730-21 Mišljenje povodom pritužbe AA protiv poslodavca, zbog diskriminacije po osnovu bračnog i porodičnog statusa

br. 07-00-564/2021-02 datum: 12.1.2022.

                                            

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz podnela protiv poslodavca – privrednog društva BB iz …, zbog diskriminacije po osnovu bračnog i porodičnog statusa i po osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je između ostalog navedeno da je podnositeljka pritužbe sa poslodavcem zaključila ugovor o radu na određeno vreme 5.9.2021. godine, do 5.10.2021. godine, da je zbog bolesti deteta morala da otvori bolovanje 16.9.2021. godine. Dalje je navedeno da je podnositeljka pritužbe 17.9.2021. godine obaveštena od poslodavca da je njen radni odnos otkazan, te da smatra da je poslodavac diskriminisao zbog činjenice da je bila primorana da otvori bolovanje zbog nege bolesnog deteta. U izjašnjenju poslodavca na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je kod poslodavca došlo do smanjenja obima posla, u prvoj polovini 2021. godine, kao i da su dve od tri zaposlene radnice u prodajnom objektu u Užicu nagovestile odlazak na porodiljsko odsustvo, a poslovođa odlazak kod drugog poslodavca i da je zbog toga poslodavac objavio konkurs za posao na mestima prodavca i poslovođe prodavnice u Užicu, u junu 2021. godine. Poslodavac dalje navodi da  nije bio u mogućnosti da organizuje razgovor sa kandidatima, zbog perioda korišćenja godišnjih odmora, te je radno angažovao podnositeljku pritužbe, ugovorom o radu na određeno vreme, na period od 30 dana, koji je produžen iz razloga što „nije bilo moguće obaviti razgovor sa kandidatima narednih mesec dana“. U izjašnjenju je navedeno da podnositeljka pritužbe, nije htela da izvršava radne naloge menadžera, pa je zbog toga sa podnositeljkom pritužbe raskinut ugovor o radu. Nakon sprovedenog postupka, utvrđeno je da je, prema posebnom pravilu o preraspodeli tereta dokazivanja, propisanom u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, dok sa druge strane, poslodavac u konkretnom slučaju nije ponudio adekvatne dokaze, koji bi potkrepili njegove navode  da podnositeljki pritužbe nije otkazao ugovor o radu zbog činjenice da je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje zbog nege bolesnog deteta. Drugim rečima, poslodavac nije dokazao da su u konkretnom slučaju postojali objektivni razlozi za otkazivanje ugovora u radu koji nisu u uzročnoj vezi sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje radi nege bolesnog deteta. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da je poslodavac, povredio odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, i preporučio poslodavcu da otkloni povrede prava koje su nastupile kao posledica diskriminatornog otkaza ugovora o radu na određeno vreme, da upozna zaposlene sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i da ubuduće, svojim postupanjem prema zaposlenima, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz …. Pritužbu je podnela protiv svog poslodavca, privrednog društva BB (u daljem tekstu: poslodavac), zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja i bračnog i porodičnog statusa.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je podnositeljka pritužbe majka dvoje mal. dece, da je studentkinja, kao i da je sa poslodavcem zaključila ugovor o radu na određeno vreme 5.9.2021. godine, do 5.10.2021. godine;

–  da joj je sin dobio male boginje, zbog čega sa detetom otišla kod lekara 11.9.2021. godine;

–  da je lekar potvrdio oboljenje kod deteta i prepisao odgovarajući medicinski tretman, kao i da je podnositeljka pritužbe morala da otvori bolovanje 16.9.2021. godine;

–  da je 17.9.2021. godine primila pismeno obaveštenje od poslodavca da je njen radni odnos prekinut, odnosno otkazan;

– da zbog navedenih okolnosti i svega iznetog smatra da je poslodavac diskriminisao zbog njenog „porodičnog stanja“, odnosno zbog činjenice da je bila primorana da otvori bolovanje zbog nege bolesnog deteta.

  • Uz pritužbu dostavljeni su, između ostalog, sledeći dokazi: 1) Kopija ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog 5.9.2021. godine, između poslodavca i podnositeljke pritužbe; 2) Kopija Rešenja o otkazu ugovora o radu od 16.9.2021. godine; 3) Kopija izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad od 27.9.2021. godine; 4) Kopija ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog 7.8.2021. godine, između poslodavca i podnositeljke pritužbe.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od VV, direktorke kod poslodavca.
  • U izjašnjenju direktorke, između ostalog navedeno je:

– da poslodavac svoju delatnost obavlja prodajom obuće u maloprodajnim objektima širom zemlje, među kojima je i maloprodajni objekat – prodavnica u Užicu;

– da je u više prodavnica, tokom prve polovine 2021. godine uočeno da je došlo do znatnog pada prodaje, što je bio i slučaj sa maloprodajnim objektom u Užicu, kao i da su dve od tri zaposlene radnice u tom objektu nagovestile odlazak na porodiljsko bolovanje, a poslovođa odlazak kod drugog poslodavca;

– da je poslodavac zbog navedenih okolnosti objavio oglas za prijem radnika na radnim mestima prodavca i poslovođe prodavnice u Užicu, sa vremenom za prijavu na oglas od 16.6.2021. godine, do 1.7.2021. godine.

– da poslodavac, nakon isteka oglasa za posao, nije bio u mogućnosti da organizuje razgovor sa potencijalnim kandidatima za zaposlenje, zbog početka perioda korišćenja godišnjih odmora, zbog čega je, kao zamenu za vreme sprečenosti za rad zbog porodiljskog odsustva, na preporuku tadašnjeg poslovođe, radno angažovao podnositeljku pritužbe od 9.8.2021. godine, ugovorom o radu na određeno vreme, na period od 30 dana, a kako bi poslodavac sagledao da li će „angažovanje i rad“ podnositeljke pritužbe biti adekvatna zamena koleginici na porodiljskom odsustvu.

– da je poslodavac sa podnositeljkom pritužbe produžio trajanje ugovora o radu, odnosno zaključio novi ugovor o radu na određeno vreme do 5.10.2021. godine, iz razloga što „tada nije bilo moguće obaviti razgovor sa kandidatima narednih mesec dana“ koji su se prijavili na konkursu za posao 16.6.2021. godine.

– da je regionalni menadžer, radi uređenja prodavnice i obavljanja razgovora sa potencijalnim kandidatima za posao, na osnovu prijava po oglasu od 16.6.2021. godine, upućen na službeni put u Užice od 12.9.2021. godine do 27.9.2021. godine.

– da je podnositeljka pritužbe, odmah nakon dolaska regionalnog menadžera u prodavnicu „reagovala komentarima šta on ima da dolazi tu, znam ja da radim svoj posao i sl.“, nakon čega je „briznula u plač, kao i da nije želela da sasluša obrazloženje dolaska regionalnog menadžera.

– da je, dva dana nakon spornog događaja, u prodavnicu došao suprug podnositeljke pritužbe i tražio da razgovara sa regionalnim menadžerom „da bi video zbog čega njegova žena plače“.

– da o ovim nemilim događajima može da posvedoči radnica koja takođe radi u maloprodajnom objektu u Užicu;

– da do 16.9.2021. godine podnositeljka pritužbe nije želela da izvršava radne naloge regionalnog menadžera, „stalno negodujući zbog njegovog dolaska“, kao i da je telefonskim putem tražila objašnjenje od koordinatora maloprodaje iz Kraljeva, zbog čega je regionalni menadžer došao u Užice „da on u prodavnici ne treba, da oni odlično funkcionišu i dr.“.

– da je zbog svega navedenog, a naročito zbog neispunjavanja radnih obaveza, na predlog regionalnog menadžera i uz saglasnost Koordinatora odlučeno da se sa podnositeljkom pritužbe raskine ugovor o radu, koji je upućen Post ekspresom 18.9.2021. godine.

– da je podnositelja pritužbe dostavila obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad 16.9.2021. godine, zbog nege deteta starosti preko 3 godine, i to nakon donošenja odluke o prestanku radnog odnosa, a koja je doneta 15.9.2021. godine.

– da je poslodavac dana 15.9.2021. godine, obavio razgovor sa kandidatima za zaposlenje, koji su se prijavili na oglas od 16.6.2021. godine, kao i da je na osnovu toga sa kandidatima zaključen ugovor o radu na određeno vreme uz obavljanje probnog rada, a na osnovu čega je primljena radnica koja je zasnovala radni odnos od 16.9.2021. godine, a obavlja poslove poslovođe u Užicu od 31.10.2021. godine.

– da je 16.9.2021. godine, poslodavac ponovo objavio oglas za prijem u radni odnos u prodavnici u Užicu, kao i da su nakon isteka oglasa odmah pozvani kandidati na razgovor, nakon čega je još jedna radnica primljena u radni odnos na određeno vreme od 27.9.2021. godine.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u kopiju ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog 7.8.2021. godine, između poslodavca i podnositeljke pritužbe, utvrđeno je da je poslodavac sa podnositeljkom pritužbe zasnovao radni odnos na određeno vreme iz razloga povećanog obima posla, a najkasnije do 5.9.2021. godine, kao i da ovaj ugovor o radu može biti raskinut pre kranjeg roka na koji je zasnovan, ukoliko činjenica povećanog obima posla prestane da postoji, kao ključni razlog zaključenja ovog ugovora.
  • Uvidom u kopiju ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog 5.9.2021. godine, između poslodavca i podnositeljke pritužbe, utvrđeno je da je poslodavac, odmah nakon isteka prethodno zaključenog ugovora o radu, zaključio novi ugovor o radu sa podnositeljkom pritužbe, na određeno vreme, takođe iz razloga povećanog obima posla, a najkasnije do 5.10.2021. godine, uz ponovno ugovaranje mogućnosti jednostranog raskida ugovora ukoliko pre navedenog isteka roka, prestane postojanje činjenice povećanog obima posla, kao odlučujućeg razloga zaključenja ugovora o radu.
  • Uvidom u kopiju Rešenja poslodavca, utvrđeno je da je poslodavac „otkazao ugovor o radu“ podnositeljki pritužbe, dana 16.9.2021. godine, pod obrazloženjem da je došlo do smanjenja obima posla, odnosno do prestanka postojanja činjenice povećanog obima posla, kao odlučujućeg razloga prethodnog zasnivanja radnog odnosa sa podnositeljkom pritužbe.
  • Uvidom u kopiju izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe odsustvovala sa rada zbog bolesti deteta, u periodu od 16.9.2021. godine do 29.9.2021. godine.
  • Uvidom u printskrin objavljenog oglasa za posao, koji poslodavac dostavio uz izjašnjenje, utvrđeno je da je oglas za prijem u radni odnos prodavca/prodavačice za maloprodajni objekat u Užicu objavljen na sajtu 16.6.2021. godine.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je članom 16. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
  • Članom 18. stav 1. Zakona o radu[3] propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Članom 37. stav 1. ovog zakona propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Članom 175. stav 1. Zakona o radu, između ostalog, propisano je da, kao razlozi za prestanak radnog odnosa mogu biti i istek roka na koji je ugovor o radu zasnovan, kao i otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog. Odredbama člana 179. Zakona o radu propisani su razlozi, zbog čijeg nastupanja poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, a među kojima se nalaze i razlozi koji se odnose na nepoštovanje radne discipline zaposlenog, između ostalog i ako zaposleni neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (član 179. stav 3. tačka 1.). Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama članova 180,180a i 181. ovog zakona detaljno je uređen način postupka poslodavca u slučaju postojanja opravdanog razloga za davanje otkaza zaposlenom, dok je članom 182. stav 1. propisano da poslodavac, ukoliko je otkazao ugovor o radu zaposlenom zbog smanjenja obima posla, ne sme na istim poslovima zapošljavati druga lica u periodu od 6 meseci od trenutka davanja otkaza. Na kraju, članom 183. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da se, između ostalog, opravdanim razlogom za otkaz uovora o radu od strane poslodavca ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti zaposlenog.
  • Analiza navoda pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, dopuna izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
  • Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, potrebno je utvrditi da li je poslodavac svojim postupanjem, odnosno otkazom ugovora o radu, diksriminisao podnositeljku pritužbe po osnovu zdravstvenog stanja člana porodice (maloletnog deteta), kao i po osnovu njenog bračnog i porodičnog statusa.
  • Pre upuštanja u analizu, neophodno je istaći da je za postupanje u konkretnom predmetu važna primena pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta.
  • Podnositeljka pritužbe je učinila verovatnim akt diskriminacije, tako što je uz pritužbu dostavila kopije dva uzastopno zaključena ugovora o radu na određeno vreme, oba zaključena zbog povećanog obima posla, kao i kopiju rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu na dan kad je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje radi nege bolesnog deteta, i dostavila obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu. Stoga, teret dokazivanja da u navedenim situacijama nije povređeno načelo jednakosti leži na poslodavcu.
  • S tim u vezi, poslodavac je u svom izjašnjenju naveo da je došlo do znatnog pada prodaje u brojnim maloprodajnim objektima, među kojima je i maloprodajni objekat u Užicu, gde je podnositeljka pritužbe obavljala posao, što je bio razlog za otkaz ugovora o radu, ali i zbog neizvršavanja radnih naloga, pa joj je ugovor otkazan dan pre nego što je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije mogao uvažiti izjašnjenje poslodavca u delu koji se odnosi na razloge otkazivanja ugovora o radu, zbog što su takvi navodi kontradiktorni i nisu potkrepljeni dokazima.
  • Najpre, nejasno je na koji način je došlo do „znatnog smanjenja obima prodaje“, imajući u vidu da je poslodavac radno angažovao podnositeljku pritužbe dva puta na određeno vreme, upravo uz navođenje činjenice „povećanog obima posla“ u oba ugovora o radu koji su sa podnositeljkom pritužbe zaključeni. Takođe, navodi poslodavca, u vezi sa time da je podnositeljku pritužbe angažovao i iz razloga što poslodavac nije mogao sprovesti razgovore sa kandidatima sa prethodno raspisanog konkursa 16.6.2021. godine, ukazuju upravo da je postojala potreba za radnim angažovanjem novih lica. Zbog toga, dodatnu nejasnoću proizvodi i činjenica da je poslodavac u rešenju o otkazu ugovora o radu sa podnositeljkom pritužbe naveo da se ugovor otkazuje zbog smanjenog obima posla, a da je nakon toga, prema navodima iz izjašnjenja, odmah angažovao drugu radnicu, a nakon toga čak organizovao još jedan konkurs, angažujući još jednu radnicu, kako je precizno navedeno u izjašnjenju.
  • Sa druge strane, navodi da je podnositeljka pritužbe angažovana radi zamene radnice koja je nagovestila poslodavcu porodiljsko odsustvo „uz probni rad“, takođe nisu u skladu sa pisanim dokazima, iz razloga što je podnositeljka pritužbe dostavila kopije ugovora u radu gde je decidno naveden razlog zbog kojeg je radno angažovna, a to je „povećan obim posla“. Da je poslodavac imao nameru da radno angažuje lice radi zamene odsutnog zaposlenog uz probni rad, svakako je mogao zaključiti ugovor o radu na određeno vreme, uz probni rad, koji se može koristiti i prilikom zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme.
  • Iz istih razloga, Poverenik ne može prihvatiti navode iz izjašnjenja da je otkaz ugovora o radu na određeno vreme usledio zbog „neispunjenja radnih obaveza“, pre svega zato što takva činjenica nigde nije navedena u rešenju kojim se otkazuje ugovor o radu, a posebno imajući u vidu da bi poslodavac bio dužan da sprovede poseban postupak pre prestanka radnog odnosa iz ovog razloga, u kome mora da upozori zaposlenog pisanim putem na postojanje razloga za otkaz ugovora i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja[4].
  • Što se tiče navoda poslodavca da je otkazao ugovor o radu podnositeljki pritužbe dan pre otvaranja bolovanja, Poverenik takođe ove navode nije mogao uvažiti, iz razloga što je uvidom u kopiju rešenja o otkazu ugovora o radu, utvrdio da je otkaz dat 16.9.2021. godine, upravo kada je podnositeljka pritužbe dostavila obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad, a što poslodavac u svom izjašnjenju nije osporio (poslodavac nije osporio da je obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad primio 16.9.2021. godine).
  • Na osnovu svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može konstatovati da poslodavac nije ponudio niti jedan dokaz, da otkazivanje ugovora o radu na određeno vreme koji je zaključen sa podnositeljkom pritužbe, nije u uzročno – posledičnoj vezi sa njenim bračnim i porodičnim statusom, odnosno činjenicom da je bila na bolovanju radi nege deteta, kao i sa zdravstvenim stanjem njenog mal. deteta kao ličnim svojstvom člana porodice. Drugim rečima, poslodavac nije dokazao da su u konkretnom slučaju postojali objektivni razlozi za otkazivanje ugovora u radu koji nisu u uzročnoj vezi sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje radi nege bolesnog mal. deteta.
  • Poverenik ukazuje da su tačni navodi poslodavca da ugovor o radu na određeno vreme može biti raskinut odnosno otkazan i za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog zbog bolesti, ali samo ukoliko je prestao postojati odlučujući razlog ili događaj zbog kojeg je zaključen, kao i ukoliko je istekao period na koji je zaključen, međutim poslodavac ne može ugovor o radu otkazivati samo zato što je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog svoje, ili bolesti svog deteta. Takvo postupanje bilo bi u suprotnosti sa odredbama člana 6. i 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kao sa odredbama članova 18. stav 1. i 183. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

 

  • Poverenik je u istraživanju „Diskriminacija na tržištu rada“ iz 2019. godine[5], između ostalog ukazao da je diskriminacija po osnovu bračnog i porodičnog statusa naročito izražena u sferi rada i zapošljavanja, odnosno da poslodavci vrlo često u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu ili automatski isključuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza. Ređe, to se događa i muškarcima za koje poslodavci smatraju da, na primer, neće moći da dobro obavljaju terenski posao, ako imaju malu decu. Dalje je navedeno da je diskriminacija u oblasti rada teško vidljiva i dokaziva između ostalog i zbog toga što je pokrivena pravnom formom, a proističe iz mogućnosti diskrecionog ovlašćenja poslodavca u vezi sa primanjem i raspoređivanjem radnika prema potrebama posla.

 

 

  1. MIŠLjENjE

 

Privredno društvo BB iz …, povredilo je odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zato što je otkazalo ugovor o radu podnositeljki pritužbe, zbog toga što je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje radi nege bolesnog maloletnog deteta.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu BB iz …:

 

  • Da otkloni povrede prava koje su nastupile kao posledica diskriminatornog otkaza ugovora o radu na određeno vreme;

 

  • Da upozna zaposlene sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;

 

  • Da ubuduće, svojim postupanjem prema zaposlenima, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da privredno društvo BB iz …, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo BB iz …, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[4] član 180. Zakona o radu

[5] dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2020/01/diskriminacija-na-trzistu-rada-FINAL.pdf

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon730-21 Mišljenje povodom pritužbe AA protiv poslodavca, zbog diskriminacije po osnovu bračnog i porodičnog statusa Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top