br. 07-00-184/2022-02 datum: 14.6.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženja AA protiv Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke VV, a povodom izjava koje je dao na konferenciji za medije u stranačkim prostorijama prilikom predstavljanja izbornog programa za parlamentarne izbore koji su se održali 3.4.2022. godine. U pritužbi je između ostalog navedeno da je Sulejman Ugljanin, davanjem odgovora na pitanje novinara o iznošenju stava o istopolnim zajednicama u Republici Srbiji na pres konferenciji Stranke VV, povredio dostojanstvo svih LGBT+ osoba u Srbiji, poredeći LGBT+ osobe sa stokom i svodeći ih na nivo životinja. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, Sulejman Ugljanin je između ostalog, naveo da je, u izjavi koju je dao u vezi sa pitanjem novinara o stavu stranke o istopolnim zajednicama, eksplicitno naveo da su u programu stranke bile uključene sve ciljne grupe i da nijedna nije pokazala interesovanje za pitanje istopolnih zajednica, te da to pitanje „nije bilo predmet razmatranja“, da jedino što mu je poznato kada je reč o istopolnim zajednicama „je ono što je čuo od stočara kako to funkcioniše među stokom, što je činjenica dobro znana među stočarima u Sandžaku i ne odnosi se na ljude“, kao i da nije imao nameru da povredi bilo kog pojedinca, grupaciju ili zajednicu. U toku postupka, najpre je utvrđena sadržina date izjave a zatim je pristupljeno njenoj analizi sa aspekta primene antidiskriminacionih propisa. Analizirajući izjavu povodom koje je podneta pritužba, utvrđeno je da je ovu izjavu Sulejman Ugljanin dao na konferenciji za novinare, kao odgovor na pitanje o stavu političke stranke o istopolnim partnerstvima. On se, nakon navodnog prenošenja stava „jednog zemljoradnika odnosno stočara“ da „mi stočari to znamo jedino kod stoke, kada neka krava počne da trči krava na kravu ili bik na bika, mi ih hitno prodamo po nižoj cijeni mesarima za meso, jer to niko na pijaci neće da kupi, mnogo jeftinije nego što košta normalna krava“ saglasio sa ovim stavom rečima da „misli da je taj stočar našao formulu za to pitanje“. Prenoseći stav nepoznatog lica koje je izjavilo da „stoku prodaje po nižoj ceni ako krava naskače na kravu i bik na bika, jer to na pijaci niko neće da kupi“, zatim prihvatanjem takvog stava rečima da „misli da je taj stočar našao formulu za to pitanje“, kao i pravljenjem analogije između „nenormalne stoke koja se u Sandžaku prodaje po nižoj ceni“ i teme istopolnih zajednica u Republici Srbiji, Sulejman Ugljanin je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kojima je propisana zabrana uznemiravanja, ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Po sprovedenom postupku, Poverenik je dao mišljenje da je Sulejman Ugljanin ovom izjavom povredio odredbe člana 12 stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Sulejmanu Ugljaninu je preporučeno da preduzme mere kako bi se ova izjava uklonila sa jutjub kanala, da uputi javno izvinjenje pripadnicima/cama LGBT populacije, kao i da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom prava LGBT osoba kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se sureću pripadnici ove populacije, kao i kakve posledice po njih izazivaju izjave koje stvaraju zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, te da ubuduće vodi računa da se prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje AA, pritužbom podnetom protiv Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke VV, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, a povodom odgovora koje je dao na konferenciji za medije u stranačkim prostorijama prilikom predstavljanja izbornog programa za parlamentarne izbore koji su se održali 3.4.2022. godine. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Sulejman Ugljanin, 17.3.2022. godine u stranačkim prostorijama „zajedno sa svojim stranačkim kolegama“, organizovao konferenciju za medije povodom izbora koji su se održali 3.4.2022. godine;

• da je na konferenciji bilo reči o izbornom programu stranke, a da je, između ostalog, jedan od novinara upitao Sulejmana Ugljanina da iznese svoj stav o istopolnim zajednicama;

• da je Sulejman Ugljanin, odgovarajući na postavljeno pitanje, odgovorio: „Što se tiče istopolnih zajednica, mi smo ovaj program koji smo radili godinama sa svim ciljnim grupama, nijedna ciljna grupa niti ijedan pojedinac, nije pokazao interesovanje za to pitanje. Čuli smo jedino od jednog zemljoradnika odnosno stočara koji nam je rekao mi stočari to znamo jedino kod stoke kad neka krava počne da trči krava na kravu ili bik bika, mi to hitno prodamo po nižoj ceni mesarima za meso, jer to niko na pijaci neće da kupi, mnogo jeftinije nego što košta normalna krava. Prodamo je po nižoj ceni, nego što košta normalna krava. Mislim da je taj stočar naš’o formulu za to pitanje. To se samo još kod stoke zadržalo u Sandžaku, kod ljudi to nema.“;

• da ovakav stav Sulejmana Ugljanina vređa dostojanstvo svih LGBT+ osoba u Srbiji, da Sulejman Ugljanin, poredeći LGBT+ osobe sa stokom, „dehumanizuje okvir“ osobe i svodi ih na nivo životinja kao i da je krajnje ponižavajući i diskriminatoran.

• Uz pritužbu je dostavljen link ka snimku konferencije za medije, u kojoj je Sulejman Ugljanin dao spornu izjavu.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke VV.

• Sulejman Ugljanin je u izjašnjenju, između ostalog, naveo:

• da Stranka VV nema zvaničan stav o istopolnim zajednicama – brakovima;

• da je, u izjavi koju je dao u vezi sa pitanjem novinara o stavu Stranke o istopolnim zajednicama, eksplicitno naveo da su u programu Stranke bile uključene sve ciljne grupe i da nijedna nije pokazala interesovanje za pitanje istopolnih zajednica, te da to pitanje „nije bilo predmet razmatranja“;

• da jedino što mu je poznato kada je reč o istopolnim zajednicama „je ono što sam čuo od stočara kako to funkcioniše među stokom, što je činjenica dobro znana među stočarima u Sandžaku i ne odnosi se na ljude“, kao i da nije imao nameru da povredi bilo kog pojedinca, grupaciju ili zajednicu;

• da se Stranka VV zalaže za poštovanje ljudskih prava i sloboda, sve dok se ne ugrožavaju prava i slobode drugih ljudi, kao i da je to jasan stav Stranke za šta se bore od svog postojanja.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka, na osnovu linka ka snimku pres konferencije[1], koji je podnosilac pritužbe dostavio, utvrđeno je da je Jutjub kanal GG postavio, odnosno javno objavio snimak pres konferencije Sulejmana Ugljanina i drugih članova Stranke VV, povodom predstavljanja izbornog programa ove stranke za parlamentarne izbore koji su se održali u aprilu 2022. godine.

2.2. Uvidom u snimak pres konferencije, utvrđeno je da je Sulejman Ugljanin, u svom uvodnom izlaganju izjavio da je tema ove pres konferencije predstavljanje izbornog programa stranke čiji je predsednik, odnosno dela programa koji se odnosi na reformu političkog sistema Republike Srbije.

• Daljim uvidom, utvrđeno je da je u 11:08 minutu snimka, jedan od prisutnih novinara postavio pitanje Sulejmanu Ugljaninu da iznese stavove o aktuelnim društvenim temama kao što su „Otvoreni Balkan“ i tema istopolnih zajednica. Nakon iznošenja stava o temi „Otvoreni Balkan“, utvrđeno je da je od 12:25 minuta do 13:24 minuta snimka, Sulejman Ugljanin, odgovarajući na drugi deo pitanja novinara u vezi sa iznošenjem stava o istopolnim zajednicama izjavio sledeće: „Što se tiče istopolnih zajednica, mi smo ovaj program koji smo radili godinama, sa svim ciljnim grupama, nijedna ciljna grupa, niti jedan pojedinac, nije pokazao interesovanje za to pitanje. Čuli smo jedino od jednog zemljoradnika odnosno stočara, koji nam je rekao – mi stočari to znamo samo jedino kod stoke, kad neka krava počne da trči krava na kravu ili bik na bika, mi ih hitno prodamo po nižoj cijeni mesarima za meso, jer to niko na pijaci neće da kupi, mnogo jeftinije nego što košta normalna krava…..Mislim da je taj stočar našao formulu za to pitanje. To se još uvek kod stoke zadržalo u Sandžaku, kod ljudi to nema“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[2].  Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje^[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.^[5]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom da je pritužba podneta zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva, predmet razmatranja Poverenika predstavlja analiza izjave sa tog aspekta. Naime, u konkretnom slučaju potrebno je razmotriti da li je Sulejman Ugljanin svojim odgovorom na pitanje novinara koje se odnosi na iznošenje stava o istopolnim zajednicama, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li takva izjava predstavlja izraz slobode govora, ili predstavlja diskriminaciju LGBT osoba na osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva.

3.7. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje važno je sagledati propise koji se odnose na slobodu mišljenja i izražavanja kao i propise koji zabranjuju diskriminaciju. S tim u vezi, Poverenik najpre ističe da Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Međutim Ustav dalje propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, između ostalog, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropska Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 10. stav 1. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, dok u stavu 2. propisuje da se ovakva sloboda može ograničiti, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ona se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu između ostalog i radi zaštite ugleda ili prava drugih.

• Dakle, pravo na slobodu izražavanja, odnosno iznošenje sopstvenog mišljenja o određenom pitanju, nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju^[7].
• Analizirajući odgovor na postavljeno pitanje o istopolnim zajednicama, može se konstatovati da Sulejman Ugljanin, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa stavom o istopolnim zajednicama, nije izneo politički stav stranke po pitanju istopolnih zajednica u Republici Srbiji, budući da je prvobitno izjavio da stranka nema zvaničan politički stav po tom pitanju, kao i da u toku izrade izbornog programa stranke čiji je predsednik, „ni jedno lice, nije izrazilo želju“ da stranka kroz izborni program formira politički stav u vezi sa temom istopolnih zajednica.

• Međutim, kako je Sulejman Ugljanin, odgovarajući na postavljeno pitanje o istopolnim zajednicama, izjavio da je, povodom teme istopolnih zajednica „čuo jedino od jednog zemljoradnika odnosno stočara, koji mu je rekao – mi stočari to znamo samo jedino kod stoke, kad neka krava počne da trči krava na kravu ili bik na bika, mi ih hitno prodamo po nižoj cijeni mesarima za meso, jer to niko na pijaci neće da kupi, mnogo jeftinije nego što košta normalna krava“, kao i da „Misli da je taj stočar našao formulu za to pitanje. To se još uvek kod stoke zadržalo u Sandžaku, kod ljudi to nema“, može se konstatovati da je Sulejman Ugljanin, iznoseći stav „stočara u Sandžaku“, i saglašavajući se sa njim, na indirektan način izneo svoj stav o pitanju istopolnih zajednica, kao i svoj stav o LGBT+ osobama. I sudska praksa je zauzela stav po ovom pitanju naročito u predmetima koji se odnose na povredu dostojanstva. Tako je Apelacioni sud nedavno potvrdio presudu Višeg suda. Osvrnuvši se na razliku između toga da li je medij preneo ili izneo informaciju Viši sud je zaključio da se u ovom slučaju radi o objavi nedopuštene tvrdnje kao sopstvene. U presudi je navedeno „Ovde se radi o upravo toj situaciji gde je od strane tuženih dat naslov tekstu takve sadržine kojim se medij saglašava sa onim što je reklo treće lice i na taj način preuzima odgovornost za ono što je reklo treće lice“. Za Viši sud nesumnjivo je da su tuženi podržali iznete informacije i pridružili se vrednosnim sudovima koje su objavili na portalu, pri čemu su, piše dalje u presudi, „imali mogućnost da se distanciraju od tuđih neproverenih tvrdnji.[8]

• Imajući u vidu navedeno, Poverenik nije mogao uvažiti navode Sulejmana Ugljanina iz izjašnjenja kojim se on ograđuje, navodeći da je o navedenim pitanjima čuo samo od „stočara u Sandžaku“, budući da se saglasio sa prenesenim stavom, navodeći da misli da je „stočar našao formulu za to pitanje“. Uzimajući u obzir kontekst postavljenog pitanja, Sulejman Ugljanin je indirektno izneo i sopstveni stav praveći analogiju između stoke koja je manje vredna i koja se „prodaje za meso“ i osoba drugačije seksualne orijentacije.

• Poređenje LGBT osobe sa stokom, i navođenje da se „stoka prodaje po nižoj ceni ako krava naskače na kravu i bik na bika, jer to na pijaci niko neće da kupi“, dehumanizuje pripadnike LGBT populacije, predstavljanjem kao defektnih osoba „koje niko neće“ i manje vrednih zbog njihove seksualne orijentacije. Osim toga, izjava da je „stočar našao formulu za to pitanje“ a koja se odnosi na to da se „takva stoka“ prodaje po nižoj ceni „za meso“, ne samo da vređa dostojanstvo LGBT osoba, već stvara neprijateljsko i zastrašujuće okruženje. Pri tome, on je ovakvu izjavu dao na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje o stavu političke stranke o istopolnim partnerstvima, što njegovoj izjavi daje dodatnu težinu.

• Iznošenje ovakvog stava posebno je zabrinjavajuće, s obzirom da se radi o stavu predsednika jedne političke organizacije i nekadašnjeg predsednika Nacionalnog saveta jedne nacionalne manjine. Sa tim uvezi, bilo bi očekivano da Sulejman Ugljanin bude posebno senzibilisan za pitanja prava manjina i da poznaje antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije, te da mu je poznat i osnovni princip ljudskih prava, a to je da su ona nedeljiva i ne mogu biti rezervisana za jednu manjinu, dok će se neka druga manjina ostaviti bez prava i ljudskog dostojanstva. Javne ličnosti, zbog uticaja na javno mnjenje, imaju i pojačanu odgovornost da svojim aktima ne krše propise o zabrani diskriminacije.

• Povodom navoda Sulejmana Ugljanina da nije imao nameru da povredi bilo kog pojedinca, grupu ili zajednicu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno za utvrđivanje da li je jedno lice izvršilo akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice neopravdano stavi u nepovoljniji položaj.

• Poverenik za zaštitu ravnopravosti ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava. U predmetu Udruženje ACCEPT i drugi protiv Rumunije[9] sud je utvrdio povredu člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana diskriminacije) i člana 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) zbog toga što država nije pružila adekvatnu zaštitu i istragu u slučaju verbalnih napada, homofobičnih izjava i vređanja grupe učesnika na projekciji filma koji prikazuje istopolnu porodicu. Sud navodi da su napadi na ljude izvršeni ismevanjem, klevetanjem i vređanjem određenih grupa, dovoljni da država stane na stranu borbe protiv takvog rasističkog govora u odnosu na slobodu izražavanja koja se koristi na neodgovoran način.

• O diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, Evropski sud za ljudska prava još 2012. godine zauzeo je stav da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbiljna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor čak i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela.

• Iz navedene prakse Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi i na Republiku Srbiju kao zemlju članicu Saveta Evrope, ali i iz domaćih antidiskriminacionih propisa, proizlazi da citirana izjava Sulejmana Ugljanina na konferenciji za novinare, ne može biti zaštićena slobodom izražavanja, jer ima sve elemente akta koji predstavlja povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. U pitanju je javno izražavanje mišljenja koje je uvredljivo, uznemiravajuće i ponižavajuće prema jednoj grupaciji koju povezuje isto lično svojstvo i koje stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik ukazuje da je ceo govor Sulejmana Ugljanina bio usmeren na podizanje društvenih tenzija u multietničkoj i multikulturalnoj sredini što je zabrinjavajuće sa aspekta demokratije i ostvarivanja zagarantovanih ljudskih prava.

• S obzirom na predmet pritužbe, Poverenik ukazuje na položaj LGBT populacije. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja[10] gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (45%), dok 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja. Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti.

4. MIŠLjENjE

Sulejman Ugljanin, odgovarajući na pitanje novinara na pres konferenciji Stranke VV, u vezi sa iznošenjem stava o istopolnim zajednicama,  povredio je odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Sulejmanu Ugljaninu:

5.1.  Da preduzme sve neophodne mere kako bi se uklonila predmetna izjava sa Jutjub kanala i drugih mesta dostupnih javnosti.

5.2.  Da uputi javno izvinjenje pripadnicima/cama LGBT populacije, kao i da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom prava LGBT osoba kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se sureću pripadnici ove populacije, kao i kakve posledice po njih izazivaju izjave koje stvaraju zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje,

5.3. Da ubuduće vodi računa da se prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Sulejman Ugljanin obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Sulejman Ugljanin ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] https://www.youtube.com/watch?v=cPc9bSzXW_E

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[6] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[8] https://www.uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/132239/visi-sud-presudio

[9] Assotiation ACCEPT and Others v. Romania, predstavka broj 19237/16

[10] Odnos građana i građanki prema diskrinaciji u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2019. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji-i-publikacije-rs/istrazivanja-lat/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

167-22 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije