713-2021 Mišljenje sa preporukom zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja i medija

 

br, 07-00-548/2021-02 datum: 22.2.2022.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA protiv BB radija i televizije , zbog diskriminacije na osnovu pola. Podnositelji su u pritužbi naveli da su u emisiji „Antidepresiv“ na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova, voditelji čitajući odgovore slušalaca na anketu pod nazivom „Šta biste radili da ste nevidljivi?“ i komentarišući iste diskriminisali žene, a posebno žene koje su preživele seksualno i rodno zasnovano nasilje. Sa druge strane u izjašnjenju direktorke BB radio – televizije u potpunosti je osporena pritužba uz obrazloženje da se u konkretnom slučaju radi o šaljivoj emisiji u kojoj su voditelji čitali poruke slušalaca koji su odgovarali na pitanje ankete „Šta biste radili da ste nevidljivi?“, da je konkretno pitanje apstraktno i da bilo kakav odgovor na isto nije podložan realizaciji, odnosno da se navedene poruke ne mogu podvesti pod govor mržnje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje. Na zahtev Poverenika da dostavi snimak pomenute sporne emisije koja je uklonjena sa njihovog zvaničnog sajta – https://tdiradio.com/antidepresiv/, direktorka BB radio – televizija navela je da nije u mogućnosti da postupi po članu 69. Zakona o javnom informisanju i medijima i dostavi snimak pomenute emisije iz razloga što je zapis uništen. U toku postupka, a uvidom u isečak snimka emisije „Antidepresiv“ koji je objavljen na Tviter nalogu Ženska solidarnost utvrđeno je da su se svojim izjavama voditelji složili sa degradirajućim i uvredljivim komentarima slušalaca koji su upućeni ženama, odnosno da su voditelji svojim afirmativnim tonom i reakcijom podržali i relativizovali seksualno nasilje prema ženama bez obzira što se radi o hipotetičkoj situaciji. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da su u emisiji „Antidepresiv“ na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova, povređene odredbe člana 12. i člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je BB radio i televizija doo da upozna zapoislene sa mišljenjem Poverenika i ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA protiv BB radija i televizije, zbog diskriminacije na osnovu pola.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je u radio emisiji „Antidepresiv“ na BB radiju u kojoj su VV i GG, voditelji emisije čitajući odgovore slušalaca na anketu pod nazivom „Šta biste radili da ste nevidljivi?“ koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova grubo prekršen Zakon o zabrani diskriminacije.

–  da su ovakvim postupanjem voditelja diskriminisane sve žene, a posebno žene koje su preživele seksualno nasilje;

– da su pročitali odgovor slušaoca koji je glasio: „Ja bih po ceo dan bio u tržnom centru i visio u ženskim kabinama!“, a zatim su oba voditelja odgovorila: „Bravo!“ razrađujući scenario nevidljivog muškarca koji provodi vreme u kabinama u kojima se žene presvlače;

– da su nastavili sa opisivanjem da bi muškarac mogao da ode na snimanje porno filma i aludirali na seks sa ženom koja „neće znati da li si ti ili neko drugi, treći“;

–  da su pročitali odgovor slušaoca: „Kada bih bio nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i šaputao joj “Jel’ vidiš da možeš nego nećeš, a zatim su voditelji uz smeh dodali: „Jel’ vidiš da ne boli? A ti ne može, pa ne može.“

– da su izjavama voditelja prekršene odredbe člana 11,12, 13. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije;

– da su čitajući odgovore slušalaca u hipotetičkoj situaciji koji pozivaju na nasilje  prema ženama (vojerizam – narušavanje prava na privatnost, na telesni integritet, seksualni odnos bez pristanka), pritom se ne ograđujući od ovakvih odgovora, već naprotiv, uz smeh dodajući sopstvene komentare, voditelji BB radija podržali nasilje nad ženama i to seksualno nasilje kao posebno ponižavajući oblik nasilja;

– da se ovakvim postupanjem voditelja nasilje prema ženama normalizuje i čak podstiče kao poželjno ponašanje, bez obzira što se radi o hipotetičkoj situaciji;

– da je seksualni odnos bez pristanka predstavljen kao nešto smešno i zabavno, a da je žena predstavljena kao objekt muške zabave čija volja nije relevantna;

– da je navedena emisija uklonjena, ali da se navedeni sadržaj može pronaći na Tviteru u trenutku podnošenja pritužbe;

– da u trenutku kada javnost u Srbiji potresaju priče o slučajevima seksualnog zlostavljanja maloletnica i kada su napori civilnog društva i nezavisnih institucija usmereni na to da se pomogne žrtvama seksualnog nasilja te da se skine stigma sa seksualnog nasilja kao odgovornosti žrtve, ovakav vid izveštavanja ne samo da ne doprinosi rešenju problema već ga i produbljuje.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje direktorke BB radio – televizija.

1.4. U izjašnjenju direktorke BB radio – televizija između ostalog je navedeno:

– da se navedene poruke ne mogu podvesti pod govor mržnje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje jer se u konkretnom slučaju radi o šaljivoj emisiji u kojoj su voditelji čitali poruke slušalaca koji su odgovarali na pitanje ankete „Šta biste radili da ste nevidljivi?“;

– da je konkretno pitanje apstraktno i da bilo kakav odgovor na isto nije podložan realizaciji, te da se odgovor na isto ne može podvesti pod govor mržnje;

– da podnosilac pritužbe tumači deo emisije na način koji mu odgovara i da su se u emisiji javljali i muškarci i žene i davali šaljive odgovore na navedeno pitanje;

– da pitanje nije postavljeno samo muškarcima, niti su samo muškarci davali odgovore te se u konkretnom slučaju poštovalo načelo jednakosti prava i sloboda žena i muškaraca u svim aspektima;

– da apstraktna povreda ne može da uživa zaštitu, već da zaštitu uživa samo konkretna povreda ili situacija iz koje izvesno postoji opasnost od povrede, te u konkretnom slučaju takve povrede nema i pritužba je u celosti neosnovana;

– da neke odgovore u emisiji koje ne bi emitovali emituju jer emisija ide uživo;

– da se emisija emituje već 9 godina i da nije bilo pritužbi;

– da se disclaimer pojavljuje u poslednjem minutu svake emisije u kojem se izričito navodi da cilj emisije nije omalovažavanje, niti vređanje bilo koga, već isključivo humor i zabava;

– da ne mogu da postupe po zahtevu Poverenika da dostave snimak pomenute emisije i postupe po članu 69. Zakona o javnom informisanju i medijima iz razloga što je zapis uništen;

– da je zapis uništen po proteku od 30 dana od dana objavljivanja, a po članu 68. istog Zakona, po kojem je izdavač u obavezi da radio emisije čuva 30 dana od dana objavljivanja.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Slušanjem isečka snimka emisije „Antidepresiv“ koji je objavljen na Tviter nalogu Ženska solidarnost[2] utvrđeno je da je voditelj pročitao odgovor na anketu „Šta biste radili da ste nevidljivi?“ i to: „Ja bih po ceo dan bio u tržnom centru i visio u ženskim kabinama“ na šta su oba voditelja u glas povikala „Bravo!“, i dalje je jedan voditelj nastavio uz komentar „staneš gore, onako sedneš gore, lepo se namestiš, sedneš, i kao kafica ne može jer kafica nije nevidljiva pa se vidi ono čudno je, ali onako lepo natenane“. Dalje, u nastavku voditelj izgovara: „A što ne bi jednostavno otišao u porno film gde se snima i kao blejiš, ona neće znati ni da li si ti ili neko drugi, sreća ako ih je više koga briga“. Zatim je drugi voditelj pročitao još jedan odgovor slušaoca i citirao ga: „Da sam nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i šaputao joj “Jel’ vidiš da možeš nego nećeš, a zatim je voditelj uz smeh dodao: „Jel’ vidiš da ne boli? A drugi voditelj rekao: „ A ti ne može, pa ne može.“

2.2.  Uvidom u navedenu objavu na Tviter nalogu Ženska solidarnost, utvrđeno je da postoji veliki broj negativnih komentara upućenih voditeljima emisije.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.

 

3.2. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[6]

3.3. Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[7] obavezane su države potpisnice da preduzmu odgovarajuće mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.[8]

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.5. Odredbom člana 4. stav 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[9] propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja. Dalje, odredbom člana 44. propisano je sadržaji u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne smeju da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda. Stavom 2. istog člana da je zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima, dok je stavom 3. propisano da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.

3.6. Odredbama člana 54. Zakona o elektronskim medijima[10] propisana je odgovornost pružaoca medijske usluge za programski sadržaj. Ovim članom je propisano da pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljen termin, programska razmena, najava programa, SMS i druge poruke publike i sl.). Odredbama člana 4. propisano je da programski sadržaj čine informacije, ideje i mišljenja kao i autorska dela u zvučnom obliku, odnosno u obliku pokretne slike sa ili bez zvuka koje predstavljaju pojedinačnu stavku u programu i dostupne su javnosti putem elektronskih medija radi informisanja, zabave, obrazovanja i dr. (stav 1 tačka 4), odnosno da je uređivačka odgovornost odgovornost za sprovođenje kontrole nad izborom programskih sadržaja i njihovom organizacijom (stav 1 tačka 5).

3.7. Odredbama člana 48. Zakona o javnom informisanju i medijima[11] propisano je da medij mora imati odgovornog urednika (stav 1.), da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija (stav 2.), da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje (stav 3). Zakon definiše medije kao sredstvo javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika (član 29 stav 1). Dalje, odredbom člana 75. Zakona propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

3.8. U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine[12] istaknuto je da je nasilje uopšte a posebno prema ženama najrasprostranjeniji i najteži vid kršenja osnovnih ljudskih prava. Ono je prisutno u medijima koji šire mizogine, seksističke poruke, kao strukturno nasilje koje ih isključuje iz odlučivanja, sa tržišta rada, iz imovine, novih tehnologija, iz političkog i javnog života. Nasilje prema ženama prisutno je na radnom mestu, u institucijama gde bi trebalo da ostvare socijalnu ili zdravstvenu zaštitu, u porodici, u partnerskim odnosima. Rezultati Istraživanja o dobrobiti i bezbednosti žena u zemljama jugoistočne i istočne Evrope, ukazuju na znatnu rasprostranjenost različitih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Podaci iz istraživanja o rasprostranjenosti nasilja prema ženama u Srbiji su razlog za veliku zabrinutost. Bilo koji oblik nasilja, uključujući nepartnersko i partnersko, kao i seksualno uznemiravanje i proganjanje, od navršene 15 godine doživelo je 62% žena starosti 18-74 godine (1,7 miliona žena u Srbiji). Skoro trećina žena prenosi iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika je da ispita da li su u emisiji „Antidepresiv“ na BB radiju koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Poverenik konstatuje da je nesporno, kako iz same pritužbe tako i iz izjašnjenja, da je emisija „Antidepresiv“ na BB radiju u kojoj su VV i GG, voditelji emisije čitali i komentarisali odgovore slušalaca na anketu pod nazivom „Šta biste radili da ste nevidljivi?“ emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova, kao i da je pomenuta emisija uklonjena sa zvaničnog sajta.

3.11. Poverenik je najpre pristupio analizi izjave voditelja koji su čitali odgovore slušalaca a u vezi sa navodima iz izjašnjenja da se izjave ne mogu podvesti pod govor mržnje, jer nisu ni ideje, ni informacije, ni mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje jer se u konkretnom slučaju radi o šaljivoj emisiji u kojoj su voditelji čitali poruke slušalaca koji su odgovarali na pitanje ankete „Šta biste radili da ste nevidljivi?“.

 

3.12. Analizom isečka emisije „Antidepresiv“ Poverenik nalazi da je evidentno da su se svojim izjavama voditelji složili sa degradirajućim komentarima slušalaca koji su upućeni ženama, odnosno da su voditelji svojim afirmativnim tonom i reakcijom podržali i relativizovali određene oblike uznemiravanja i nasilja prema ženama bez obzira što se radi o hipotetičkoj situaciji. Naime, komentarišući odgovor slušaoca koji glasi: „Da sam nevidljiv na jedan dan u centru grada bih izbambusao devojku koja mi nije dala i šaputao joj “Jel’ vidiš da možeš nego nećeš“, voditelji su uz smeh izgovorili „Jel’ vidiš da ne boli? i „A ti ne može, ne može“, voditelji su čin seksualnog odnosa bez pristanka predstavili kao zabavan i smešan čin što je nedopustivo, naročito na mestima dostupnim široj javnosti.

3.13. Nasilje prema ženama, kao i nasilje uopšte predstavlja težak vid kršenja osnovnih ljudskih prava. Relativizacijom i predstavljanjem nasilja na način kako je to učinjeno u spornoj emisiji poslata je uvredljiva i ponižavajuća poruka svim ženama, a posebno ženama koje su trpele i doživele neki vid rodno zasnovanog nasilja i seksualnog nasilja. Tema seksualnog nasilja je izuzetno osetljiva i stoga iziskuje pažljiv pristup, a voditelji i urednici moraju imati  svest i odgovornost o istom.

3.14. Povodom navoda iz izjašnjenja da apstraktna povreda ne može da uživa zaštitu, već da zaštitu uživa samo konkretna povreda ili situacija iz koje izvesno postoji opasnost od povrede, Poverenik ukazuje da se u slučaju kršenja člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, povreda sastoji u vređanju dostojanstva lica ili grupe lica, kao i u stvaranju degradirajućeg, ponižavajućeg i uvredljivog okruženja. Komentari koji su usledili nakon objavljivanja segmenta emisije na Tviteru, ukazuju da su izjave voditelja emisije, izazvali uznemirenje javnosti. Takođe, navodi iz izjašnjenja da pitanje nije bilo upućeno samo muškarcima, i da su se u tom smislu poštovali principi rodne ravnopravnosti, nije od značaja, s obzirom da se pritužba ne odnosi na takve komentare. Pored toga, TDI radio nije pružio nikakve dokaze u tom smislu, pojašnjavajući da je snimak emisije uništen.

3.15. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu[13] primeri iz prakse Poverenika govore i o diskriminatornim stavovima i omalovažavajućem prikazivanju žena u javnom prostoru tokom 2020. godine koji su se odnosili pre svega na uvredljive i ponižavajuće izjave i komentare u medijima, kao i na društvenim mrežama. Takođe, na osnovu uvida u sve relevantne raspoložive podatke o stanju u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti, sagledavajući ključne probleme koji su se ispoljavali tokom 2020. godine i prateći oblasti kako su navedene u ovom izveštaju, Poverenik je naveo i unapređivanje kontrole medijskih sadržaja i osiguravanje poštovanja propisa i medijskih kodeksa, naročito u delu koji se odnosi na zabranu govora mržnje, seksizam, mizoginiju, diskriminatorne stavove i uvredljivo izveštavanje, kao i  podsticanje i kreiranje sadržaja usmerenih na razumevanje i poboljšanje položaja ranjivih grupa, kao i razbijanje predrasuda koje su najčešće usmerene na žene, pripadnike LGBTI populacije, starije građane i dr.

3.16. U Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine[14] je posebno napomenuto da iako su u proteklom periodu ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Uz širenje mizoginih i seksističkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla. U Strategiji se navodi da su žene dominantno žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje značajno. Riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno su izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i dr. U Strategiji je ukazano da se nasilje prema ženama još uvek ne sagledava kao manifestacija istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, koji su doveli do dominacije i diskriminacije žena od muškaraca, kao i do sprečavanja napredovanja žena u punoj meri, te je to jedan od ključnih društvenih mehanizama, kojima se žene primoravaju da budu u podređenom položaju u odnosu na muškarce, kako je to istaknuto i u Preambuli Istanbulske konvencije. Prilikom kreiranja programa i mera za borbu protiv nasilja prema ženama često se ne prepoznaje da je reč o rodno zasnovanom nasilju, koje je ključna prepreka da žene u punoj meri uživaju ljudska prava, niti postoji puna svest o tome da je pravo na život bez nasilja u privatnoj i javnoj sferi povezano sa obavezom države da osigura ravnopravnost žena i muškaraca da uživaju sva građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava, uz uvažavanje specifičnih okolnosti u kojima se nalaze žene iz osetljivih grupa.

3.17. Poverenik posebno skreće pažnju na podatke iz istraživanja o rasprostranjenosti nasilja prema ženama u Srbiji koji su razlog za veliku zabrinutost. Naime, bilo koji oblik nasilja, uključujući nepartnersko i partnersko, kao i seksualno uznemiravanje i proganjanje, od navršene 15 godine doživelo je 62% žena starosti 18-74 godine (1,7 miliona žena u Srbiji)[15]. Uzroci nasilja nad ženama veoma kompleksni i da je jedan od ključnih uzroka diskriminacije na osnovu pola jesu čvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama žena i muškaraca u porodici i široj zajednici. Podržavanje stereotipa i predrasuda upravo podstiče diskriminaciju i negativno se odražava na stanje u društvu u kojem je, već godinama unazad, veliki broj slučajeva prijavljenog rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegovog najtežeg oblika.

3.18. Poverenik konstatuje da je nesporno da sloboda svakog vida izražavanja jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva ali da ova sloboda ne sme biti stavljena u kontekst izgovora za bilo koji vid diskriminacije i omalovažavanja po bilo kojem ličnom svojstvu, a pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da mediji, kao mehanizam koji utiče na javno mnjenje, može da odigra veoma značajnu ulogu u razbijanju rodnih stereotipa i podsticanju rodne ravnopravnosti.

3.19. Na kraju, imajući u vidu da je sporna emisija „Antidepresiv“ koja je emitovana 29. septembra 2021. godine uklonjena sa zvaničnog sajta, Poverenik je dao preporuke BB radiju da ubuduće vodi računa i da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije, te  i da u tom smislu upozna zaposlene koji kreiraju i učestvuju u programu sa mišljenjem Poverenika.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi utvrđeno je da su u emisiji „Antidepresiv“ na BB koja je emitovana 29. septembra 2021. godine u periodu 16 do 18 časova, povređene odredbe člana 12. i člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje BB radio i televizija, preporuku:

 

5.1. Da upozna zaposlene sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

5.2. Da ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB radio i televizija obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2]https://twitter.com/ZSolidarnost/status/1448589685329104897?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1448589685329104897%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.021.rs%2Fstory%2FInfo%2FMisljenja-i-intervjui%2F287291%2FKako-da-relativizujete-silovanje-u-nekoliko-minuta-Javni-ispadi-popularnog-radijskog-dvojca.html

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[6] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ“, broj 11/81)

[8] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, član 5.

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 52/21

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[12] https://www.minljmpdd.gov.rs/strateska-dokumenta.php

[13] http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf

[14] „Službeni glasnik RS“, broj 47/21

[15] Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon713-2021 Mišljenje sa preporukom zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja i medija Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top