653-21 Mišljenje u postupku po pritužbi AA protiv predsednika Skupštine opštine

26. Nov 2021.

br. 07-00-00488/2021-02 datum: 26.11.2021.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz BB, protiv VV, predsednika Skupštine opštine BB. U pritužbi je navedeno da je na 12. sednici Skupštine opštine BB, održanoj 3. septembra 2021. godine, prilikom rasprave o dobiti koju je JKP „GG“  ostvarilo,  VV za skupštinskom govornicom izjavio: „Čovek može da bije ženu kad stavi so na sto i čovek može da bije ženu kad ne stavi so na sto“. Dalje, navedeno je da je od ukupno šest, u DD okrugu pet žena predsednica opštine i da je nedopustivo da se poruka o nasilju „šalje“ sa skupštinske govornice, zbog čega je podnosilac pritužbe tražio da se predsednik SO BB izvini svim ženama, ali da je on to odbio. U izjašnjenju, VV je naveo da nije imao nameru da promoviše nasilje nad ženama već da je njegove reči, odbornik AA, „iskarikirao i izvukao iz konteksta“. Dalje je dodao da smatra da nijedna žena ne treba da se oseća „prozvanom“ zbog njegovih izjava, jer na sednici nije bilo reči o ženama i ravnopravnosti polova, već da je upotrebio jednu narodnu izreku i „poštapalicu“ kako bi uporedio stanje vezano za Javno preduzeće o kojem se rasprava i vodila. Poverenik najpre konstatuje da ne postoje procesne smetnje za vođenje postupka protiv predsednika SO BB, s obzirom da ga odbornički imunitet štiti samo od krivične odgovornosti za izneto mišljenje. Prilikom analize izjave VV, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kako to, sa druge strane, propisuje Zakon o zabrani diskriminaiije. Nakon sprovedenog postupka utvrđeno je da se izjavom VV, na sednici Skupštine opštine BB, održanoj 3. septembra 2021. godine, promovišu stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima ženi pripada podređena uloga u društvu. Takođe, osim što se navedenom izjavom na posredan način šalje poruka da je inferiornost žene u odnosu na muškarca ono što je „prirodno“, stereotipizacija i promovisanje predrasuda o ženama na ovaj način može biti veoma opasna, naročito ukoliko se ima u vidu da nasilje nad ženama počiva na zastarelim i patrijarhalnim društvenim normama i obrascima ponašanja prema kojima je žena u „vlasništvu“ muškarca. Naime, nesporno je da sloboda svakog vida izražavanja, jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva, međutim ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kom ličnom svojstvu. Ovo naročito imajući u vidu da je VV predsednik SO BB da ova funkcija povlači za sobom i njegovu veću odogovornost za javno izgovorenu reč, kao i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude o ženama. Povodom navoda VV da nije imao nameru nikoga da uvredi kao i da nijedna žena ne treba da se oseća „prozvanom“ zbog izgovorenih reči, Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Ceneći sve napred navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je VV povredio odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je VV preporučeno da tokom prvog narednog zasedanja Skupštine opštine BB, uputi javno izvinjenje svim ženama povodom diskrimantorne izjave koju je izneo na sednici Skupštine opštine BB održanoj 3. septembra 2021. godine, kao i da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz BB, protiv VV, predsednika Skupštine opštine BB, zbog diskriminacije na osnovu pola i roda.
    • Podnosilac je u pritužbi, između ostalog, naveo:
  • da je na 12. sednici SO BB, održanoj dana 3. septembra 2021. godine, u trenutku kada je pokrenuta rasprava po tački 7. dnevnog reda vezanoj za dobit koju je ostvarilo JKP „DD“ u BB, predsednik Skupštine opštine BB, VV, sa mesta predsedavajućeg prešao za skupštinsku govornicu, a zatim u toku svog izlaganja izgovorio: „Čovek može da bije ženu kad stavi so na sto i čovek može da bije ženu kad ne stavi so na sto“ ;
  • da se, podnosilac pritužbe u finkciji odbornika nakon ove izjave javio za reč ukazujući da je ovakva izjava nedopustiva i skandalozna i da je „dva puta“ pozvao VV da se izvini svim ženama, što je on odbio i oduzeo mu reč, a zatim i udaljio sa sednice;
  • da se nakon toga, za reč javila ĐĐ, predsednica Opštine BB, koja se „ogradila“ od ovakvog izlaganja predsednika Skupštine opštine BB;
  • da je podnosilac pritužbe na svojim „privatnim“ društvenim mrežama objavio detalje događaja sa sednice, kao i da ga je istog dana telefonom pozvao VV i „drugarski“ zamolio da obriše objavu, a kada se on izjasnio da neće da ih ukolni predesdnik SO BB mu je „pripretio da ulazi u rizik da i on o meni objavi šta ima“ nakon čega je razgovor završen;
  • da je navedenog dana obavio razgovor i sa ĐĐ koja ga je izvestila da se ona javila za reč kada je podnosilac pritužbe udaljen sa sednice i istakla da je „od šest predsednika opština u EE okrugu, pet žena i da ne sme poruka o nasilju da ode sa skupštinske govornice“.

Uz pritužbu je dostavljen disk sa snimkom 12. sednici SO BB, koja je održana 3. septembra 2021. godine.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje predsednika Skupštine opštine BB, VV, dok je u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije od Radio i televizije ŽŽ d.o.o. zatražen snimak sednice SO BB koja je održana 3. septembra 2021. godine.
  • U izjašnjenju na pritužbu, VV je, između ostalog, naveo:
  • da se na sednici Skupštine opštine BB, koja je održana 3. septembra 2021. godine, pod tačkom 7. dnevnog reda koja je glasila: „Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Nadzornog odbora JKSP „DD“ BB o raspodeli dobiti za 2020. godinu, javio za reč i između ostalog, izjavio: „Poštovana gospodo, zaista ne mogu da verujem da ovoliko vremena trošimo o tome da raspravljamo i kritikujemo i tražimo nekih milion razloga i svašta nešto kad jedno komunalno preduzeće ostvari dobit. Možda bi bilo bolje da poput 80% komunalnih preduzeća na nivou u Republike Srbije iskaže gubitak…E onda bi bio problem, opet bismo imali razloga da ih kritikujemo jer su iskazali gubitak. Poslovanje jednog preduzeća je živ proces i u tom procesu ima milion stvari koje treba, u određenom trenutku, da se realizuju, da se prodaju i naplate, da budem evo…da uprostim..I mi u svojim porodicama svojim poslovima nikada ne možemo da budemo načisto da li ćemo kroz tekuće poslove da budemo u plusu ili u minusu… Mogao je DD ovih milion dinara da potroši i da iskaže neku pozitivnu nulu kako je praksa godinama bila kakva je to..ekonomisti znaju odlično kako se šteluju završni računi i kako se to radi… Kada se ulažu maksimalni napori vas odbornika i nas iz lokalne samouprave da obezbedi 20 miliona što nije ni malo lako…Svakom smo morali da uzmemo po malo i zdravstvu i školstvu da bismo 20 miliona obezbedili da očistimo jezera kako bi ta voda u periodu od narednih pet godina bila zdrava i bez ikakvih problema da ugrozi zdravlje građana. Kaže da čovek može da bije ženu ako je stavila so na sto ili ako nije stavila. Prema tome dajte da budemo zaista, politiku da ostavmo ovde, politikanstvo na jednu stranu. Ja bih pohvalio Komstan za iskazanu dobit, mada bih imao milion zamerki i kritika na njihov račun. Ali ja želim da kažem da imamo jedno stabilo komunalno preduzeće koje obavlja zaista dobar deo poslova…“;
  • da se nakon njegovog izlaganja, za reč javio zamenik predsednika skupštine ZZ, reklamirajući član 139. Poslovnika u vezi sa prethodnom diskusijom, a nakon njega i odbornik AA koga je upitao „po kom osnovu se javlja i po kojoj tački Poslovnika kako bi odlučio da li će da dobije reč“, ali da je odbornik već stajao za skupštinskom govornicom i izjavio: „Članu 132. Poslovnika, odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo skupštine i odredbe etičkog kodeksa. Predsednik skupštine je u svom izlaganju rekao da čovek može da bije ženu kad stavi ili ne stavi so na sto. Ne može da bije ženu. Ja ne znam da li ste, dal’ vi promovišete nasilje“;
  • da je na insistiranje odbornika, AA, da se izvini svim ženama, odgovorio da se neće izviniti jer je to bila „stara narodna izreka“, narodna poštapalica i da AA „pokušava da karikira“;
  • da mu je AA odgovorio „Ne lupajte“ nakon čega mu je izrečena mera udaljenja sa sednice SO BB, koju su takođe napustili i odbornici Odborničke grupe „AA“;
  • da se za reč takođe javila ĐĐ, predsednica opštine Trstenik koja je istakla jasan stav odborničke grupe II, „koja u prvi plan stavlja jednakost ljudskih prava i da kao jedna od pet, od šest žena u ŽŽ koje su na čelu opštine zaista nedopustivo da promovišemo bilo kakav vid nasilja. Dakle to ovde nije cilj. To će ovde biti najstrožije osuđeno i sankcionisamo i to svakako nije poruka koja treba da ode sa današnje sednice. Tako da se II zalaže isključivo za poštovanje svih, za jednakost za poštovanje polova, za ravnopravnost za jednake mogućnosti, za jednake šanse i zaista ne želim da pogrešna poruka ode i sa ove sednice i da se nešto pogrešno protumači. Dakle ovo je stav jedinstven i zaista želimo da motivišemo što više žena da se uključe u politički život, da im damo priliku, da se ne vraćamo u prošlost sa nekim, ovaj, možda nepromišljenim izjavama. Tako da naprotiv II i generalno država je pobornik jednakosti, izjednačavanja jednakih mogućnosti i to želim da bude jedna poruka koja će otići sa današnje sednice bez obzira što smo se udaljili od teme dnevnog reda i što je danas ova tačka bila dobit koju iskazuje jedno komunalno preduzeće, a otišli smo sasvim u drugom pravcu.“
  • da se nakon obraćanja predsednice opštine javio za reč i izjavio: „Samo još da razjasnimo jednu stvar. Ja zaista nisam imao nameru da uvredim bilo koju ženu. Iskoristio sam jednu narodnu poštapalicu koja sto godina se provlači eto kao neka anegdota ili bilo šta. Time što, iako je potrebno ja ću da se izvinim, ali ne želim da ovde budem pogrešno tumačen od ljudi koji to čine zlonamerno. Znači upotrebio sam jedan narodni govor i nešto što koristimo u svakodnevnoj komunikaciji, zapravo tako ovde i komuniciram, ali da neko to povlači u neki drugi kontekst jednostavno ne želim da dozvolim“.
  • da su tačni navodi da je pozvao AA i da ga je tom prilikom zamolio da „skine sve objave i tako prestane da karikira i ne izvlači iz konteksta reči koje svakako nisu imale nameru da bilo koga uvrede ili da promovišu nasilje nad ženama, da o tački o kojoj se vodila rasprava nije bilo reči o ženama, niti o bilo čemu što bi za posledicu imalo diskriminaciju polova ili narušavanje rodne ravnopravnosti“;
  • da ljude ne deli po polnoj, nacionalnoj i verskoj pripadnosti, a posebno poštuje žene kao stub našeg društva, ceneći jednakost i ravnopravnost u vršenju svih životnih obaveza;
  • da smatra da su žene bića koja trebaju biti poštovana, uvažena i svakako rodno ravnopravna i da se „nijedna žena ne treba osećati prozvanom zbog izgovorenih reči“, s obzirom da na sednici nije bilo reči o ženama i ravnopravnosti polova;
  • da je ponašanje odbornika AA „krajnje neprimereno“ kao i da je takvim ponašanjem izazvao „neviđenu hajku“, u pisanim i štampanim medijima, kao i samom prijavom Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;
  • da nije imao nameru da ikoga uvredi i da je svestan da je upotrebio „neprimerenu poštapalicu“, nešto iz narodnog govora, ali da nije imao za cilj da na bilo koji način diskriminiše žene, „već da uporedi stanje vezano za Javno preduzeće o kojem se rasprava i vodila“.

Uz izjašnjenje dostavljen je i Izvod iz zapisnika sa 12. sednice skupštine opštine BB, održane 3. septembra 2021. godine.

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u video snimak sa Sednice SO BB od 3. septembra 2021. godine utvrđeno je da je pod tačkom 7. dnevnog reda, koja je glasila: „Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Nadzornog odbora JKP „DD“BB, odlučivano o raspodeli dobiti za 2020. godinu, kao i da je u toku svog izlaganja na navedenu temu VV za skupštinskom govornicom izjavio: „Čovek može da bije ženu kad stavi so na sto i čovek može da bije ženu kad ne stavi so na sto“ (u 1 čas 35, min. 33 sek).

 

  • Uvidom u izvod iz Zapisnika sa dvanaeste sednice Skupštine opštine BB koja je održana 3. septembra 2021. godine, utvrđeno je da je između ostalog konstatovano da je sednicom predsedavao VV predsednik SO-e, dok je dužnost sekretarke vršila JJ; da je sednici prisustvovalo 37 odbornika, kao i predsednica opštine BB, ĐĐ, pomoćnica predsednika opštine KK, LL pomoćnik predsednice opštine, kao i članovi Opštinskog veća opštine BB i izvestioci po predloženim tačkama dnevnog reda. Uvidom u dnevni red sednice utvrđeno je da je prva tačka dnevnog reda- „izveštaj o izvršenju budžeta opštine BB za period od 01-01.- 30.06.2021. godine; druga tačka: Predlog odluke o pokretanju postupka Javno privatnog partnerstva bez elemenata koncesije za realizaciju projekta „Projekatkapitalnog, redovnog i zimskog održavanja opštinskih puteva na teritoriji opštine BB“; treća tačka: Predlog Odluke o izmeni Odluke o obrazovanju štaba za vanredne situacije opštine BB; četvrta tačka: Predlog Odluke o pribavljanju nepokretnosti kat.parc.br.183 KO u javnu svojinu opštine BB putem poklona; peta tačka: Predlog Odluke o pribavljanju nepokretnosti kat.parc.br.181/2 KO u javnu svojinu opštine BB putem poklona; tačka šest: Predlog odluke o petoj izmeni i dopuni Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti opštine BB; tačka sedam: Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Nadzornog odbora JKP „DD“ BB o raspodeli dobiti za 2020. godinu; tačka osam: Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Nadzornog odbora JKP „LjLj“ BB o postupanju sa opremom koja nije u funkciji zbog novog koncepta grejanja; tačka devet: Predlog rešenja o davanju saglasnosti na II Rebalan programa poslovanja JKP „LjLj“ za 2021. godinu, sa I Rebalansom plana korišćenja subvencija za 2021. godinu; tačka deset: Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Upravnog odbora Centra za socijalni rad BB o izmeni sedišta ove ustanove; tačka jedanaest: Razno. Daljim uvidom u zapisnik utvrđeno je da je u 7. tački dnevnog reda izvestilac bio MM direktor JKP „DD“ BB kao i da je konstatovano da je nakon njegovog izlaganja otvorena rasprava u kojoj je, pored ostalih, učestvovao AA. Dalje, konstatovano je da se AA javio za reč i navodeći član 132. Poslovnika Skupštine opštine BB nakon čega mu je predsednik SO najpre oduzeo reč, a zatim ga udaljio sa sednice. Dalje je konstatovano da nakon što su odbornici odborničke grupe „AA“ napustili sednicu, za reč se javila predsednica opštine BB, ĐĐ.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode pritužbe i dostavljene priloge.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].

 

  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[4]

 

  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

  • Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[6], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena” označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

 

  • Konvencija o sprečavanju i borbi nasilja prema ženama i nasilja u porodici[7], doneta je u cilju sveobuhvatne zaštite žena od svih vidova nasilja i radi sprečavanja i eliminisanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Članom 12. konvencije propisano je da će članice preduzeti neophodne mere za promovisanje u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja žena i muškaraca kako bi se iskorenile predrasude, običaji, tradicije i druge prakse koje se zasnivaju na ideji inferiornosti žena odnosno na stereotipnim ulogama žena i muškaraca.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je stavom 2. propisano da je polno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njegovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

 

  • Zakonom o rodnoj ravnopravnosti[9] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 6. stav 1. tačka 13. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

 

  • Zakonom o lokalnoj samoupravi[10] propisano je da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.

 

  • Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 203 godine[11], predviđa mere koje su usmerene i na kontinuirano unapređenje znanja i kompetencija aktera koji učestvuju u političkom životu (institucije javne vlasti na svim nivoima, političke stranke, sindikati NVO i dr.), vezana za rodnu ravnopravnost, rodne stereotipe i predrasude, posebno u odnosu na ranjive grupe, kroz različite oblike kontinuirane i sistematske edukacije koja se organizuje u organima javne vlasti, političkim strankama, sindikatima i NVO, o pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost, rodnim stereotipima i predrasudama i njihovom prevazilaženju, posebno u odnosu na ranjive grupe i integrisanju rodne perspektive u politički život i javne politike kao i informisanje najšire javnosti, građana/ki o pitanjima vezanim za rodnu ravnopravnost značajnim za njihov svakodnevni život kao i pravu na ravnopravno učešće građana/ki u odlučivanju o javnim poslovima.

 

  • Preporuka Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma CM/REC (2019)1[12] pojam seksizam definiše kao svaki čin, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane reči, praksu ili ponašanje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, između ostalog, naruši njihovo dostojanstvo i uspostavi i održi sistem rodnih stereotipa.

 

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je predsednik Skupštine opštine BB, VV, svojom izjavom datom na sednici SO BB, 3. septembra 2021. godine, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Imajući u vidu da je izjavu koja je predmet analize, VV dao za skupštinskom govornicom Skupštine opštine BB, dakle u svojstvu odbornika, relevantne su odredbe člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela. S tim u vezi, može se konstatovati da u konkretnom slučaju ne postoje procesne prepreke za vođenje postupka pred Poverenikom protiv predsednika SO BB, budući da Poverenik nema naredbodavna i represivna ovlašćenja, pa samim tim ni mogućnost da izrekne kaznu zatvora ili neku drugu meru lišavanja slobode lica protiv kojeg se vodi postupak.
  • Dalje, polazeći od predmeta pritužbe neophodno je ukazati na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[13]. Takođe, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ali da se ta sloboda, između ostalog može podvrgnuti ograničenjima radi zaštite ugleda ili prava drugih. Takođe, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je takvo ograničenje srazmerno legitimnom cilju.
  • Pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodi da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, Poverenik je u konkretnom slučaju imao u vidu i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, polnog i rodnog uznemiravanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja. Takođe, prilikom ispitivanja da li se određena izjava može „kvalifikovati“ kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, potrebno je podrobno analizirati poruke koje se navedenom izjavom šalju, a zatim, imajući u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem je izjava data, utvrditi da li ona predstavlja odraz slobode mišljenja i iznošenja stavova, ili se njom, pak, vređa i ponižava određeno lice, odnosno grupa lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva.
  • Prilikom analize izjave koju je VV dao na sednici SO BB koja je održana 3. septembra 2021. godine, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode govora, s jedne strane, ali i zabranu diskriminacije, sa druge strane, koja postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, a koja je propisana članom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Ovim članom je takođe propisano da je zabranjeno fizičko i drugo nasilje, ekspolatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
  • Pored domaćih propisa i strateških dokumenata i Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine[14], kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, Republike Srbije kao i u ovoj strategiji Saveta Evrope se naglašava da su rodni stereotipi posledica duboko ukorenjenih ponašanja, vrednosti, normi i predrasuda koji su još uvek dominantni. Ovi stereotipi se i dalje vrlo često koriste kako bi se opravdalo i zadržalo istorijsko uverenje nadmoći muškaraca u odnosu na žene, kao i da nasilni i omalovažavajući sadržaji u javnom životu i medijima, obnavljaju ideju o podređenoj ulozi žene i doprinose takvom tretiranju žena u porodici i društvu.
  • Izjavom koja je predmet ove pritužbe, na posredan način šalje se poruka da je žena u „vlasništvu“ muškarca, odnosno da je inferiornost žene u odnosu na muškarca nešto što je sasvim „prirodno“, čime se na određeni način opravdava i nasilje nad ženama. S tim u vezi Poverenik ističe da je prema raspoloživim podacima[15] od januara do 30. juna 2021. godine u Republici Srbiji ubijeno 17 žena u partnerskom nasilju. Takođe neophodno je istaći da je posvećenost Republike Srbije borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici iskazana i ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija). Opštom preporukom br.3 CEDAW Komiteta, Komitet je pozvao sve države ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji će pomoći da se iskorene predrasude i sadašnja ustaljena praksa koja sprečava potpuno delovanje principa društvene ravnopravnosti žena.
  • Poverenik nije prihvatio navode iz izjašnjenja da je u konkretnom slučaju samo reč o „narodnoj izreci“ i „poštapalici“. Svest o položaju žene u društvu se značajno promenila tokom prethodnih decenija na šta upućuju i doneti propisi i ratifikovani međunarodni dokumenti koji propisuju zabranu diskriminacije, kao i promovisanje, zagovaranje, vređanje, omalovažavanje s obzirom na pol, kao i postupanje u skladu sa predsrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Činjenica da je u pitanju izjava predsednika SO Trstenik, kao izabranog predstavnika svih građana i građanki, povlači i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude o ženama. Na navedeno ukazuje i presuda Apelacionog suda u Beogradu[16], u kojoj je sud izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“.
  • Povodom navoda VV da nije imao nameru nikoga da uvredi kao i da nijedna žena ne treba da se oseća „prozvanom“ zbog izgovorenih reči, Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran. To znači da prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizilazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, ne samo kad je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica odnosno grupe lica.
  • Povodom navoda VV da se „nijedna žena ne treba osećati prozvanom zbog izgovorenih reči“, s obzirom da na sednici nije bilo reči o ženama i ravnopravnosti polova, Poverenik ističe da navedeno nije od uticaja, tim pre što navedeno nije izrečeno kao primer loše prakse već u kontekstu raspravljanja o Odluci Nadzornog odbora JKSP „DD“ BB o raspodeli dobiti za 2020. godinu. Naime, rečenici: „Čovek može da bije ženu kad stavi so na sto i čovek može da bije ženu kad ne stavi so na sto“ prethodila je izjava: „I mi u svojim porodicama svojim poslovima nikada ne možemo da budemo načisto da li ćemo kroz tekuće poslove da budemo u plusu ili u minusu… Mogao je DD ovih milion dinara da potroši i da iskaže neku pozitivnu nulu kako je praksa godinama bila kakva je to..ekonomisti znaju odlično kako se šteluju završni računi i kako se to radi… Kada se ulažu maksimalni napori vas odbornika i nas iz lokalne samouprave da obezbedi 20 miliona što nije ni malo lako…Svakom smo morali da uzmemo po malo i zdravstvu i školstvu da bismo 20 miliona obezbedili da očistimo jezera kako bi ta voda u periodu od narednih pet godina bila zdrava i bez ikakvih problema da ugrozi zdravlje građana. S tim u vezi, Poverenik je imao u vidu i izjavu predsednice opštine BB koja je istakla da je „jasan stav odborničke grupe II, koja u prvi plan stavlja jednakost ljudskih prava i da kao jedna od pet, od šest žena u okrugu koje su na čelu opštine zaista nedopustivo da promovišemo bilo kakav vid nasilja. Dakle to ovde nije cilj. To će ovde biti najstrožije osuđeno i sankcionisamo i to svakako nije poruka koja treba da ode sa današnje sednice. Tako da se II zalaže isključivo za poštovanje svih, za jednakost za poštovanje polova, za ravnopravnost za jednake mogućnosti, za jednake šanse i zaista ne želim da pogrešna poruka ode i sa ove sednice i da se nešto pogrešno protumači. Dakle ovo je stav jedinstven i zaista želimo da motivišemo što više žena da se uključe u politički život, da im damo priliku, da se ne vraćamo u prošlost sa nekim, ovaj, možda nepromišljenim izjavama. Tako da naprotiv II i generalno država je pobornik jednakosti, izjednačavanja jednakih mogućnosti i to želim da bude jedna poruka koja će otići sa današnje sednice bez obzira što smo se udaljili od teme dnevnog reda i što je danas ova tačka bila dobit koju iskazuje jedno komunalno preduzeće, a otišli smo sasvim u drugom pravcu.“ Dakle iz navedenog se može zaključiti da je predsednica opštine BB navedenu izjavu doživela kao promovisanje rodne neravnopravnosti i nasilja.
  • Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je dao mišljenje da je VV svojom izjavom: „Čovek može da bije ženu kad stavi so na sto i čovek može da bije ženu kad ne stavi so na sto“ povredio odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije

 

  1. MIŠLjENjE

 

Izjavom datom na sednici SO BB, održanoj 3. septembra 2021. godine tokom rasprave o 7. tački dnevnog reda predsednik SO BB, VV, povredio je odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje VV:

5.1. Da tokom prvog narednog zasedanja sednice SO BB, uputi javno izvinjenje svim ženama povodom diskriminatorne izjave date na sednici Skupštine opštine BB 3. septembra 2021. godine.

5.2.  Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da VV obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko VV ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1]„Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21,

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06)

[3] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[4] Član 46. stav 2 Ustava Republike Srbije

[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, br. 9/03

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 5.

[7] Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 012/13)

[8] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[9] Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 52/21 ), član 4. stav 1.

[10] Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14, 101/16, 47/18 i 111/21), član 37.

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 103/21

[12] dostupno na: https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[13] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[14] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  sadržaj dopstupan na: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[15] https://www.womenngo.org.rs/publikacije/izvestaji-o-femicidu-u-srbiji

[16] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon653-21 Mišljenje u postupku po pritužbi AA protiv predsednika Skupštine opštine Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top