491-21 Diskriminacija utvrđena protiv gradske uprave po osnovu invaliditeta

16. Dec 2021.

br. 07-00-336/2021-02 datum: 16.12. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je, u ime svog maloletnog sina M.M, podneo AA iz …, protiv Gradske uprave grada … (u daljem tekstu: Grad) zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navedeno je da maloletni M.M. ima autizam, da je iz „redovnog“ vrtića „prebačen“ u „specijalnu“ školu BB u … i da se problem „pojavio“ kada su roditelji deteta saznali da škola ne obezbeđuju dežurstva za vreme školskih neradnih dana (praznici i raspust), što nije bio slučaj kada je dete pohađalo „redovni“ vrtić. Podnosilac je u pritužbi dalje naveo da je podneo zahtev za pružanje usluge dnevnog boravka Centru za socijalni rad grada …, ali da je njegov zahtev odbijen sa obrazloženjem da je u Dnevnom boravku VV popunjen kapacitet, kao i da su „svi njihovi korisnici u invalidskim kolicima sa višestrukim smetnjama u razvoju i da za dete sa autizmom taj dnevni boravak nije odgovarajuća sredina“. Istakao je da se više puta obraćao Gradu kako bi ukazao na problem koji deca sa autizmom imaju i da je „neophodno da im se obezbedi adekvatna podrška kako bi njihovi roditelji mogli nesmetano da rade i zarađuju za egzistenciju“, ali da ni na jedan od poslatih dopisa Grad nije odgovorio. U izjašnjenju Grad je, između ostalog, naveo da je upoznat sa navodima pritužbe, da je M.M. bio upućen na Interresornu komisiju grada … i da su nakon pružanja podrški koje obezbeđuje Grad, roditelja tražili da se boravak u okviru škole produži i tokom perioda raspusta ili da se detetu omogući periodični boravak u Dnevnom boravku za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV (u daljem tekstu: VV). Dalje, je navedeno da se rad sa decom u tom dnevnom boravku realizuje u četvorosatnom trajanju, da su sva deca i mladi u invalidskim kolicima i da je neophodan konstatan njihov nadzor, da je kapacitet boravka popunjen i da „kao takav nije adekvatan za dete sa senzornim smetnjama – autizmom“. Istaknuto je da je povodom situacije u kojoj se nalazi sin podnosioca pritužbe održano nekoliko sastanaka Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada … – GG, OSŠ BB i Grada i da je u okviru tih sastanaka iznađeno rešenje da se u okviru školske 2021/22 godine izvrši preraspodela četrdesetočasovne radne nedelje zaposlenih u OSŠ BB kako bi se obezbedio kontinuirani boravak M. M. u prostorijama škole i u dane kada je školskim kalendarom predviđeno da su oni neradni kako za učenike škole, tako i za nastavni kadar. Tokom postupka utvrđeno je da je Odlukom o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti Grada … propisana usluga dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koja se realizuje u Dnevnom centru VV u … Dalje, Odlukom o osnivanju centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada … propisano je da je grad … osnivač Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada … u okviru kojeg se nalazi Dnevni boravak VV. Odredbom člana 2. Pravilnika o radu dnevnog boravka VV  propisano je da se usluga dnevnog boravka u tom centru realizuje kroz planirane i struktuirane aktivnosti, s ciljem zbrinjavanja dece i mladih sa telesnim invaliditetom odnosno intelektualnim teškoćama, radi unapređenja kvaliteta njihovog života u vlastitoj socijalnoj sredini, kroz podsticanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština postizanja što većeg stepena samostalnosti. Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da iz dostavljenih dokaza proizlazi da su se Gradu istim povodom obraćali roditelji druge dece sa autizmom, te da je Grad bio upoznat da predviđeni kapacitet dnevnog centra ne zadovoljava potrebe svih potencijalnih korisnika – dece sa smetnjama u razvoju. Imajući u vidu navedeno, nesporno je da je ovaj dnevni boravak osnovan kako bi se u njemu pružala usluga kako deci sa fizičkim invaliditetom tako i deci sa poteškoćama u razvoju, međutim iz vega napred navedenog, očigledno je da se u praksi ova usluga ne pruža deci sa invaliditetom koja za kretanje ne koriste kolica. Dalje, Poverenik konstatuje da je odredbom člana 5. istog Pravilnikom propisano da uslugu dnevnog boravka mogu da ostvare deca i mladi uzrasta od 5 do 26 godina sa prebivalištem/boravištem na teritoriji Grada …, da je usluga dnevnog boravka dostupna 8 sati dnevno (od 07č. do 15č.), pet radnih dana u nedelji, da je kapacitet ovog dnevnog boravka 10 korisnika i da su u radu sa korisnicima ove usluge neposredno angažovana 2 stručna radnika (vaspitač i terapeut) i 2 saradnika (medicinska sestra i pratilac u specijalizovanom vozilu). Imajući u vidu navedenu odredbu, kao i navode iz izjašnjenja Grada da se rad sa decom u dnevnom boravku VV realizuje u četvorosatnom trajanju, očigledno je da se rad dnevnog centra ne odvija u skladu sa pravilom koje je sam Grad doneo. Pored toga, skraćivanje radnog vremena boravka VV, osim što nije u skladu sa Pravilnikom o radu tog dnevnog centra, onemogućava, kako decu koji su već njeni korisnici, tako i ostalu decu kojima je ova usluga neophodna, da uslugu dnevnog boravka koriste u punom obimu.  Dalje, s obzirom na navode iz izjašenjenja da boravak VV nije adekvatan za decu sa intelektualnim poteškoćama zbog ostalih korisnika koji se nalaze u kolicima, postavlja se pitanje da li je u konkretnom slučaju postojala mogućnost da se ravnomernom preraspodelom radnog vremena koje je utvrđeno Pravilnikom o radu boravka VV, deci sa različitom vrstom invaliditeta obezbedi da podjednako koriste usluge tog dnevnog centra. Ovo naročito imajući u vidu da usluga dnevnog boravka nije bila dostupna ni u školi BB u … jer se ne realizuje tokom trajanja školskih raspusta i ostalih nenastavnih dana. S obzirom da je Grad …, kao jedinica lokalne samouprave osnivač Centra za socijalni rad grada …, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite GG u čijoj je nadležnosti Dnevni boravak VV, kao i Osnovne škole BB i da ni u jednoj od ovih ustanova maloletnom M.M. nije bila pružena usluga dnevnog boravka, niti je izvršena procena njegovih potreba kako bi se stavio na listu čekanja korisnika u slučaju popunjenosti kapaciteta, Poverenik je dao mišljenje da je propuštanjem da preduzme mere u pogledu obezbeđivanja usluge dnevnog boravka, Grad … stavio maloletnog M.M. u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva invaliditeta, čime je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Gradu preporučeno da donošenjem jasno utvrđenog pravila obezbedi pružanje usluge dnevnog boravka, kako maloletnom M.M, tako i ostaloj deci sa intelektualnim poteškoćama, koja za kretanje ne koriste kolica, a kojima je ova usluga neophodna; da upute pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe zbog neodgovaranja na mejlove u kojima je Gradu ukazivao na nemogućnost korišćenja usluge dnevnog boravka, kao i da ubuduće ne krše propise o zabrani diskriminacije.

 

 

TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz … u ime svog maloletnog sina, protiv Gradske uprave grada … i Centra za socijalni rad grada … zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – smetnje u razvoju.
  • Podnosilac je u pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, naveo:

–  da njegov maloletni sin ima smetnje u razvoju zbog čega su ga, po preporuci dečijeg psihijatra, iz „redovnog vrtića“ (predškolski uzrast) upisali u „specijalnu“ školu BB u … „jer je stručni rad bolji nego u redovnom vrtiću“, ali se problem „pojavio“ kada su ga obavestili da ne obezbeđuju dežurstva za vreme njihovih neradnih dana (vreme praznika i raspusta), što nije bio slučaj kada je dete pohađalo „redovni“ vrtić jer su oni radili cele godine i obezbeđivali dežurstvo;

–   da nije imao probleme dok je njegovo dete pohađalo vrtić jer su tokom cele godine bile organizovana dežurstva, ali da to nije slučaj i sa „specijalnom školom“, u pitanju je razvojna grupa predškolski uzrast Osnovne škola BB u …, koje njegovo dete pohađa, a koja tokom letnjeg raspusta „ne prima decu“;

–  da je direktorka škole BB produžila rad škole u junu mesecu 2021. godine, kao i da je u maju mesecu 2021. godine takođe obezbedila dežurstva, ali da od 1. jula 2021. godine nije bila u mogućnosti „jer ima određena ograničenja sa svoje pozicije“;

– da je deci sa smetnjama u razvoju „neophodna usluga dnevnog boravka“ u toku letnjeg raspusta, jul i avgust mesec, jer se nalaze u situaciji da „jedan od roditelja mora da napusti posao“ i da se tim povodom obratio direktorki škole BB i dobio usmeni odgovor „da će sve učiniti da za sledeću godinu obezbede rad škole shodno potrebama roditelja“, kako bi roditelji mogli nesmetano da idu na posao, a dete da ima adekvatnu podršku;

–  da se takođe obratio Centru za socijalni rad grada … i uputio pismeni zahtev za pružanje usluge dnevnog boravka, ali da su „odbijeni“ sa obrazloženjem da u Dnevnom boravku VV imaju popunjen kapacitet i da ne mogu da obezbede nove zaposlene, kao i da „imaju već dovoljan broj korisnika i da ne mogu primati nove, da su njihovi korisnici u invalidskim kolicima sa višestrukim smetnjama u razvoju i da za dete sa autizmom taj dnevni boravak nije odgovarajuća sredina“;

–  da Gradska uprava grada … nije odgovorila ni na jedan dopis koji je otac deteta slao, a u kojima je ukazivao na problem koji deca sa autizmom imaju, a „poenta je da se obezbedi adekvatna podrška za dete kako bi roditelji mogli nesmetano da rade i zarađuju za egzistenciju“;

–  da je „očigledno“ da dete sa smetanjama u razvoju nema istu usluga kao dete koje nema smetnje, „jer oni bez problema idu u vrtić tokom cele godine, ali da se sve može rešiti uz dobru volju i razumevanje, jer organizacione mogućnosti u školi postoje“;

– da je potrebno da se ovi problemi reše i da „mora postojati papir na kojem će biti precizno definisano rešenje problema za decu sa smetnjama, a ne da se svake godine javlja jedan isti problem“;

– da je „rešenje problema u interesu svima, a rešenje je: omogućiti školi BB da radi po potrebi roditelja, za vreme kad roditelji moraju da rade, (ne traži niko od gradske uprave da oni rade, nego da drugi rade koji su stručni i adekvatni za taj posao)“.

Uz pritužbu su u vidu priloga dostavljene mejl prepiske koje je podnosilac pritužbe upućivao Gradskom centru za socijalni rad grada … i Gradskoj upravi grada … i rešenje Centra za socijalni rad broj … od 9. jula 2021. godine.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Gradske uprave grada …i Centra za socijalni rad grada …
  • U izjašnjenju načelnice Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada … (u daljem tekstu: Grad), DD, između ostalog, navedeno je:
  • da je Grad upoznat sa navodima pritužbe i da je Odeljenje za društvenu delatnost, preduzelo „sve korake iz svoje nadležnosti“;
  • da je M.M. bio upućen na Interresornu komisiju grada … i da su doneta dva objedinjena mišljenja IRK, i to: … od 19. februara 2018. godine i … od 5. novembra 2020. godine;
  • da je prvobitnim mišljenjem IRK detetu koje je uključivano u predškolsku ustanovu …, iz izvornih nadležnosti grada, bila obezbeđena podrška ličnog pratioca i defektološko logopedska podrška u okviru PU …;
  • da su drugim mišljenjem IRK-a detetu omogućeni: upis u razvojnu grupu pri OSŠ BB …, putni troškovi za dete i pratioca deteta, besplatna ishrana i boravak u okviru škole, defektološko logopedska podrška, kao i podrška od strane svih stručnih službi škole;
  • da su nakon pružanja ovih podrški koje obezbeđuje Grad, roditelja tražili da se boravak u okviru škole produži i tokom perioda raspusta ili da se detetu omogući periodični boravak u Dnevnom boravku za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV (u daljem tekstu: VV);
  • da se rad sa decom u tom dnevnom boravku realizuje u četvorosatnom trajanju, da su sva deca i mladi u tom boravku u invalidskim kolicima, da je neophodan konstatan njihov nadzor, da su oni kontinuirano, tokom cele godine uključeni u rad dnevnog boravka i da je kapacitet boravka popunjen, a da „kao takav nije adekvatan za dete sa senzornim smetnjama – autizmom“;
  • da je povodom slučaja podnosioca pritužbe održano nekoliko sastanaka Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada … – GG, OSŠ BB i načelnice Odeljenje za društvene delatnosti i da je u okviru tih sastanaka iznađeno rešenje da se u okviru školske 2021/22 godine izvrši preraspodela četrdesetočasovne radne nedelje zaposlenih u OSŠ BB kako bi se obezbedio kontinuirani boravak M.M. u prostorijama škole i u dane kada je školskim kalendarom predviđeno da su oni neradni kako za učenike škole, tako i za nastavni kadar, kao i da se godišnji odmori zaposlenih pomere „maksimalno“ kako bi M.M. ostao što duže u školi, i nakon zvaničnog završetka nastavnog dela kalendarske godine 2020/21;
  • da „Grad i država ne mogu u potpunosti da preuzmu brigu o čuvanju i nezi deteta, kao i da je svrha dodatka za pomoć i negu drugog lica koja se ostvaruje u uvećanom iznosu za M.M. i namenjena da se obezbedi adekvatna podrška detetu u periodu kada to roditelji i ustanove ne mogu vremenski da pokriju“;
  • da se preduzimaju koraci da se organizuje rad OSŠ BB i tokom letnjeg rapusta;
  • da su maloletnom M.M. obezbeđene sve mere podrške koje su potrebne, imajući u vidu njegovu dijagnozu, Mišljenje IRK i procenu stručnih službi škole.

Uz izjašnjenje dostavljena je preraspodela četrdesetočasovne radne nedelje zaposlenih u OSŠ BB, organizacija rada za vreme nenastavnih dana, dopis OSŠ BB prosvetnoj inspekciji i rešenje Centra za socijlani rad grada …

  • U dopisu direktorke Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada … – GG, između ostalog, navedeno je:
  • da je Centar za socijalni rad grada … uputio zamolnicu za prijem maloletnog M.M. u Dnevni boravak za decu i mlade sa mentalnim i telesnim invaliditetom – VV tokom letnjih meseci – jul i avgust;
  • da je u saradnji sa rukovodiocem navedene usluge socijalne zaštite i stručnim radnicima zamolnica odbijena, a da je razlog odbijanja sledeći: broj korisnika i kategorija korisnika utvrđeni su Pravilnikom o radu dnevnog boravka koji je donelo Gradsko veće Grada …, a na osnovu Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti grada …;
  • da je kapacitet dnevnog boravka VV deset korisnika, da su korisnici u invalidskim kolicima, sa višestrukim razvojnim poteškoćama, čestim „epi napadima“i da je svakom korisniku potreban prvi i drugi stepen podrške „što iziskuje veliko angažovanje kadra“;
  • da zbog bezbednosti korisnika i kvaliteta pružanja usluge korisnicima kojima je pravo na ovu uslugu priznato, nisu u mogućnosti da primaju nove korisnike, ali i da „mimo popunjesti kapaciteta smatraju da dete ne bi imalo odgovarajuću vršnjačku grupu, a da zbrinjavanje deteta koje traje 4 sata dnevno „ne bi mnogo doprinelo porodici“.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u mejl od 26. aprila 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl Centru za socijalni rad grada …, u kojem je pošiljalac ukazao na problem rada škole uz iskazano interesovanje za pružanje usluge dnevnog boravka.
  • Uvidom u mejl od 27. aprila 2021. godine utvrđeno je da je sa mejla Centra za socijalni rad grada … upućen mejl na adresu … upućen mejl Centru za socijalni rad grada …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla utvrđeno je da je centar ukazao da u … postoji Centar za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite GG u čijem sastavu funkcioniše Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju VV u koji su uključena deca sa fizičkim i intelektualnim smetnjama u razvoju. Dalje navedeno je: „taj dnevni boravak ne radi po školskom rasporedu, ali u toku leta imaju kolektivni godišnji odmor od mesec dana. Vaš problem jeste specifičan i ne znam da li bi Vaše dete i moglo biti uključeno u taj dnevni boravak. Raspitala sam se u Gradskoj upravi te sam dobila informaciju da im se još par roditelja obratilo sa sličnim problemom i da se razmatra mogućnost da vrtić, tj. razvojan grupa pri školi BB radi preko cele godine. U svakom slučaju Vi nama možete podneti zahtev za priznavanje prava za uslugu dnevnog boravka za dete, te ćemo mi razmotriti zahtev, obaviti razgovor sa Vama i upoznati Vas sa pravilnikom rada dnevnog boravka. Pravo na usluge utvrđuje Centar za socijalni rad, a usluge pruža Centar GG.“
  • Uvidom u mejl od 27. maja 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl Centru za socijalni rad grada … u kojem je, između ostalog, pošiljalac ukazao na da je u konkretnom slučaju „najbolje rešenje za decu“ OSŠ BB s obzirom da ima dovoljno zaposlenog kadra, kao i da je direktorka škole „ima razumevanja za situaciju i da joj je potrebna pomoć da se sprovede realizacija“. problem rada škole uz iskazano interesovanje za pružanje usluge dnevnog boravka.
  • Uvidom u mejl od 20. aprila 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl na adresu … Daljim uvidom utvrđeno je da je u mejlu, između ostalog, navedeno: „Obraćam Vam se ako možete da pomognete i da se vi zauzmete za nas i za naše dete. Neko treba da dozvoli direktorki škole BB u … da napravi organizaciju jer ona hoće i imakapaciteta da to istvari ali je to za mene nepremostiva prepreka“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je nakon objašnjenja situacije u kojoj se nalazi njegov sin, tražio da grad pomogne kako bi se prevazišao problem.
  • Uvidom u mejl od 26. maja 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl na adresu … u kojem je pošiljalac, između ostalog, uputio nekoliko pitanja koja se odnose na problem nemogućnosti zbrinjavanja dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju razvojnu grupu preškolski uzrast u OSŠ BB i naveo: „Da li ćete nešto preduzeti po ovom pitanju? Da li ćete bar odgovoriti na mejlove?“.
  • Uvidom u zahtev za uslugu dnevnog boravka, utvrđeno je da je AA 31. maja 2021. godine podneo navedeni zahtev Centru za socijalni rad Grada … i između ostalog naveo da je ova usluga detetu potrebna u periodu jul/avgust, u vremenu od 06:50časova do 14:30 časova.
  • Uvidom u mejl od 9. juna 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl na adresu … u kojem je između ostalog navedeno: „Da li ćete i dalje ignorisati problem? Da li ćete nešto preduzeti?“.
  • Uvidom u mejl od 24. juna 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese … upućen mejl na adresu … u kojem je između ostalog navedeno: „Da li ćete biti ljubazni da odgovorite na poslate mejlove?“.
  • Uvidom u mejl od 29. juna 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese Centra za socijalni rad grada … upućen mejl na adresu … u kojem je, između ostalog, navedeno: „U toku je rad po Vašem zahtevu. Od centra za pružanje usluga socijalne zaštite GG je zatražen odgovor na pitanje da li Vaše dete može da boravi u Dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju VV jer je taj dnevni boravak namenjen deci sa kombinovanim smetnjama, dakle fizičkim i osihičkim. Naime, tamo su deca koja se ne kreću samostalno, nego koriste invalidska kolica. Kada dobijemo odgovor od njih, dobićete odgovor na Vaš zahtev.
  • Uvidom u mejl od 30. juna 2021. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese Centra za socijalni rad Grada … upućen mejl na adresu … u kojem je, između ostalog, navedeno: „ Obaveštavam Vas da će Vaš zahtev za omogućavanje usluge dnevnog boravka Vašem sinu mal. M.M. biti odbijen. Naime, iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite GG dobili smo odgovor da u Dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju VV borave deca sa višestrukim smetnjama, koja koriste invalidska kolica, kojima je potreban prvi i drugi stepen podrške, te da imaju popunjen kapacitet što se tiče broja korisnika i da ne mogu obezbediti nove zaposlene radnike. Rešenje o odbijanju zahteva će Vam biti poslato na kućnu adresu. Kada sam Vam napisala da možete podneti zahtev za ostvarivanje usluge dnevnog boravk, napisala sam Vam i da će Vaš zahtev biti razmatran, tj. da će se razmotriti da li je Dnevni boravak VV odgovarajuća ustanova za Vaše dete zbog prirode problema dece koja borave tamo. Kada dobijemo odgovor od njih, dobićete odgovor na Vaš zahtev“.
  • Uvidom u rešenje Centra za socijalni rad Grada … broj … od 9. jula 2021. godine utvrđeno je da odbijen zahtev za priznanje prava na dnevni boravak u Dnevnom centru za omladinu sa invaliditetom VV u … za maloletnog M.M. iz … Daljim uvidom, utvrđeno je da je u obrazloženju navedenog rešenje, između ostalog, navedeno da je 31. maja 2021. pokrenut postupak po zahtevu AA radi priznanja prava na dnevni boravak VV i da je u tom postupku utvrđeno da je maloletni M.M., rođen 16. juna 2014. godine, zbog teškoća u komunikaciji uključen u logopedski tretman od druge godine života, kao i da mu je postavljena dijagnoza F84.0 i F70., autistični poremećaj i laka mentalna nedovoljna razvijenost. Daljim uvidom utvrđeno je da je, između ostalog, konstatovano da je dete fizički zdravo i da pohađa predškolsku pripremnu grupu u OSŠ BB. Takođe, utvrđeno je da je u rešenju konstatovano da se po dobijenom zahtevu Centar obratio Centru za pružanje usluga socijalne zaštite GG iz kojeg su dobili odgovor da imaju već dovoljan broj korisnika i da ne mogu primati nove, te da su svi njihovi korisnici u invalidskim kolicima sa višestrukim smetnjama u razvoju i da za dete sa poremećajem autizma taj dnevni boravak nije odgovorajuća sredina. Utvrđeno je da je navedeno da je zbog navedenih razloga doneta odluka da se zahtev AA za priznanje prava na dnevni boravak u Dnevnom centru VV odbije.
  • Uvidom u izveštaj o postupanju Centra za socijalni rad Grada … broj … od 14. septembra 2021. godine utvrđeno je da je konstatovano da je 31. maja 2021. godine AA tom centru podneo zahtev kojim je tražio da se njegovom detetu u toku jula i avgusta meseca obezbedi usluga dnevnog boravka jer u tom periodu ne radi škola BB u čiju predškolsku grupu je uključen njegov sin. Dalje, utvrđeno je da je konstatovano da se pre toga podnosilac zahteva obraćao centru pitanjem da li u … postoje neke usluge socijalne zaštite koje bi omogućile zbrinjavanje njegovog deteta u toku jula i avgusta, kada škola ne radi, s obzirom da supruga i on nemaju toliko godišnjeg odmora da mogu da obezbede nesmetano čuvanje deteta. Poverenik konstatuje da je u izveštaju navedeno da je u elektronskoj prepisci Centar objasnio ocu deteta da u … postoji Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama VV a da će se u postupku utvrditi da li njegovo dete može da koristi tu uslugu ili ne, da Centar za socijalni rad Grada … utvrđuje pravo na korišćenje usluge, a usluge socijalne zaštite pruža Centar za usluge socijalne zaštite, čiji je osnivač Grad …. Dalje, navedeno je da se u okviru tog centra nalazi i Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama VV Daljim uvidom utvrđeno je da je konstatovano da se po dobijenom zahtevu Centar obratio Centru za pružanje usluga socijalne zaštite GG i da su dobili odgovor da imaju popunjen kapacitet korisnika i da ne mogu primati nove, te da su svi njihovi korisnici u invalidskim kolicima sa višestrukim smetnjama u razvoju i da za dete sa poremećajem autizma taj dnevni boravak nije odgovorajuća sredina. Dalje je utvrđeno da je u zapisniku konstatovano da su broj i kategorija korisnika utvrđeni Pravilnikom o radu dnevnog boravka koji je donelo Gradsko veće Grada …, a na osnovu Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti grada … Poverenik konstatuje da je u izveštaju navedeno da je iz opisanih razloga zahtev za maloletnog M.M., odbijen.
  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i države članice treba da uvažavaju pravo invalidnog deteta na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koaj se staraju o detetu. Stavom 3. ovog člana propisano je da uvažavajući posebne potrebe invalidnog deteta, pomoć se u skladu sa tačkom 2. pruža besplatno uvek kada je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu i koja je tako osmišljena da dete sa invaliditetom ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta uključujući kulturni i duhovni razvoj.
  • Članom 26. Konvencije je propisano da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu, uključujući socijalno osiguranje i da je potrebno da preduzimaju sve mere neophodne za puno ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima. Takođe, članom 28. ove konvencije, propisano je da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole.
  • Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.
  • Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4] u članom 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Istim članom je propisano da će, u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji opložaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
  • Odredbom člana 20. stav 1. tačka 4. Zakona o lokalnoj samoupravi[6] propisano je da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Navedenim članom je propisano i da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa.
  • Zakonom o socijalnoj zaštiti[7] propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene i usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu). Članom 14. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava, kao i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona, kao i da centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. U članu 17. ovog zakona propisano je da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom. Članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija. Odredbama člana ovog zakona, između ostalog, propisano je da postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika. Inicijativu za pokretanje postupka iz stava 1. ovog člana može podneti svako fizičko ili pravno lice. Mesna nadležnost centra za socijalni rad utvrđuje se prema prebivalištu korisnika. Odredbama člana 75. ovog zakona propisano je da ako ovlašćeni pružalac usluge odbije da korisniku pruži uslugu predviđenu uputom, dužan je da o tome odmah, pismenim putem, obavesti centar za socijalni rad i korisnika i da za to navede razloge. Povodom obaveštenja iz stava 1. ovog člana korisnik, u roku od osam dana od prijema tog obaveštenja, može uputiti pritužbu centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad će, pošto razmotri pritužbu iz stava 2. ovog člana, uputiti korisnika drugom ovlašćenom pružaocu sa spiska ovlašćenih pružalaca usluge, ako ovlašćeni pružalac usluge iz stava 1. ovog člana upućenom korisniku ne može pružiti uslugu. O odbijanju pružanja usluge centar za socijalni rad odmah obaveštava nadležni organ iz člana 65. stav 1. ovog zakona, organ nadležan za izdavanje licence pružaocima usluga socijalne zaštite i inspekciju socijalne zaštite. Spisak ovlašćenih pružalaca usluge utvrđuje za svaku uslugu socijalne zaštite obezbeđenu putem javne nabavke organ iz člana 65. stav 1. ovog zakona koji je sproveo javnu nabavku.Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje.[8] Postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.[9] Članom 119. ovog zakona propisano je da centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i vrši druge poslove utvrđene zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Centar za socijalni rad, u skladu sa aktima jedinice lokalne samouprave, učestvuje u poslovima planiranja i razvoja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave. Članom 121. ovog zakona propisano je da centar za socijalni rad inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose zadovoljavanju individualnih i zajedničkih potreba građana u oblasti socijalne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je osnovan, inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema i obavlja i druge poslove u oblasti socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Članom 122. stav 1. ovog zakona propisano je da centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice, ako dobije licencu za pružanje određene usluge i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.
  • Članom 67. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[10], propisano je da je usluga dnevnog boravka, svratišta i pomoći u kući dostupna najmanje osam sati dnevno pet dana u nedelji. Odredbom člana 68. stav 1. tačka 1. propisano je da je usluga dnevnog boravka dostupna deci i mladima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i razvijanju potencijala, na način koji ne ometa njihovo školovanje. Odredbom člana 69. ovog pravilnika propisano je da se svrha usluge dnevnog boravaka sastoji u unapređenju kvaliteta života korisnika u vlastitoj socijalnoj sredini kroz održanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život.Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju, i uz potrebni nadzor, zadovoljavaju razvojne potrebe, stiču i razvijaju životne veštine, ličnu i društvenu odgovornost radi razvoja samostalnosti, socijalnih, saznajnih i drugih važnih funkcija. Uslugom dnevnog boravka realizuje se pozitivno i konstruktivno iskustvo boravka izvan porodice, a članovima porodice slobodno vreme za bavljenje radnim i drugim aktivnostima. Usluga dnevnog boravka se realizuje kroz osmišljene programe, u planiranim i ograničenim vremenskim periodima. Odredbom člana 71. stav 1. tačka 1. propisano je da se minimalni broj stručnih radnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima dnevnog boravka, određuje se na sledeći način: 1) za decu i mlade sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama – dva stručna radnika i jedan saradnik za kapacitet do deset korisnika, a jedan stručni radnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika.
  • Odlukom o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti Grada …[11] propisana je usluga dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama. Članom 20. stav 2. ove odluke propisano je da se dnevni boravak realizuje u Dnevnom centru za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV u …, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da o pravu na korišćenje usluge odlučuje Centar za socijalni rad grada …, a na osnovu Mišljenja Interresorne komisije grada … i zahteva roditelja/staratelja deteta.Takođe, uvidom u internet stranicu Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada … utvrđeno je da je navedeno da je usluga dnevnog boravka dostupna 8 sati dnevno, od 07 do 15 časova, pet radnih dana u nedelji u Dnevnom centru VV za decu.
  • Odlukom o osnivanju centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada …[12] u članu 1. propisano je da ovom odlukom grad … (u daljem tekstu: Osnivač) osniva Centar za pružanje usluga socijalne zaštite grada … (u daljem tekstu: Centar), radi uspostavljanja, razvijanja i pružanja usluga socijalne zaštite iz nadležnosti lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se reguliše oblast socijalne zaštite. Članom 2. stav 1. ove odluke propisano je da Centar posluje pod nazivom: Centar za pružanje usluga socijalne zaštite grada … – GG. Odredbom člana 3. ove odluke propisano je da se na osnivanje, organizaciju i rad Centra, kao ustanove, primenjuju propisi o javnim službama i propisi iz oblasti socijalne zaštite. Centar ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenih zakonom, ovom Odlukom i Statutom. Centar stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 5. odluke propisano je da u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti, delatnost Centra je, između ostalog, 88.91 – Delatnost dnevne brige o deci, dok je članom 6. stav 1. tačka 1.Odluke propisano je da u okviru svoje delatnosti Centar pruža uslugu socijalne zaštite Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV. Odredbom člana 7. ove odluke propisano je da Centar i Centar za socijalni rad grada … pripremaju dokumentaciju potrebnu za pružanje usluga, a za čiju realizaciju sredstva obezbeđuje grad …, o čemu će se sklopiti poseban sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji prikupljanja, protoka i dostavljanja dokumentacije u skladu sa zakonom i najboljem interesu stranke. O pravu na pružanje usluge rešenjem odlučuje Centar za socijalni rad grada ….
  • Pravilnik o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV[13] u članu 1. propisuje da se ovim pravilnikom utvrđuje pravo na korišćenje usluga u Dnevnom boravku za decu i mlade sa telesnim invaliditetom odnosno intelektualnim teškoćama – VV (u daljem tekstu : Dnevni boravak), uslovi, način ostvarivanja navedenog prava kao i finansiranje. Odredbom člana 2. pravilnika propisano je da se usluga dnevnog boravka realizuje kroz planirane i struktuirane aktivnosti, s ciljem zbrinjavanja dece i mladih sa telesnim invaliditetom odnosno intelektualnim teškoćama, radi unapređenja kvaliteta njihovog života u vlastitoj socijalnoj sredini, kroz podsticanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština postizanja što većeg stepena samostalnosti. Usluga Dnevnog boravka se pruža u organizovanom okruženju, uz nadzor, radi zadovoljavanja razvojnih potreba korisnika, sticanja i razvijanja pozitivnih, konstruktivnih iskustava boravkom izvan porodice i rasterećenja i slobodnog vremena za članove porodice. Članom 3. ovog pravilnika propisano je da uslugu mogu da ostvare deca i mladi uzrasta od 5 do 26 godina sa prebivalištem / boravištem na teritoriji Grada … Kapacitet Dnevnog boravka je 10 korisnika, kao i da su u radu sa korisnicima usluge Dnevnog boravka neposredno angažovana 2 stručna radnika (vaspitač i terapeut) i 2 saradnika (medicinska sestra i pratilac u specijalizovanom vozilu). Stručne procedure sprovode i stručni radnici Centra za socijalni rad grada …, a po potrebi uključuju se i stručni radnici iz oblasti obrazovanja i zdravstva (član 4). Članom 5. propisano je da se aktivnosti usluge Dnevnog boravka realizuju u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom i procenom potreba korisnika, kao i da je usluga dnevnog boravka dostupna 8 sati dnevno (od 07č. do 15č.), pet radnih dana u nedelji. Članom 9. Pravilnika propisano je da se postupak za utvrđivanje prava na korišćenje usluge Dnevnog boravka pokreće zahtevom stranke, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije grada …, za decu uzrasta od 5 do 18 godina. Na osnovu podnetog zahteva, najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, vrši se prijemna procena od strane stručnog radnika Centra za socijalni rad grada … (član 10). U slučaju popunjenosti kapaciteta Dnevnog boravka, korisnici kojima je procenjena potreba za uslugom, stavljaju se na listu čekanja, prema redosledu procenjene potrebe. Članom 11. ovog Pravilnika propisano je da  na osnovu podnetog zahteva o pravu na uslugu Dnevnog boravka rešava Centar za socijalni rad grada … donošenjem uputa-rešenja i odbijajućeg rešenja. Protiv rešenja u prvom stepenu, stranka ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se predaje Centru za socijalni rad grada … koji će istu proslediti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, koji rešava po žalbi. Odredbom člana 12. pravilnika propisano je da nakon prijema korisnika u roku od 10 dana od dana prijema stručni radnik vrši procenu. Na osnovu rezultata procene određuje se stepen podrške korisniku i izrađuje se individualni plan usluge. Ponovni pregled individualnog plana vrši se u skladu sa rokovima navedenim u individualnom planu usluge, a najmanje jednom u 6 meseci. Odredaba člana 14. pravilnika propisano je da se rad dnevnog boravka finansira iz: sredstava budžeta Grada …, donorskih sredstava i iz drugih izvora u skladu sa zakonom, dok je članom 15. propisano da visinu troškova funkcionisanja Dnevnog boravka utvrđuje nadležna služba Centra za socijalni rad grada … Zahtev za transfer sredstava dostavlja se nadležnoj službi za poslove finansija Gradske uprave grada …

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je postupanjem, odnosno propuštanjem Gradske uprave grada … (u daljem tekstu: Grad), maloletni M.M., sin podnosioca pritužbe, stavljen u nepovoljniji položaj na osnovu svog ličnog svojstva – invaliditeta.
  • Među stranama u postupku nije sporno da je maloletnom M.M, sinu podnosioca pritužbe postavljena dijagnoza F84.0 i F.70 – autistični poremećaj i laka mentalna nedovoljna razvijenost. Dalje, nesporno je da dete pohađa razvojnu grupu predškolski uzrast u OSŠ BB u …, da ova škola nema organizovan rad u periodu trajanja školskih raspusta i da je direktorka škola saglasna sa predlogom podnosioca pritužbe da se u saradnji sa nadležnim organima iznađe rešenje kako bi se rad škole organizovao u periodu – jul, avgust. Među stranama u postupku nije sporno da je podnosilac pritužbe podneo zahtev za pružanje usluge dnevnog boravka Centru za socijalni rad i da je njegov zahtev odbijen. Takođe, nesporno je da se podnosilac pritužbe, otac maloletnog M.M. više puta obraćao Gradu i da je Grad bio upoznat sa situacijom u kojoj se nalazi maloletni M.M. kao i da ni na jedan od elektronskih dopisa Grad nije odgovorio podnosiocu pritužbe.
  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja Poverenik je analizirao da li je Grad, kao jedinica lokalne samouprave, preduzeo sve aktivnosti i mere na koje je, u skladu sa zakonom i drugim relevatnim domaćim propisima, bio obavezan, kako bi se maloletnom M.M. obezbedila adekvatna podrška imajući u vidu njegov
  • Prema navodima iz izjašnjenja Grada, maloletni M. bio je upućen na Interresornu komisiju grada … dva puta, i doneta su dva objedinjena mišljenja: mišljenje broj … od 19. februara 2018. godine „kojim je detetu koje je bilo uključeno u predškolsku ustanovu …, iz izvornih nadležnosti grada, bila obezbeđena podrška ličnog pratioca i defektološko logopedska podrška u okviru PU …“ i mišljenje IRK … od 5. novembra 2020. godine „kojim su detetu omogućeni: upis u razvojnu grupu predškolski uzrast pri OSŠ BB …, putni troškovi za dete i pratioca deteta, besplatna ishrana i boravak u okviru škole, defektološko logopedska podrška, kao i podrška od strane svih stručnih službi škole. Dalje, navedeno je da su roditelji „insistirali“ da se dužina boravka u okviru škole produži i tokom perioda raspusta ili da se detetu omogući periodični boravak u Dnevnom boravku za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV (u daljem tekstu: VV). S tim u vezi istaknuto je da je sa školom održan sastanak i da je „iznađeno rešenje da se u okviru školske 2021/22 godine izvrši preraspodela četrdesetočasovne radne nedelje zaposlenih u OSŠ BB kako bi se obezbedio kontinuirani boravak M.M. u prostorijama škole i u dane kada je školskim kalendarom predviđeno da su oni neradni kako za učenike škole, tako i za nastavni kadar“. Takođe, povodom zahteva za pružanje usluge dnevnog boravka, u izjašnjenju je navedeno da se rad sa decom u dnevnom boravku realizuje u četvorosatnom trajanju, da su sva deca i mladi u tom boravku u invalidskim kolicima, da je neophodan konstatan njihov nadzor, da su oni kontinuirano, tokom cele godine uključeni u rad dnevnog boravka i da je kapacitet boravka popunjen, a da „kao takav nije adekvatan za dete sa senzornim smetnjama – autizmom“.
  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik najpre konstatuje da usluga dnevnog boravka spada u grupu usluga socijalne zaštite, o kojoj odlučuje nadležni centar za socijalni rad čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. Dalje, Odlukom o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti Grada … propisana je usluga dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koja se realizuje u Dnevnom centru za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV u … Takođe, Odlukom o osnivanju centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada … propisano je da je grad … osnivač Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada … u okviru kojeg se nalazi Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV. Odredbom člana 2. Pravilnika o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV[14] propisano je da se usluga dnevnog boravka u centru VV realizuje kroz planirane i struktuirane aktivnosti, s ciljem zbrinjavanja dece i mladih sa telesnim invaliditetom odnosno intelektualnim teškoćama, radi unapređenja kvaliteta njihovog života u vlastitoj socijalnoj sredini, kroz podsticanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština postizanja što većeg stepena samostalnosti. Imajući u vidu navedeno, nesporno je da je ovaj dnevni boravak osnovan kako bi se u njemu pružala usluga kako deci sa fizičkim invaliditetom tako i deci sa poteškoćama u razvoju, međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da se u praksi ova usluga ne pruža deci sa invaliditetom koja za kretanje ne koriste kolica.
  • Pored toga, u izjašnjenju je takođe navedeno da je zahtev podnosioca pritužbe za pružanje usluge dnevnog boravka odbijen jer je kapacitet korisnika u centru VV popunjen. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je Pravilnikom o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV propisano da uslugu dnevnog boravka mogu da ostvare deca i mladi uzrasta od 5 do 26 godina sa prebivalištem/boravištem na teritoriji Grada …, da je usluga dnevnog boravka dostupna 8 sati dnevno (od 07č. do 15č.), pet radnih dana u nedelji, da je kapacitet ovog dnevnog boravka 10 korisnika i da su u radu sa korisnicima ove usluge neposredno angažovana 2 stručna radnika (vaspitač i terapeut) i 2 saradnika (medicinska sestra i pratilac u specijalizovanom vozilu). S obzirom na navode iz izjašnjenja Grada da se rad sa decom u dnevnom boravku VV realizuje u četvorosatnom trajanju, očigledno je da se rad dnevnog centra ne odvija u skladu sa pravilom koje je sam Grad doneo. Pored toga, skraćivanje radnog vremena boravka VV, osim što nije u skladu sa Pravilnikom o radu tog dnevnog centra, onemogućava, kako decu koji su već njeni korisnici, tako i ostalu decu kojima je ova usluga neophodna, da uslugu dnevnog boravka koriste u punom obimu. Imajući u vidu dalje navode iz izjašnjenja da Dnevni boravak VV nije adekvatan za decu sa intelektualnim poteškoćama zbog ostalih korisnika koji se nalaze u kolicima, postavlja se pitanje da li je u konkretnom slučaju postojala mogućnost da se ravnomernom preraspodelom radnog vremena koje je utvrđeno Pravilnikom o radu boravka VV, deci sa različitom vrstom invaliditeta obezbedi da podjednako koriste usluge tog dnevnog centra. Takođe, polazeći od odredbe člana 10. Pravilnika kojom je propisano da se u slučaju popunjenosti kapaciteta Dnevnog boravka, korisnici kojima je procenjena potreba za uslugom, stavljaju na listu čekanja, prema redosledu procenjene potrebe, Poverenik konstatuje da iz dostavljenih dokaza ne proizlazi da je Centar za socijalni rad izvršio procenu potreba i u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja stavio maloletnog M.M. na listu čekanja korisnika. Naime, nesporno je da je Pravilnikom o radu dnevnog boravka VV broj korisnika usluge tačno određen. Međutim imajući u vidu da iz elektronskog dopisa Centra za socijalni rad grada … od 27. aprila 2021. proizlazi da su se Gradu povodom istog zahteva obraćali roditelji druge dece sa istim problemom, nesporno je da je Grad bio upoznat da predviđeni kapacitet dnevnog centra ne zadovoljava potrebe svih potencijalnih korisnika – dece sa smetnjama u razvoju koja za kretanje ne koriste kolica. S tim u vezi, Grad je mogao da odmah po dobijenim saznanjima izmeni Pravilnik o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV u pogledu povećanja broja korisnika i da u skladu sa odredbom člana 71. stav 1. tačka 1. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite angažuje još jednog stručnog radnika koji bi zadovoljio potrebe petoro dece
  • Dalje, Poverenik konstatuje da iz navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza proizlazi da usluga dnevnog boravka nije mogla biti pružena maloletnom M.M. ni u školi BB u …, s obzirom da škola ne radi tokom trajanja školskih raspusta i drugih nenastavnih dana. S obzirom da je Grad …, kao jedinica lokalne samouprave osnivač Centra za socijalni rad grada …, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite GG u čijoj je nadležnosti Dnevni boravak VV, kao i Osnovne škole BB i da ni u jednoj od ovih ustanova maloletnom M.M. nije bila pružena usluga dnevnog boravka, niti je izvršena procena potreba kako bi se stavio na listu čekanja korisnika, može se konstatovati da su u pogledu pružanja usluge dnevnog boravka deca sa smetnjama u razvoju koja za kretanje ne koriste kolica dovedena u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu na ostalu decu kojoj je ova usluga neophodna.
  • Poverenik ističe da je deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji, kao i njihovim porodicama, potrebno obezbediti sveobuhvatnu i kontinuiranu podršku kako bi se ovoj deci omogućilo uključivanje u zajednicu i učestvovanje u svim aktivnostima na ravnopravnoj osnovi. Iako je poslednjih godina došlo do značajnijeg poboljšanja na nivou pravnog okvira, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dalje se suočavaju sa značajnim teškoćama u pogledu dostupnosti, adekvatnosti i kontinuiteta u pružanju socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga. Zbog toga nije redak slučaj da je jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju prinuđen da mora da napusti posao, kako bi preuzeo potpunu brigu o detetu, što se bitno odražava i na prihode porodice i kvalitet života. Ova situacija je naročito teška kada je reč o jednoroditeljskim porodicama. S tim u vezi, važno je istaći da je obaveza jedinice lokalne samouprave pronađe kapacitete i da obezbedi dovoljan broj i vrstu usluga socijalne zaštite za sve one kojima su takve usluge neophodne. Lokalna samouprava treba da utvrdi potrebe građana i identifikuje usluge koje mogu da odgovore tim potrebama, kao i da planira obezbeđivanje potrebnih usluga u odnosu na definisane prioritet. Poverenik ističe da u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Takođe, odredbom člana 69. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano je da se svrha usluge dnevnog boravaka sastoji u unapređenju kvaliteta života korisnika u vlastitoj socijalnoj sredini kroz održanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život. Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju, i uz potrebni nadzor, zadovoljavaju razvojne potrebe, stiču i razvijaju životne veštine, ličnu i društvenu odgovornost radi razvoja samostalnosti, socijalnih, saznajnih i drugih važnih funkcija. Poverenik pozdravlja činjenicu da je Grad održao nekoliko sastanaka sa nadležnim ustanovama radi rešavanja potrebe za obezbeđivanje usluge dnevnog boravka za svu decu sa smetnjama u razvoju. Međutim, može se konstatovati da ni nakon ovih sastanaka nije doneto trajno rešenje kojim bi se deci sa intelektualnim poteškoćama omogućilo nesmetano i kontinuirano pravo na uslugu dnevnog boravka. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da je propuštanjem da preduzme mere u pogledu obezbeđivanja usluge dnevnog boravka, Grad … stavio maloletnog M.M. u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva invaliditeta, čime je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

Propuštanjem da preduzme mere u pogledu obezbeđivanja usluge dnevnog boravka, Grad … je stavio maloletnog M.M. u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditet, čime je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskoj upravi grada … da:

5.1.  Da donošenjem jasno utvrđenog pravila obezbede pružanje usluge dnevnog boravka, kako maloletnom M.M, tako i ostaloj deci sa intelektualnim poteškoćama, koja za kretanje ne koriste kolica a kojima je ova usluga neophodna.

5.2.   Da upute pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe zbog neodgovaranja na mejlove u kojima je Gradu ukazivao na problem koji ima njegov maloletni sin, a vezano za nemogućnost korišćenja usluge dnevnog boravka;

5.3.  Da ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krše propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Gradska uprava grada …, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Gradska uprava grada … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[5] član 2.

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18

[7] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11, član 40. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 44.

[8] Član 64. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti

[9] Član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19

[11] Odluka o pravima i uslugama u socijalnoj zaštit grada … Sl. list Grada … ”, br.16/17 i18/19

[12] Odluka o osnivanju centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada … Sl. list Grada … ”, br.23/19 i29/19

[13]  Pravilnik o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV Sl. list Grada … ”, br.16/17

[14]  Pravilnik o radu dnevnog boravka za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama – VV Sl. list Grada … ”, br.16/17

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon491-21 Diskriminacija utvrđena protiv gradske uprave po osnovu invaliditeta Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top