br. 021-01-512/2022-02 datum: 8.09.2022.godine

REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktorke

11000 Beograd

Jovana Marinovića br.2

Predmet: Inicijativa za izmenu i dopunu Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

Poštovana gospođo Radojević Škodrić,

Polazeći od nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, propisane članom 33. stav 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje upućujemo inicijativu da razmotri izmene i dopune odredaba Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja[1] u cilju stavljanja određenog broja kontraceptivnih sredstava na odgovarajuće liste, odnosno na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u svojim redovnim i posebnim izveštajima, i kroz druge relevantne aktivnosti, već godinama ukazuje na činjenicu da je seksualno i reproduktivno zdravlje, što, između ostalog podrazumeva i obezbeđivanje usluga planiranja porodice, održavanja trudnoće i drugih usluga zdravstvene zaštite, od ključne važnosti za čitavo društvo, a sigurne trudnoće i porođaji zavise od funkcionalnih zdravstvenih sistema i dostupnosti zdravstvenih i drugih relevantnih usluga. Posebno, kada su u pitanju mlađe generacije, veliki značaj imaju programi u vezi sa ranim razvojem dece i mladih, seksualno obrazovanje i dostupnost sredstava za održavanje seksualnog zdravlja, u skladu sa potrebama, na čitavoj teritoriji Republike.

Poverenik naglašava da su pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje temeljna ljudska prava. Do njihovih kršenja često dolazi zbog ukorenjenih društvenih stavova koji se odnose na žensku seksualnost i posledica su patrijarhalnog koncepta ženske uloge u porodici. Tome se može dodati siromaštvo kao složeni društveni fenomen koji ima neposredni uticaj na (ne)jednakost građana i građanki, i koji uzrokuje i probleme poput ograničenog pristupa uslugama zdravstvene zaštite.

Ukoliko se bliže analiziraju rezultati poslednjeg istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji[2] (2019), ispitanici smatraju da su siromašni najdiskriminisaniji, pored drugih ranjivih grupa (osobe sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalne manjine i drugi). Svako drugo specifično siromaštvo (a u poslednje vreme se dosta govori i o, između ostalog, menstrualnom siromaštvu, koje može biti uzrok eventualnih diskriminatornih pojava), i direktno i indirektno je u vezi sa predmetom ove inicijative.

Poverenik podseća i da Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2018 -2026. godine podržava unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i produženje kvalitetnog života stanovništva, a u njoj je predviđena, kao specifičan cilj, između ostalog, i primena i praćenje Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (u daljem tekstu: Nacionalni program), usvojenog 2017. godine.

Upravo je u Nacionalnom programu, u tački 3.2. istaknuto, između ostalog, da mali broj mladih u Republici Srbiji koristi efikasnu kontracepciju. Čak i kada na početku seksualne aktivnosti koriste kondom, najveći broj adolescenata nastavlja sa tradicionalnim i nedovoljno efikasnim metodom prekinutog snošaja (coitus interruptus), što ih razlikuje od mladih iz zapadnoevropskih zemalja koji se najčešće odlučuju za kontraceptivnu pilulu. Stid da nabave kontracepciju, strah od odlaska kod lekara i bojazan da će okolina saznati da su seksualno aktivni su, pored nedovoljnog znanja i predrasuda o kontracepciji, glavni razlozi takvog stanja. Tome ćemo dodati i podatak da se stopa adolescentnih trudnoća tokom jedne kalendarske godine u Republici Srbiji procenjuje na 50 na 1.000 devojaka, kao i da su adolescenti, usled biološke vulnerabilnosti i psihosocijalnih karakteristika, skloni nastanku polno prenosivih infekcija (u daljem tekstu: PPI). Stoga je upravo jedna od preporuka da se potencijalnim korisnicima obezbede efikasne usluge kontracepcije sa najvećim mogućim izborom prihvatljivih i pristupačnih kontraceptivnih metoda i sredstava zasnovanih na pouzdanim podacima, tako da mogu da donose odluke zasnovane na pouzdanim informacijama.

U vezi sa pokretanjem ove inicijative Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se i organizacija civilnog društva Autonomni ženski centar (u daljem tekstu: AŽC), sa predlogom da se uputi inicijativa Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u vezi sa unapređenjem finansiranja kontraceptivnih sredstava u cilju njihove veće dostupnosti.

Naime, AŽC je u svom dopisu naveo da je sproveo dve analize javnih politika o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima sa zaključkom da moderna kontraceptivna sredstva u Srbiji nisu lako dostupna, kao i da postoje ozbiljni problemi u vezi sa njihovom upotrebom, između ostalog i u vezi sa ostvarivanjem zdravlja i prava kada su u pitanju Romkinje i žene iz siromašnih i marginalizovanih društvenih grupa. AŽC je, takođe, istakao da postoji samo jedno kontraceptivno sredstvo koje se izdaje na recept uz minimalnu participaciju, što je stanje koje pogađa sve siromašne žene i žene iz depriviranih društvenih grupa, a vrlo verovatno i mlade, zbog njihove zavisnosti od roditeljskog finansiranja. Šta više, dva sredstva za hitnu kontracepciju (koja se primenjuje u određenim rokovima nakon nazaštićenog odnosa, radi sprečavanja neželjene trudnoće) izdaju se bez recepta, a plaćaju se u punom iznosu. Tome dodajemo da takav izbor sredstava nikako ne može biti odgovarajući za sve žene i devojčice, s obzirom na individualne medicinske potrebe, shodno biološkim razlikama, te i tu činjenicu treba uzeti u obzir.

Na osnovu strateških opredeljenja Republike Srbije, relevantnih ratifikovanih standarda i postojećih antidiskriminatornih propisa, a imajući u vidu i izraženu zabrinutost CEDAW komiteta zbog niskog stepena upotrebe kontraceptivnih sredstava, kao i nedostatak znanja o savremenim metodama kontracepcije kod mladih devojaka i adolescenata[3] (par.37 (a)), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojim nadležnostima, upućuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ovu inicijativu, kako biste razmotrili da se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja propisuju i izdaju i odgovarajuća kontraceptivna sredstva radi njihove veće dostupnosti, uzimajući u obzir specifičnosti kao što su različita starosna doba, zdravstvena stanja i sl.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 40/22

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/izv%d0%b5st%d0%b0%d1%98-%d0%be-istr%d0%b0ziv%d0%b0nju-%d1%98%d0%b0vn%d0%beg-mnj%d0%b5nj%d0%b0-%d0%bedn%d0%bes-gr%d0%b0d%d0%b0n%d0%b0-i-gr%d0%b0d%d0%b0nki-pr%d0%b5m%d0%b0-diskrimin%d0%b0ci-cir/

[3] https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/CEDAW_zakljucna_zapazanja.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

418-22 Inicijativa za izmenu i dopunu Pravilnika o listi lekova