66-22 Pritužbe udruženja protiv dnevnog lista zbog diskriminacije na osnovu romske nacionalne pripadnosti

br. 07-00-72/2022-02 datum: 14.6.2022.

 

 

 

MIŠLjENjE

 

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi AA i Udruženja BB, podnetih protiv dnevnog lista GG i DD, autora članka „Raj u Vuka Vrčevića“, kao i pritužbe udruženja VV, podnete protiv dnevnog lista GG. U pritužbama je navedeno da je DD, u pomenutom članku objavljenom 22. februara 2022. godine u dnevnom listu GG, diskriminisao romsku zajednicu. Kako su podnosioci pritužbe ukazali, diskriminatorne izjave su sledeće: da je život Roma u karton naseljima romska tradicija gde isti svojevoljno žive pored velikog broja deponija, gde veselo trčkaraju crni psi i gola deca; daromska zajednica kamenuje vatrogasce usled požara koji nastane paljenjem guma u skladu sa lokalnim običajem, a policija ne reaguje jer je navodno „režim sa Romima postigao istorijski dogovor“, a koji zbog poklon paketa organizovano glasaju za „Vućićića“, koje pakete oni kasnije bez fiskalnog računa preprodaju na pijaci; da Romi bezbrižno prose, duvaju lepak i šmrču heroin u skladu sa običajima i tradicijom, te da im je sistemski dozvoljeno da džepare po gradskom saobraćaju i kako zbog toga Vuk Vrčević svake noći srećan pleše u grobu. Prema navodima podnosilaca pritužbe, ovakav tekst je romsku zajednicu, koja sigurno nije birala život u karton naseljima, duboko pogodio. U izjašnjenju dnevnog lista GG i DD, između ostalog, navedeno je da kolumna nije ni na koji način usmerena na diskriminisanje bilo koje etničke zajednice, već predstavlja ironični prikaz autora koji je kroz preterivanje i prenaglašavanje, odnosno upotrebu literarnih stilskih figura, imao za cilj da skrene pažnju na zloupotrebu određene kategorije građana u političke svrhe, odnosno na neodgovarajući tretman marginalizovane grupe u društvu, u skladu sa svojim dugogodišnjim zalaganjem za poboljšanje položaja navedene zajednice. Prema rečima lica protiv kojih je pritužba podneta, tekst prikazuje viđenje autora o odnosu donosilaca odluka i vladajućih političkih partija prema konkretnoj marginalizovanoj grupi naših građana, koja na jednoj strani koristi njihove glasove na izborima, a na drugoj, po mišljenju autora, istovremeno ne pokazuje nikakvu želju da učini nešto na popravljanju objektivno lošeg položaja većine pripadnika ove kategorije građana. Kako je u izjašnjenju dalje ukazano, predmetna kolumna je koristila brojne stilske figure da bi tu osnovnu ideju prenela. Autor kolumne je pisac, čija književna dela ali i kolumne, pa i javni istupi obiluju ironijom, sarkazmom, parodijom, hiperbolisanjem, često su na granici političke korektnosti i generalno se odlikuju preterivanjem, ali sa isključivim ciljem da se prenese odgovarajuća poruka – kritika društva i društvenih procesa, i kako bi se ukazalo na probleme sa kojim se društvo kao takvo suočava, razdrmala učmala javnost, te da bi se prepoznavanjem problema oni rešili. Prilikom analize objavljenog teksta Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog, postoji i radi zaštite prava i ugleda drugih, kako to, propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je dao mišljenje da je tekstom DD u dnevnom listu GG od 22. februara 2022. godine, povređeno dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime su povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da su autor i redakcija lista GG samoinicijativno reagovali pre donošenja ovog mišljenja tako što su uklonili konkretni tekst, i objavili detaljno obrazloženje, pri čemu su paralelno objavljivali sve reakcije i kritike vezano za predmetni tekst, te da je ovo objašnjenje postavljeno na poziciju gde se nalazila uklonjena kolumna, Poverenik je Dnevnom listu GG i DD uputio preporuku da po prijemu ovog mišljenja, organizuju sastanak sa podnositeljima pritužbe, na kojem će se bliže upoznati sa problemima sa kojima se sureću pripadnici ove nacionalne manjine, kao i kakve posledice po njih izazivaju izjave koje stvaraju neprijateljsko i uvredljivo okruženje u svakodnevnom životu, kao i da ubuduće ne objavljuju sadržaje kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbe AA i Udruženja BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla protiv dnevnog lista GG i DD, autora članka „Raj u Vuka Vrčevića“ kao i pritužbu udruženja VV, protiv dnevnog lista

 

  • U pritužbi AA je, između ostalog, navedeno:

 

– da je DD, u članku „Raj u Vuka Vrčevića“ objavljenom 22. februara 2022. godine u dnevnom listu GG, diskriminisao romsku zajednicu;

 

– da su diskriminatorne izjave DD koje se odnose na romsku zajednicu sledeće: da je život Roma u karton naseljima romska tradicija gde isti svojevoljno žive pored velikog broja deponija, gde veselo trčkaraju crni psi i gola deca; da romska zajednica kamenuje vatrogasce usled požara koji nastane paljenjem guma u skladu sa lokalnim običajem, a policija ne reaguje jer je navodno „režim sa Romima postigao istorijski dogovor“, a koji zbog poklon paketa organizovano glasaju za „Vućićića“, koje pakete oni kasnije bez fiskalnog računa preprodaju na pijaci; da Romi bezbrižno prose, duvaju lepak i šmrču heroin u skladu sa običajima i tradicijom, te da im je sistemski dozvoljeno da džepare po gradskom saobraćaju i kako zbog toga Vuk Vrčević svake noći srećan pleše u grobu;

 

– da je ovakav tekst romsku zajednicu, koja sigurno nije birala život u karton naseljima, duboko pogodio.

 

1.4. U pritužbi Udruženja BB je, između ostalog, navedeno:

 

– da je u tekstu „Raj u Vuka Vrčevića“ autora DD, objavljenom 22.2.2022. godine u dnevnom listu GG, romska zajednica opisana na vrlo diskriminatoran i rasistički način, da je svojom tradicijom i kulturom kriva što je ulica Vuka Vrčevića u Beogradu danas takva kakva jeste, puna deponija, gde šetaju „crni psi i gola deca“; da su Romi ti koji drže ovu vlast prodajom svojih glasova; da su Romi ti koji džepare u gradskom saobraćaju i kojima je vlast to dozvolila;  da duvaju lepak, šmrču heroin, pale gume i kamenuju vatrogasce, izazivaju požare, a da policija ne reaguje i da tradicionalno izgrađuju naselja od kartona;

 

– da ovakve diskriminatorne stavove u javnosti nisu odavno čuli i da osećaju veliku zabrinutost s obzirom na to da je romska zajednica postala veoma laka meta za ovakve diskriminatorne postupke;

 

– da je svaka rečenica u ovom članku uperena protiv romske zajednice, te da se na ovaj način izaziva rasna, verska i nacionalna mržnja i netrpeljivost i romska zajednica dovodi u neravnopravan položaj, a opšte je poznato da u ovaj položaj nije dovedena samovoljno ili još gore, u skladu sa svojim običajima i tradicijom, kako je autor teksta naveo, već zbog lošeg socio-ekonomskog statusa koji je potvrđen i raznim strateškim dokumentima.

 

1.6. U pritužbi udruženja VV, između ostalog je navedeno:

 

– da se u tekstu govori o beogradskom romskom naselju poznatijem kao Vuka Vrčevića, a da DD u svom karakterističnom stilu daje „slikovit“ prikaz naselja i pobrojava tradicije i običaje romske populacije, aludirajući na to da im je od strane vlasti sve dopušteno dok imaju njihov glas na izborima;

 

– da povod za ovakav tekst i jesu predstojeći izbori, ali da problem pravi sam sadržaj jer se na najbrutalniji način vređaju pripadnici romske nacionalne manjine, što predstavlja nastavak dugog niza slučajeva rasizma i diskriminacije prema Romima i doprinosi produbljivanju stereotipa prema njima;

 

– da se diskriminatorno postupanje ogleda, između ostalog, u izjavama poput: „Vatrogasci će ponekad, u skladu sa lokalnim običajima, biti kamenovani, a ako se požar proširi na obližnje kuće, ništa strašno, to je samo karton i to je samo život; „Režim sa Romima je postigao istorijski dogovor“ odnosno „Rome niko u Beogradu ne šikanira, bezbrižno prose po semaforima, duvaju lepak i šmrču heroin, u skladu sa običajima i tradicijom. Dozvoljeno im je (i ne samo njima) da džepare po gradskom saobraćaju, sve može, samo ako određenog dana sedneš u beli kombi koji će te odvesti na glasačko mesto i tamo glasati kako ti je rečeno“;

– da ovakvo neprofesionalno i u najmanju ruku pogrdno prikazivanje romske nacionalne manjine čine da se rašire postojeće predrasude o njima, što narušava već tešku poziciju ove ranjive grupe;

– da jednako veliki problem predstavlja i naknadno izvinjenje uredništva, odnosno njihovo neizvinjenje, koje ustvari pokazuje koliko je duboko ukorenjen rasizam prema Romima, a koji se po pravilu pravda ironijom, umetničkim slobodama i sličnim konstrukcijama. U pomenutoj vesti koja je objavljena sutradan, uredništvo lista se izvinjava „ako je kolumna DD povredila bilo čija osećanja“. Izvinjenja javnosti i Romima koja počinju sa „ako“ jednostavno nisu izvinjenja, niti pokazuju da je uredništvo lista shvatilo da je objavljivanje pomenutog teksta – diskriminatorno izveštavanje o Romima. Činjenica je da su Romi najugroženija i najdiskriminisanija nacionalna manjina u Srbiji, da im je zbog uslova života životni vek znatno kraći nego ostatku populacije, i da su struja, voda i pristup adekvatnom stanovanju za mnoge Rome apsolutno nedostupni. To je slučaj i u naselju Vuka Vrčevića, gde ogroman broj Roma živi u ekstremno siromašnim uslovima, ispod minimuma ljudskog dostojanstva;

– da je autor teksta povredio načelo jednakosti iz čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, ali i odredbe Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina;

– da su generalizacija pripadnika romske nacionalnosti i poigravanje sa običajima njihove kulture nedopustivi, jer ovakav sadržaj stavlja sve Rome u isti položaj, bez ikakvog osvrta na konkretne činjenice i konkretnu situaciju u pomenutom naselju. Na ovaj način se širi slika o Romima koji ,,bezbrižno prose po semaforima, duvaju lepak i šmrču heroin“, a skreće pažnja sa problema sa kojima se oni svakodnevno suočavaju, upravo zbog pomenutih predrasuda koje ova nacionalna manjina konstantno trpi. Autor teksta je izneo svoje stavove, bez ikakvog poštovanja za populaciju o kojoj govori, a s obzirom na težinu ovih izjava, iznenađuje činjenica da u tome nije sprečen od strane izdavača, odnosno lista koji ističe da se zalaže za prava svih ljudi. Upravo zbog moći koju poseduju mediji u prenošenju poruka, a pod to spada i mogućnost širenja diskriminacije, objavljivanje ovakve vrste tekstova je posebno zabrinjavajuće;

– da polazeći od međunarodnog pravnog okvira, čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima proklamuje slobodu izražavanja, ali i navodi da korišćenje ove slobode povlači sa sobom dužnosti i odgovornosti, i da se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima, ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Što se tiče nacionalnog pravnog okvira, širenje negativnih stereotipa o Romima bi se u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije moglo okvalifikovati kao uznemiravajuće i ponizavajuće postupanje kojim se vređa dostojanstvo romske nacionalne manjine, a istovremeno predstavlja diskriminaciju iz čl. 24 zakona, koji govori o tome da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Takođe, podnosilac pritužbe koristi priliku da istakne da je izazivanje i podsticanje na neravnopravnost na osnovu nacionalne pripadnosti u čl. 13. istog zakona prepoznato kao teški oblik diskriminacije. Zabranu diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama, potvrđuje i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u svojim osnovnim načelima u čl. 3. Isto tako, čl. 75. Zakona o javnom informisanju govori o tome da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Čl. 48. st. 3. istog zakona propisuje kako je odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu, odgovoran za sadržaj koji se uređuje, dok čl. 9. govori o obavezi novinarske pažnje, odnosno da su urednik i novinar dužni da, s pažnjom primerenim okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost;

– da činjenica da autor teksta nije vodio računa o zaštiti dostojanstva ugrožene nacionalne manjine o kojoj je pisao, već da je, naprotiv, svoj članak zasnovao na produbljivanju već i onako teškog položaja Roma, učvršćivanju njihove stigmatizacije, i širenju već postojeće diskriminacije, ne samo da je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o javnom informisanju i Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, već povređuje i osnovna načela Kodeksa novinara Srbije, zbog čega će VV podneti i žalbu Savetu za štampu;

– da podnosilac pritužbe poziva Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da po prijemu pritužbe pokrene postupak, te da nakon utvrđenog činjeničnog stanja donese mišljenje kojim će utvrditi diskriminaciju i preporučiti mere za njeno uklanjanje.

1.7. U prilogu pritužbi dostavljen je članak „Raj u Vuka Vrčevića“, autora DD.

 

1.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje dnevnog lista GG.

 

1.9. U izjašnjenju na pritužbe, između ostalog, navedeno je:

 

– da se dnevni list GG u svojoj gotovo 30-godišnjoj istoriji nedvosmisleno zalagao za evropske i ljudske vrednosti, toleranciju i ravnopravnost ljudi. Kroz sve to vreme, značajan prostor je GG davao marginalizovanim društvenim grupama koje su najčešće žrtve istinske diskriminacije, i dosledno se borio protiv svih oblika diskriminacije i govora mržnje u javnom prostoru;

 

– da je Redakcija lista GG nosilac brojnih nagrada iz polja novinarstva, uključujući nagradu za etiku i hrabrost ĐĐ koju dodeljuje EE i Fondacija ĐĐ;

– da je GG u široj javnosti prepoznat kao zagovornik ljudskih prava, tolerancije, multikulturalizma i dosledan borac protiv diskriminacije, ali i zaštite prava na slobodu izražavanja, zbog čega je česta meta napada tabloida koji su pritom rekorderi u kršenju Kodeksa novinara Srbije, ali, na žalost, i najviših predstavnika vlasti. Sa druge strane i autor kolumne je dosledni borac protiv diskriminacije i zagovornik zaštite ljudskih prava, a između ostalog je aktivan i u promovisanju romske zajednice (kao jedan od učesnika akcije romske organizacije ŽŽ;

– da kolumna koja je predmet postupka nije ni na koji način usmerena na diskriminisanje bilo koje etničke zajednice, već predstavlja ironični prikaz autora koji je kroz preterivanje i prenaglašavanje, odnosno upotrebu literarnih stilskih figura, upravo imao za cilj da skrene pažnju na zloupotrebu određene kategorije građana u političke svrhe, odnosno na neodgovarajući tretman marginalizovane grupe u društvu, u skladu sa svojim dugogodišnjim zalaganjem za poboljšanje položaja navedene zajednice. Drugim recima, tekst prikazuje viđenje autora o odnosu donosilaca odluka i vladajućih političkih partija prema konkretnoj marginalizovanoj grupi naših građana, koja na jednoj strani koristi njihove glasove na izborima, a na drugoj, po mišljenju autora, istovremeno ne pokazuje nikakvu želju da učini nešto na popravljanju objektivno lošeg položaja većine pripadnika ove kategorije građana;

– da je predmetna kolumna koristila brojne stilske figure da bi tu osnovnu ideju prenela. Autor kolumne je pisac, čija književna dela ali i kolumne, pa i javni istupi obiluju ironijom, sarkazmom, parodijom, hiperbolisanjem, često su na granici političke korektnosti i generalno se odlikuju preterivanjem, ali sa isključivim ciljem da se prenese odgovarajuća poruka – kritika društva i društvenih procesa, i kako bi se ukazalo na probleme sa kojim se društvo kao takvo suočava, razdrmala učmala javnost, te da bi se prepoznavanjem problema oni rešili;

– da autora odlikuje dosledan umetnički stil preterivanja radi kritike društva, kroz mešavinu fikcije i stvarnosti, a njegovim čitaocima i široj javnosti je taj način prenošenja poruke itekako poznat, bilo da se radi o kritici vlasti u fiktivnoj epidemiji smrtonosnog virusa, kritici reagovanja građana na epidemiju stvarnog virusa ili opisu paralelnih univerzuma. U predmetnoj kolumni, DD je upravo koristio taj svoj stil da bi skrenuo pažnju na odnos vlasti prema značajnom broju građana koji žive u objektivno lošim uslovima, a redovno se iskorišćavaju u vreme izbora. Konkretno, predmetna kolumna DD predstavlja parodiju na standardne turističke vodiče. Sarkazam i satira su već vidljivi i u samom naslovu „Raj u Vuka Vrčevića“, budući da naselje u ulici Vuka Vrčevića očigledno nije nikakav raj, već nažalost neodgovarajuća urbano-stambena celina, opterećena siromaštvom, praktično deponija;

– da DD, kao pisac i narator, govori kroz prizmu donosilaca političkih odluka, koja za oblast nadomak samog centra prestonice (ulicu Vuka Vrčevića) ima samo reci hvale, iako u tom delu grada naši sugrađani, pripadnici romske zajednice, žive ispod svake granice ljudskog dostojanstva;

– da tako zamišljeni autor ovog „turističkog vodiča“: deponije opisuje kao da je reč o egzotičnim predelima Južne Amerike (Mala Kolumbija) uz detalje, kao što su gola deca i crni psi, koja trče po ulici bez ikakvog nadzora; navodi da je deo „ekološkog plana“ spaljivanje guma; šalje upozorenje vatrogascima da bi mogli da u skladu sa lokalnom tradicijom „budu kamenovani“; zaključuje da Romi sada, „za nagradu“, mogu do mile volje da „džepare“, „duvaju lepak“ i „šmrču heroin“, „u skladu sa višedecenijskom tradicijom“; ukazuje da zbog tog „raja na zemlji“ i Vuk Vrčević po kome je nazvana ulica, svake noći „srećan pleše u grobu“;

– da taj zamišljeni satirični turistički vodič kroz preterivanje, hiperbolu, sarkazam i ironiju izvrće realnost i predstavlja kao „raj na zemlji“ očigledno negativne pojave i loše uslove, odnosno nepodnošljiv tretman brojnih građana jedne etničke zajednice, ironično zaključujući da pripadnici ove etničke zajednice glasom za vlast zapravo mogu da nastave da žive takav „idiličan“ život bez promena ili aktivnosti organa javne vlasti. Podsećanja radi, u slučajevima zanemarivanja dece, ekoloških problema, požara ili javnog nereda, kao i krivičnih dela, dužnost je i obaveza nadležnih organa da reaguju i unaprede neodgovarajuće stanje, a upravo takva reakcija donosilaca odluka izostaje, u višegodišnjem periodu, što autor očigledno ističe i kritikuje u prepoznatljivom stilu. Umesto zadržavanja na površnom razmatranju ili apstraktnog mudrovanja, razmišljanje čitaoca i diskusiju upravo provocira direktni stil autora i šokantna obrada tema koje nimalo nisu egzotične (iako se kao takve predstavljaju), već realnost naših sugrađana koji žive domalo blizu glavnog grada i najbogatijeg grada Republike Srbije, centra svih navedenih institucija;

– da ukazuju i na odgovarajuću praksu Evropskog suda za ljudska prava koja pod okvir zaštite prava na slobodu izražavanja pod određenim uslovima podvodi i preterivanje, provokaciju, hiperbolu kada se prenosi društveno važna poruka. Tako Evropski sud navodi sledeće: Na osnovu člana 10. stav 2, sloboda izražavanja „se primenjuje ne samo na „informacije“ ili „ideje“ koje su poželjne ili se smatraju neuvredljivim već i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. To su zahtevi pluralizma, tolerancije i slobode mišljenja, bez kojih nema „demokratskog društva“ (Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1976, tačka 49); „Član 10. ne štiti samo suštinu izraženih ideja i informacija, već i oblik u kojem su iste prenesene. Novinarska sloboda takođe obuhvata i mogućnost pribegavanja preterivanju, ili pak provociranju“ (Dichand i drugi protiv Austrije, 2002, tačka 41); „Novinarska sloboda takođe obuhvata i mogućnost pribegavanja preterivanju, ili pak provociranju“ (Prager i Oberschlick protiv Austrije, 1995, tačka 38); „Mediji mogu slobodno da koriste hiperbolu, satiru ili šaroliko figurativno izražavanje kod prenošenja određene poruke“ (Karatas protiv Turske, tač. 50-54); „Mišljenja koja je gospodin Resende izneo i reprodukovao uz sporni uvodnik, formulisana su britko, provokativno, pa tek onda polemično. Nije nerazumno zaključiti da je stil članka podnosioca predstavke bio obojen uticajem gospodina Resendea“ (Lopes Gomes da Silva protiv Portugalije, 2000, tačka 35); „Uopšte, sloboda političke rasprave predstavlja samu srž demokratskog društva, i protkana je kroz celu Konvenciju“ (Lingens protiv Austrije, 1986, tačka 42);

– da je predmetna kolumna upravo, kroz preterivanje i šokantan opis, pledirala da rasvetli jedan važan društveni problem i podstakne raspravu o ovom problemu. Da se radi o društvenoj temi od prvorazrednog javnog značaja, potvrđuje i debata koja se u javnosti povodom objavljivanja kolumne rasplamsala, a u toj debati su učestvovali i predstavnici romske zajednice, redakcije GG, sam autor, poverenica za zaštitu ravnopravnosti i brojni drugi. Čak bi se moglo reći da je pomenuta kolumna široj javnosti učinila prepoznatljivom ulicu Vuka Vrčevića, a javnosti je skrenuta pažnja na težak položaj u kome žive stanovnici ovog naselja;

– da je međutim, svako literarno delo prirodno podložno različitom tumačenju, i predmetni članak je nesporno prouzrokovao značajnu reakciju javnosti. Redakcija GG je imajući ovo u vidu odmah nakon prvih reakcija na tekst pokušala da pojasni svojim čitaocima i opštoj javnosti suštinu objavljene kolumne, objavljujući poseban tekst već narednog dana, 23. februara 2022. godine pod naslovom: „Izvinjenje i objašnjenje uredništva GG povodom kolumne DD“, gde je, između ostalog izraženo žaljenje zbog tumačenja i reakcija koja su se u javnosti pojavile povodom predmetne kolumne i gde je izričito istaknuto da je ona objavljena kao „ironična kritika političke zloupotrebe naših sugrađana Roma, koju je pisao jedan književnik u svom prepoznatljivom stilu“;

– da je slično postupio i sam autor koji je u tekstu „DD: Nisam rasista, želim da skrenem pažnju kako žive Romi“, objavljenom istog dana, između ostalog, naveo da je vidljivo na svakom koraku kako pripadnici romske zajednice žive ispod elementarnog ljudskog dostojanstva, zahvaljujući režimskoj taktici „da je bitan siguran glas, a još je bitnije onoga od koga taj glas dolazi držati prikovanog na socijalnom dnu…“: te da je zbog toga napisao i adekvatnu kolumnu;

– da je u želji da dodatno pojasni da cilj predmetne kolumne nije bio diskriminatorni ili rasistički prikaz romske zajednice i građana romske nacionalnosti, autor napisao i novu kolumnu: „Pakao u Vuka Vrčevića”, koja je objavljena 24. februara 2022. godine u dnevnom listu GG i u njegovom onlajn izdanju. U toj kolumni detaljno opisuje događaj kojem je sam svedočio, gde je grupa Roma, čija je adresa upravo Vuka Vrčevića (bez broja), koordinisano i organizovano usmeravana da glasa za određenu političku opciju, savetujući one (prevashodno misleći na vlast i tabloide) koji su se zgranuli njegovim opisima tog kraja da lično „svrate u neko od „nehigijenskih“ naselja i uvere se kakvim životom vlast nagrađuje romsku glasačku mašineriju“. Dakle u dva teksta koji su objavljeni neposredno nakon predmetne kolumne, autor želi da objasni i potvrdi šta je bila njena osnovna ideja – kritika zloupotrebe pripadnika romske zajednice od strane donosilaca političkih odluka u dugogodišnjem periodu, bez želje da se popravi njihov stvarni položaj, a ne diskriminatorni ili rasistički prikaz Roma kako se u pritužbama navodi;

– da je organizacija za zaštitu prava BB, odmah po objavljivanju organizovala protest ispred sedišta GG zbog sporne kolumne, i da su predstavnici redakcije, na čelu sa urednikom primili njene predstavnike, te da su u iskrenom i konstruktivnom razgovoru pokušali da razjasne celu situaciju, i čak dogovorili buduću saradnju;

– da skreću pažnju na to da je jedan od predstavnika BB, ZZ, na sastanku istakao da veruje da DD nije rasista, da mu nije bio cilj da uvredi nekog iz romske zajednice, zaključivši da su dve strane „na dobrom putu sa ovom najavljenom saradnjom“. O ovoj poseti GG je izvestio potpuno i neizostavljajući nijedan detalj, uključujući i taj da su predstavnici BB u redakciju GG doneli „metlu za čišćenje rasista iz redakcije“: upravo da bi ceo problem bio sagledan iz svih uglova i da bi se nesuglasice sa autentičnim predstavnicima marginalizovane zajednice rešile u otvorenom razgovoru, bez potrebe da situacija dodatno eskalira i poprima nepotrebne razmere. Na isti način, GG bi reagovao i na bilo koja obraćanja podnosilaca predstavke, koji mu se nažalost nisu obratili pre otpočinjanja pravnih postupaka;

– da je GG objavio i stav poverenice, koja je i pre pokretanja postupka tekst okarakterisala kao nedopustivu kvalifikaciju Roma, i time prejudicirala ishod postupka i pravo na odbranu stranaka u istom;

 

– da bez obzira na to što su redakcija GG i autor smatrali da tekst ne diskriminiše Rome, naprotiv, da je usmeren na poboljšanje njihovog položaja, te da je objavljivanje teksta imalo legitimno uredničko opravdanje, te da je evidentno skrenuo pažnju javnosti na temu od bitnog javnog interesa (zloupotrebu i nebrigu donosioca političkih odluka i položaj marginalizovane zajednice u konkretnoj urbanoj lokaciji) nakon burne reakcije brojnih čitalaca koji pripadaju romskoj zajednici i organizacija koja štite prava Roma, sastanka sa predstavnicima BB: te javnog obraćanja poverenice, redakcija i autor su se složili da uklone predmetnu kolumnu, a upravo uvažavajući sentiment i viđenje predstavnika romske zajednice;

– da je u obrazloženju takve odluke redakcija GG, između ostalog navela sledeće: „Ova odluka je doneta uz poštovanje zahteva koji nam je predala romska organizacija BB i reakcije poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, VV; te predsednika II partije JJ; kao i da je redakcija GG iz razgovora sa članovima organizacije BB u redakciji lista GG, saznala kako autentični predstavnici romske zajednice doživljaju ovu kolumnu, upućujući iskreno žaljenje i izvinjenje svim pripadnicima romske zajednice, uz naglašavanje „da je dnevni list GG decenijski saveznik svih manjina i ugroženih grupa u našem društvu i nikada nije postojala svesna namera da bilo koga uvredimo zato što je drugačiji“ i najavu organizacije razgovora sa pripadnicima romske zajednice kako bi se čitaocima približili njihovi problemi. Dakle, i autor i redakcija lista su samoinicijativno reagovali na primedbe javnosti i poverenice, te odmah narednog dana ne samo uklonili konkretni tekst, nego i objavili detaljno obrazloženje, pri čemu su paralelno objavljivali sve reakcije i kritike vezano za predmetni tekst. Ovo objašnjenje je postavljeno na poziciju gde se nalazila uklonjena kolumna i dostupna je i dalje čitaocima;

– da napominju i kritike dela javnosti usmerene prema odluci uredništva GG da ukloni tekst. Te kritike su o odluci govorile kroz rizike uklanjanja po pravo na slobodu izražavanja. Tako je ugledni kolumnista nedeljnika KK, GG i drugih medija, LL u svom tekstu istakao: „na sajtu GG, recimo, više nema utorničke kolumne DD „Raj u Vuka Vrčevića“ jer je pisac navodno povredio nečije osećaje, a GG, kao list osetljiv na osećaje, ne želi da se neko oseća loše dok čita njegove kolumniste. Naročito ako je taj neko iz osetljive grupe. A osetljivih grupa je sve više. Kada jednom svi postanemo članovi bar po jedne osetljive grupe, novinarstvo će morati da se samoukine jer više neće imati kome da piše, pošto neće smeti ni o kome i ni o čemu da govori.“;

– da, bez namere da na bilo koji način koriste formalne nedostatke u pritužbi da bi se iza njih skrivali, ipak dobronamerno skreću pažnju poverenici da nijedna pritužba ne precizira po kom članu Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“: br. 22/09 i 52/21, u daljem tekstu: ZZD) tereti podnosioce izjašnjenja, odnosno za koji tačno oblik diskriminacije. Zbog toga smatraju da postupak poverenice da uputi pritužbe pre njihovog uređenja nije usklađeno sa odredbama čl. 17, 20. i 21. Poslovnika o radu Poverenika („Službeni glasnik RS“: broj 34/11). Takođe, smatraju nekorektnim javne istupe poverenice, koja je u svojim javnim nastupima i pre pokretanja bilo kakvog postupka tekst okarakterisala kao nedopustivu kvalifikaciju Roma, čime je prejudicirala ishod postupka, a veruju da je takođe postupila suprotno svojim obavezama propisanim članom 10. Poslovnika koji propisuje načelo slobodne ocene dokaza i nepristrasnosti u postupku;

– da se u pritužbi navodi da se događaj desio „prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina“ iz čega može da se nasluti da podnosioci pritužbe podnosioce izjašnjenja terete za diskriminaciju u pružanju javnih usluga iz člana 17. ZZD, koji, između ostalog, propisuje „diskriminaciju u pružanju javnih usluga“. U postupanju podnosilaca izjašnjenja nije bilo nijednog elementa koji se po odredbama člana 17. ZZD traži da bi se utvrdila ova vrsta diskriminacije, što proizlazi iz gornjeg opisa činjeničnog stanja;

– da pritužba organizacije BB podnosioce izjašnjenja tereti za to da „izjave izazivaju rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost“, te da „dovode romsku zajednicu u neravnopravan položaj“, dok pritužba organizacije AA govori o „skandaloznom medijskom nastupu“ kojim se „diskriminiše cela romska zajednica”. Iako nije najjasnije na koji tačno oblik diskriminacije se misli, naslućuje se da podnosioci ovih pritužbi terete podnosioce izjašnjenja za govor mržnje iz člana 11. ZZD;

– da ovim putem ukazuju da član 76. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje, u daljem tekstu: ZJIM), propisuje da ne postoji povreda zabrane govora mržnje ako je informacija objavljena bez namere da se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica, kao i sa namerom da se kritički ukaže na diskriminaciju, mržnju iii nasilje protiv lica iii grupe lica ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo ponašanje (član 76. ZJIM);

– da kolumna nije napisana u nameri da podstiče diskriminaciju, već upravo da kritički ukaže na problem diskriminacije Roma kroz kritiku vlasti koji Rome zloupotrebljavaju, te da, imajući to u vidu, u konkretnom slučaju ne postoji kršenje zabrane govora mržnje iz člana 11. ZZD u vezi sa članom 76. ZJIM;

– da polazeći od toga da je iza uredničke odluke da se predmetna kolumna objavi stajalo uverenje uredništva da se njome doprinosi debati u javnom interesu i da cilj kolumne nije diskriminatorni prikaz Roma kao etničke zajednice već kritika postupanja donosilaca političkih odluka; da autor ima pravo da u prenošenju poruke od javnog interesa pod određenim uslovima pribegava korišćenju satire, hiperbole, preterivanja da bi preneo poruku o zloupotrebi jedne grupe naših građana koji žive u objektivno teškim uslovima; da je tekst evidentno prouzrokovao debatu u javnosti o temi od značajnog javnog interesa, u interesu marginalizovanih grupa; da su i GG i autor proaktivno i efikasno reagovali na reakciju javnosti na predmetnu kolumnu i prenosili sve stavove učesnika u debati, a sa nekima i lično razgovarali; da je zbog poštovanja i uvažavanja sentimenta pripadnika romske zajednice, predmetna kolumna čak i uklonjena i na njeno mesto postavljeno objašnjenje odluke o uklanjanju i izvinjenje; da ne postoje oblici diskriminacije propisani čl. 17. i 11. ZZD, smatraju da predmetna kolumna ne predstavlja akt diskriminacije prema romskoj zajednici i predlažu odbijanje pritužbi kao neosnovanih jer ne postoje zakonski elementi za utvrdivanje diskriminacije, a takođe, imajući u vidu i to da je uklanjanje kolumne otklonilo sve eventualne negativne posledice njenog objavljivanja, pa i iz tog ugla je dalje vođenje postupka pred poverenicom bespredmetno;

– da predmetna kolumna ne bi smela da se posmatra van konteksta celokupnog teksta i da se izvlačenjem pojedinih navoda dođe do krivljenja sadržine, prirode i cilja koji je tekst trebalo da postigne. Napominju posebno da ni autor ni medij GG nisu neprofesionalno postupili objavljujući predmetnu kolumnu koja je korišćenjem stilskih figura želela da skrene pažnju na težak položaj Roma i osvetli jedan važan društveni problem;

– da posebno žele da skrenu pažnju poverenici na dileme koje je imala MM kada je postupala po odvojenim žalbama podnosioca predstavke i organizacije LjLj, a koje korespondiraju tvrdnjama koje su do sada izneli;

– da u tom postupku nije doneta odluka o povredi Kodeksa novinara Srbije, koji je krovni dokument koji reguliše profesionalne standarde u novinarstvu, i to zbog nepostojanja potrebne većine za usvajanje odluke. Ovakav ishod postupka pokazuje da stvari ipak ne treba posmatrati crno-belim, te da u konkretnom slučaju postoji više legitimnih prava i interesa koji moraju da se uzimaju u obzir i procenjuju, a to su osećaj povređenosti pripadnika romske zajednice objavljenim tekstom (odnosno, legitimna manjinska prava) i pravo da se kroz preterivanje, metaforu, sarkazam prenese važna društvena poruka, odnosno pravo na slobodu izražavanja;

– da to pokazuje i obrazloženje MM (napominju da su u glasanju o povredi Kodeksa, predstavnici GG izuzeti u skladu sa internim pravilima rada NN):

„Komisija, međutim, nije uspela da usaglasi mišljenje o tome da li su u tekstu izneti diskriminatorni stavovi i da li se ovakvim tekstovima podstiču i šire steteotipi koji su, inače, veoma jaki kada je reč o pripadnicima romske nacionalne manjine. Većina članova Komisije bila je saglasna u oceni da je autor teksta želeo da ukaže na problem političke zlupotrebe marginalizovane i ugrožene grupe, te da se posluižio ironijom, cinizmom i preterivanjem. Međutim, dok je deo članova Komisije smatrao da je dozvoljeno i opravdano na tako ozbiljan problem ukazivati na ovakav način, koji bi uzdrmao javnost, ostali su ocenili da je za to mogao biti izabran i bolji, pažljivije odabran način, koji ne bi nikoga povredio. Takvim tekstom bi svakako bio postignut i bolji efekat, budući da je sporni tekst svu pažnju javnosti skrenuo na način na koji je napisan, a ne na značajan problem koji je otvorio.“

– da su pojedini članovi Komisije ukazali i na to „da se ne može, zbog zaštite nečijeg prava, ugrožavati pravo na slobodu mišljenja, utoliko pre što je očigledno da nije bilo loše namere, dok su drugi istakli da novinar, odnosno medij, mora uvek biti svestan opasnosti od diskriminacije i da mora da učini sve da je izbegne, što ovoga puta nije bio slučaj;“

– da je većina članova Komisije bila saglasna u oceni toga šta je autor želeo da postigne pomenutim tekstom – da skrene pažnju na probleme marginalizovane i ugrožene grupe, a deo članova Komisije je kritikovao način kako je to urađeno u konkretnom slučaju, smatrajući da se efekat mogao bolje postići na način da nikoga ne povredi. Međutim, nesporno je da je konkretno pitanje podložno različitom tumačenju, koje se javilo i kod predstavnika ovog samoregulatornog tela;

– da i kod članova NN vide iste nedoumice koje je izazvala debata pokrenuta o tekstu, na primer ako se uporede tekstovi LL koji je kritikovao odluku o uklanjanju kolumne DD i NjNj koji je kritikovao samu kolumnu, što opet potvrđuje da u ovom slučaju postoje dva podjednako važna interesa, a nemogućnost da se donese odluka ukazuje i na to da ne postoji jasan i nedvosmisleni poremećaj balansa koji bi opravdao kvalifikacije kao što su „diskriminatorno postupanje“, „širenje stereotipa“, „govor mržnje“ a što podnosilac iznosi kroz predmetnu pritužbu;

– da je na kraju, MM izričito uzela u obzir i cenila postupke redakcije i autora nakon objavljivanja kolumne i reakcije javnosti ocenila kao pokazatelj odgovornosti i želje da se reši problem. To je dodatni pokazatelj neosnovanosti tvrdnje podnosioca pritužbe o tome da je problematično izvinjenje GG i da se zapravo radi o „neizvinjenju“, a pogotovo o preteranoj, neosnovanoj i nekorektnoj kvalifikaciji da takav postupak GG „pokazuje koliko je duboko ukorenjen rasizam prema Romima“: Pored toga što sami duboko veruju da su u ovoj situaciji odreagovali korektno, profesionalno i odgovorno, to misle i predstavnici organizacije sa kojima su imali otvoren razgovor, ali i medijski profesionalci oličeni u MM;

– da u potpunosti negiraju navode da rasizam pravdaju ironijom, umetničkim slobodama i sličnim konstrukcijama, a posebno skreću pažnju na to da podnosilac predstavke neosnovanom konstrukcijom svojevrsnog „šablona za rasizam“, upravo pravi neopravdanu generalizaciju, za šta u pritužbi optužuje GG i autora predmetne kolumne. Jasno su ukazali i šta je bio cilj teksta, a jasno su i istakli da sloboda izražavanja ne podrazumeva samo iznošenje neutralnih stavova, nego štiti i određeni stepen preterivanja naročito kod prenošenja važne društvene poruke. GG i autor obavljaju svoj posao kritičkog i nezavisnog informisanja javnosti i zaštite manjinskih grupa, a ne traže načine da rasizam provlače sakrivanjem iza bilo čega, a ponajmanje ne iza stilskih figura, kako im to imputira podnosilac pritužbe. U tom pogledu, ne postoji nijedan legitiman razlog da podnosilac pritužbe imputira prikriveni rasizam bilo autoru, bilo konkretnom mediju, imajući u vidu prethodne aktivnosti i jednih i drugih upravo na suzbijanju navedenih pojava. Kako su kroz razgovor razumeli kako bi mogli da se osećaju predstavnici romske zajednice zbog predmetne kolumne, i kako su reagovali odgovorno i zbog svega povukli kolumnu (što ne predstavlja jednostavan čin za novinare posvećene slobodi izražavanja), tako očekuju i od podnosioca pritužbe da ne posmatra stvar kroz prizmu „španske inkvizicije“ i da se i sam ponaša odgovorno, jer u ovom slučaju postoji više legitimnih interesa i prava koja moraju da se uzmu u obzir;

– da u odnosu na pravne kvalifikacije podnosilac pritužbe uopšte ne ukazuje na koji način su GG i autor prekršili bilo koji zakon, već isključivo prepisuje odredbe relevantnih međunarodnih i domaćih pravnih dokumenata. Sopstvena impresija o kršenju pravnog okvira ne može da bude ni na koji način relevantna za objektivnu primenu materijalnog prava;

– da se opravdanost ograničenja prava na slobodu izražavanja posmatra uvek u odnosu na konkretni slučaj, primenom tzv. trodelnog testa, odnosno procenom da li je ograničenje propisano zakonom, da li je neophodno u demokratskom društvu radi zaštite legitimnih interesa i da li postoji srazmera između cilja ograničenja i mere ograničenja;

– da je u predmetnoj kolumni poenta bila da se prenese poruka o lošem položaju Roma koji se zloupotrebljavaju u političke svrhe, i podobni su samo kada glasaju, dok se istinski njihov položaj ne popravlja, a javne vlasti zapravo misle da je takav život nešto što je „raj“ (s obzirom da ne deluju u višegodišnjem periodu da se takve aktivnosti suzbiju). Treba ipak imati u vidu i da je nesumnjivo veći problem, kako za celokupno srpsko društvo, organe javne vlasti, medije, pa i za nevladine organizacije posvećene poboljšanju položaja Roma, što je situacija u Vuka Vučevića takva kakva jeste (što niko nije osporio u svim brojnim reakcijama na kolumnu), odnosno što se naši ranjivi sugrađani zloupotrebljavaju, nego bilo kakav negativni efekat jednog teksta na dugogodišnji nesrećni položaj Roma u Republici Srbiji, u konkretnoj ulici i uopšte, posebno kada je u pitanju autor i dnevni list koji su se trudili da taj položaj unaprede;

– da kada pokušava da kvalifikuje postupak GG i autora predmetne kolumne, podnosilac predstavke najpre paušalno navodi da su šireni negativni stereotipi i da bi se to „moglo okvalifikovati kao uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje kojim se vređa dostojanstvo romske nacionalne manjine“: Osim što ne deluje da je sam podnosilac predstavke siguran u ono što tvrdi (korišćenjem potencijala), ne objašnjava ni to na koji način je kolumna koja osvetljava ovaj važni problem uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje kojim se vređa dostojanstvo romske nacionalne zajednice, a zloupotreba u političke svrhe pripadnika te iste zajednice i nehumani uslovi u kojima žive to nije. Postavlja se logično pitanje da li je kriv onaj koji ih je doveo i održava u takvom položaju ili onaj ko na to ukazuje. Ovde naročito žele da naznače da pitanje da li je nešto neukusno i neprimereno nije relevantno kada se raspravlja o pravnim stvarima;

– da se podnosilac pritužbe poziva na član 24. ZZD, koji „govori o tome da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika“, te da nijee zgoreg citirati kako se zapravo definiše pojam diskriminacije. Odredbe člana 2. stav 1. tačka 1) istog zakona propisuju: „izraz diskriminacija i diskriminatorsko postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način“, a koji se zasniva, između ostalog „i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu“;

– da podnosilac pritužbe uopšte ne elaborira ispunjenost elemenata koje sam zakon propisuje, pa propušta da objasni u odnosu na koga autor predmetne kolumne i GG pravi neopravdanu razliku, kako to čine svojom kolumnom i u čemu se ogleda to navodno neopravdano razlikovanje, kao i koga to autor kolumne i GG isključuju i ograničavaju i u čemu zbog njihovog ličnog svojstva;

– da isto važi i za paušalne navode o kršenju člana 3. ZZPSNM;

– da je posebno opasno neodgovorno ukazivanje na član 13. zakona koji govori o izazivanju i podsticanju neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, jer bez ikakvih dokaza i elaboracije optužuje GG i autora kolumne čak i za teške oblike diskriminacije, a da nije pokazao ni ispunjenost elemenata iz citirane definicije diskriminacije. Paušalnost tvrdnji se ogleda u tome što podnosilac predstavke uopšte ne elaborira, već podrazumeva da su GG i autor objavljivanjem predmetne kolumne izazvali neravnopravnost, mržnju i netrpeljivost, te da su na neki neodređeni način neka neodređena lica podstakli na neravnopravnost, mržnju i netrpeljivost konkretnim tekstom. Naprotiv, praksa je sama pokazala da je predmetnom kolumnom pokrenuta debata o važnom društvenom problemu, i dijalog koji je doveo do boljeg razumevanja negativnih sentimenta koji su i doveli do toga da GG i autor predmetne kolumne uvaže taj sentiment, izvine se i uklone predmetnu kolumnu;

– da na kraju podnosilac pritužbe ukazuje i na članove ZJIM, i to one koji uređuju odgovornost urednika (član 48.), standard dužne novinarske pažnje (član 9.) i zabranu govora mržnje (član 75.), uz prosto citiranje i selektivno pozivanje na odredbe ovog zakona čije se eventualno kršenje može razmatrati u posebnom postupku pred posebnim sudom. Nevezano za to, i bez namere da na bilo koji način ističu formalne nedostatke pritužbi, ukazuju još jednom da se ne vidi koje konkretno ponašanje predstavlja govor mržnje. Isti zakon upravo u članu 76. propisuje da ne postoji povreda zabrane govora mržnje ako je informacija objavljena bez namere da se podstice na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica, kao i sa namerom da se kritički ukaže na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo ponašanje;

– da izrazi poput diskriminacije, diskriminatorskog postupanja, teških oblika diskriminacije, govora mržnje, predstavljaju pravne institute koji se moraju utvrditi u odgovarajućem pravnom postupku i u odnosu na konkretni slučaj primenom objektivnih merila, te koje ne bi trebalo koristiti olako i po subjektivnim impresijama;

– da imajući u vidu sve navedeno, ne bi bilo opravdano zaključiti da predmetna kolumna predstavlja akt diskriminacije prema romskoj zajednici, te predlažu poverenici odbijanje (svih) pritužbi kao neosnovanih jer ne postoje zakonski elementi za utvrđivanje diskriminacije, a takođe, imajući u vidu i to da je uklanjanje kolumne otklonilo sve eventualne negativne posledice njenog objavljivanja, i iz tog ugla je dalje vođenje postupka pred poverenicom bespredmetno;

– da u celokupnoj dosadašnjoj komunikaciji sa poverenicom i postupanju u predmetnom incidentu, podnosioci izjašnjenja nisu niti u jednom trenutku želeli da umanje razloge za zabrinutost predstavnika ugroženih manjinskih zajednica, i u skladu sa uređivačkom politikom bili su potpuno otvoreni za transparentni dijalog i napor na prevazilaženju bilo kojih problema ili pogrešaka. Međutim, u konkretnom slučaju se ne može zanemariti okolnost da je pritužba VV podneta 08. marta 2022. godine, a da ni na koji način ne reflektuje niti se osvrće na bitne (i javno dostupne) činjenice za predmetno pitanje, uključujući i uklanjanje teksta naznačenog kao spornog, objavljivanje naknadnog izvinjenja i obrazloženja, ekstenzivno i objektivno izveštavanje o konkretnom incidentu, uključujući i jasno kritički opredeljena reagovanja, komunikaciju sa drugim romskim organizacijama, sve to više dana pre podnošenja pritužbe, čime se daje povod za odredenu sumnju u njenu dobronamernost i potpunost;

– da autor kolumne prilaze i dodatno izjašnjenje pored ovog zajedničkog:

„ŠTA JE PISAC HTEO DA KAŽE TEKSTOM „RAJU VUKA VRČEVIĆA“?

Kao neko ko se godinama bavi zaštitom ugroženih društvenih, nacionalnih i socijalnih grupa, veoma sam pogođen načinom života Roma u Srbiji, tim pre što sam aktivno učestvovao u kampanjama za poboljšanje uslova njihovog života i približavanja ove nacionalne manjine građanima Srbije. O ovome što govorim potvrđuje i izveštaj Evropske Komisije u kom piše da iako napredak u integraciji postoji, Romi i dalje predstavljaju najugroženiju i najdiskriminisaniju manjinsku grupu u Srbiji.

Imajući u vidu da se približavaju izbori, a da sam lično svedočio tome kako se Romi koji žive u nehigijenskom naselju u Ulici Vuka Vrčevića zloupotrebljavaju, već decenijama unazad, prilikom glasanja, rešio sam da napišem crnu parodiju u vidu „turističkog vodiča“, sa naslovom „Raj u Vuka Vrčevića“. Smatrao sam, kao pisac, da sam već samim naslovom jasno stavio do znanja da je reč o satiričnom tekstu, makar Beograđanima, jer svi dobro znaju da u Vuka Vrčevića nije nikakav raj, već upravo suprotno – ovaj deo grada jedna je od mnogih jezivih ilustracija rezultata višedecenijske „brige“ o Romima.

Kroz cinični glas izmišljenog „turističkog vodiča“ pokušao sam da većinskom stanovništvu približim oblast nadomak centra Beograda, u kojoj Romi žive ispod svake granice ljudskog dostojanstva. Tako zamišljeni autor ovog „turističkog vodiča“ deponije opisuje kao da je reč o egzotičnim predelima Južne Amerike, uz „simpatične detalje“, kao sto su gola deca, koja trče po ulici bez ikakvog nadzora, dok kraj njih tutnje šleperi.

Ključni deo teksta jeste objašnjenje zašto je ovde tako „lepo“, a to je manipulisanje Romima i njihovim neznanjem o pravima koje imaju, čemu svedočimo poslednjih 20 godina, „autor“ „vodiča“ opisuje kao istorijski dogovor vlasti s Romima, a vrhunac cinizma jeste zaključak da Romi sada, „za nagradu“, mogu do mile volje da „,džepare“, „duvaju lepak“ i „šmrču heroin“, ,“u skladu sa višedecenijskom tradicijom“. Nažalost, iz iskustva pouzdano znam da su svi Romi koji žive u tom naselju ugroženi i da su se više puta žalili policiji na stanje i njihovom „naselju“. Da stvari budu još gore, čak ni poštari, ni radnici socijalne službe ne zalaze tamo. Ove podatke navodim jer sam razgovarao sa ljudima koji žive tamo, a i potvrdila mi je osoba koja je tri godine u okviru jedne nevladine organizacije radila sa ljudima iz naselja.

Da bi bilo sasvim jasno da iza „turističkog vodiča“ stoji kako sam već napomenuo višedecenijsko zanemarivanja prava i integracije romske nacionalne manjine i Srbiji, ovim putem želim da kažem da nijedno slovo u tekstu „Raj u Vuka Vrčevića“ nije upereno protiv Roma, već naprotiv moja namera i želja je bila da skrenem pažnju na naše viševekovne komšije koje žive ispod svake granice ljudskog dostojanstva.

Iste večeri, kada je tekst objavljen na portalu OO, na društvenim mrežama započeta je hajka na mene. U početku nisam razumeo zašto, jer je moja namera, kao pisca bila da ukažem u kakvim uslovima života žive naše komšije, a između ostalog, i neki moji prijatelji, kojima redovno pomažem koliko mogu. Veoma mi je žao što je situacija toliko eskalirala te sam proglašen rasistom, a zajedno sa dnevnim listom GG optužen za izazivanje nacionalne, rasne i religijske netrpeljivosti i širenje govora mržnje.

Idućeg dana, u skladu sa članom 18. Zakona o autorskim i srodnim pravima (Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela), iskoristio sam isključivo pravo da se suprotstavim iskorišćavanju svog dela na način koji je ugrozio moju čast i ugled, tako što sam za dnevni list GG dao saopštenje u kom sam jasno stavio do znanja da je isključiva meta ovog teksta bio režim, ali ne samo ovaj, već i svi režimi pre njih koji našim komšijama ne omogućavaju da žive dostojanstveno i da ostvare osnovna ljudska prava.

Navikao da režimski mediji i aktivisti na društvenim mrežama moje reči redovno zlonamerno izvlače iz konteksta, nisam se preterano iznenadio ovim sramnim napadom, naročito imajući u vidu da sam u tekstu dirnuo u podmićivanje i ucenjivanje najugroženijih društvenih grupa, za koji pretpostavljam da je sastavni deo svakog režimskog modusa operandi prilikom izbornih manipulacija. Posle prvog talasa napada na GG i mene, usledile su negativne reakcije romskih udruženja. Kada su članovi BB došli u redakciju GG i tražili da se tekst skine sa portala, nismo imali dilemu – uradili smo to odmah. Mnogo više mi je stalo do osećanja mojih romskih komšija i prijatelja, nego do teksta, naročito kad postane jasno da je stvorena atmosfera u kojoj je nemoguće objasniti im da „Raj u Vuka Vrčevića“ nije uperen protiv njih, naprotiv.

Dolazak aktivista BB u GG završio se prijateljski, jer list GG nije rasistička novina, kao što svako ko me poznaje zna da sam upravo ja jedan od najglasnijih boraca protiv rasizma i fašizma, zbog čega mi ekstremni desničari neprekidno prete smrću. Ova dana kasnije, u GG je objavljen moj tekst „Pakao u Vuka Vrčevića“, reportaža u kojoj sam do detalja opisao brutalne izborne neregularnosti u kojima su Romi iz Vuka Vrčevića BB bili primorani da učestvuju na beogradskim izborima, 2018, a kojima sam lično svedočio. Na ovaj tekst nije bilo reakcija.

Razumem da ne može svako da razume ovakav tekst, moja greška je ta što ja nisam senzibilisan da se izražavam na taj način. Žao mi je što su osećanja pojedinih Roma bila povređena, stoga nisam imao dilemu da tekst treba ukloniti i napisati novi, koji ne ostavlja prostora za pogrešna i zlonamerna tumačenja. Jasno mi je da stil po kom sam prepoznatljiv može nekome delovati agresivno, ali nekada nema drugog načina da se ukaze na ozbiljne probleme u društvu. Mojih sto četrdeset objavljenih dela u katalogu Narodne biblioteke Srbije daju mi za pravo da slobodno biram kako ću pristupiti određenoj temi, jer svaki svoj tekst i ono sto sam njime hteo da kažem mogu da rastumačim od prve do poslednje reči.

Ovim putem bih, takođe, želeo da izrazim želju da mi Povereništvo za zaštitu ravnopravnosti pomogne da se naučim senzibilnom jeziku. Spreman sam na svaku vrstu saradnje.

Stojim vam na raspolaganju za svaku vrstu radionica, saradnje i podrške u vezi sa bilo čim što je vezano za bilo koju ranjivu grupu, a naročito naše viševekovne komšije Rome.“

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1.    U toku postupka izvršen je uvid u članak „Raj u Vuka Vrčevića“, autora DD. U članku je navedeno sledeće:

„Da li znate ko je Vuk Vrčević? Bio je sakupljač narodnih lirskih pesama i saradnik Vuka Karadžića. Njegovi radovi objavljeni su u petnaestak knjiga. Rođen je 1811. u Risnu, umro 1882. u Dubrovniku. Imao je posthumnu sreću da se po njemu nazove beogradska ulica koja vodi kroz jedinstveni neformalni rezervat, poznat kao „Vuka Vrčevića“. Kada mešalicom za cement ili tegljačem prođete iz pravca grada ispod Pančevačkog mosta, naletećete na nestvaran prizor. S desne strane ulice sačekaće vas nepregledna deponija, a s leve strane, kraj vašeg kamiona za prevoz građevinskog materijala veselo će trčati crni psi i gola deca. Ulica zatim skreće udesno ka „Maloj Kolumbiji“, a sa obe strane pruža se pogled na još deponija. Tu su uvek i neke bare. Slobodno otvorite prozore, miris će vas uraditi kao da ste na ajahuaski. S leve strane, ka reci, prostire se jedno od poslednjih autentičnih beogradskih romskih naselja. Kada i kako je nastalo, ne zna se tačno, istoričari nagađaju se da su Romi, proterani iz sličnih staništa na Dorćolu, kod Sava centra i Belvila, svoju sreću pronašli ovde. Ispoštovali su svoju tradiciju i podigli naselje od kartona (nekorektni novinari će ga nazvati „nehigijenskim“) tamo gde njima najviše odgovara. Blizu centra. Ništa ovde nije divlje. Ako slučajno vidite zapaljene gume, to je deo lokalnog ekološkog plana za spaljivanje nepotrebnih sirovina, a možda se i neko napio, zbog mesečine, kiše ili neuzvraćene ljubavi, pa, eto, zapalio gume. Nemojte zvati vatrogasce. Na svaku protivpožarnu intervenciju ovde se odgovara tradicionalno, sa tri nova požara. Vatrogasci će ponekad, u skladu sa lokalnim običajima, biti kamenovani, a ako se požar proširi na obližnje kuće, ništa strašno, to je samo karton i to je samo život. Policija neće nikada intervenisati, jer je režim sa Romima postigao istorijski dogovor. Prethodne gradske vlasti su ih silom terale sa decenijskih ognjišta i zgarišta, a napredna vlast mudro je zaključila da Romima treba ostaviti slobodu neometanog upražnjavanja višedecinijskih navika sve dok organizovano glasaju za „Vućićića“, koji će im darovati i poklon-paket, čiji će sadržaj, bez izdavanja fiskalnog računa, preprodavati na trotoaru, kraj pijace. Konačno, Rome niko u Beogradu ne šikanira, bezbrižno prose po semaforima, duvaju lepak i šmrču heroin, u skladu sa običajima i tradicijom. Dozvoljeno im je (i ne samo njima) da džepare po gradskom saobraćaju, sve može, samo ako određenog dana sedneš u beli kombi koji će te odvesti na glasačko mesto i tamo glasati kako ti je rečeno. Ne proteruješ ih, kao zli Đilas, u udaljene kontejnere, odakle se ne može pešaka do tržnog centra. A ne mogu ljudski ni da gore. Vuk Vrčević svake noći, srećan, pleše u grobu.“

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe i iz izjašnjenja, kao i sadržaj članka „Raj u Vuka Vrčevića“, autora DD, objavljenog 22. februara 2022. godine u dnevnom listu GG.

 

Pravni okvir

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.

3.2. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5] Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[6], odredbom člana 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

3.4. Prema odredbama Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava,[7] a strane ugovornice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.[8]

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je između ostalog zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[10] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

 

3.7. Odredbom člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[11], propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme  podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.8.  Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li autorski tekst DD objavljen u dnevnom listu GG, predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno, da li se njima stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.9.  Prilikom razmatranja ovog predmeta, najpre su razmotreni navodi iz izjašnjenja DD i dnevnih novina GG da „kolumna koja je predmet postupka nije ni na koji način usmerena na diskriminisanje bilo koje etničke zajednice, već predstavlja ironičan prikaz autora“, da je „dnevni list GG decenijski saveznik svih manjina i ugroženih grupa u našem društvu i nikada nije postojala svesna namera da bilo koga uvredimo zato što je drugaciji“, da „kolumna nije napisana u nameri da podstiče diskriminaciju, već upravo da kritički ukaže na problem diskriminacije Roma kroz kritiku vlasti koji Rome zloupotrebljavaju“ kao i da „član 76. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisuje da ne postoji povreda zabrane govora mržnje ako je informacija objavljena bez namere da se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica“. Međutim, sa aspekta antidiskriminacionih propisa nije od značaja da li je kolumnista DD imao nameru da diskriminiše romsku zajednicu. U konkretnom slučaju, predmet razmatranja su sami navodi autorskog teksta „Raj u Vuka Vrčevića“ koji je objavljen u dnevnim novinama GG. Dakle, ispituje se da li su navodi iz ovog teksta da je podizanje nehigijenskih kartonskih naselja deo tradicije Roma, da je deo njihovih običaja kamenovanje vatrogasaca, prosjačenje, džeparenje, „duvanje lepka i  šmrkanje heroina“, suprotni imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, dok je namera izvršioca diskriminatornog akta pravno irelevantna. Ovo proizlazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom na to da zakonodavac zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je namera autora DD i uredništva dnevnih novina GG, bila da povredi dostojanstvo Roma i Romkinja.

 

3.10. Poverenik je cenio navode istaknute u izjašnjenju u kojima se kao formalni nedostatak pritužbi ističe da preduzeta radnja od strane lica protiv kojih je podneta pritužba se uopšte ne može smatrati diskriminatornom u smislu člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije, jer u njoj nije sadržano nikakvo pravljenje razlike prema jednoj grupi lica u odnosu na druge, kao i da podnosilac pritužbe vrši pogrešnu kvalifikaciju preduzetog akta, ali nalazi da su isti neosnovani. Uvredljiv govor zasnovan na ličnom svojstvu prema određenoj grupi sam po sebi predstavlja pravljenje razlike u odnosu na druge koji nisu predmet takvih uvreda. Takvim govorom se neopravdano obeležava određena grupa i time vrši diskriminatorno postupanje. Članom 17. stav 1. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti propisano je da pritužba treba da bude sažeta i razumljiva i da bi se po njoj postupalo, treba da sadrži neophodne podatke o podnosiocu pritužbe, odnosno o diskriminisanom licu, opis diskriminatornog akta, kao i podatke o licu za koje se tvrdi da je ovaj akt izvršilo. Citirani akt koji definiše sadržinu pritužbe, kao obavezne elemente podrazumeva postojanje samo činjeničnih navoda na kojima se pritužba zasniva, dok podnosilac nije dužan da takve navode pravno kvalifikuje, već to čini Poverenik u postupku po pritužbi.

 

3.11. U pogledu navoda odgovora na pritužbu koji se odnose na slobodu izražavanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da odredba člana 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok je odredbom stava 2. ovog člana propisano da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije.

 

3.12. Takođe, u pogledu citiranih presuda Evropskog suda za ljudska prava, Poverenik ukazuje da u navedenim presudama ne postoji analogija sa konkretnim slučajem koji je predmet postupka. Naime, slučaj Hendisajd protiv Ujedinjenog kraljevstva, odnosi se na zabranu distribucije, zaplenu i uništavanje „Male crvene školske knjige“, za koje su vlasti u Ujedinjenom kraljevstvu smatrale da je u suprotnosti sa Zakonom o nemoralnim publikacijama. U konkretnom slučaju sud nije našao povredu člana 10. Evropske konvencije koja garantuje slobodu izražavanja, s obziroom da je akcija države imala za cilj zaštitu morala. U ostalim navedenim presudama sud konstatuje da novinarska sloboda obuhvata i pribegavanje preterivanju, satiri, šarolikom figurativnom izražavanju, ali se u navedenim presudama radilo o kritikovanju javne vlasti a ne povredi ugleda manjinske ili ranjive društvene grupe.

 

3.13. Prilikom razmatranja ovog predmeta razmotreni su i navodi iz izjašnjenja DD i dnevnih novina GG da „da autor ima pravo da u prenošenju poruke od javnog interesa pod određenim uslovima pribegava korišćenju satire, hiperbole, preterivanja da bi preneo poruku o zloupotrebi jedne grupe naših građana“, da ,,mediji mogu slobodno da koriste hiperbolu, satiru ili šaroliko figurativno izražavanje kod prenošenja određene poruke“, da „predmetna kolumna GG predstavlja parodiju na standardne turističke vodiče“, da „taj zamišljeni satirični turistički vodič kroz preterivanje, hiperbolu, sarkazam i ironiju izvrće realnost i predstavlja kao ,,raj na zemlji“ očigledno negativne pojave i loše uslove“. Razumejući slobodu autora da u svom stvaralaštvu koristi satiru, hiperbolu i preterivanje kao stilske figure, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da se u konkretnom slučaju iznete stereotipne konstrukcije nikako ne mogu podvesti pod navedenu literarnu kategoriju. U svom izrazu, autor govori o tome da je stvaranje kartonskih nehigijenskih naselja ponašanje svojstveno toj nacionalnoj zajednici, njihovo prirodno stanje kojem teže, predstavljajući ih kao „primitivce koji vatrogasce gađaju kamenjem“. Istovremeno, govori o prosjačenju, džeparenju i uživanju narkotika kao navikama Roma, stavljajući pri tom sve pripadnike romske zajednice u kontekst podrške određenoj političkoj opciji.

 

3.14. Poverenik je cenio navode iz pritužbe prema kojima „u konkretnom slučaju postoji više legitimnih prava i interesa koji moraju da se uzimaju u obzir i procenjuju, a to su osećaj povređenosti pripadnika romske zajednice objavljenim tekstom i pravo da se kroz preterivanje, metaforu, sarkazam, prenese važna društvena poruka, odnosno pravo na slobodu izražavanja“.  Članom 46. stav 2. Ustava Republike Srbije propisana su ograničenja slobode izražavanja, i na prvom mestu je kao legitiman razlog ograničenja istaknuta zaštita prava i ugleda drugih. U tom smislu, nesporna je namera ustavopisaca da u kod procene povređenosti prava pruži primat zaštiti dostojanstva svakog pojedinca i zajednice u odnosu na slobodu izražavanja drugih. Javna povreda dostojanstva nekog lica ili grupe lica nije put za aktuelizaciju njihovih problema.

 

3.15. Imajući u vidu da je sadržinom odgovora na pritužbu kritikovano javno istupanje poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je osudila sadržinu članka DD odmah po objavljivanju, te isticanje da takvim činjenjem ona dovodi u pitanje svoju nepristrasnost u postupku odlučivanja po pritužbi, želimo da istaknemo da je članom 33. stav 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije. Ova nadležnost Poverenika naročito je važna u tretiranju diskriminacije učinjene putem sredstava javnog informisanja, te je radi otklanjanja težih posledica od izuzetne važnosti pravovremenost reakcije, u momentu dok je akt diskriminacije aktuelan i predmet javne debate. Imajući u vidu da je nadležnost Poverenika u postupanju po pritužbama predviđena istim članom zakona, očigledno je da zakonodavac nije smatrao javno istupanje Poverenika povodom učinjenog akta diskriminacije vidom narušavanja nepristrasnosti ovog organa u postupanju po pritužbama.

 

3.16. Navodi autorskog teksta DD objavljenog u dnevnim novinama GG da je podizanje nehigijenskih kartonskih naselja deo tradicije Roma, da je deo njihovih običaja kamenovanje vatrogasaca, prosjačenje, džeparenje i uživanje droga, predstavljaju oblik diskriminacije iz člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kroz širenje uobičajenih negativnih stereotipa i predrasuda prema ovoj nacionalnoj zajednici. Ovakva izjava ima posebnu težinu, ako se ima u vidu činjenica da je DD javna ličnost, a da su dnevne novine GG među najtiražnijim dnevnim listovima u Srbiji, koji mogu da utiču na široko javno mnjenje. Samim tim, još je naglašenija obaveza navedenih subjekata da se uzdržavaju od radnji koje predstavljaju akt diskriminacije. DD i dnevni list GG morali su da vode računa o činjenici da će tekst ovakve sadržine pročitati pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine, koje je prema navodima iz pritužbe, ova izjava uznemirila, ponizila i izazvala nelagodu i ljutnju. Čak i ako je tekst napisan i objavljen u kontekstu opisanom u odgovoru na pritužbu, autor i dnevni list su morali da vode računa kakav će biti uticaj ovog teksta na publiku različite starosne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa, te zajednicu u celini.

 

3.17. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da u odnosu na pripadnike romske nacionalne manjine u Srbiji i dalje postoje različiti stereotipi i predrasude, a koje ponižavaju i vređaju pripadnike ove društvene grupe. Svojim navodima koji se odnose na Rome, autor i dnevni list su celokupnu romsku nacionalnu manjinu označili kao „kradljivce, narkomane i primitivce“ koji žive u nehumanim uslovima. Dnevne novine GG ističu da ova izjava predstavlja vid autentičnog izraza autora koji kroz prenaglašavanje želi da skrene pažnju na probleme i da potencira loš odnos donosilaca političkih odluka prema Romima. Treba ukazati da je posledica ovakvog istupa da se pripadnici romske zajednice percipiraju kao nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i grupa koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema manjinskim grupama. Ostaje nejasno kakvu kritiku donosilaca političkih odluka prema Romima autor vidi kroz navode da je džeparenje viševekovna tradicija Roma te  predstavljanjem paljenja guma i kamenovanja vartogasaca kao primitivne opšte karakteristike ove društvene grupe.

 

3.18. Prema metodološki verifikovanim izveštajima i pokazateljima, većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji.[12] Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojem je u toku 2021. godine zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto ukupno 96 pritužbi. Najveći broj pritužbi, kao i prethodnih godina, podnet je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine (74), što čini 77,1% od svih pritužbi koje su podnete zbog diskriminacije po ovom osnovu.[13] Ovom prilikom napominjemo i da zaključci istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta ukazuju da najveći stepen etničke distance Srbi ispoljavaju prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a 28,5% prihvatilo bi ih za supružnika.[14] Imajući sve ovo u vidu, svi društveni akteri, a posebno mediji koji svojom dostupnošću velikom broju ljudi mogu uticati na oblikovanje javnog mnjenja, imaju obavezu da posvete posebnu pažnju sprečavanju diskriminacije romske nacionalne manjine.

 

3.19.  Na kraju, Poverenik može da prihvati navode iz izjašnjenja da je autor teksta najpre imao za cilj da kritikuje nosioce javnih ovlašćenja zbog situacije i položaja u kome se nalaze pojedini Romi i Romkinje, međutim, javni govor povlači sa sobom i odgovornost za poštovanje dostajanstva drugog, a upravo najviši pravni akt Republike Srbije ljudsko dostojanstvo karakteriše kao neprikosnoveno[15]. Odgovorno novinarstvo, ne može da dozvoli da se bilo koja društvena situacija problematizuje na način kojim će se podgrevati već postojeći stereotipi prema Romima, praviti negativne generalizacije i produbljivati jaz između opšte populacije i ove nacionalne manjine.

 

 

  1. MIŠLjENjE

 

Autorskim tekstom DD u dnevnom listu GG od 22. februara 2022. godine, povređeno je  dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime su povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje DD i dnevnom listu GG da:

5.1. Organizuju sastanak sa podnositeljima pritužbe na kome će se bliže upoznati sa izazovima sa kojima se suočava romska populacija.

5.2. Ubuduće ne objavljuju sadržaje kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

Potrebno je da DD i dnevni list GG obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko DD i dnevni list GG ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21)

[4] Član 46. stav 1. Ustava RS

[5] Član 46. stav 2. Ustava RS

[6] „Sl. list SCG“- Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 1.

[8] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 3. stav 1.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije, („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 24/21), član 2. stav 1. tačka 1.

[10] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“, br. 11/02, „Sl. list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US i 4718), član 3.

[11] „Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[12] Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[13] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[14] Istraživanje socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji, Centar za istraživanje etniciteta, 2020. Dostupno na: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf

[15] Ustav Republike Srbije, čl. 23: Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon66-22 Pritužbe udruženja protiv dnevnog lista zbog diskriminacije na osnovu romske nacionalne pripadnosti Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top