br. 07-00-280/2023-02 datum: 8.11.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je Udruženje građana „AA“ podnelo protiv Nezavisnih dnevnih novina „BB“, i to glavnog urednika VV i GG, odgovornog urednika ovog medija. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je da su Nezavisne dnevne novine „BB“ u broju 2.288 od utorka 16. maja 2023. godine objavile tekst sa naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“, da ovakav naslov dovodi do stvaranja predrasuda prema svim Albancima bez obzira na njihove individualne karakteristike, i da podstiče mržnju prema pomenutoj društvenoj grupi. S obzirom da se glavni i odgovorni urednik Nezavisnih dnevnih novina „BB“, protiv kojih je podneta pritižba, nisu izjasnili na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka, Poverenik je imajući u vidu pravilo o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja koje je propisano odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu imao u vidu navode pritužbe i dokaz koji je uz pritužbu dostavljen. Tokom postupka utvrđeno je da je u štampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina „BB“ od 16. maja 2023. godine objavljen tekst sa naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“ u kome se, između ostalog, navodi da se u Srbiju uvoze „sokići proizvođača „Jaffa champion“ sa Kosova i da ovi sokovi sadrže veštački zaslađivač ciklamat koji se u Evropskoj uniji nalazi na listi supstanci zbog istraživanja koja pokazuju da izaziva rak testisa i bešike i druge zdravstvene probleme“. Dalje, navedeno je da je ciklamat u Srbiji dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligrama na kilogram, ali da konkretno, na soku firme „DD“, nema podataka o količini, odnosno udelu zaslađivača u proizvodu i istaknuto je koje sve štetne posledice njegov prekomerni unos može da prouzrokuje. Imajući u vidu navedeno, može konstatovati da je naslov senzacionalistički i da nije ni i kakvoj vezi sa ostalom sadržinom teksta. Dalje, s obzirom da iz samog teksta proizlazi da je nepoznata količina ciklamata koji je zastupljen u sokovima firme „DD“, nejasno je na koji način se došlo do zaključka da je količina ove supstance iznad dozvoljenog maksimuma, imajući u vidu da se u tekstu navodi da „su se ovim povodom obratili Ministarstvu poljoprivrede čija je inspekcija zadužena za kontrolu bezbednosti hrane, ali da do zaključenja broja nismo dobili odgovor“. Iako se iz celokupne sadržine može zaključiti da je namera autora teksta bila da čitaocima približi štetne efekte veštačkih zaslađivača, pre svega „ciklamata“, Poverenik ukazuje da je isticanje nacionalne pripadnosti u samom naslovu teksta potpuno irelevatno i da ni na koji način ne doprinosi boljem razumevanju teme koja se u tekstu obrađuje, već se na ovaj način pažnja, u negativnom kontekstu vezuje za albansku nacionalnu pripadnost i u odnosu na nju stvara neprijateljsko okruženje. Naime, u samom naslovu teksta iznete su ozbiljne optužbe na račun čitave grupe lica koje povezuje isto lično svojstvo kojima se generalizuje i stigmatizuje čitava grupa lica i širi mržnja prema pripadnicima albanske nacionalnosti. Ukoliko je autor teksta želeo da skrene pažnju čitalačkoj publici na određeni proizvod, to je bilo neophodno uraditi na način koji nije diskriminatoran i stigmatizujući. Kritika ili analiza proizvoda trebala bi biti bazirana na činjenicama i argumentima, a ne na generalizaciji ili negativnom etiketiranju određene nacionalne grupe i širenju i podsticanju neutemeljenog i nepotrebnog straha i netrpeljivosti, posebno imajući u vidu da su iznete optužbe stavljene u kontekst najosetljivije grupe lica-dece. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojima je, pored ostalog, zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje koja ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijatenjsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Pored toga, Kodeks novinara Srbije propisuje da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji, kao i da se pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, navodi samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i izveštavaju u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, veoma je važno da se prilikom objavljivanja tekstova vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju. Imajući u vidu sve napred navedeno Poverenik je dao mišljenje da su isticanjem nacionalne pripadnosti u naslovu teksta koji je objavljen u štampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina BB broj 2288 od 16. maja 2023. godine, a koji glasi: „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“, povređene odredbe čl. 12. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio Nezavisnim dnevnim novinama „BB“, kao i VV glavnom uredniku i GG, odgovornom uredniku ovog medija da ne objavljuju naslove, kao ni tekstove, odnosno diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti kao ličnog svojstva, kako albanske, tako i bilo koje druge nacionalne pripadnosti ili nekog drugog ličnog svojstva u skladu sa zakonom,  a naročito ako se time stvara strah, zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje građana „AA“, zbog diskriminacije Albanaca u tekstu Nezavisnih dnevnih novina „BB“ broj 2.288 od 16. maja 2023. godine, pod naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da su Nezavisne dnevne novine „BB“ u broju 2.288 od 16. maja 2023. godine objavile tekst pod naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“ ;

• da se u tekstu koji se nalazi na strani broj 10 nalaze informacije „o pretpostavci da sok koji je uvezen sa Kosova moguće sadrži supstancu koja izaziva rak“ i da naslov koji naglašava nacionalnost, u ovom slučaju albansku, može da doprinese stereotipizaciji i generalizaciji cele populacije;

• da „takva generalizacija zasnovana na nacionalnosti dovodi do stvaranja predrasuda i diskriminacije prema svim Albancima bez obzira na njihove individualne karakteristike ili postupke“;

• da ovakav način izveštavanja može da izazove negativne posledice po ugled i slobodu propadnika i pripadnica pomenute etničke grupe, kao i da podstakne netoleranciju i neprijateljstvo prema njima.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], dostavio zahtev za izjašnjenje glavnom i odgovornom uredniku Nezavisnih dnevnih novina „BB“, VV i GG. Kako u zakonom propisanom roku Poverenik nije primio izjašnjenje povodom navoda iz podnete pritužbe, opreza radi, ponovljen je zahtev za izjašnjenje.  Uvidom u potvratnicu utvrđeno je da su zahtevi za izjašnjenje primljeni 6. septembra 2023. godine, odnosno da su ponovljeni zahtev primljeni 12. oktobra 2023. godine. Imajući u vidu navedeno Poverenik je sproveo postupak na osnovu pritužbe i dokaza koji je dostavljen uz pritužbu.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u tekst pod naslovom: „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“ utvrđeno je da je navedeni naslov objavljen u štampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina „BB“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je u tekstu, ispod ovog naslova navedeno: „Proizvod firme sa Kosova sadrži ciklamat, veštački za slađivač koji je u SAD zabranjen još 1970“. Daljim uvidom u tekst utvrđeno je da je navedeno: „U Srbiju se sa Kosova uvozi sok za decu koji sadrži supstancu koja izaziva rak! Naime, ciao strawberry, sokić proizvođača „DD“, sadrži ciklamat koji je u SAD zabranjen još 1970, a u Evropskoj uniji se nalazi na listi supstanci zbog istraživanja koja pokazuju da izaziva rak testisa i bešike i druge zdravstvene probleme, zbog čega ga je zabranila i Velika Britanija, a Evropska komisija značajno smanjila dozvoljenu količinu ovog aditiva u namirnicima. Kako smo uspeli da pronađemo, ciklamat je kod nas dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligramana kilogram, ali konkretno, na ovom soku nema podataka o količini, odnosno udelu zaslađivača. Takođe, ovaj aditiv nismo pronašli u sokovima drugih proizvođača. Oznaka E-952 U pitanju je veštački zaslađivač, koji zavisno od koncentracije jeste 30-50 puta slađi od šećera. Crevne bakterije ga mogu razgraditi do toksičnog cikloheksilamina, pa je u eksperimentima na životinjama uočeno da visoke koncentracije uzrokuju rak testisa, bešike, smanjenu plodnost i izazivaju štetne promene na ćelijama embriona. Poznato je i da ciklaminska kiselina i njene soli uzrokuju migrene. U deklaracijama se često krije iza ozneka E-952. Nutricionista ĐĐ ocenjuje da je strašno šta se sve servira deci i apeluje na institucije da reaguju. – Ciklamat oštećuje usnu duplju, slabi imunitet, loše utiče na zube, a istraživanja na miševima su pokazala da izaziva rak. Sad, mnogi će da kažu damiševi nisu ljudi, ali generalno, veštački zaslađivači nisu zdravija zamena za šećer, kako mnogi misle, i posebno ne treba da se nalaze u proizvodima za decu. Ali kod nas je sve dozvoljeno i to mora da se promeni. Nema druge nego da roditelji čitaju deklaracije i povedu računa šta kupuju deci jer proizvođači neće misliti na njih- apeluje Raičevićeva. EE iz organizacije za zaštitu potrašača podseća da mi obično prepisujemo Evropske regulative, ali da smo ovde očigledno podbacili. – Dobar deo tih zaslađivača je kancerogen, ali su dozvoljeni u određenoj količini. Ovde međutim proizvođač uopšte ne navodi procenat ciklamata. Da li neko ovo kontroliše i kako nije nam poznato, ali mislim a bi nadležni trebali da reaguju i da provere ovaj proizvod- ističe EE. Ovim povodom obratili smo se i Ministarstvu poljoprivrede, čija je inspekcija zadužena za kontrolu kvaliteta hrane, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst koji je objavljen u dnevnim novinama.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Odredbama člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[5] propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Odredbama člana 48. ovog zakona propisano je da medij mora imati odgovornog urednika. Glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija (stav 2). Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje (stav 3). Odgovorni urednik ne može biti lice koje uživa imunitet od odgovornosti. (stav 4).

3.8. Odredbama člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga^[6] propisano je da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

Analiza navoda iz pritužbe i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst koji je objavljen 16. maja 2023. godine u štampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina „BB“ pod naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.10. Poverenik najpre ukazuje da pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, treba imati u vidu odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.11. Za razmatranje ove pravne stvari važna je primena člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom. Imajući u vidu ovo pravilo, a kako se glavni i odgovorni urednik Nezavisnih dnevnih novina „BB“ protiv kojih je podneta protižba, nisu izjasnili na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka, Poverenik je prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu analizirao samo navode pritužbe, kao i dokaz koji je uz pritužbu dostavljen (tekst iz štampanog izdanja Nezavisnih dnevnih novina „BB“ broj 2.288 od 16. maja 2023. godine pod naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak).

3.12. Uvidom u tekst pod naslovom „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“, najpre se može konstatovati da je naslov senzacionalistički i da nije ni u kakvoj vezi sa ostalom sadržinom teksta. Naime, analizom je utvrđeno da se u tekstu govori o štetnosti veštačkog zaslađivača „ciklamat“ oznake E-952, za koji se dalje navodi da je zbog brojnih štetnih posledica koje izaziva (kancerogena i druga oboljenja) zabranjen u SAD-u i Velikoj Britaniji. Pored toga, navedeno je da je ovaj veštački zaslađivač zastupljen u sokovima firme sa Kosova „DD“, da je ciklamat kod nas dozvoljen u koncentraciji do 2.500 miligrama na kilogram, ali da konkretno, na sokovima ove firme nema podataka o količini, odnosno udelu zaslađivača u ovom proizvodu. S obzirom da iz samog teksta proizlazi da je nepoznata količina ciklamata koji je zastupljen u sokovima firme „DD“, nejasno je na koji način se došlo do zaključka da je količina ove supstance iznad dozvoljenog maksimuma, imajući u vidu da se u tekstu navodi da „su se ovim povodom obratili Ministarstvu poljoprivrede čija je inspekcija zadužena za kontrolu bezbednosti hrane, ali da do zaključenja broja nismo dobili odgovor“. Dalje, iako se iz celokupne sadržine može zaključiti da je namera autora teksta bila da čitaocima približi efekte veštačkih zaslađivača, u konkretnom slučaju onog pod nazivom ciklamat, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je isticanje nacionalne pripadnosti u samom naslovu teksta potpuno irelevatno i da ni na koji način način ne doprinosi boljem razumevanju teme koja se u tekstu obrađuje, već se na ovaj način pažnja, u negativnom kontekstu, usmerava na pripadnike albanske nacionalnosti u odnosu na koje se stvara neprijateljsko okruženje. Naime, u samom naslovu teksta iznete su ozbiljne optužbe na račun čitave grupe lica koje povezuje isto lično svojstvo kojima se generalizuje i stigmatizuje čitava grupa lica i širi mržnja prema pripadnicima albanske nacionalnosti. Ukoliko je autor teksta želeo da skrene pažnju čitalačkoj publici na određeni proizvod, to je bilo neophodno uraditi na način koji nije diskriminatoran i stigmatizujući. Kritika ili analiza proizvoda trebala bi biti bazirana na činjenicama i argumentima, a ne na generalizaciji ili negativnom etiketiranju određene nacionalne grupe i širenju i podsticanju neutemeljenog i nepotrebnog straha i netrpeljivosti, posebno imajući u vidu da su iznete optužbe stavljene u kontekst najosetljivije grupe lica-dece. Nesporno je da sloboda svakog vida izražavanja, jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva, međutim ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kom ličnom svojstvu.

3.13. Takođe, Poverenik ukazuje da rezultati istraživanja javnog mnjenja Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji^[7], kao i druga slična istraživanja pokazuju da se kao grupa kod koje postoji najveća socijalna distanca izdvajaju migranti odnosno tražioci azila, a odmah nakon njih građani i građanke albanske nacionalnosti. Takođe, istaknuto je da se u odnosu na ranije istraživanje koje je sproveo Poverenik gotovo nije promenila socijalna distanca prema ovoj društvenoj grupi odnosno da je socijalna distanca prema pripadnicima i pripadnicama albanske nacionalnosti ostala ista kao i 2016. i 2013. godine kada je takođe vršeno isto istraživanje. 

3.14. Poverenik, takođe ukazuje na odredbe člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[8] kojima je propisano da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

3.15. Pored toga, Poverenik podseća da su Kodeksom novinara Srbije[9] definisani etički standardi profesionalnog postupanja novinara. Profesionalni i etički standardi definisani u ovom Kodeksu teže podizanju ugleda novinarske profesije, propagiraju zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. Mediji su dužni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem stave iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su čitaocu/slušaocu/gledaocu od pomoći pri formiranju vlastitog suda/mišljenja o pojavama i događajima. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da je novinar, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. Novinarska profesija nespojiva je sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etničkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno. U delu kodeksa pod nazivom Novinarska pažnja navodi se da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi  se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava. U delu Odnos prema izvorima informisanja navodi se da novinar ne sme među ljude unositi neopravdan strah niti ulivati lažne nade. Novinar koji namerno, naročito zbog „atraktivnosti“ teksta/priloga, podstiče neutemeljene strahove i nade čitalaca/gledalaca/slušalaca, na najekstremniji način krši etički kodeks.

3.16. Mediji imaju određeni uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i izveštavaju u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, veoma je važno da se prilikom objavljivanja tekstova vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.

4. MIŠLjENjE

Isticanjem nacionalne pripadnosti u naslovu teksta koji je objavljen u štampanom izdanju Nezavisnih dnevnih novina BB, broj 2288 od 16. maja 2023. godine, a koji glasi: „Albanci nam truju decu-prodaju sok koji izaziva rak“, povređene su odredbe čl. 12. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Nezavisnim dnevnim novinama „BB“, kao i VV glavnom uredniku i GG, odgovornom uredniku ovog medija:

5.1. Da ne objavljuju naslove, kao ni tekstove, odnosno diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti kao ličnog svojstva, kako albanske, tako i bilo koje druge nacionalne pripadnosti ili nekog drugog ličnog svojstva u skladu sa zakonom, a naročito ako se time stvara strah, zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Potrebno je da Nezavisne dnevne novine „BB“, obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[5] „­Službeni glasnik RS”, br. 83/14,  6/16 i 129/21 – dr. zakon

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[7] dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[9] https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/?_rstr_nocache=rstr3406548ba40c8edb

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

353-23 U postupku po pritužbi utvrđena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti