br. 07-00-79/2023-02 datum: 18.1.2024.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, koju je podnela protiv restorana „BB“, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. U pritužbi je opisan događaj koji je podnositeljku pritužbe i njenu partnerku veoma potresao, a koji se desio tokom njihovog boravka u restoranu „BB“. Naime, konobar ovog restorana prišao je podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki ukazujući da su mu oterale gosta zbog toga što su se poljubile. U izjavi svedokinje VV navedeno je da su devojke, nakon kratkog poljupca u restoranu, negodovanja gosta zbog navedenog poljupca, i upućenih kritika konobara, praktično izbačene iz restorana. Restoran „BB“ je u izjašnjenju istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije jer je do opisanog događaja došlo između gostiju, bez učešća lica iz restorana ili osoblja, navodeći da je nesporno da je u restoranu došlo do situacije koja je opisana u pritužbi, ali da u konkretnom slučaju ne može biti reči o diskriminaciji. Svedokinja koju je predložila podnositeljka pritužbe potvrdila je pritužbene navode, dok se iz svedočenja GG, potvrđuje da je njegov kolega konobar prišao i imao kratku konverzaciju sa podnositeljkom pritužbe, te da su nakon toga devojke bile iznervirane i da su tražile menadžere. Poverenik ovom prilikom konstatuje da navodi GG i podnositeljke pritužbe nisu protivurečni, budući da svedok potvrđuje da se razgovor između konobara i podnositeljke pritužbe dogodio, ali da on sâm nije mogao da potvrdi sadržinu ovog razgovora jer nije bio u blizini da bi mogao da ga čuje, ali je iz njegove izjave nesporno da su nakon razgovora devojke bile iznervirane i da su tražile menadžere, što ukazuje na njihovo nezadovoljstvo razgovorom sa konobarom. Imajući u vidu da je konobar koji se obratio podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki zaposlen u restoranu, odnosno da mu je restoran u trenutku spornog događaja bio poslodavac, a da restoran kao poslodavac ni na koji način nakon incidenta nije reagovao niti je ukazano konobaru na neprimereno i diskriminatorno postupanje, postoji objektivna odgovornost restorana za postupanje zaposlenih. Osoblje restorana nije pružilo zaštitu podnositeljki pritužbe od uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja. Poverenik je doneo mišljenje da je restoran „BB“, povredio odredbe člana 12. u vezi sa članom 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Restoranu je preporučeno da uputi pisano izvinjenje AA, te da ubuduće vodi računa da ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, podnetu protiv restorana „BB“, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije.
- U pritužbi je, između ostalog, navela:
– da je do incidentne situacije došlo u restoranu „BB“ u koji često dolazi, u koji je tog dana prvo došla njena devojka, a nakon desetak minuta i ona sâma;
– da kada je ušla i sela za sto, poljubile su se na „blic“, a u međuvremenu su se držale za ruku i pričale;
– da je pored stola za kojim su sedele, sedeo gost sa dve ćerke, koji im se obratio kada je krenuo da izlazi iz restorana rečima: „Da sam malo veća budala sada bi vam nalupao šamare“;
– da su bile vrlo zbunjene, a on je nastavio sa pitanjem „Zašto to radite, vidite da sam sa decom?“, nakon čega ga je podnositeljka pritužbe upitala šta to rade;
– da na to nije imao odgovor, nego je samo ponavljao „Pa šta radite, šta radite, znate vi šta radite?!“, pri čemu se obraćao povišenim tonom, pa mu je devojka podnositeljke pritužbe rekla da ne razgovara na taj način sa njom, i da nastavi svojim putem, ali je on i dalje govorio kako „to“ treba da rade kada su same, a ne pred njegovom decom;
– da kada je čovek napustio restoran, prišao im je konobar restorana i rekao „Na šta Vam ovo liči, oterale ste mi gosta“, zbog čega su bile veoma neprijatno iznenađene ovakvom njegovom reakcijom, jer je došao da ih optužuje, iako im je drugi gost pretio;
– da su upitale konobara na koji način su oterale gosta, jer je gost svakako bio na odlasku, da ih je on vređao i pretio, na šta je konobar odgovorio da „Pa kad se ljubite tu pred decom.“
– da su se iznervirale i krenule napolje, tražeći menadžera, šefa ili bilo koje drugo odgovorno lice u restoranu, a konobar je tom prilikom odgovorio da je on šef smene, a da drugi šef nije tu, a osoblje restorana nije htelo da dâ broj drugih odgovornih lica u restoranu ili neki njihov kontakt.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je zahtev za dopunu podnositeljki pritužbe, radi razjašnjenja pojedinih navoda, a pre svega, da pojasni protiv koga upućuje pritužbu, kada je došlo do opisnog incidenta, te dokaze kojima potkrepljuje navode iz pritužbe.
1.4. Postupajući po zahtevu za dopunu pritužbe podnositeljka pritužbe je navela da:
– pritužbu podnosi protiv restorana „BB“;
– da je tokom boravka sa svojom devojkom u restoranu, došlo do rasprave sa drugim gostom, koji ih je vređao i „prozivao“ iz razloga jer su se poljubile na „blic“ dok je gost bio prisutan u restoranu sa svojim maloletnim ćerkama;
– da im je, nakon što je gost napustio restoran, prišao konobar restorana i rekao da su mu oterale gosta, da su mu objasnile kako se gost ponašao prema njima, nakon čega im je konobar rekao da je razlog zbog kojeg je gost napustio restoran činjenica da su se poljubile u restoranu;
– da su zbog cele situacije bile veoma neprijatno iznenađene, da su tražile da pričaju sa menadžerom, da im je konobar rekao da je on šef smene, a da menadžer nije tu, nakon čega su napustile restoran, ispred kog se na kratko rasprava nastavila;
– da su pokušale da dobiju telefone nadređenih, kao i da kontaktiraju vlasnika restorana putem mejla i instagrama, kako bi se požalile na konobara, ali da nisu dobile odgovor.
1.5. U prilogu dopune pritužbe, podnositeljka pritužbe dostavila je predlog da na okolnosti događaja koji se odigrao u restoranu „BB“ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pribavi izjavu od VV, devojke podnositeljke pritužbe, koja ima neposredna saznanja o spornom događaju povodom kojeg je pritužba podneta.
1.6. U cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja Poverenik je u skladu sa članom 37. stav 2. uputio dopis svedokinji VV da se izjasni na sve okolnosti konkretnog slučaja o kojim ima neposredna saznanja. Poverenik je primio izjavu VV.
1.7. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti. U skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1] Poverenik je dostavio pritužbu na izjašnjenje restoranu „BB“.
1.8. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja DD, punomoćnika advokata restorana „BB“ navedeno je da:
– ističe prigovor pasivne legitimacije, s obzirom da je do opisanog događaja došlo između gostiju, a bez učešća lica iz restorana ili osoblja;
– da je nesporno da je u restoranu došlo do situacije koja je opisana u pritužbi, ali da u konkretnom slučaju ne može biti reči o diskriminaciji;
– da pravno lice nema saznanja o tome šta se tačno desilo između gostiju, odnosno šta je tom prilikom rečeno, jer je lokal po svojoj strukturi prostran, tako da se ne može nadzirati svaki gost u svakom trenutku;
– da je na osnovu glasnog komentarisanja, vike i brzog izlaska iz restorana, pritužbi nezadovoljnog gosta, konobar naslutio da se nešto desilo, zbog čega je i prišao stolu za kojim su sedele podnositeljka pritužbe i svedokinja;
– da konobar pre tog momenta, nije imao nikakav uvid u komunikaciju koja se odvijala između gostiju niti direktan kontakt;
– da u konkretnom slučaju ne može postojati odgovornost restorana jer je problem nastao između gostiju restorana;
– da nije sporno da je konobar nakon toga prišao podnosiocima pritužbe sa pitanjima koja su navedena u samoj pritužbi, ali se u tom slučaju ne može govoriti o diskriminaciji u smislu pozitivno pravnih normi;
– da je članom 2. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);
– da je članom 21. istog zakona propisano da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji kao i da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno;
– da je nejasno, a imajući u vidu navedene odredbe, u čemu se sastoji diskriminatorno postupanje restorana ili osoblja;
– da komunikacije između osoblja i podnositeljke pritužbe nije ni bilo, osim površne komunikacije, do koje je došlo kasnije;
– da su podnositeljka pritužbe i svedokinja uslužene i ugošćene na jednak način kao i ostali gosti, bez obzira na njihovu seksualnu opredeljenost, koja zaposlene ne zanima;
– da ih niko od osoblja nije uznemiravao, da su one platile svoj račun i otišle;
– da činjenica da je konobar navodno izgovorio reči „pa kad se ljubite tu pred decom“ nema elemente diskriminatornog postupanja, a konkretne reči, ukoliko su i izrečene predstavljaju samo osvrt na rečeno od strane trećeg lica i ponavljanja njegovih reči;
– da se ceo događaj odvijao između gostiju restorana, pa je eventualna pritužba mogla biti podneta samo protiv gosta restorana, a ne i samog restorana.
– da akt diskriminacije nije učinjen verovatnim time što je od strane podnositeljke pritužbe navedeno šta je konobar rekao bez drugih dokaza;
– da je događaju prisustvovao i drugi zaposleni GG, koji je događaj posmatrao neposredno.
1.9. U cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u smislu člana 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije uputio je zahtev svedoku GG da se izjasni o svim okolnostima u vezi sa događajem koji je predmet pritužbe. Poverenik je primio izjavu GG.
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. U izjavi VV, između ostalog, navedeno je: da je dana 2. februara 2023. godine došla u restoran „BB“, poručila hranu, dok je čekala partnerku AA, podnositeljku pritužbe; da je nakon desetak minuta stigla i A, da je sela za sto, da su se pozdravile i na kratko poljubile i držale za ruku; da je pored njih sedeo čovek sa dve ćerke od 7-8 godina koji je kada su završili sa jelom i krenuli, prišao i rekao „Da sam malo veća budala, sad bi Vam nalupao šamare“; da su one bile iznenađene time, na šta je on rekao „Šta to radite, zar ne vidite da sam sa decom“; da su ga nekoliko puta upitale šta to one rade, na šta im je odgovorio „Šta radite, znate vi šta radite!“, pri čemu je povisio ton, nakon čega su se njegove ćerke rasplakale, i molile ga da krenu; da mu je rekla da ne može na taj način da im se obraća i da nastavi svojim putem, ali je on i dalje vikao da „to“ rade kada su same „prozivajući“ ih i dalje, nakon čega je otišao; da im je posle par minuta prišao konobar i rekao „Na šta vam ovo liči, oterale ste mi gosta“, da su bile iznenađene takvom reakcijom, jer su mu pojasnile šta se dogodilo, da ih je gost vređao i vikao na njih, a da ih sad on „faktički tera“ iz restorana; pitale su ga šta su to tačno uradile pa su oterale gosta, na šta je konobar odgovorio: „Pa kad se ljubite tu pred decom“; da su se zbog svega potresle, otišle do šanka, tražeći šefa/menadžera ili bilo koga drugog, da im je na to isti konobar odgovorio da je on šef smene, a da vlasnik nije tu; da nisu hteli da im daju kontakte vlasnika, nakon čega je otvorio vrata i rekao da izađu napolje, a raspravu su na kratko nastavili ispred restorana pri čemu je on i dalje potencirao da su ona i A krive jer je gost otišao; da su pokušale da kontaktiraju vlasnika restorana, putem instagrama i mejla, da su zamolile da ih kontaktiraju, međutim nije bilo odgovora.
2.2. U izjavi GG, između ostalog, navedeno je: da je upoznat sa konkretnim događajem jer je tog dana bio na svom radnom mestu; da konkretnom događaju nije prisustvovao iz neposredne blizine, imajući u vidu veličinu restorana, ali je zapazio komunikaciju između gostiju, koja nije bila prijatna, i izgledala je kao rasprava; da iz komunikacije, a gledano sa strane, tokom obavljanja svojih radnih zadataka, nije mogao da stekne utisak da se radi o nečemu bitnom; da se tokom trajanja rasprave niko od zaposlenih nijednog trenutka nije približavao gostima; da je kolega koji nije više u radnom odnosu u restoranu, prišao i imao kratku konverzaciju sa podnositeljkom pritužbe, ali je sve delovalo beznačajno i nebitno; da nakon razgovora devojke jesu bile iznervirane, tražile su menadžere, ali bez razloga, jer su primljene i ugošćene kao i svi drugi gosti, a ni u jednom trenutku nisu bile diskriminisane; da se sporni događaj odigrao između gostiju, što kao zaposleni ne mogu da kontrolišu i vode računa.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
3.2. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, kao poseban oblik diskriminacije, ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
3.5. Takođe, članom 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.
Analiza navoda pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.6. Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovom postupku je da utvrdi da li je restoran „BB“, pravno lice protiv koga je pritužba podneta, postupalo protivno načelu zabrane diskriminacije i povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
3.7. Imajući u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja restorana „BB“ i iskaza svedoka, može se konstatovati da su se spornom prilikom u restoranu „BB“ desile dve situacije: prva u kojoj se gost restorana, prema navodima iz pritužbe, neprimereno ponašao prema podnositeljki pritužbe zbog njene seksualne orijentacije; druga, u kojoj je konobar restorana prišao podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki i izjavio da je razlog zbog čega je gost napustio restoran činjenica da je drugačije seksualne orijentacije i da ih je uputio da napuste restoran.
3.8. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je pritužba podneta protiv restorana „BB“, a ne protiv gosta restorana ili konobara, te je u konkretnom slučaju ispitivao samo da li je pravno lice protiv koga je pritužba podneta postupalo protivno načelu zabrane diskriminacije. Da bi ispitao da li u konkretnom slučaju postoji odgovornost restorana, potrebno je ispitati da li je postupanje konobara kao zaposlenog bilo suprotno odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.
3.9. Kao nesporno se može zaključiti da je podnositeljka pritužbe, zajedno sa svojom partnerkom bila u restoranu „BB“, da je tom prilikom prvo došla VV, partnerka podnositeljke pritužbe, nakon čega je stigla i podnositeljka pritužbe AA, da su se na kratko poljubile i držale za ruke. Nadalje je kao nesporno utvrđeno da je u njihovoj blizini bio gost, sa kojim su podnositeljka pritužbe i VV imale raspravu, nakon čega je on zajedno sa decom napustio restoran. Kao nesporno je utvrđeno i da je nakon rasprave sa gostom, stolu prišao konobar, koji je takođe razgovarao sa podnositeljkom pritužbe i njenom partnerkom.
3.10. Imajući u vidu navedeno, kao i okolnost da je svedokinja VV potvrdila pritužbene navode da je prišao konobar i rekao „Na šta vam ovo liči, oterale ste mi gosta“, te da je na njihovo pitanje šta su to tačno uradile pa su oterale gosta, konobar odgovorio „Pa kad se ljubite tu pred decom“, nakon čega je otvorio vrata i rekao da izađu napolje, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi restoran „BB“.
3.11. Svojom izjavom svedok GG je ukazao da je upoznat sa konkretnim događajem jer je tog dana bio na svom radnom mestu, ali da konkretnom događaju nije prisustvovao iz neposredne blizine, već da je zapazio komunikaciju između gostiju, koja nije bila prijatna, i izgledala je kao rasprava. Kako je G naveo, kolega koji nije više u radnom odnosu u restoranu, prišao je i imao kratku konverzaciju sa podnositeljkom pritužbe, te da nakon razgovora devojke jesu bile iznervirane, tražile su menadžere, ali bez razloga, jer su primljene i ugošćene kao i svi drugi gosti. Navedena izjava GG ukazuje da ovo lice jeste bilo prisutno u restoranu, da je njegov kolega imao kratku konverzaciju sa podnositeljkom pritužbe, ali da zbog udaljenosti nije mogao da čuje sadržaj ove konverzacije, ali i da potvrđuje da su nakon razgovora devojke bile iznervirane i tražile menadžere. Poverenik ovom prilikom konstatuje da navodi GG i podnositeljke pritužbe nisu protivurečni, budući da svedok potvrđuje da se razgovor između konobara i podnositeljke pritužbe dogodio, ali da on sâm nije mogao da potvrdi sadržinu ovog razgovora jer nije bio u blizini da bi mogao da ga čuje. Svedok je takođe napomenuo da su nakon razgovora devojke bile iznervirane i da su tražile menadžere, što ukazuje na njihovo nezadovoljstvo razgovorom sa konobarom.
3.12. Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i iskaza svedoka, može se zaključiti da je tok događaja i razgovor podnositeljke pritužbe sa konobarom tekao na način opisan u pritužbi. Iz svega navedenog proizlazi da konobar kao zapoosleni restorana „BB“ nije pružio adekvatnu i efikasnu zaštitu podnositeljki pritužbe od uznemiravanja koje se dogodilo u prostorijama ovog restorana, već je podržao postupanje gosta prema podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki izgovorši reči „pa kad se ljubite tu pred decom“. Podnositeljki pritužbe je sugerisano da je problem u njoj, a ne u gostu koji ju je napao, s obzirom da je njegovu reakciju na neki način izazvala javnim ispoljavanjem svoje seksualne orijentacije. Pri tome, treba imati u vidu da iz navoda pritužbe proizlazi da se ponašanje podnositeljke pritužbe i njene partnerke nije razlikovalo od ponašanja osoba heteroseksualne orijentacije u pogledu ispoljavanja bliskosti i da nije prelazilo granice pristojnosti, što je Poverenik prihvatio imajući u vidu da restoran „BB“ nije pružio dokaze koji bi potvrdili suprotno.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je saglasan sa navodima izjašnjenja da restoran „BB“ ne može da bude odgovoran za ponašanje gosta. Međutim, poslodavac odgovara trećim licima za ponašanje svojih zaposlenih. U tom smislu, opisano ponašanje konobara restorana je bilo na jednak način diskriminatorno prema podnositeljki pritužbe, jer je i konobar prigovorio podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki zbog ispoljavanja bliskosti u prostorijama restorana. Takođe, on je podnositeljku pritužbe i njenu partnerku uputio da napuste restoran, čime im je uskratio mogućnost da u obimu u kom žele koriste usluge ovog ugostiteljskog objekta.
3.13. Postupanjem konobara restorana „BB“, došlo je do povrede člana 12. u vezi sa članom 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je konobar koji se obratio podnositeljki pritužbe i njenoj partnerki zaposlen u restoranu, odnosno da mu je restoran u trenutku spornog događaja bio poslodavac, postoji i objektivna odgovornost restorana.
3.14. Predrasude prema LGBTI+ osobama su i dalje rasprostranjene, što potvrđuju nedavno sprovedena istraživanja. Rezultati Godišnjeg istraživanja koje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC ukazuju da 82% ispitanika smatra da Republika Srbija nije dobro mesto za život LGBTI osoba i da se tek 14% njih oseća slobodno da izrazi svoj identitet.[5] Prema zaključcima istraživanja o porodičnom životu LGBTI+ osoba u Republici Srbiji koje je sproveo IDEAS, život ovih osoba se odvija u pretežno negativnoj i povremeno neprijateljski nastrojenoj društvenoj atmosferi karakterisanoj negativnim i na predrasudama zasnovanim stavovima. Svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet čak i od svojih roditelja krije svaka druga LGBTI+ osoba. Kao dominantan razlog za to navodi se strah od prekida odnosa i negativnih reakcija porodice ovih lica.[6]
- MIŠLjENjE
Postupanjem zaposlenog restorana „BB“ prema podnositeljki pritužbe dana 2. februara 2023. godine povređene su odredbe člana 12. u vezi sa članom 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje restoranu „BB“:
5.1. Da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe.
5.2. Da ubuduće vodi računa da ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da restoran „BB“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Ukoliko restoran „BB“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.
[3] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21
[4] „Službeni list SCG”- Međunarodni ugovori br. 9/03
[5] Dostupno na: https://ideje.rs/rezultati-godisnjeg-lgbti-istrazivanja-2020-2/
[6]Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ideje.rs/wp-content/uploads/2023/05/Mit-o-cetiri-zida.pdf
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
70-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije prilikom pružanja usluga 
