostupno samo za osobe starije od 83 godine. Dana 3. avgusta 2021. godine, u 12:40 minuta telefonom je pozvala osiguranje B. B. telfonom, kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, tokom putovanja na letovanje koje planira u septembru mesecu, i tokom razgovora sa operaterkom naglasila je da je „starija osoba“. Zaposlena operaterka je pitala koliko ima godina, kada je odgovorila da ima 87 godina, dobila je odgovor da je starosna granica za putno osiguranje 83 godine, te da nemaju osiguranje za osobe starije od 83 godine. Istakla je da je postavila pitanje zašto imaju starosno ograničenje za osiguranje, i da je dobila odgovor da o tome ne odlučuje operater već da su „to pravila osiguravajuće kuće“. Testerka je razgovor sa operaterkom obavila u prisustvu predsednice upravnog odbora udruženja  V. V.,  koordinatorke situacionog testiranja.
• U izjavi testerke navedeno je:“ Dana 3. avgusta 2021. ogdine, sam pozvala“ osiguranje B. B. i obavestila sam službenicu te kuće o dužini boravka i interesovala se za cenu putnog osiguranja. Ista me je obavestila da prihvataju osiguranje i upitala me za godine starosti. Kada sam joj rekla da imam 87 godina, obavestila me je da njihova kuća osigurava osobe do 83 godine starosti“. Dalje navodi da je upitala službenicu da li može da joj preporuči neku drugu osiguravajuću kuću koja prihvata putno osiguranje za osobe preko 83 godine starosti i da je uputila na drugo osiguranje.
• U izjašnjenju osiguranje B. B. nije osporilo navode iz pritužbe da ne pružaju uslugu putnog osiguranja licima koja su starija od 83 godine, jer prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvo, procena stručnih službi osiguravajuće kompanije je da populacija starija od 83 godine predstavlja visok rizik za koji ne postoji mogućnost određivanja  odgovarajuće cene – premije osguranja koja bi omogućila dugoročno poslovanje u ovoj vrsti osiguranja i pravovremeno ispunjenje preduzetih obaveza za sve druge osiguranike. Ceneći rizike društvo je procenilo da je za lica starija od 83 godine rizik smrti izuzetno visok.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 23. st. 1.-3. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da je  zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra se diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su: 1) postavljanje posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje, uključujući i uslove u pogledu zarade i prestanka radnog odnosa, za omladinu, starije i lica koja imaju obavezu izdržavanja ili staranja, a sa ciljem podsticanja njihovog uključivanja na tržište rada ili obezbeđivanja njihove zaštite; 2) određivanje minimalnih uslova u pogledu starosnog doba, radnog iskustva ili godina službe za pristup zapošljavanju ili obezbeđivanju određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem; 3) određivanje najviše starosne granice za popunjavanje radnih mesta, koja se zasniva na zahtevima vezanim za dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje za određeno radno mesto ili na potrebi za razumnom dužinom radnog staža pre ispunjavanja uslova za ostvarenje prava na penziju.

• Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014)[5] Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporučio državama članicama mere u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt dat je na oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, zaštite od nasilja i zlostavljanja, socijalne zaštite i zapošljavanja, nege i uređenja pravnog sistema. Između ostalog, državama članicama je preporučeno da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba, kao i da starije osobe treba da dobiju odgovarajuće resurse koje im omogućavaju da imaju adekvatan životni standard i učestvuju u javnom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je osiguranje B., propisivanjem da uslugu putnog zdravstvenog osiguranja ne pruža osobama starijim od 83 godine povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije stavivši ova lica u neopravdano nepovoljniji položaj samo na osnovu njihovog starosnog doba, odnosno godina života.
• S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.
• Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u telefonskom razgovoru sa službenicom osiguranja B. B. u poslovnici na Novom Beogradu 3. avgusta 2021. godine, ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća u postojanje diskriminacije prilikom osiguranja lica za vreme puta i boravka u inostranstvu i to prema osobama starijim od 83 godine života, što je konstatovano u izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 4. avgusta 2021. godine. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba.
• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 4. avgusta 2021. godine, kao i izjave testerke, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je osiguranje V. V. pružilo dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.
• Poverenik najpre konstatuje da je osiguranje B.B. navelo da je prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu, opšteg akta društva, procena stručne službe da populacija starija od 83 godine predstavlja visok rizik. Poverenik je posebno analizirao navode izjašnjenja da se prema Zakonu o zabrani diskriminacije različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem. Naime, odredbama člana 23. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija na osnovu starosnog doba, dok je stavom 2. propisano pravo starijih na jednak pristup i zaštitu u korišćenju javnih usluga. Istim članom propisan je izuzetak kada se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom – ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su slučajevi postavljanja posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, pristup zapošljavanju ili obezbeđivanje određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem i za popunjavanje radnih mesta (stav 3.). Analizom ovog člana Zakona jasno je da je zakonodavac propisao da se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom u koliko je objektivno opravdano legitimnim ciljem i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, dok je kao posebno legitimne ciljeve zakonodavac nabrojao ciljeve utvrđene politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja i nabrojao tri posebna slučaja u oblasti rada i zapošljavanja. Osiguranje B. B. smatra da se propisivanje gornje starosne granice kao uslov za pružanje usluge putnog zdravstvenog osiguranja nije diskriminacija jer je motivisano isključivo procenom rizika.
• Zbog toga u konkretnom slučaju, zadatak Poverenika je da ceni da li je različito postupanje osiguravajućeg društva na osnovu starosnog doba razumno i objektivno opravdano legitimnim ciljem, kao i da li su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni. Nesporno je da osiguravajuća društva imaju legitimni cilj da u skladu sa Zakonom o osiguranju i Zakonom o obligacionim odnosima propisuju uslove ugovora o osiguranju i identifikuju, procenjuju i mere rizike kojima je osiguravajuće društvo izloženo u svom poslovanju, kao i da je potpuno legitimno, razumno i opravdano da osiguravajuće društvo teži da posluje u pravcu ostvarivanja profita i zaštite od rizika. Dalje je potrebno analizirati da li postavljanje gornje starosne granice kao uslova za pružanje usluge primeren i nužan načini ostvarivanja cilja.
• U izjašnjenju osiguravajućeg društva je između ostalog navedeno, da je procena stručnih službi osiguravajuće kompanije da populacija starija od 83 godine predstavlja visok rizik za koji ne postoji mogućnost određivanja odgovarajuće cene – premije osiguranja koja bi omogućila dugoročno poslovanje u ovoj vrsti osiguranja i pravovremeno ispunjenje preduzetih obaveza za sve druge osiguranike, zbog procene da je za lica starija od 83 godine rizik smrti izuzetno visok. Dalje je u izjašnjenju navedeno da se mogu osigurati lica starija od 83 godine samo u izuzetnim slučajevima – kod produženja osiguranja za osobe koje tokom boravka u inostranstvu napune navedene godine – a sve u skladu sa uslovima osiguranja. Poverenik konstatuje da procena rizika, kao i obaveza osiguravajućeg društva da dugoročno ispunjava svoje obaveze odgovornim preuzimanjem rizika, mogu uticati na uslove pod kojima će nekoj osobi biti ponuđeno zaključenje ugovora o osiguranju, ali nikako ne mogu biti faktor koji isključuje pružanje usluge osiguranja određenom krugu lica.
• Poverenik, nadalje, konstatuje da se u konkretnom slučaju radi o pružanju usluge koja se nudi neograničenom broju lica i koja je dizajnirana da zadovolji određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, ugovor o osiguranju lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu mora biti dostupan svim osobama, bez diskriminacije.
• Dakle evidentno je da ne postoji srazmera između preduzetih mera, da se osobama starijim od 83 godine, ne pruža usluga putnog zdravstvenog osiguranja zbog procene da je za ta lica rizik smrti izuzetno visok, i da bi ugrozio poslovanje osiguravajućeg društva, s obzrom da bi se cilj koji se želi postići mogao ostvariti i na drugi način koji ne bi u isključio mogućnost da osobe starije od 83 godine zaključe ugovor o osiguranju lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. Naime osiguravajućem društvu su na raspolaganju druge metode kojima može da se postigne balans između „poslovnog rizika“ i mogućnosti plasiranja usluge putnog zdravstvenog osiguranja osobama starijim od 83 godina života, kao što su: potvrda o zdravstvenom stanju klijenta, cenovni okvir, slučajevi koje pokriva putno zdravstven osiguranje i dr.
• Nesporno je da je osiguranje B. B., kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 83 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od osiguranja B. B. u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama starosnog doba preko 83 godine ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. S obzirom na navedeno, Poverenik je mišljenja da uskraćivanje pružanja usluge osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osobama starijim od 83 godine nije primeren i nužan načini ostvarivanja cilja osiguravajućeg društva (upravljanje rizicima, odgovorno poslovanje).
• Povodom navoda iz izjašnjenja da Republički fond za zdravstveno osiguranje ograničava mogućnost osiguranja lica starijih od 75 godina preko 31 dana, ukazujemo da pritužba nije podneta protiv ovog pravnog lica, te da navedeno nije bilo predmet analize Poverenika u konkretnom slučaju. Poslovna praksa ili politika drugih osiguravajućih društava ili ustanova ne može predstavljati osnov za oslobođenje osiguranja B. obaveze poštovanja antidiskriminacionih propisa, niti je od značaja za ocenu zakonitosti postupanja ovog osiguravajućeg društva kao pružaoca javnih usluga. Međutim može se konstatovati da Fond pruža uslugu osiguranja starijim licima na kraći vremenski period, dok prema uslovima poslovanja osiguranja B. B., određena kategorija starijih lica ne može da se osigura ni pod kakvim uslovima.
• Povodom navoda iz izjašnjenja da je za ovu oblast u drugim pravnim sistemima propisan izuzetak od zabrane starosne diskriminacije u pružanju finansijskih usluga, Poverenik pre svega ukazuje da se na teritoriji Republike Srbije primenjuje domaće zakonodavstvo i da norme zakona drugih država nisu obavezujuće na teritoriji Republike Srbije. Takođe, Poverenik ukazuje da je u navedenim odredbama inostranih zakona za razliku od Zakona o zabrani diskriminacije Republike Srbije navedeno da je „starost relevantan faktor“ u proceni rizika i da se u „postupku izrade selekcije, procene rizika, određivanja premija i uslova plaćanja naknade za osiguranje mogu uzeti u obzir„ i/ili lične karakteristike potencijalnog osiguranika (uključujući i godine života), ali ne i da se u potpunosti uskraćuje pružanje usluge postavljanjem gornje starosne granice.
• Međutim u tom kontekstu Poverenik navodi da je Republika Srbija u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji, koji se između ostalog sastoji u harmonizciji zakonodavstva Republike Srbije sa komuniranim pravom Evropske Unije, i da je Direktivom EU br. 2016/97[6] Evropskog Parlamenta koja se odnosi na osiguravajuća društva i sektor osiguranja, između ostalog navedeno da je Direktiva doneta kako bi „Potrošači/klijenti imali isti nivo zaštite uprkos razlikama između kanala distribucije. Kako bi se garantovala primena istog nivoa zaštite i da potrošači mogu imati koristi od uporedivih standarda, posebno u oblasti pružanja isluga i informacija koje se odnose na sektor osiguranja“. U direktivi je istaknuto takođe „da su trenutne finansijske turbulencije naglasile važnost obezbeđivanja efikasne zaštite potrošača u svim finansijskim sektorima. Stoga je potrebno ojačati poverenje klijenata i učiniti regulatorni tretman distribucije proizvoda osiguranja ujednačenijim kako bi se obezbedio adekvatan nivo zaštite svih korisnika usluge osiguranja širom Unije bez diskriminacije“(tačke 6. i 10. preambule dirketive). Ova Direktiva neće uticati na ovlašćenje država članica da preduzimaju odgovarajuće i nediskriminatorske mere povodom nepravilnosti u radu pružalaca usluge osiguranja na njenoj teritoriji koje su u suprotnosti sa domaćim zakonskim odredbama, u meri u kojoj je to neophodno (član 9. stav 1).

Takođe u tom kontekstu, svedoči i primer iz prakse nadležnog organa za zaštitu od diskriminacije Rumunije[7] iz 2020. godine gde je jednoglasno utvrđeno „da nametanje maksimalne starosne granice pri sklapanju ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju predstavlja diskriminaciju prema Rumunskom zakonodavstvu. Savet je zaključio da takva praksa, koja preovlađuje u sektoru osiguranja, predstavlja akt diskriminacije na osnovu godina starosti, jer predstavlja akt isključenja/odbijanja pristupa javnim zdravstvenim uslugama, za pojedine kategorije građana. Članovi Saveta su jednoglasno usvojili odluku i obavezali osiguravajuće kuće da izmene uslove poslovanja koji se odnose na godine starosti prilikom sklapanje ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju“.

• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da jE osiguranje B. ., propisivanjem gornje starosne granice od 83 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem gornje starosne granice od 83 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osiguranje B. B. iz Beograda, prekršilo je odredbe čl. 6, 17. stav 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje osiguranju B. B. da uskladi Uslove za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu sa antidiskriminacionim propisima, tako što će propisati mogućnost osiguravanja i lica preko navršenih 83 godina života.

Potrebno je da osiguranje B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko  osiguranje B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22/09 i 52/21

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Preporuka SM/Rec(2014)2  usvojena na 1192. sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 19. februara 2014. godine

[6] Dirktiva EU br.2016/97. dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[7] Odluka Rumunskog saveta za borbu protiv diskriminacije iz 2020. godine, dostupno na: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

741-21 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva starosno doba