br. 021-01-517/2022-02 datum: 28.6.2022.
NACIONALNI SAVET ZA VISOKO OBRAZOVANjE
11000 Beograd
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za izmenu standarda za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 9. januara 2019 godine podneo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, kao i Nacionalnom akreditacionom telu, Inicijativu za izmenu standarda za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, broj 6-00-1/2018-02, odnosno inicijativu za izmenu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, Pravilnika o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa i predložio relevantne izmene, odnosno dopune predmetnih pravilnika.
S tim u vezi, obavestili ste nas dopisom od 11.02.2019. godine, broj 10/2019-06, da ste inicijativu podržali i istu uputili „Naconalnom akreditacionom telu i Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova na razmatranje, kao i konstruktivnu implementaciju rodne ravnopravnosti u postojeće standarde.“
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u navedenoj inicijativi ukazao da je za postizanje rodne ravnopravnosti u visokom obrazovanju potrebno uvesti standarde kojim će se od visokoškolskih ustanova koje su u postupku akreditacije zahtevati da izrade i dostave strategiju i akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti, u cilju garancije jednakih prava žena i muškaraca u obrazovnoj instituciji, naročito ukoliko imaju porodične obaveze, bilo da je reč o studentima/kinjama, zaposlenima ili kandidatima/kinjama koji konkurišu za radna mesta na konkretnom fakultetu.
Imajući u vidu da su pojedini pravilnici u međuvremenu izmenjeni, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je izvršio analizu važećih pravilnika, i to: Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova[1], Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa[2], Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa[3], Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa[4] i Pravilnika o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova[5]. Po sprovedenoj inicijativi je utvrđeno da standardi za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, nisu u potpunosti unapređeni u skladu sa inicijativom Poverenika.
Pored toga, od podnošenja inicijative Poverenika do dana sastavljanja ovog dopisa došlo je do izmene pojedinih propisa. Tako je primera radi izmenjeni Zakon o zabrani diskriminacije, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i donet novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim je prestao da važi Zakon o ravnopravnosti polova. Takođe, tokom 2021. godine doneta je i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021-2030, kao i Nacionalna strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2021-2030. godine. Ovim aktima postavljene su nove smernice koje podrazumevaju usaglašavanje postojećih akata sa novim propisima.
Imajući u vidu navedeno, Poverenik ukazuje na odredbe sada važećeg pravnog okvira.
Ustav Republike Srbije[6] članom 15. jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje zabranu svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a na ročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Nadalje, u stavu 4. člana 21. Ustava propisano je da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Diskriminacija na osnovu pola izričito je zabranjena Konvencijom o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete[7], usvojenom pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. U ovoj konvenciji pod izrazom diskriminacija podrazumeva se svako pravljenje razlike, isključivanje, ograničavanje ili povlašćivanje, koje je zasnovano na rasi, boji, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom ubeđenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, ekonomskom položaju ili rođenju, i ima za cilj ili za posledicu da uništi ili da naruši jednakost u postupanju u oblasti prosvete, a naročito: da onemogući ma kom licu ili grupi lica pristup raznim vrstama ili stupnjevima školovanja; da ma kom licu ili grupi lica ograniči školovanje na niži stupanj; da uvede ili održava posebne školske sisteme ili škole za lica ili grupe lica, osim slučajeva predviđenih u članu 2. ove konvencije ili da ma koje lice ili grupu lica stavi u položaj koji nije u skladu sa dostojanstvom čoveka.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima[8], odredbom člana 2. propisuje da se države članice ovog pakta obavezuju da poštuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadležnost, prava priznata ovim paktom bez obzira naročito na rasu, boju, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, rođenje ili svaku drugu okolnost. Članom 3. navedenog pakta države članice obavezne su da obezbede podjednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva građanska i politička prava formulisana u ovom paktu.
Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[9] u članu 2. stav 2. propisuje da su države članice obavezne da garantuju da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili bilo kojoj drugoj okolnosti dok se članom 3. naglašava da su države članice obavezne da obezbede jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva prava koja su u njemu pobrojana. Zatim, članom 13. navedenog pakta države članice se obavezuju da svakoj osobi priznaju pravo na obrazovanje. One se slažu da obrazovanje treba da ima za svrhu pun razvoj ljudske ličnosti i dostojanstva i da pojača poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda. One su saglasne da obrazovanje treba da omogući svakoj osobi da igra korisnu ulogu u slobodnom društvu, da potpomaže razumevanje, toleranciju i prijateljstvo između svih naroda i svih rasnih, etničkih ili verskih grupa i da podstiče razvoj delatnosti Ujedinjenih naroda na očuvanju mira. Nadalje, Pakt u članu 7. naglašava da žene moraju imati pravičnu zaradu i jednaku nagradu za rad iste vrednosti bez ikakve razlike, te moraju imati garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova koje imaju muškarci i primaju istu nagradu kao oni za isti rad. Takođe, članom 10. stav 2. Pakta navodi se i potreba da bude pružena posebna zaštita majkama za razumno vreme pre i posle rođenja dece, kao i da zaposlene majke treba da uživaju, za vreme ovog perioda, plaćeno odsustvo ili odsustvo uz odgovarajuća davanja iz socijalnog osiguranja.
Odredbom člana 10. Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena[10] države članice imaju obavezu da, pored ostalog, da preduzimaju sve potrebne mere radi otklanjanja diskriminacije žena kako bi im obezbedila jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja, dok je stavom 3. navedenog člana posebno naglašena obaveza uklanjanja tradicionalnih shvatanja o ulogama muškaraca i žena na svim nivoima i u svim oblicima obrazovanja putem revizije udžbenika i obrazovanih programa, prilagođavanja nastavnih metoda i dr. U članu 11. stav 1. tačka a)-c) ove konvencije države se obavezuju da ukinu diskriminaciju žena, kako bi im osigurale ista prava u oblasti zapošljavanja.
Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 100[11], odredbom člana 2. propisani su standardi o jednakom plaćanju muškaraca i žena za isti rad ili rad iste vrednosti gde će svaka članica morati da osigura primenu načela jednakosti nagrađivanja između muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti za sve radnike. Zatim, Konvencijom MOR-a br. 111 o diskriminaciji u pogledu zapošljavanja i zanimanja[12] obuhvaćeni su standardi o zaštiti od diskriminacije u oblasti zanimanja i zaposlenja, koji obuhvataju diskriminaciju na osnovu pola.
Zabrana diskriminacije na osnovu pola, roda i rodnog identiteta propisana je i Zakonom o zabrani diskriminacije[13], a diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u svim aspektima života. Odredbama člana 12. zabranjeno je, uznemiravanje, pnižavajući postupanje, i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a polno uznemiravanje je, u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njegovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujući, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Izmenama Zakona o zabrani diskriminacije precizirane su i posebne mere, odnosno mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica koja se nalaze u nejednakom položaju, kao i njihova svrha i način implementiranja. S tim u vezi, u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije, poslodavci su dužni da preduzmu odgovarajuće mere ako je to potrebno u konkretnom slučaju u cilju obezbeđivanja pristupa, razumno prilagođenog radnog mesta, učešća, stručnog usavršavanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena, muškaraca, i drugih grupa, u skladu sa zakonom. Zakonom je propisano da organ vlasti, prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od značaja za ostvarivanje prava socioekonomski ugroženih lica ili grupa lica donosi procenu uticaja propisa ili politike u kojoj procenjuje njihovu usaglašenost sa načelom jednakosti.
Prema odredbama člana 4. stav 1. tačka 7. Zakona o visokom obrazovanju[14] delatnost visokog obrazovanja zasniva se, između ostalog, na principu poštovanja ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije. Pored toga odredbom člana 101. navedenog zakona student ima pravo na različitost i zaštitu od diskriminacije.
Kada je u pitanju oblast rada i zapošljavanja, odredbama člana 18. Zakona o radu[15] propisana je zabrana neposredne i posredne diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na lična svojstva, među kojima i pol. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona definisana članom 19. jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, dok posredna diskriminacija postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona. Od značaja je i odredba člana 20. Zakona o radu gde je propisano da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena u odnosu na: 1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. ovog zakona ništave su. Zatim, odredbama člana 21. i 22. ovog zakona utvrđena je i zabrana uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja. Naime, uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti osoba sa invaliditetom, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju se diskriminacijom.
Odredbama člana 10. st. 1. i 2. Zakona o zaposlenima u javnim službama[16] propisana je jednaka dostupnost radnih mesta, a izbor kandidata za rad u javnim službama zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno kompetencijama. Pored toga, odredbom člana 17. ovog zakona propisano je da zaposleni, odnosno lice angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa u javnoj službi ima pravo na zaštitu od zlostavljanja i diskriminacije na radu, koju je dužan da obezbedi poslodavac u skladu sa zakonima kojim se uređuje zabrana zlostavljanja na radu i zabrana diskriminacije.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti[17] sadrži veliki broj obaveza koje organi javne vlasti moraju preduzimati u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti. Na ovom mestu nećemo citirati sve relevantne odredbe zakona od značaja za ispunjavanje obaveza od strane svih organa javne vlasti, pa i obrazovnih ustanova koje to jesu, u skladu sa zakonom, već ćemo izdvojiti samo deo odredaba člana 37. Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji reguliše oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja.
U skladu sa ovim članom, organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima obavljaju poslove u oblasti obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji dužni su da, između ostalog, uključe sadržaje rodne ravnopravnosti prilikom donošenja planova i programa nastave i učenja, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskog prostora i opreme i da u nastavne programe i materijale, na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja isključe rodno stereotipne, seksističke sadržaje, uključe sadržaje vezane za rodnu ravnopravnost u cilju prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda, negovanja uzajamnog poštovanja, nenasilnog razrešenja sukova u međuljudskim odnosima, sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i poštovanja prava na lični integriteta, na način prilagođen uzrastu učenika, odnosno studenta. Organi su dužni da obezbede podršku obrazovnim programima i naučnim istraživanjima koja se finansiraju iz javnih sredstava radi doprinosa promovisanju rodne ravnopravnosti i prevazilaženja rodnih stereotipa. Dužni su da obezbede da sadržaj planova i programa nastave i učenja, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala budu takvi da afirmišu ravnopravnost i povećaju vidljivost osetljivih društvenih grupa i doprinos u nauci, tehnološkom razvoju, kulturi i umetnosti, odbrani i bezbednosti.
S tim u vezi, svi organi javne vlasti, između ostalog, dužni su da preduzimaju mere koje obuhvataju integrisanje rodne ravnopravnosti u planove i programe nastave i učenja u okviru redovnih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti, planiranja i organizacije različitih oblika obuke u svim obrazovnim ustanovama, centrima ili organizacijama u kojima se školuje nastavni kadar, dužni su da izmene studijske programe tako da oni afirmišu ravnopravnost i povećaju vidljivost doprinosa žena nauci, tehnološkom razvoju, kulturi i umetnosti, da procenjuju sadržaj udžbenika i drugog nastavnog materijala sa aspekta njihovog uticaja na promociju rodne ravnopravnosti.
Takođe, dužni su da preduzimaju posebne mere radi podsticanja uravnotežene zastupljenosti polova pri upisu na studijske i druge programe, kao i radi aktivnog uključivanja u sistem obrazovanja i vaspitanja lica koja su zbog svog pola, odnosno roda i rodnih i polnih karakteristika, rodnih stereotipa, bračnog stanja, tradicije i društveno ekonomskih uslova u povećanom riziku od napuštanja obrazovanja.
U Nacionalnoj strategiji o rodnoj ravnopravnosti navedeno je da je rodna osetljivost visokoškolskog obrazovanja jedan od ključnih uslova za delotvorno sprovođenje politike rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života. Zakonom o visokom obrazovanju propisano je da se visoko obrazovanje zasniva na principima uvažavanja humanističkih i demokratskih vrednosti nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleđa i poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije,[18] ali se rodna ravnopravnost eksplicitno ne pominje. U Strategiji se dalje navodi da: „Pravilnik o standardima za akreditaciju studijskih programa[19] ne sadrži ni jedan rodno osetljiv uslov u pogledu sticanja opštih kompetencija diplomiranih studenata i studentkinja. Njime se obrazovne ustanove upućuju da prilikom kreiranja studijskih programa opšte kvalifikacije diplomiranih studenata i studentkinja utvrđuju u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija,[20] ali ovaj propis kojim je za svaki nivo obrazovanja utvrđen set opštih znanja, veština, sposobnosti i stavova, ne sadrži ni jedan deskriptor koji se odnosi na ljudska prava i rodnu ravnopravnost, što se negativno odražava na definisanje kvalifikacija koje studenti i studentkinje stiču na određenim vrstama i nivoima studija. Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova[21] ne sadrži ni jedan standard koji se tiče ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Jedino je u standardima koji se tiču studenata propisano da visokoškolska ustanova pruža dodatnu podršku studentima iz osetljivih grupa. Ovaj standard nije na adekvatan način operacionalizovan.[22] Ni Pravilnik o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa[23] ne sadrži standarde relevantne za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Analize kurikuluma pojedinih studijskih programa i silabusa nastavnih predmeta[24] pokazale su da rodna perspektiva nije integrisana u njihove sadržaje, da su udžbenici uglavnom rodno neutralni, a u nekima su prisutni i rodno stereotipni pristupi u tumačenju društvenih pojava. Obrazovni materijal koji se koristi u visokoškolskom obrazovanju u najvećem broju slučajeva je rodno neosetljiv. Nema ravnomerne zastupljenosti primera muških i ženskih rodnih uloga, a postojeći prikazi roda i rodnih uloga su stereotipni i oslanjanju se na tradicionalne patrijarhalne paradigme. Gotovo nigde nije zastupljen rodno osetljiv jezik, već se termini i izrazi koriste skoro isključivo u muškom rodu, niti se koristi adekvatan terminološki aparat koji upućuje na društvenu konstrukciju roda i rodnih uloga i sl. Udžbenici koji imaju čak i delimično pristup rodne osetljivosti i bave se pitanjima o ženama ili nekim drugim društveno ranjivim grupama, to čine ili nedovoljno ili, što je još češća pojava, na neodgovarajući način, tako što isključuju ili omalovažavaju društveno ranjive grupe, diskriminišu običaje, kulturu i veru manjinskih etničkih grupa, netradicionalne porodice, LGBT populacije itd.[25]“[26]
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik ponovo upućuje inicijativu za izmenu pravilnika, pri čemu posebno ukazuje da donosioci pravilnika, prilikom njihove izmene, moraju uzeti u obzir sve novonastale obaveze i smernice, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i drugim relevantnim propisima.
U smislu navedenog, Poverenik predlaže izmenu, odnosno dopunu sledećih pravilnika:
- Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, dopunom:
– Standarda 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta, na način da se od visokoškolske ustanove zahteva da utvrdi jasno i podrobno formulisanu strategiju i prateći akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti.
- Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, dopunom:
– Standarda 12: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta, koji bi bio dopunjen na način kako je predloženo u prethodnoj tački.
- Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa, i to:
– Standarda 1: Strategija obezbeđenja kvaliteta, na način da se od visokoškolske ustanove zahteva da utvrdi jasno i podrobno formulisanu strategiju (ili deo opšte strategije obezbeđivanja kvaliteta, a sve u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti) i prateći akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti. Strategija za postizanje rodne ravnopravnosti sa pratećim akcionim planom, primera radi, treba da sadrži ciljeve kojima će se obezbediti mere usmerene na procenu, a potom, po potrebi, i preispitivanje i izmenu visokoškolskih procedura i praksi koje treba da omoguće otkrivanje rodne neravnopravnosti; primenu mehanizama za ispravljanje neravnopravnosti, te postavljanje ciljeva u ovoj oblasti i praćenje njihovog ostvarivanja posredstvom odgovarajućih indikatora.
– Standarda 3: Sistem obezbeđenja kvaliteta, koji treba dopuniti na način da je visokoškolska ustanova dužna da statutom utvrđuje poslove i zadatke nastavnika, saradnika, studenata, stručnih organa, katedri i komisije za obezbeđenje kvaliteta u donošenju i sprovođenju strategija, uključujući i strategiju za rodnu ravnopravnost sa pratećim akcionim planom.
– Standard 14: Sistematsko praćenje i periodična provera kvaliteta, kojim se visokoškolska ustanova obavezuje da obavlja periodična samovrednovanja i proveru nivoa kvaliteta tokom kojih proverava sprovođenje utvrđene strategije. S tim u vezi, potrebno je dodati da navedena obaveza uključuje i proveru sprovođenja strategije za rodnu ravnopravnost i pripadajućeg akcionog plana, o čemu je potrebno da visokoškolska ustanova obavesti nastavnike, saradnike, Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta i javnost.
- Pravilnika o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, u pogledu dopune člana 8. tako što bi se propisalo da u sastavu, sada recenzentske komisije za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova može biti angažovano i lice stručno za oblast rodne ravnopravnosti, odnosno lice koje bi obavljalo i ovu vrstu poslova, a angažovano u skladu sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti. U ovom pravilniku je, radi doslednog sprovođenja pravilnika koji se odnose na akreditaciju uopšte, potrebno dopuniti i Standard 3: Oblasti spoljašnje provere kvaliteta, navođenjem da se spoljašnja provera kvaliteta, pored navedenih, obavlja i u oblasti postizanja rodne ravnopravnosti.
- Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa, u pogledu dopune člana 8, na način kako je to opisano u prethodnoj tački vezanoj za Pravilnik o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, odnosno sa ciljem da potkomisija iz opisana u stavu 1. člana 8. ima u svom sastavu lice stručno za oblast iz rodne ravnopravnosti. Takođe, potrebno je dopuniti i Standard 6: Kvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programa, u okviru kojeg je potrebno dodati da se studentima pruža i obuka o značaju rodne ravnopravnosti. Način ostvarenja ovog zahteva zavisi od vrste obrazovne ustanove, i može se postići kroz postojeće nastavne predmete, ali i putem odgovarajućih seminara, debata, radionica, kurseva i na drugi pogodan način.
Članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[27], propisano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
S tim u vezi, a posebno imajući u vidu obaveze proizašle iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti i relevantnih strateških dokumenata, predlažemo da ovo telo uvaži Inicijativu Poverenika za izmene i dopune navedenih pravilnika.
Ova inicijativa poslata je i Nacionalnom akreditacionom telu.
[1] „Službeni glasnik RS”, broj 13/19
[2] „Službeni glasnik RS”, br. 13/19 1/21 i 19/21
[3] „Službeni glasnik RS”, br. 13/19 i 38/22
[4] „Službeni glasnik RS”, broj 13/19
[5]“Službeni glasnik RS”, broj 13/19
[6] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[7] Uredba o ratifikaciji Konvencije o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, br0j 4/64)
[8] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 7/71)
[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71)
[10] Zakon o ratifikaciji Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81)
[11] Konvencija MOR broj 100 o jednakom nagrađivanju („Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ“, broj 12/52)
[12] Konvencija MOR broj 111 o diskriminaciji u pogledu zapošljavanja („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori br. 3/61)
[13] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21
[14] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 73/18, 27/18-dr.zakon, 67/19, 6/20- dr. zakoni, 11/21-autentično tumačenje, 67/21 i 67/21 – dr. zakon
[15] Zakon o radu („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)
[16] Zakon o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RSˮ, broj 113/17 i 95/18, 86/19,157/20 i 123/21)
[17] „Službeni glasnik RS“, broj 52/21
[18] Član 4. Zakona o visokom obrazovanju
[19] „Službeni glasnik RS“, broj 13/19
[20] Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija RS („Službeni glasnik RS“, broj 27/20
[21] „Službeni glasnik RS“, broj 13/19
[22] Poverenica za zaštitu ravnopravnosti inicirala je 2018. godine dopunu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova uvođenjem standarda pristupačnosti kojima bi se osiguralo nesmetano kretanje i pristup osoba sa invaliditetom, stadarda koji se odnose na prilagođavanje udžbenika, učila i pomoćnih nastavnih sredstava, odnosno odgovarajućih pomagala asistivnih tehnologija, u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika i standarda koji se odnose na svima dostupan način prezentovanja informacija na sajtovima visokoškolskih ustanova. Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, 110-00-10/2018-02 od 1. novembra 2018. godine. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/inicijativu-za-izmenu-standarda-u-postupku-za-akreditaciju-visokoskolskih-ustanova-dostavl%D1%98enu-nacionalnom-savetu-za-visoko-obrazovanje-i-nacionalnom-telu-za-akreditaciju-cir/
[23] Službeni glasnik RS, br. 13/2019.
[24] Vujadinović, D., Petrušić, N. Neophodnost urodnjavanja studijskih programa prava i pravničkih predmeta, Zbornik D. Vujadinović, Z. Antonijević (ur.), Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju: koncepti, prakse i izazovi, Akademska knjiga, 2019. str. 303-324.
[25] Baćević, J. i dr. Analiza rodne dimenzije u visokoškolskom obrazovnom materijalu, Centar za studije roda i politike Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, 2010, str. 18-19.
[26] Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021-2030, str.47
[27] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
426-22 Inicijativa za izmenu standarda za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova NSVO 
