br. 07-00-26/2025-02 datum: 14.5.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi Udruženja AA i BB, protiv Internet portala I. i Nezavisnih dnevnih novima I., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.  U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je na Internet portalu I., 16.1.2025. godine objavljena vest da je Rom M.P. automobilom udario studentkinju na studentskim protestima u R. ulici. U izjašnjenju punomoćnika glavnog i odgovornog urednika medija, navedeno je, između ostalog,  da je u konkretnom slučaju poštovana pretpostavka nevinosti, kao i da ni na koji način nije potencirana nacionalna pripadnosti osumnjičenog, niti lica koja su sa njim bila, već da je u pitanju činjenično tačan podatak. U toku postupka je utvrđeno da nacionalna pripadnost osumnjičenog, u konkretnom slučaju, nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se nacionalna pripadnost navodi. Navođenjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog pažnja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema R. Ovo je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema njima. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojima je, pored ostalog, zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje koja ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik je istakao da u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju javnost o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i odlučuju o naslovima i sadržajima svojih tekstova u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, ova sloboda nije neograničena, već se mora kretati u okvirima Ustava i zakona. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da su navođenjem nacionalne pripadnosti, u tekstu  koji je objavljen na internet portalu I. 16.1.2025. godine, povređene odredbe čl. 12. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Glavnom i odgovornom uredniku ovog medija preporučeno da ubuduće ne objavljuje tekstove, odnosno diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti ili nekog drugog ličnog svojstva u skladu sa zakonom, i/ili kojima se podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje AA i BB pritužbom protiv dnevnih novina I., odnosno internet portala I. zbog teksta koji je objavljen 16.1.2025. godine.

1.2. U pritužbama je, između ostalog, navedeno:

• da je na Internet portalu I., 16.1.2025. godine objavljena vest da je Rom M.P. automobilom udario studentkinju na studentskim protestima u R. ulici. Istog dana, na navedenom portalu objavljena je i druga vest o događaju gde je ponovo istaknuta etnička pripadnost osumnjičenog: „U automobilu koji je danas, kako oni kažu, prošao kroz masu i naneo povrede ovoj devojci, su bila trojica mladih ljudi. Trojica pripadnika romske nacionalnosti iz K.“
• da osuđuju čin vozača koji je pregazio studentkinju tokom protesta, jer ovakav postupak predstavlja ozbiljno ugrožavanje života i bezbednosti građana i mora biti procesuirano  u skladu sa zakonom;
• da je međutim, isticanje nacionalne pripadnosti u ovom kontekstu potpuno nepotrebno i štetno jer nacionalna pripadnost vozača nije ni na koji način relevantna za ovaj događaj i njenim navođenjem se doprinosi stigmatizaciji i širenju predrasuda rema romskoj zajednici. Ovakvo izveštavanje ne samo da ne doprinosi razumevanju događaja već ima potencijal da izazove dodatne podele i negativne reakcije prema jednoj društvenoj grupi. Nacioanlna pipadnost pojedinca ne bi smela da bude isticana u ovakvim slučajevima, jer doprinosi generalizaciji i etiketiranju cele zajednice na osnovu postupaka pojedinca;
• da ova objava predstavlja očigledan primer anticiganizma, jer se nacionalna pripadnost koristi kao sredstvo za stigmatizaciju i kriminalizaciju cele etničke grupe, a takva praksa direktno doprinosi stvaranju socijalne distance prema Romima, čineći ih metom diskriminacije i nasilja;
• da nacionalna pripadnost ne sme biti relevantna u ovakvim kontekstima jer poziva javnost na mržnju prema već diskriminisanom narodu i da je ovakva vrsta digitalnog nasilja veoma opasna i mora se prekinuti ovaj lanac netrpeljivosti;
• da ovakav način izveštavanja podstiče stereotipe, diskriminaciju i netoleranciju, čime se narušavaju osnovna prava na ravnopravnosti i dostojanstvo svih građana;
• da je neophodno doneti mere prema portalu I. koje će i drugim medijima biti primer da ne naglašavaju nacionalnu pripadnost u izveštavanju o počinjenim krivičnim delima, kao i preduzeti adekvatne mere kako bi se zaštitila bezbednost i dostojanstvo svih Roma;

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], najpre dostavio zahtev za izjašnjenje VV. Međutim, na osnovu navoda iz izjašnjenja punomoćnika VV i uvidom u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre utvrđeno je da u vreme objavljivanja teksta koji je predmet pritužbe VV nije bio odgovorni urednik  dnevnih novina I, kao ni internet portala I. U daljem toku postupkka, Poverenik je uputio zahtev za izjašnjenje glavnom i odgovornom uredniku  dnevnih novina I., odnosno internet portalu I., M. S. U izjašnjenju punomoćnika M. S., između ostalog, navedeno je:

• da su svi podaci sadržani u spornim člancim od 16.1.2025. godine, činjenično tačni i provereni sa dužnom novinarskom pažnjom;
• da je naznačeno da je muškarac „osimnjičen da je udario devojku u R. ulici tokom studentskih protesta“ što znači da je poštovana Ustavom i zakonom garantovana pretpostavka nevinosti i nije prejudicirana ničija krivica;
• da je u istom smislu, u drugom spornom članku takođe upotrebljen termin „osumnjičen je za pokušaj teškog ubistva“ opet u cilju potpunog poštovanja garantovane prezumpcije nevinosti;
• da u spornim člancinma nije potencirana bilo čija nacionalna pripadnosti;
• da je tačno da je u prvoj rečenici članka od 16.1.2025. godine upotrebljen izraz „Rom M.P“ ali da je u pitanju činjenično tačan podatak i ništa više;
• da je tačno da je u sklopu drugog članka, takođe od 16.1.2025. godine dat citat reči glavnog urednika televizije I, koji je, između ostalog, izjavio: „U automobilu koji je danas, kako oni kažu, prošao kroz masu i naneo povrede ovoj devojci su bila trojica mlađih ljudi. Trojica pripadnika romske nacionalnosti iz K. Osnovano se sumnja da su bili i pod uticajem nekih supstanci, a utvrđeno je da su bili pod dejstvom alkohola. Iz nekih razloga ih je neko jurio, pa su napravili to što su napravili. Ne opravdavam ništa i nikoga. Taj vozač je uhapšen. Osumnjičen je za pokušaj teškog ubistva, odgovaraće. Niko ništa ne krije, niti zataškava. Insistiramo da odgovorni budu kažnjeni;
• da su na krajnje principijelan način izneta novinarska saznanja o tome šta se desilo, uz jasno pozivanje na kažnjavanje svih odgovornih;
• da pri tome ni na koji način nije potencirana nacionalna pripadnost ni osumnjičenog, niti lica koja su sa njim bila u kolima;
• okolnost da je, između ostalog, objavljen i taj podatak, kao i podatak odakle su ta lica, ne znači da je to naglašeno, da je u vesti na to stavljen akcenat, niti da je vest zbog toga objavljena;
• da na osnovu svega navedenog predlaže da se prema M. S. ovaj postupak obustavi, primenom člana 101.stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi sa članom 40. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u tekst koji je objavljen 16. 1. 2025. godine na internet portalu I.,  pod naslovom: „On je udario studentkinju u R: „Osuđivan sedan puta za više krivičnih dela-ekspresno uhapšen“, utvrđeno je da je u podnaslovu navedeno: „Rom M.P. osumnjičen je da je udario devojku u R. ulici tokom studentskih protesta. Utvrđeno je, takođe, da je istog dana objavljen i članak, odnosno citat glavnog i odgovornog urednika televizije I., koji glasi: „U automobilu koji je danas, kako oni kažu, prošao kroz masu i naneo povrede ovoj devojci su bila trojica mlađih ljudi. Trojica pripadnika romske nacionalnosti iz K. Osnovano se sumnja da su bili i pod uticajem nekih supstanci, a utvrđeno je da su bili pod dejstvom alkohola Ne opravdavam ništa i nikoga. Taj vozač je uhapšen. Osumnjičen je za pokušaj teškog ubistva, odgovaraće. Niko ništa ne krije, niti zataškava. Insistiramo da odgovorni budu kažnjeni.“

2.2. Uvidom u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre utvrđen je da je glavni i odgovrni urednik dnevnih novina I., kao i glavni i odgovorni urednik Internet portala I., M. S.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst koji je objavljen na internet portalu I.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Zakon o javnom informisanju i medijima[5] propisuje da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti (član 2), da se  idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo (čl 86). Ovim zakonom propisana je i odgovornost urednika, odnosno odgovornog lica, za sadržaj koji se na internet portalima, kao vrsti medija objavljuje, da medij mora imati glavnog  urednika, da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, te da  urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara glavnom uredniku za sadržaj koji uređuje (član 63).

3.8. Zakon o elektronskim medijima[6] koji, između ostalog, uređuje uslove i način pružanja medijskih usluga, propisuje da se uređivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na načelu potpune afirmacije i zaštite ljudskih prava i sloboda, a naročito slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mržnje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogućavanja sadržaja koji podstiču na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (član 5. stav. 1. tačka 3).

3.9. Odredbama člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga^[7] propisano je da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu, kao jedan od ključnih problema u toku 2024. godine, izdvojen i dalje prisutan diskriminatoran govor u javnom prostoru, podsticanje atmosfere netrpeljivosti, stvaranje straha i neprijateljskog okruženja, čemu su doprineli i brojne neprimerene ponižavajuće i uvredljive izjave i komentari, najčešće prema političkim neistomišljenicima, ženama, LGBTI+, Romima.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst koji je objavljen 16. 1. 2025. godine na internet portalu I., u kome se navodi nacionalna pripadnost osumnjičenog, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.11. Poverenik najpre ukazuje da pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, treba imati u vidu odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće,ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.12. Uvidom u tekst pod naslovom: „On je udario studentkinju u R: „Osuđivan sedan puta za više krivičnih dela-ekspresno uhapšen“, a u podnaslovu navedeno: Rom M.P. osumnjičen je da je udario devojku u R. ulici tokom studentskih protesta, Poverenik konstatuje da je nesporno da je u podnaslovu ovog teksta navedena nacionalna pripadnost osumnjičenog lica. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da su svi podaci u člancima od 16.1.2025. godine činjenično tačni, da je poštovana garantovana prezumpcija nevinosti, s obzirom da je naznačeno da je „osumnjičeni udario devojku“ da je tačno da je uportebljen izraz „Rom, koji je činjenično tačan podatak, ali da ni na koji način nije potencirana nacionalna pripadnost ni osumnjičenog, ni lica koja su sa njim bila u kolima.  Povodom ovih navoda Poverenik najpre ukazuje da, iako je nesporno da je u tekstu naveden da je „osumnjičen da je udario devojku, osnosno za pokušaj teškog ubistva““  predmet postupka u konkretnom slučaju nije utvrđivanje kršenja pretpostavke nevinosti, koja je propisana Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku. Međutim, imajući u vidu da je u podnaslovu teksta kao i članku od 16.1.2025. godine, u kome je dat citat glavnog urednika televizije I. navedena nacionalna pripadnost osumljičenog, kao i lica koja su bila sa njim (trojica pripadnika romske nacionalnosti) Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju nacionalna pripadnost osumnjičenog za ovo delo nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Prema domaćim i međunarodnim etičkim novinarskim kodeksima, u izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualna orijentacija, socijalni i bračni status osumnjičenih ili žrtava pominje se samo u slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da navođenje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, može da dovede do negativnih osećanja i još većeg jaza između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva kao i etiketiranje čitave romske zajednice kao izvršilaca krivičnih dela. Stoga, ovakvo izdvajanje pripadnika romske nacionalne manjine predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kojim se stvara neprijateljsko okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine, a u prilogu tome govore i podnete pritužbe ovom organu. Ovakav način izveštavanja o jednom potencijalnom krivičnom delu je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima.

3.13. S tim u vezi,  Poverenik  ukazuje na odredbe člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[8] kojima je propisano da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

3.14. Pored toga, Poverenik podseća da su Kodeksom novinara i novinarki Srbije[9] definisani etički standardi profesionalnog postupanja novinara/novinarki. Profesionalni i etički standardi definisani u ovom Kodeksu teže podizanju ugleda novinarske profesije, propagiraju zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da su novinari/novinarke, pre svega, odgovorani javnosti. Tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa, dok su urednici/urednice odgovorni/odgovorne za celokupni sadržaj medija U delu kodeksa pod nazivom Poštovanje dostojanstva navodi se da novinar/novinarka ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi  se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.

3.15. Mediji imaju određeni uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i izveštavaju u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, veoma je važno da se prilikom objavljivanja tekstova vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju. S tim u vezi, Poverenik je korististeći jedno od svojih ovlašćenja u cilju suzbijanja diskriminacije i sa ciljem da novinari i urednici profesionalnim i odgovornim izveštavanjem doprinose poštovanju prava na ravnopravnost, ali i dostojanstvo svakog pojedinca u društvu, uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije svim medijima upisanim u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre. Navedena preporuka dostupna je na internet prezentaciji Poverenika: https://ravnopravnost.gov.rs/292-25-preporuka-mera-za-medije/

4. MIŠLjENjE

Navođenjem nacionalne pripadnosti u podnaslovu teksta kao i članku koji su objavljeni na internet portalu I.  od 16.1.2025. godine, povređene su odredbe čl. 12. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom uredniku ovog medija:

5.1. Da ne objavljujuje tekstove, odnosno diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti ili nekog drugog ličnog svojstva u skladu sa zakonom, i/ili kojima se podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama.

Potrebno je da internet portal I. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[5] „­Službeni glasnik RS”, br. 92/23

[6] „Sl.glasnik RS“, br. 92/23

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://savetzastampu.rs/wp-content/uploads/2024/12/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

32-25 Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti