br. 021-01-00531/2022-03 datum: 15.07.2022. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, daje

MIŠLjENjE

na Predlog akcionog plana za 2022. i 2023. za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022 do 2030. godine

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog se dopisom broj 90-00-00036/2021-01 od 8. jula 2022. godine obratilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik) radi dostavljanja mišljenja na Predlog akcionog plana za 2022. i 2023. za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine (u daljem tekstu: Predlog akcionog plana).

Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišljenje na dostavljeni tekst.

U delu teksta Predloga akcionog plana koji se odnosi na opšti cilj 1: Izjednačene mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, kao i unapređena efikasnost sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima, Poverenik je određen za instituciju odgovornu za praćenje i kontrolu realizacije. U okviru ovog opšteg cilja predviđeni su posebni ciljevi, i to: Usklađeno nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom, Sistemski uvedena antidiskriminaciona perspektiva u kreiranje, sprovođenje i prađenje javnih politika, Unapređena ravnopravnost i veće društvena uključenost pripadnika i pripadnica grupa u povećanom riziku od diskriminacije, Unapređen sistem prevencije i zaštite od diskriminacije.

Pre svega napominjemo da definisanje opšteg cilja na pomenuti način, kao izjednačene mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, prejudicira da će se u periodu 2022-2023. godine stvoriti uslovi da se mogućnosti pripadnika ovih društvenih grupa izjednače, što nije moguće očekivati u tako kratkom vremenskom periodu a istovremeno se, ukoliko do realizacije ovog cilja i dođe u predviđenom roku, može postaviti pitanje daljih aktivnosti na realizaciji same Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. S tim u vezi predlažemo da se opšti cilj definiše na sledeći način: Izjednačavanje mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, unapređena efikasnost sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima.

Takođe, u vezi sa određivanjem Poverenika kao institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije opšteg cilja, podsećamo da je Poverenik nezavisni državni organ, nije u sistemu državne uprave, a u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima, između ostalog, upućuje preporuke mera organima javne vlasti za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije i Narodnoj skupštini podnosi godišnje izveštaje o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti koji sadrže ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nadležno za primenu čitavog akcionog plana, postavlja se pitanje kako je i zbog čega Poverenik određen kao institucija odgovorna za praćenje i kontrolu jedinog opšteg cilja ovog akcionog plana. S tim u vezi, potrebno je da se umesto Poverenika odredi druga institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije opšteg cilja 1. Predloga akcionog plana.

U vezi realizacije mere 4.3. Unapređeni drugi mehanizmi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, kao pokazatelj ishoda između ostalog je navedeno: lokalne samouprave koje su uspostavile mehanizam/telo za ravnopravnost. Pretpostavljamo da ovaj pokazatelj podrazumeva formiranje mehanizama/tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina, u skladu sa članovima 62. i 63. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Imajući u vidu navedeno, pokazatelj treba precizno i definisati, odnosno navesti da se radi o formiranju mehanizma/tela za rodnu ravnopravnost i to kako na nivou jedinica lokalne samouprave, tako u autonomnim pokrajinama, kako je to zakonom i predviđeno.

Napominjemo da će Poverenik uspostavljanje mehanizama/tela za rodnu ravnopravnost pratiti kao nezavisan organ, u okviru delokruga svoje nadležnosti, prateći stanje u oblasti ostvarivanja ravnopravnosti u skladu sa zakonom.

U prilogu dostavljamo i popunjen PFE obrazac.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09 i 52/21), član 1. i član 33. stav 1. tačka 7.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

441-22 Mišljenje na Predlog akcionog plana za 2022. i 2023. za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022 do 2030. godine