265-21 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu invaliditeta • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-609/2020-02 datum: 29.11.2021.godine

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podneo protiv BB. U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navedeno je da je Vlada Republike Srbije donela Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov-2 (u daljem tekstu:Uredba), koja se odnosila na finansijsku pomoć sportskim organizacijama u olimpijskom i paraolimpijskom sportu. Dalje, navedeno je da je Uredbu sprovodila Vlada Republike Srbije preko Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo), uz saradnju sa nadležnim nacionalnim sportskim savezima i da je TAS nadležan nacionalni sportski savez za dva sporta, olimpijski sport – tekvondo i paraolimpijski sport – tekvondo, zbog čega je „morao“ da predvidi pomoć sportskim organizacijama u svom sastavu koje se bave i paraolimpijskim sportom. U pritužbi se dalje navodi da je Upravni odbor BB-a 28. novembra 2020. godine, utvrdio kriterijume i doneo Pravilnik o rangiranju klubova članica BB(u daljem tekstu: Pravilnik), u čijem procesu izrade nisu učestvovali predstavnici sportista sa invaliditetom, „što predstavlja kršenje prava osoba sa invaliditetom da budu aktivno uključeni u sve procese donošenja odluka o njihovim pravima i obavezama na svim nivoima“, kao i da su kriterijumi za odabir klubova koji se predlažu za pomoć Vlade Republike Srbije postavljeni tako da su prividno jednaki za sve „ali su u stvarnosti takvi da se svi rezultati koje su ostvarili tekvondo sportisti priznaju i računaju, dok se rezultati koje su ostvarili paratekvondo sportisti ne boduju, iako su postignuti na osnovu zvaničnih pravila takmičenja tekvondo i paratekvondo sporta“. Takođe, istaknuto je da se u obrazloženju odluke o odabiru sportskih organizacija koje BB predlaže za pomoć po Uredbi „svesno pogrešno skreće pažnja na Paraolimpijski komitet Srbije, kao nekog preko kojeg se pomažu klubovi koji se bave para sportom“. U izjašnjenju BB-a, između ostalog, navedeno je da se primena Uredbe, koja je predmet pritužbe, odnosila na realizaciju Programa pomoći sportskim organizacijama koje su članovi nacionalnih granskih saveza u individualnim, grupnim i paraolimpijskim sportovima, a da AA nije nadležni nacionalni granski savez za paratekvondo, koji jedino može biti korisnik Programa. Dalje, navedeno je da su Programom iz budžeta Republike Srbije obezbeđna sredstva za tri grupe sportova, a da je tačkom V Uredbe, „Način realizacije Programa“, utvrđeno da izbor sportskih organizacija i ispunjenost uslova iz Uredbe vrše nadležni nacionalni granski savezi. Istaknuto je da je za paraolimpijske sportove nadležni nacionalni granski savez bio Paraolimpijski komitet Srbije (u daljem tekstu: POKS), a da je BB bio nadležan „samo u domenu realizacije programa, odnosno finansijske pomoći koja se odnosila na individualne sportove u grani tekvondo sporta, o čemu svedoči i ugovor koji je zaključen sa Ministarstvom. Prema daljim navodima iz izjašnjenja BB je u cilju najobjektivnijeg mogućeg izbora izradio Pravilnik kojim su utvrđeni kriterijumi u skladu sa Uredbom, odnosno Programom, da se sve sportske organizacije u BB-u bave tekvondo sportom, dok neke u okviru iste organizacije razvijaju i paratekvondo sport, kao i da je ukupan rezultat kluba predstavljao zbir rezultati svih takmičara, i tekvondista i paratekvondista, istog kluba u svim uzrasnim kategorijama. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, utvrđeno je da pomoć predviđena Programom nije bila predviđena za sve grane sporta i za sve sportske organizacije, kako u olimpijskom tako i u paraolimpijskom sportu, već samo za maksimalno osam najbolje izbodovanih klubova u svakoj od tri predviđene grane sporta, kao i da sredstva nisu deljena sportistima već sportskim organizacijama. Dalje, Poverenik konstatuje da je iz dostavljenih dokaza nesporno da je 1. decembra 2020. godine, BB sa Ministarstvom zaključio ugovor o realizaciji programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, kao i da je predmet ovog ugovora bila dodela bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama u grani sporta tekvondo. S tim u vezi, može se konstatovati da je nesporno da BB nije dobio novac koja je Uredbom i Programom opredeljen za paraolimpijske sportove, kao i da su pravo na pomoć po osnovu ovog ugovora imale sportske organizacije koje se bave granom sporta tekvondo i koje su članice BB-a. Povodom načina raspodele sredstava klubovima koje su članice BB-a, Poverenik konstatuje da je odredbom člana 2. Pravilnika propisano da se rangiranje klubova članica BB-a vrši bodovanjem prema kriterijumima koji su utvrđeni na osnovu rezultata takmičara kluba u olimpijskoj i paraolimpijskoj disciplini (borbi), na najvećim međunarodnim takmičenjima, u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj kategoriji, čime su potvrđeni navodi iz izjašnjenja koji se odnose na vrednovanje ukupnih rezultata klubova. Povodom pitanja nadležnosti POKS-a za raspodelu sredstava predviđenih Uredbom, Poverenik konstatuje da je iz dostavljenih dokaza nesporno da je POKS podeo zahtev Ministarstvu za finansijsku podršku prema programu Uredbe, na osnovu kojeg je između Ministarstva i POKS-a zaključen ugovor o realizaciji Uredbe, kao i da su sredstva u skladu sa odlukom UO POKS-a deljena klubovima, koji su neposredno ili posredno učlanjeni u POKS. Uvidom u Odluku POKS-a o tome ko ima pravo da konkuriše za finansijska sredstva opredeljena Uredbom za paraolimpijske sportove preko ovog komiteta, može se kontatovati da su to pravo mogle da iskoriste i one sportske organizacije koje nisu članice TAS-a, ali su neposredno učlanjene u POKS. Povodom navoda pritužbe da je Pravilnik diskriminatoran, Poverenik najpre konstatuje da AA nije članica BB-a i da se na njega ovaj Pravilnik ne odnosi. Imajući u vidu odredbu člana 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, odredbu člana 4. Zakona o sportu, kao i stav Vrhovnog kasacionog suda iznet u Rev 853/2014, odnosno činjenicu da je u konkretnom slučaju poznat broj sportskih organizacija koje su članice BB-a, kao i broj tevondista, odnosno paratekvondista na koje se navedeni Pravilnik odnosi, Poverenik konstatuje da AA nije aktivno legitimisan za podnošenje pritužbe u ovom delu, zbog čega se nije upuštao u dalju ocenu kriterijuma koji su postavljeni u Pravilniku. Sveobuhvatnom analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i ocenom dostavljenih dokaza utvrđeno je da BB-a nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA protiv BB.
U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

– da je Vlada Republike Srbije donela Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov-2 (u daljem tekstu: Program), koja se odnosila na finansijsku pomoć sportskim organizacijama u olimpijskom i paraolimpijskom sportu za koje je opredeljeno 1.100.000.000,00 dinara;

– da program sprovodi Vlada Republike Srbije preko Ministarstva omladine i sporta, a uz saradnju sa nadležnim nacionalnim sportskim savezima;

– da je BB na osnovu Pravilnika MOS o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane u oblasti sporta u Republici Srbiji, nadležan nacionalni sportski savez za dva sporta, olimpijski sport – tekvondo i paraolimpijski sport – tekvondo i da „ukoliko je neko nadležan za dve grane sporta treba podjednako da vodi računa o sportistima iz oba sporta“;

– da je u skladu sa Zakonom o sportu, BB dužan da donese sportska pravila u granama sportova za koje je nadležan i koja moraju biti u skladu sa pravilima međunarodnog nadležnog saveza, dok se u slučaju neusklađenosti primenjuju pravila Međunarodnog nadležnog saveza, kao i da je na osnovu Uredbe BB„morao“ da predvidi pomoć sportskim organizacijama u svom sastavu koje se bave i paraolimpijskim sportom podjednako kao i sportskim organizacijama olimpijskog sporta, pogotovo jer se veliki broj sportista sa invaliditetom bori za kvalifikovanje na Paraolimpijske igre;

– da je Upravni odbor TAS-a 28. novembra 2020. godine, utvrdio kriterijume i doneo Pravilnik o rangiranju klubova članica BB (u daljem tekstu: Pravilnik), koji nije prosleđen članicama BB-a, već je bez obaveštenja postavljen na internet stranicu BB-a 30. novembra 2020. godine u 15:12 časova, „uz izmenu dela Uredbe gde se dugogodišnje obavljanje delatnosti menja u najmanje 10 godina koje, po njima, klubovi članovi BB-a treba da ispune ukoliko žele da konkurišu za pomoć po ovoj Uredbi“;

– da u procesu izrade Pravilnika nisu učestvovali predstavnici sportista sa invaliditetom, „što predstavlja kršenje prava osoba sa invaliditetom da budu aktivno uključeni u sve procese donošenja odluka o njihovim pravima i obavezama na svim nivoima“, a da su za ovaj Pravilnik podnosioci pritužbe saznali 1. decembra 2020. godine, kada im je stigao dopis BB-a kojim članove obaveštava o izboru klubova koje predlaže za pomoć po Uredbi;

– da su kriterijumi za odabir klubova koji se predlažu za pomoć Vlade Republike Srbije postavljeni tako da su prividno jednaki za sve, „ali su u stvarnosti takvi da se svi rezultati koje su ostvarili tekvondo sportisti priznaju i računaju, dok se rezultati koje su ostvarili paratekvondo sportisti ne boduju iako su postignuti na osnovu zvaničnih pravila takmičenja tekvondo i paratekvondo sporta;

– da je uslov iz konkursa BB-a za dugogodišnju tradiciju od najmanje 10 godina obavljanja delatnosti diskriminatoran za klubove koji se pretežno bave paraolimpijskim sportom tekvondo, jer je taj sport pokrenut u Srbiji tek 2015. godine, „pa shodno tome klubovi koji se bave paraolimpijskim sportom tekvondo nisu ni mogli da imaju toliku dugogodišnju tradiciju“;

– da su „propisivanjem prividno jednakih uslova, na ovaj način, klubovi koji se bave paratekvondo sportom stavljeni u očigledno nepovoljniji položaj i da im je onemogućeno da konkurišu za finansijsku pomoć“;

– da su uvidom u sajtove drugih nadležnih nacionalnih granskih sportskih saveza i kriterijuma koji su postavljeni za isplatu pomoći, „utvrdili da za njihove klubove ovakvi uslovi nisu postojali“;

– da su kriterijumi postavljeni Pravilnikom „diskriminišući“ za klubove koji se bave paraolimpijskim sportom tekvondo iz „tri razloga“: 1) postavljeni kriterijumi da bi se priznao rezultat je isti i za olimpijski i za paraolimpijski sport tekvondo, „iako sama sportska pravila nisu ista za ove sportove“;

– da Svetska tekvondo federacija priznaje ostvarene rezultate ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) olimpijski sport tekvondo-takmičar mora da ima makar jednu pobedu, da na međunarodnom takmičenju učestvuju minimum 4 države i da je u svakoj težinskoj kategoriji minimalno po 4 učesnika, a za 2) paraolimpijski sport tekvondo- takmičar mora da učestvuje u makar jednoj borbi, da na međunarodnom takmičenju učestvuje minimum 5 država i najmanje 20 takmičara ukupno;

– da je „očigledno da su propisani kriterijumi za paraolimpijski sport tekvondo niži kako bi se omogućila puna ravnopravnost osobama sa invaliditetom“;

– da je broj paratekvondo sportista „dvostruko manji“ i da u nekim kategorijama nema dovoljno takmičara da bi ostvarile dve pobede, kao i da je upravo zbog toga Svetska tekvondo federacija postavila različite kriterijume kako bi afirmisala sport osoba sa invaliditetom;

– da UO BB-a „svesno zamenaruje pravila, kako svoje krovne organizacije, koja mora da poštuje, tako i svoja i da svesno uvećava i izjednačava kriterijume za priznavanje rezultata u oba sporta (minim 2 pobede, 25 država učesnica na EP ili 50 država učesnica na SP), kako bi onemogućio isplatu pomoći sportistima sa invaliditetom“;

– da BB„zanemaruje medalje paratekvondista koje je Vlada Republike Srbije nagradila nacionalnim priznanjima za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, pa se zaključuje da su sportski rezultati dovoljni dobri za najveće sportsko priznanje Vlade, ali ne i za kriterijume BB-a“;

– da „čak i da su korišćeni uslovi propisani za kategorizaciju sportista, oni su tumačeni svesno na štetu sportista sa invaliditetom, jer bi i po njima neki od sportista sa invaliditetom ispunjavali kriterijume pomenutog pravilnika za sport osoba sa invaliditetom, ali bi morali da zanemare sve kadetske medalje sem osvojenih 1. mesta, jer po Pravilniku 2. i 3. mesta ne ispunjavaju uslove za kategorizaciju;

– da je drugi razlog za diskriminaciju taj što sportski rezultat mora da se ostvari u dve uzrasne kategorije što stavlja klubove koji se bave paratekvondo sportom u nepovoljniji položaj. Na međunarodnim takmičenjima u paratekvondou postoji samo seniorska uzrasna kategorija, a Uredba ne sadrži ovakav kriterijum, zbog čega podnosioci pritužbe smatraju da je „namerno smišljen da bi se paratekvondo sportski rezultati izuzeli iz bodovanja, a udruženjima koja se pretežno bave paraolimpijskim sportom uskratila pomoć“;

– da je broj takmičenja koja se boduju mnogostruko veći u olimpijskom tekvondo sportu i uzimaju se sa 10 različitih takmičenja, i to: 1. Olimpijske igre (osvajači medalja); 2. Olimpijske igre (učesnici koji nemaju ni jednu pobedu), 3. Olimpijske igre mladih, 4. Svetsko seniorsko prvenstvo, 5. Svetsko juniorsko prvenstvo, 6. Svetsko kadetsko prvenstvo, 7. Evropsko seniorsko prvenstvo, 8. Evropsko seniorsko prvenstvo u olimpijskim disciplina, 9. Evropsko juniorsko prvenstvo i 10. Evropsko kadetsko prvenstvo, dok se u paraolimpijskom sportu tekvondo boduju samo dva takmičenja i to: Svetsko paratekvondo prvenstvo i Evropsko paratekvondo prvenstvo;

– da je „jasno“ da su propisani kriterijumi i po broju takmičenja određenih za ostvarene rezultate definisani tako da bi se tekvondo klubovima dala prednost čak i u slučaju bodovanja samo na OI bez osvojene medalje i pobede, jer će paratekvondo sport svoj prvi nastup imati tek na OI u Tokiju 2021. godine, a da na osnovu ovako postavljenih kriterijuma „prividno jednakih za sve“ nijedan paratekvondo sportski rezultat ne može biti vrednovan jer „ne ispunjava tako smišljene uslove“;

– da je na osnovu „ovako koncipranog pravilnika i kriterijuma“, TAS dostavio listu izbodovanih klubova, i to: Tekvondo klub „VV“ 1303,7 bodova, Tekvondo klub „GG“ 218 bodova, Tekvondo klub „DD“ 138,4 bodova, Tekvondo klub „ĐĐ“ 113,3 boda, Tekvondo klub „EE“ 43,92 boda, Tekvondo klub „ŽŽ“ 36 bodova i Tekvondo klub „ZZ“ 28 bodova;

– da bodovanjem „kojim se ne bi vršila diskriminacija rezultata paratekvondo sporta, a poštujući zvanična pravila takmičenja i zvanične rezultate“, bodovi izbodovani za tekvondo sportske rezultate bi bili isti, ali bi bodovi za paratekvondo sport, klubovima samo za seniorske rezultate za 2019. godinu, jer ne postoje druge uzrasne kategorije, iznosili: Tekvondo klub „EE“ 288 bodova, Tekvondo klub „ĐĐ“ 144 boodva, Tekvondo klub „OO“ 96 bodova i Tekvondo klub „GG“ 86,4 bodova;

– da je „očigledno da se svesnim štimovanjem kriterijuma u Pravilniku, neutemeljenim sportskim pravilima, obezbedilo da svu pomoć dobijaju klubovi koji se isključivo bave tekvondo sportom“, s obzirom da je od 20.000.000,00 dinara pomoći koja je trebala da bude distribuirana preko BB-a, za sportiste sa invaliditetom odvojeno 0,00 dinara, „što znači da na osnovu mišljenja BB-a sportisti sa invaliditetom i njihova udruženja, nisu pretrpeli nikakvu štetu u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije“;

– da se u obrazloženju odluke o odabiru sportskih organizacija koje predlažu za pomoć po Uredbi „svesno pogrešno skreće pažnja na Paraolimpijski komitet Srbije kao nekog pre kojeg se pomažu klubovi koji se bave para sportom“;

– da je POKS na osnovu Pravilnika o nadležnim nacionalnim granskim sportskim savezima nadležan za nekoliko paraolimpijskih sportova koji u svom sastavu imaju svoje sportske organizacije, pa imajući u vidu da Uredba predviđa da će se pomoć sprovoditi preko nacionalnih saveza „logično da će POKS pomoći sportove za koje je nadležan, kako bi sprovodio nadzor nad namenskim trošenjem sredstava“;

– da je „ovakva vrsta aktivnosti u uskraćivanju finansijskih sredstava i finansijske zloupotrebe prema sportistima sa invaliditetom samo nastavak delovanja TAS-a od 2018. godine nadalje“;

– da „novčana pomoć svesno i planski nije došla do klubova sportista sa invaliditetom, čime su osobe sa invaliditetom dovedene u lošiji položaj, s obzirom da ni jedna sportska organizacija koja okuplja sportiste sa invaliditetom nije dobila novčanu pomoć predviđenu Uredbom Vlade Republike Srbije“.

1.3. Uz pritužbu je u vidu priloga dostavljena sledeća dokumentacija koja je bila od značaja u ovoj pravnoj stvari: 1) Odgovor o rezultatima konkursa za finansijsku pomoć u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije od 1. decembra 2020. godine; 2) Pravilnik o rangiranju klubova članica BB-a od 28. novembra 2020. godine; 3) Obaveštenje od 28. novembra 2020. godine.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje BB-a.
Dopisom od 7. oktobra 2021. godine, BB je obavestila Poverenika da je rad njihove kancelarije „ozbiljno ugrožen“, da je deo zaposlenih na bolovanju, a deo radi od kuće jer su još uvek, ili su bili zaraženi virusom SARS COVID19, zbog čega je kancelarija privremeno zatvorena do 11. oktobra 2021. godine. Dalje je navedeno da se obavljanje najhitnijih poslova radi od kuće i da su „trenutno angažovani i rokom vezani za kvartalno finansijsko izveštanje Ministarstva omladine i sporta, kao i da rade na rebalansu budžeta i programa“. Istim dopisom BB je, zbog kako je navedeno, „ozbiljnosti navoda pritužbe i obimnost dokumentacije koju je neophodno prikupiti“, zamolio Poverenika za ostavljanje dodatnog roka od 15 dana za dostavljanje izjašnjenja. U prilogu dopisa dostavljena je dokumentacija zaposlenih koji se nalaze na bolovanju i obaveštenje članstvu BB-a o privremenom zatvaranju kancelarije BB-a.
Imajući u vidu navedene objektivne okolnosti za koje je BB dostavio dokaze, kao i u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik je obavestio BB da im se ostavlja dodatni rok od 15 dana za dostavljanje izjašnjenja. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je BB dostavio izjašnjenje na navode pritužbe u okviru dodatno ostavljenog roka.
U izjašnjenju BB-a, između ostalog, navedeno je:

da pritužbu osporavaju u celosti;
da AA nema aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe, „s obzirom da ne ispunjava uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije, jer se u pritužbi ne navodi niti jedno konkretno lice čije je pravo na jednakost povređeno, već se podnosioci obraćaju u ime neodređenog broja paratekvondista“;
da se primena Uredbe, koja je predmet pritužbe, odnosi na realizaciju Programa pomoći sportskim organizacijama koje su članovi nacionalnih granskih saveza u individualnim, grupnim i paraolimpijskim sportovima, „pa je nesporno da se predmetna pritužba može ticati samo paratekvondo takmičara, članova nadležnog nacionalnog granskog saveza koji nisu neodređena grupa, već vrlo konkretna, određena grupa paratekvondo takmičara registrovanih članova BB“;
da je AA vrsta sportskog udruženja koje Zakonom o sportu imenuje granski sportski savez. Granski sportski savezi se osnivaju sa ciljem razvoja sportske grane, odnosno sportskih aktivnosti i delatnosti u području svog delovanja, usklađivanja aktivnosti svojih članova, reprezentovanja nacionalnog sporta u području svog delovanja, stvaranja uslova za postizanje vrhunskih rezultata, organizovanje i vođenje sportskih takmičenja, učešća u unapređivanju stručnog rada sportskih stručnjaka, podsticanja bavljenja sportom posebno dece i omladine u svom području delovanja itd;
da je članom 8. Statuta AA, kao cilj ove organizacije utvrđen razvoj, afirmacija i promocija paraolimpijskog sporta tekvondo i osoba sa invaliditetom „u svim slojevima stanovištva Republike Srbije“, te da u tom smislu „AA nije udruženje, odnosno organizacija osnovana sa ciljem zaštite ljudskih prava, već za sprovođenje sportskih aktivnosti i obavljanje sportskih delatnosti;
da je nesporno da sportska udruženja, odnosno savezi, mogu zastupati interese svojih članova, što proizlazi iz odredbe člana 9. Statuta ovog saveza, ali „ipak to ovu organizaciju ne čini organizacijom za zaštitu ljudskih prava, pa ni ovaj zakonski uslov nije ispunjen“;
da se „ova pritužba ne može podvesti ni pod delovanje ovog saveza u okviru zaštite svojih članova, s obzirom da za podnošenje takve pritužbe generalni sekretar mora imati odluku nadležnog organa kojom se utvrđuju zajednički interesi koje u konkretnom slučaju zastupa, ukoliko mu ova nadležnost nije direktno data Statutom, a da generalni sekretar uz pritužbu nije dostavio odluku Skupštine koja jedina može utvrditi zajednički interes članova“;
da AA nije nadležni nacionalni granski savez za paratekvondo, koji jedino može biti korisnik Programa i na koje se odnosi Uredba, „pa samim tim ni ne može zastupati zajednički interes paratekvondista članova Nadležnog nacionalnog granskog saveza“;
da je Uredbom Vlade Republike Srbije od 26. novembra 2020. godine utvrđen Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS KOV2 (u daljem tekstu: Program), koji u delu I „Finansijski okvir“ precizno utvrđuje da se Programom iz budžeta Republike Srbije obezbeđuje 1.100.000.00 dinara za tru grupe sportova u okviru kojih je ukupna suma opredeljena za svaku konkretno definisanu grupu i to na sledeći način: za finansiranje četiri kolektivna sporta 802.600.000,00 dinara; za finansiranje 11 individualnih sportova 220.000.000, 00 dinara; za finansiranje paraolimpijskog sporta 20.000.000,00;
da je u delu III Uredbe „Korisnici i namena sredstava“, „nedvosmisleno utvrđeno da pravo na ovu finansijku pomoć ima sportska organizacija koja obavlja sportske aktivnosti i delatnosti u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta koje imaju dugogodišnju sportsku tradiciju u Republici Srbiji, okupljaju veliki broj sportista svih uzrasnih kategorija i imaju značajne rezultate na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima“;
da su u ovom delu Uredbe navedene i konkretne sportske grane za koje se ova sredstva opredeljuju, i to: 4 grane sporta u kolektivnom sportu i 11 sportskih grana u individualnom sportu, pa kako je Program paraolimpijski sport definisao kao posebnu grupu za finansiranje „to se može zaključiti da kod ovog sporta raspodela sredstava može da se izvrši u svih 15 paraolimpijskih sportskih grana“;
da je tačkom IV Uredbe „Uslovi korišćenja sredstava“, između ostalog, definisano koliko sredstava se može maksimalno dodeliti svakoj grani sporta i svakoj sportskoj organizaciji posebno, kako u individualnim tako i u kolektivnim sportovima, kao i da je kod paraolimpijskih sportova određen „samo maksimum sredstava koji se može dodeliti sportskoj organizaciji, bez utvrđivanja maksimalnih iznosa po sportskim granama, jer ni raspodela sredstava u ovoj grupi sportova nije kao kod individualnih i kolektivnih sportova određena prema konkretnom broju i vrsti sportskih grana“;
da se iz navedenih i ostalih uslova pravila Programa „jasno može zaključiti da je Program podelu olimpijskih i paraolimpijskih sportova i sportskih organizacija kojima se pruža podrška, izvršio na različite načine“, odnosno da su olimpijski sportovi podeljeni na kolektivne i individualne i da su jasno definisane sportske grane u kojima će se u svakoj grupi ovih sportova odrediti sportske organizacije koje će dobiti pomoć, dok paraolimpijski sportovi nisu podeljeni na kolektivne i pojedinačne sportske grane kojima se dodeljuje pomoć;
da je tačkom V Uredbe, „Način realizacije Programa“, utvrđeno da izbor sportskih organizacija i ispunjenost uslova iz Uredbe vrše nadležni nacionalni granski savezi, koji su kod individualnih i kolektivnih olimpijskih sportova tačno određeni (sa tačno definisanim iznosom sredstava po konkretnoj grani sporta i sportskoj organizaciji), odnosno nadležan je onaj savez koji je kao takav određen Pravilnikom o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti sporta u Republici Srbiji;
da je u grupi sportova koje je Program odredio kao paraolimpijske sportove određeno više nadležnih nacionalnih granskih saveza za svaku pojedinačnu grupu paraolimpijskog sporta, među njima i Paraolimpijski komitet Srbije (članom 103. stav 8. Zakona o sportu utvrđeno je da Paraolimpijski komitet Srbije, između ostalog, obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za praćenje, razvoj i unapređenje sporta osoba sa invaliditetom i realizaciju programa i projekata iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju, dok je stavom 13. istog člana propisano da Paraolimpijski komietet Srbije ima status nadležnog nacionalnog granskog saveza u pogledu ostvarivanja svojih nadležnosti utvrđenih zakonom);
da iz navedenog „jasno proizlazi da je za potrebe realizacije Programa i Uredbe, koji spada u programe od opšteg interesa, za paraolimpijske sportove nadležni nacionalni granski savez bio Paraolimpijski komitet Srbije, u čiju nadležnost spadaju svi paraolimpijski sportovi i sportske organizacije“, kao i da je predstavnicima BB-a ovo potvrdilo Ministarstvo omladine i sporta, o čemu je BB obavestio svoje članice koje se bave tekvondoom;
da sve navedeno potvrđuje i dopis Paraolimpijskog komiteta Srbije, kojim je TAS obavešten, da je ova organizacija, kao nadležni nacionalni savez za paraolimpijske sportove, izvršila raspodelu sredstava koja su Uredbom namenjena za paraolimpijski sport;
da su kao i Tekvondo asocijacija Srbije i Košarkaški savez Srbije, Stonoteniserski savez Srbije, Veslački savez Srbije, Kajakaški savez Srbije, Teniski savez Srbije, nadležni kako za olimpijske tako i za paraolimpijske grane ovih sportova, ali ni jedan od ovih saveza čiji su sportovi Programom bili određeni za dodelu finansijske pomoći Vlade, nisu bili nadležni, niti su konkurisali za sredstva iz Uredbe koja su dodeljena paraolimpijskim sportovima;
da je „nesporno“ da je BB za potrebe realizacije ovog Programa bila nadležna „samo u domenu realizacije programa, odnosno finansijske pomoći koja se odnosila na individualne sportove u grani tekvondo sporta, a ne i za raspodelu sredstava za paraolimpijske sportove, o čemu svedoči i ugovor koji je zaključen sa Ministarstvom omladine i sporta, kao i iznos sredstava koji su na ime realizacije Uredbe dobili, odnosno 200.000.000,00 dinara koliko pripada svakoj grani sporta u individualnim sportovima;
da je u tekvondo grani sporta, kao i u ostalih 10 granskih sportskih saveza u olimpijskim individualnim sportovima, bilo potrebno odrediti 5 do 8 sportskih organizacija kojima treba dodeliti pomoć i koje ispunjavaju uslove Uredbe, pa je BB u cilju najobjektivnijeg mogućeg izbora izradila Pravilnik o rangiranju klubova članica BB koji je utvrdio sve kriterijume koji su bili „ključni“ za određivanje sportskih grana i organizacija u skladu sa Uredbom, odnosno Programom;
da Asocijacija nije menjala Uredbu jer je svaki savez bio slobodan u izboru klubova za koje smatra da u najvećoj meri ispunjavaju kriterijume koji su bili utvrđeni u samom Programu, kao i da BB nije bila zadužena za realizaciju Uredbe u delu izbora sportskih organizacija za paraolimpijske sportove, „pa su neosnovani navodi pritužbe da su Pravilnikom utvrđeni diskriminišući uslovi za sportske organizacije koje se pretežno bave paratekvondoom i da su štimovani uslovi kako bi samo tekvondo klubovi dobili sredstva“;
da je Pravilnik uključivanjem u bodovanje klubova i rezultata koje su na velikim međunarodnim takmičenjima ostvarili i paratekvondisti „favorizovao one sportske organizacije koje se pored tekvondoa bave i paratekvondoom, odnosno da je predvideo pozitivnu diskriminaciju klubova koji razvijaju i paratekvondo, iako su se sredstva raspodeljivala za klubove u olimpijskoj grani tekvonda“;
da je to bio „još jedan način da se pokaže privrženost razvoju paratekvondoa i inkluziji ovog sporta i sportista u klubove u kojima vežbaju osobe bez invaliditeta“;
da se sve sportske organizacije u Asocijaciji bave tekvondo sportom dok neke u okviru iste organizacije razvijaju i paratekvondo sport, odnosno u njima zajedno sa tekvondistima vežbaju i paratekvondisti, „pa su shodno tome rezultati paratekvondista samo mogli da doprinesu rangiranju tekvondo sportskih organizacija jer im se zbrajaju rezultati svih takmičara u svim uzrasnim kategorijama“;
da je paratekvondo sport nastao 2006. godine, kao i da klubovi koji su počeli da se bave i paratekvondoom nisu promenili „svoju tradiciju rada“, pa je „netačna“ tvrnja da je uvođenje kriterijuma od 10 godina tradicije sportske organizacije, kao uslova za učešće na konkursu, imalo za cilj „eliminaciju“ klubova koji se pretežno bave paratekvondoom;
da činjenica da većina ovih klubova koji razvijaju paratekvondo još uvek istorijom svojih rezultata nije uspela da uđe u prvih osam najuspešnijih, osim TK MM, „ne govori o diskriminaciji paratekvondista, već o jačini ovog sporta u Srbiji“;
da je Pravilnik doneo nadležni organ, Upravni odbor BB-a (pravilnike donose organi utvrđeni Statutom i izabrani od Skupštine BB u kojoj učestvuju i predstavnici klubova koji razvijaju paratekvondo i koje na žalost u skuštini nikada nije prestavljao paratekvondo takmičar ili osoba sa invaliditetom), što znači da ni tekvondisti ni paratekvondisti ne učestvuju direktno u donošenju pravilnika BB-a već preko svojih slobodno izabranih predstavnika i organa“;
da navedeni Pravilnik nije vezan za sistem paratekvondo sporta i za finansiranje sportskih organizacija u paraolimpijskim sportovima, već je UO BB smatrao značajnim za politiku inkluzije i motivisanje tekvondo klubova za rad i razvoj paratekvondoa da tekvondo klubovima vrednuje rezultate svih sportista „bili oni u tekvondou ili paratekvondou“;
da su svi Pravilnici kojima se uređuje sistem paraolimpijskog tekvondoa doneti na predlog Paratekvondo komisije BB kao tela nadležnog za razmatranje i predlaganje ovih akata;
da su „u međuvremenu neki od predstavnika klubova koji se bave paratekvondoom bojkotovali rad Paratekvondo komisije, a da je BB u cilju obezbeđivanja učešća paratekvondo sportista u donošenju odluka koje se odnose na rad TAS i na razvoj paratekvondoa, u Upravni odbor imenovao svetsku i evropsku prvakinju u paratekvondou, RR, čime je obezbedio da uvek u svim odlukama koje se tiču saveza BB u celosti, učestvuju i predstavnici osoba sa invaliditetom“;
da razumeju položaj mnogih sportskih organizacija koje su pogođene COVID pandemijom, kako u sportu osoba sa invaliditetom tako i u sportovima osoba sa invaliditetom, i da saglasno Zakonu o sportu finansiranje klubova ide preko lokalnih samouprava, „a da su Uredba i Program predstavljali vanrednu intervenciju države koja se ticala samo jednog manjeg broja sportskih organizacija“;
da „u tom smislu mnoge organizacije u paraolimpijskim sportovima nisu dobile ova sredstva kao ni mnoge organizacije u olimpijskim sportovima i da shodno tome nije bilo nikakve diskriminacije paratekvondista, naročito imajući u vidu da su Uredba i Program sredstva namenili sportskim organizacijama, a ne sportistima direktno“;
da „iz dopisa i dokumentacije koju je dostavio Paraolimpijski komitet proizlazi da sportske organizacije koje se bave paraolimpijskim sportom tekvondo nisu dobile sredstva koja su Uredbom namenjena paraolimpijskim sportovima zbog čega ne postoji spisak klubova“;
da „svakako AA nije ni mogao da bude u konkurenciji za dodelu ovih sredstava jer oni nisu članovi nadležnog nacionalnog granskog saveza niti POKS-a, a zašto klubovi članovi BB-a koji razvijaju i paratekvondo (ne postoji ni jedan klub koji pretežno razvija paratekvondo) nisu dobili sredstva, to zavisi od njihovog statusa po utvrđenim kriterijumima u paraolimpijskim sportovima;
da „veruju da je POKS kao krovna organizacija za paraolimpijske sportove, s obzirom da decenijama prati i unapređuje paraolimpijski sport, izabrao najuspešnije u ovoj oblasti koji imaju dugu tradiciju vrhunskih rezultata“;
da su „o svemu ovome svi klubovi BB-a koji se bave paratekvondoom obavešteni od BB-a i od POKS-a i da je nesporno da je sve ove informicije imao AA zbog čega veruju da iza ovih pritužbi ne postoji iskrena namera zaštite sportista sa invaliditetom“.
- Uz izjašnjenje je dostavljena sledeća dokumentacija: 1) Spisak klubova kojima imaju pravo glasa na skupštini 2022. godini – na osnovu aktivnosti u 2021. godini; 2) dopis od 2. decembra 2020. godine; 3) Molba od 21. oktobra 2021. godine; 4) odgovor na molbu od 27. oktobra 2021. godine; 5) ugovore o realizaciji programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 koji se finansira iz budžeta Republike Srbije koje je Praolimpijski komitet zaključio sa klubovima koji se bave paraolimpijskim sportovima; 6) ugovor o realizaciji uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 koji se finansira iz budžeta Republike Srbije između Ministarstva omladine i sporta i BB; 7) ugovore o realizaciji uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 koje je zaključila BB; 8) izvod iz Komercijalne banke sa prikazom platnih transakcija BB-a na dan 9. decembar 2020. godine.

ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u „Obaveštenje“ BB utvrđeno je da je BB obavestio članice BB da je Vlada Republike Srbije na sednici od 26. novembra 2020. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, a koja uključuje finansijsku pomoć i tekvondo klubovima. Daljim uvidom, utvrđeno je da je navedeno da je osnovni cilj ovog Programa bespovratna finansijska pomoć sportskim organizacijama, kao i da je navedena namena za koju se sredstva za realizaciju Programa mogu koristiti. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno: „Pravo da aplicira ima klub sa dugogodišnjom tradicijom i to najmanje 10 godina obavljanja sportskih aktivnosti i delatnosti, koji ima veliki broj takmičara u svim uzrasnim kategorijama.“ Dalje, utvrđeno je da je navedeno pod kojim uslovima klub ne može da aplicira za Program, kao i da je masimalni iznos sredstava za koji klub može da aplicira 2.500.000 dinara.

2.2. Uvidom u „Odgovor o rezultatima konkursa za finansijsku pomoć u skladu sa Uredbom Vlade“ koji je BB uputio svim klubovima članicama BB-a 1. decembra 2020. godine, utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: da se zahvaljuju svim klubovima na efikasnoj saradnju „po pitanju provere rezultata koje je trebalo dostaviti Ministarstvu na uvid“; da se MOS hitnim zahtevom „u startu izjasnio da su potrebni rezultati u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama“; da su „svi rezultati u paraolimpijskim disciplinama novijeg datuma, tako da te podatke imaju uredno evidentirane zbog čega nisu tražili proveru, ali da im je naglašeno da je, kada je u pitanju ova Uredba i program MOS, za zahteve za realizaciju pomoći koji se upućuje MOS-u nadležan Paraolimpijski komitet“. Daljim uvidom utvrđeno je da je u dopisu navedeno: „Najvažnije i vezano za samu suštinu ovog programa – raspodelu sredstava, molimo Vas da imate u vidu jednu očiglednu činjenicu: uslovi za ostvarivanje prava na finansijsku podršku su unapred propisani donetom Uredbom od strane Vlade RS, a što smo i uneli u tekst obaveštenja konkursa koji je dostavljen svim klubovima u nedelju 29. novembra 2020. godine. Sve stavke koje su neki članovi ocenili kao sporne, su preuzeti uslovi iz Uredbe s tim što je rok od 10 godina bio najminimalniji rok kojim smo definisali dugogodišnju sportsku tradiciju jer je termin nedovoljno precizan i podoban za primenu. Napominjemo da su mnogi savezi u drugim individualnim sportovima utvrdili značajno duži rok ove tradicije“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je u obaveštenju navedeno: „Preciziranje roka nije imalo nikakvog uticaja na klubove koj se bave i paraolimpijskim sportom, kako su to pojedinci pokušali nedobronamerno da prikažu. U Uredbi koju su isti ti pojedinci prosledili svima na upoznavanje, potpuno je jasno utvrđeno da se posebna sredstva odvajaju za paraolimpijski sport. Ta sredstva, sledstveno nadležnosti, raspoređuju se klubovima preko Paraolimpijskog komiteta. Da su tvrnje pojedinaca o nameri diskriminacije parasportista, po ko zna koji put, prilepljene BB-u, govori i Pravilnik o rangiranju klubova članica BB, koji je UO usvojio za rangiranje klubova radi primene ove Uredbe. U navedenom Pravilniku predviđeno je bodovanje i paraolimpijskih rezultata klubova članica. Uredba između ostalog kaže: „Pravo na finansijsku podršku po ovom programu ima sportska organizacija koja obavlja sportske aktivnosti ili delatnost u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta koje imaju dugogodišnju sportsku tradiciju u Republici Srbiji, okupljaju veliki broj sportista svih uzrasnih kategorija i imaju zajedničke sportske rezultate na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima“. Takođe tvrdnje nekih klubova da je ovaj precizirani uslov od 10 godina kao merilo dugogodišnje tradicije koju je Vlada utvrdila onemogućio raspodelu sredstava na sve članice jer su svi u ekonomskoj krizi, ne stoje.“ Daljim uvidom, utvrđeno je da je navedeno da je u delu Uredbe „Uslovi korišćenja sredstava“, jasno opredeljeno koji je maksimalan iznos koji se može dodeliti jednom klubu i na kraju da „minimalan broj sportskih organizacija po jednoj grani sporta u individualnim sportovima i paraolimpijskom sportu je 5, a maksimalan 8“. Dalje, utvrđeno je da je navedeno: „Dakle Vlada ne opredeljuje iznos za slobodnu raspodelu sredstava unutar Saveza, već je unapred striktno propisano na koji način, u koje svrhe i u kom broju najupešnijih sportskih organizacija se vrši doznaka. Kao i obično kada su u pitanju državne sportske strukture, akcenat se stavlja na perspektivu i potencijal za ostvarivanje rezultata u budućnosti. Jednostavno, nacionalni budžet nije i ne može biti namenjen za podršku širokog članstva (to je nadležnost jedinica lokalne samouprave), već isključivo za sportske aktere od nacionalnog interesa.“ Daljim uvidom utvrđeno je da u obaveštenju koje je BB uputio svojim članicama, takođe navedeno: „Molimo članove da ne koriste situaciju za sticanje političkih poena i da ne interpretiraju ovu odluku kao samovolju velikih klubova od strane Saveza, naročito imajući u vidu da je Upravni odbor usvojio Pravilnik o rangiranju klubova članica BB sa kriterijumima kojima su, saglasno Uredbi, utvrđeni rezultati sa najznačajnijih velikih međunarodnih takmičenja, dok su bodovi definisani prema bodovima Svetske tekvondo federacije. Na ovaj način BB je omogućio da se svaka medalja vrednuje na isti način, bez obzira na to iz kog kluba potiče rezultat. Drugim rečima BB je samo kroz kriterijume postavio uslove od strane Vlade i matematički primenio formulu propisanu Pravilnikom koji je objavljen na sajtu BB.“ Dalje, utvrđeno je da je navedeno: „Nakon iznetog obrazloženja, obaveštavamo vas da je nakon sprovedenog konkursa i bodovanja rezultata klubova koji su konkurisali, prema kriterijumima utvrđenim Pravilnikom o kategorizaciji klubova BB, koji je UO usvojio 28. novembra 2020. godine i koji je stupio na snagu 29. novembra 2020. godine, Upravni odbor doneo Odluku o isplati bespovratne finansijske pomoći Vlade Republike Srbije, najuspešnijim osam rangiranim klubovima: Tekvondo klub „EE“ 1303,7 bodova, Tekvondo klub „ŽŽ“ 218 bodova, Tekvondo klub „ZZ“ 138,4 bodova, Tekvondo klub „II“ 113,3 boda, Tekvondo klub „JJ“43,92 boda, Tekvondo klub „KK“ 36 bodova i Tekvondo klub „LL“ 28 bodova.“

2.3. Uvidom u mejl od 2. decembra 2020. godine utvrđeno je da je sa mejla u čijem je potpisu naveden UU TK „OO“ poslat mejl TAS-u sa pitanjem: „Zbog čega BB izbegava da da informaciju po pitanju pomoći klubovima koji se bave paraolimpijskim sportom, na osnovu čega klubovi treba da se prijave kad nemaju informaciju o načinu i kome treba da se prijave. Naši klubovi nisu članovi POKS-a, već BB-a, ako nas BB ne obavesti ko to može drugi da uradi. POKS je za svoje članove već poslao MOS-u spiskove.“

2.4. Uvidom u mejl od 2. decembra 2020. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese DžDžDž@gmail.com poslat mejl na adresu: office@BB.org.rs sledeće sadržine: „Poštovani u razgovoru sa POKS-om, obavestili su nas da za sredstva za paratekvondo treba da apliciramo BB-u, jer su oni već 27. novembra 2020. godine predali spisak za 8 sportskih organizacija za koje su nadležni, a da BB to radi za paratekvondo. Molimo da nam date informacije vezane za pomoć para klubovima“.

2.5. Uvidom u odgovor na mejl od 2. decembra 2020. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Prvenstveno želimo da se zahvalimo svim klubovima na brzim odgovorima i efikasnoj saradnji po pitanju provere rezultata koje je trebalo dostaviti Ministarstvu na uvid. Što se tiče rezultata u tehničkim disciplinama naravno da ih uvažavamo i imamo evidenciju u BB i da ih koristimo kao osnov u svim situacijama i programima gde je to propisano, međutim u ovom slučaju se MOS hitnim zahtevom u startu izjasnio da su potrebni rezultati u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama. Rezultati u paraolimpijskim disciplinama su svi novijeg datuma tako da te podatke imamo uredno evidentirane pa nismo tražili proveru, ali nam je naglašeno da je za zahteve za realizaciju pomoći koji se upućuje MOS nadležan Paraolimpijski komitet. Ne znamo da li ste i od koga dobili navedenu informaciju i da li ste dobijene informacije razumeli na odgovarajući način. Ono što znamo jeste da je Uredba objavljena u Službenom glasniku 27.11. 2020. godine, što znači da je stupila na snagu 28.11.2020. godine. Prosto je nemoguće da je bilo ko postupao i izvršio Uredbu pre njenog stupanja na snagu, pa ni istog dana. Potrebno je mnogo više vremena da se pre svega klubovi informišu, usvoje pravila bodovanja i rangiranja, prikupe prijave, boduju i rangiraju klubovi i na kraju donese i dostavi odluka. Ono što znamo, a i vi to znate, jer ste se sami informisali i drugima prosledili Uredbu, jeste da Uredba predviđa posebne iznose koje Vlada dodeljuje za klubove u tri grupe sporta: 1. Kolektivni, 2. Olimpijski, 3. Paraolimpijski. Znači, za sve paraolimpijske sportove određen je poseban iznos i za njega treba da konkurišu svi paraolimpijski klubovi preko zajedničke organizacije koja ih boduje, rangira i dostavlja podatke MOS. Sigurno da i Vi razumete da to nije nadležnost TAS i nama novac koji je opredeljen za paraolimpijski sport nije ni dodeljen. To jedino može da radi POKS. Navedeno nam je potvrđeno i od strane predstavnika MOS. Ukoliko ne verujete našoj interpretaciji Uredbe i prenošenju informacija koje smo dobili od predstavnika Ministarstva, molimo vas da se obratite zvaničnim dopisom Ministarstvu omladine i sporta, koje je jedino nadležno za davanje mišljenja o primeni Uredbe i da dobijete pisani odgovor koji će vam otkloniti sumnje koje konstantno imate u naše postupanje i dobronamernost. Na kraju, što se tiče TAS-a mi smo svim svojim članicama pa i Vama poslali poziv da konkurišete. Pravilnik o bodovanju koji je UO doneo na jednak način tretira rezultate i u olimpijskoj i paraolimpijskoj disciplini tako da ni rezultati Vaših klubova, nastali na osnovu osvojenih medalja u paraolimpijskim disciplinama nisu izostavljeni. Činjenica da je Uredba predvidela raspodelu sredstava na najviše 8 prvoplasiranih i najuspešnijih klubova, onemogućava mnoge, ne samo Vaše klubove da se nađu na spisku za dodelu sredstava. Cilj Uredbe je i bio da se finansiraju najuspešniji u ove tri sportske oblasti. Nadamo se da će sve naše članice ubuduće pažljivo čitati propise koji obavezuju BB i da neće nekorektno optuživati rukovodstvo za različita neodgovarajuća ponađanja i motive“.

2.6. Uvidom u Molbu utvrđeno je da se BB dopisom obratio Paraolimpijskom komitetu Srbije sa zahtevom za informaciju „da li je Paraolimpijski komitet saglasno Uredbi o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 vršio funkciju nadležnog nacionalnog granskog saveza za paraolimpijske sportove i sredstva opredeljena navedenom Uredbom u novembru 2020. godine dodelio klubovima u paraolimpijskim sportovima saglasno nameni i kriterijumima koje je Vlada odredila.“ Daljim uvidom utvrđeno je da je BB tražio da POKS dostavi spisak klubova kojima su ova sredstva dodeljena, kao i ugovore sa Ministarstvom omladine i sporta, ugovore sa klubovima kojima su dodeljena sredstva i kriterijume na osnovu kojih su sredstva raspodeljena. Takođe utvrđeno je da je u dopisu BB naveo da su ove informacije potrebne „jer se tvrdi da je BB bio nadležan da raspodeljuje sredstva namenjena za paraolimpijske sportove jer je nadležan za paraolimpijski tekvondo uopšte, i da ta sredstva nije raspodelio namenski, već ih je raspodelio samo za tekvondo sport, diskriminišući na taj način parasportiste koji su članovi BB“.

2.7. Uvidom u „Odgovor na molbu za davanje informacija“, utvrđeno je da je Paraolimpijski komitet Srbije uputio dopis BB-u u kojem je, između ostalog, navedeno da je POKS u skladu sa tačkom V Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2, a prema odluci Upravnog odbora POKS, 27. novembra 2020. godine podeo zahtev Ministarstvu omladine i sporta, za finansijsku podršku prema programu Uredbe. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno da je Ministarstvo omladine i sporta ceneći zahtev POKS, Rešenjem broj 451-02-1938/2020-03/2 od 30. novembra 2020. godine odobrilo sredstva POKS-u za realizaciju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama i da su Ministarstvo omladine i sporta i POKS zaključili ugovor o realizaciji Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije. Dalje, Poverenik konstatuje da je u dopisu POKS-a navedeno da je POKS u skladu sa članom 4. navedenog ugovora zaključio pojedinačne ugovore o realizaciji programa finansijske podrške sa 8 sportskih klubova, članova POKS-a, prema zahtevu upućenom MOS i u skladu sa Odlukom UO POKS.

2.8. Uvidom u Odluku utvrđeno je da je konstatovano da je na održanoj sednici Upravni odbor POKS-a, a na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2, koja uključuje finansijsku pomoć i klubovima osoba sa invaliditetom, neposredno ili posredno učlanjenim u POKS na osnovu odluke koju je donela Vlada Republike Srbije kojom se sportskim organizacijama dodeljuje bespovratna finansijska pomoć. Daljim uvidom utvrđeno je da je konstatovano da se „usvajaju predlozi sportskih klubova i organizacija koje okupljaju članove reprezentacije u sedam grana sporta, i to: 1.Streljački klub osoba sa invaliditetom „ŠŠ“; 2. Beogradski atletski klub osoba sa invaliditetom „UU“; 3. Atletski klub osoba sa invaliditetom „NN“; 4. Stonoteniserski klub osoba sa invaliditetom „KK“; 5. Rakovički plivački klub osoba sa invaliditetom; 6. Klub ekstremnih sportova „LjLj“; 7. Klub košarkaša u kolicima „SS“ 8. Odbojkaško sportsko udruženje invalida „MM“. Daljim uvidom utvrđeno je da je u odluci konstatovano da se navedenim klubovima dodeljuje pomoć u iznosu od 2.500.000,00 dinara „koji su dužni da utroše u skladu sa Uredbom“, kao i da je u tački 2. Odluke konstatovano da je uvidom u dostavljenu dokumentaciju ustanovljeno da nominovani sportski klubovi i udruženja ispunjavaju kriterijume za pomoć propisane Uredbom.

2.9. Uvidom u Ugovore o realizaciji programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, koji se finansira iz budžeta, Poverenik konstatuje da je dostavljeno 8 ugovora koje je Paraolimpijski komitet zaključio sa: 1. Streljačkim klubom osoba sa invaliditetom „KK“; 2. Beogradskim atletskim klubom osoba sa invaliditetom „PP“ Zemun; 3. Atletskim klubom osoba sa invaliditetom „RR“; 4. Stonoteniserskim klubom osoba sa invaliditetom „NjNj“; 5. Rakovičkim plivačkim klubom osoba sa invaliditetom,; 6. Klubom ekstremnih sportova „KK“; 7. Klubom košarkaša u kolicima „SS“; 8. Odbojkaško sportskim udruženjem invalida „DžDž“ Beograd. Daljim uvidom u dostavljene ugovore, Poverenik konstatuje da je sadržina za svih osam ugovora ista i da, između ostalog, predvića: u članu 1. da se nosilac programa obavezuje da realizuje Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, utvrđen Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, a kojim je utvrđena dodela bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama, sa ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta Republike Srbije u uslovima potencijalnog rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom zbog pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2. Daljim uvidom utvrđeno je da je konstatovano „da su sredstva za sprovođenje Programa od strane Nosioca programa opredeljena Odlukom Ministarstva broj: 451-02-1937/2020-03 od 30. novembra 2020. godine i rešenjem broj 451-02-1938/2020-03/2 od 30. novembra 2020.godine“. Uvidom u član 2. navedenih ugovora utvrđeno je da je previđeno da se nosilac programa obavezuje da će izvršiocu programa, u skladu sa dodeljenim sredstvima za realizaciju Programa, a prema zahtevu izvršioca programa prebaciti sredstva od ukupno 2.500.000,00 dinara najkasnije do 30.12.2020. godine. Uvidom u član 3. utvrđeno je da je predviđeno da je izvršilac Programa obavezan da Realizatoru programa najkasnije do 15. januara 2021. godine pošalje plan i program utroška sredstava iz člana 2. ovog ugovora koji je obavezan da realizuje zaključno sa 31. julom 2021. godine. Stavovima 2. i 3. istog člana ugovora propisano je da je izvršilac programa obavezan da poštuje sve zakonom propisane obaveze koje proizlaze po osnovu korišćenja dobijenih sredstava za realizaciju Programa, kao i da je izvršilac programa obavezan da nosioca programa obavesti u pisanoj formi, bez odlaganja, o svim kolnostima koje ugrožavaju ili onemogućavaju realizovanje Programa ili zahtevaju određene izmene ovog ugovora. Daljim uvidom utvrđeno je da je članom 4. ugovora propisano za koje namene izvršilac programa primljena sredstva može koristiti kao i da je obavezan da njihovu isplatu vrši isključivo bezgotovinski, kao i da je članom 5. stav 1. ugovora propisano da nadzor i kontrolu nad namenskim trošenjem sredstava od strane Izvršioca programa po osnovu Programa i ovog Ugovora vrši Nosilac programa, odnosno da ukoliko Nosilac programa utvrdi da je Izvršilac programa nenamenski koristio sredstva dobijena za realizaciju Programa, podneće Izvršiocu programa zahtev za povraćaj sredstava zajedno sa zateznom kamatom od dana prebacivanja sredstava (član 5. stav 2. Ugovora). Dalje, Poverenik konstatuje da je članom 6. navedenog ugovora, između ostalog, propisano da je Izvršilac programa u obavezi da Nosiocu programa podnosi periodične izveštaje o realizaciji i utrošku prebačenih sredstava i to za mesec januar i februar do 10. marta 2021. godine mesece mart i april do 10. maja 2021. godine i maj i jun do 10. jula 2021. godine, odnosno da je Izvršilac programa u obavezi da najkasnije do 10. avgusta 2021. godine podnese Nosiocu programa završni izveštaj o realizaciji i utrošku prebačenih sredstava.

2.10. Uvidom u ugovor o realizaciji programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, broj 451-02-01941/2020-03 od 1. decembra 2020. godine, utvrđeno je da je navedeni ugovor zaključen između Ministarstva omladine i sporta i BB. Dalje, uvidom u član 1. ovog ugovora, utvrđeno je da je predviđeno da se Nosilac programa obavezuje da realizuje Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 utvrđen Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2 a kojim je utvrđena dodela bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama, sa ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta Republike Srbije u uslovima potencijalnog rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom zbog pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, u grani sporta tekvondo. Dalje, uvidom u član 2. navedenog ugovora, utvrđeno je da je između ostalog propisano da su sredstva za sprovođenje Uredbe obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu u okviru razdela 31, Glava 31.0-Ministarstvo omladine i sporta, funkcija 810-Usluge rekreacije i sporta, Program 1301-Razvoj sistema sporta, Programska aktivnost 7078-Prevencija i ublažavanje posledica nastalih usled bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, Ekonomska klasifikacija 481-dotacije nevladinim organizacijama, sredstva aproprijacije namenjena su za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih u funkcionisanju sportskih klubova usled bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, u ukupnom iznosu od 1.100.000.000,00 dinara. Daljim uvidom utvrđeno je da je konstatovano „da su sredstva za sprovođenje Programa od strane Nosioca programa opredeljena Odlukom Ministarstva broj: 451-02-1937/2020-03 od 30. novembra 2020. godine i rešenjem broj 451-02-1938/2020-03/2 od 30. novembra 2020.godine“ i da se Ministarstvo obavezuje da Nosiocu programa za realizaciju Programa, a u skladu sa ovim ugovorom, uplati navedeni iznos na namenski račun kod Ministarstva finansija. Uvidom u član 3. ugovora utvrđeno je da su osnovni ciljevi Programa da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2, obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta s ciljem unapređenja sistema sporta u grani sporta tekvondo a kroz ublažavanje negativnih posledica u otežanim ekonomskim uslovima nastalnim usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS–KOV-2. Dalje, Poverenik konstatuje da je članom 4. navedenog ugovora predviđeno da se Nosilac programa obavezuje da sa svakom pojedinačnom sportskom organizacijom čije je finansiranje predloženo za realizaciju Programa, zahtevom Nosioca programa dostavljenim 30. novembra 2020. godine i odobreno Odlukom Ministarstva broj451-02-1937/2020-03 od 30. novembra 2020. godine, zaključi ugovor o realizaciji Programa. Stavom 2. istog člana ugovora propisano je da se Nosilac programa obavezuje da dobijena sredstva iz člana 2. stav 2. ovog ugovora, u celosti i isključivo u skladu sa namenom utvrđenom Programom najkasnije zaključno sa 30. decembrom 2020. godine prenese sportskim organizacijama iz stava 1. ovog člana, dok je stavom 4. ove odredbe propisano da je Nosilac programa u obavezi da najkasnije do 15. januara 2020. godine dostavi Ministarstvu po primerak svih ugovora iz stava 1. ovog člana i dokaz o prenosu sredstava sportskim organizacijama po tom osnovu. Daljim uvidom utvrđeno je da je članom 6. Ugovora propisano da se Nosilac programa obavezuje da u ugovoru sa sportskom organizacijom zaključenom za realizaciju Programa i ovog ugovora, između ostalog, obavezno utvrdi namenu korišćenja primljenih sredstava, kao i da u ugovoru sa sportskom organizacijom obavezno utvrdi da isplata i naknada troškova može da se vrši isključivo bezgotovinski. Uvidom u član 7. navedenog ugovora utvrđeno je da je predviđeno da nadzor i kontrolu namenskog korišćenja sredstava od strane sportskih organizacija po osnovu Programa i ovog ugovora, vrši Nosilac programa. Poverenik dalje konstatuje da je članom 9. ovog ugovora predviđeno da je Nosilac programa dužan da obezbedi da sportske organizacije iz člana 4. ugovora poštuju sve zakonom propisane obaveze koje proizlaze po osnovu korišćenja dobijenih sredstava, odnodno da je Nosilac programa obavezan da Ministarstvo obavesti u pisanoj formi, bez odlaganja, o svim okolnostima koje ugrožavaju ili onemogužavaju realizovanje Programa ili zahtevaju određene izmene ovog ugovora( član 10. Ugovora). Dalje, utvrđeno je da je odredbom člana 11. stav 1. ovog ugovora propisano da se Nosilac programa obavezuje da sredstva dobijena iz budžeta Republike Srvije za realizovanje Programa, vrati u budžet Republike Srbije, zajedno sa zateznom kamatom ukoliko: 1) netačno ili nepotpuno obavesti Ministarstvo o bitnim okolnostima vezanim za odobrenje i realizovanje Programa; 2) svojim propustom ne izvrši Program u celini ili ga izvrši u nebitnom delu ili ga izvrši sa bitnim zakašnjenjem; 3) upotrebi sredstva nenamenski, u potpunosti ili delimično; 4) ne pridržava se propisanih ili ugovorenih mera koje su utvrđene radi osiguranja realizacije Programa; 5) ne dostavi izveštaj u roku iz člana 8. stav 1. ovog ugovora; 6) spreči ili onemogući sprovođenje propisanih, odnosno ugovorenih kontrolnih mera.

2.11. Uvidom u Ugovore o realizaciji Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, Poverenik konstatuje da je dostavljeno 8 ugovora koje je BB zaključila sa: Tekvondo klubom „OO“, Tekvondo klubom „MM“, Tekvondo klubom „NN“, Tekvondo klubom „EE“, Tekvondo klubom „KK“, Tekvondo klubom „II“, Tekvondo klubom „JJ“ i TAEKWON-DO klubom „UU“. Daljim uvidom u dostavljene ugovore, Poverenik konstatuje da je sadržina za svih osam ugovora ista. Članom 1. navedenih ugovora utvrđeno je da je propisano da se klub obavezuje da realizuje Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, utvrđen Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, a kojim je utvrđena dodela bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama, sa ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta Republike Srbije u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta, u uslovima potencijalnog rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom zbog pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, u grani sporta tekvondo. Daljim uvidom utvrđeno je da je članom 2. navedenih ugovora propisano da su osnovni ciljevi Programa da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta s ciljem unapređenja sistema sporta u grani sporta tekvondo, a kroz ublažavanje negativnih posledica u otežanim ekonomskim uslovima nastalnim usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2. Dalje, utvrđeno je da je članom 3. svih ugovora propisano da se Savez obavezuje da klubu za realizaciju Programa, a u skladu sa ovim ugovorom, uplati iznos od 2.500.000,00 dinara najkasnije do 30. decembra 2020. godine. Daljim uvidom utvrđeno je da je članom 4. Ugovora propisano za koje namene klub primljena sredstva može koristiti kao i da je obavezan da njihovu isplatu vrši isključivo bezgotovinski. Dalje, Poverenik konstatuje da je članom 5. navedenih ugovora, između ostalog, propisano da je klub obavezan da Savezu omogući vršenje nadzora i kontrole namenskog korišćenja sredstava od strane kluba po osnovu Programa i ovog Ugovora i da u svakom trenutku dostavi Savezu, na njegov zahtev, izveštaje o realizaciji i utrošku sredstava zajedno sa celokupnom dokumentacijom vezanom za izvršena plaćanja, a sve do konačne realizacije sredstava dobijenih po osnovu ugovora. Dalje, Poverenik konstatuje da je članom 6. Ugovora, između ostalog, propisano da ukoliko se za vreme realizacije Programa, utvrdi od strane Saveza da je Klub nenamenski koristio sredstva dobijena za realizaciju Programa i ovog ugovora, Savez može podneti klubu zahtev za povraćaj sredstava, zajedno sa zateznom kamatom od dana prebacivanja sredstava. Takođe, utvrđeno je da je članom 7. Ugovora propisano da je Klub obavezan da realizuje sve zakonom propisane obaveze koje proizlaze po osnovu korišćenja dobijenih sredstava iz člana 3. Ovog ugovora, kao i da se sredstva dobijena po osnovu ovog ugovora za realizovanje Programa, moraju vratiti savezu zajedno sa zakonskom zateznom kamatom ukoliko Klub: 1) netačno ili nepotpuno obavesti Savez o bitnim okolnostima vezanim za odobrenje i realizovanje Programa; 2) svojim propustom ne izvrši Program u celini ili ga izvrši u nebitnom delu ili ga izvrši sa bitnim zakašnjenjem; 3) upotrebi sredstva nenamenski, u potpunosti ili delimično; 4) ne pridržava se propisanih ili ugovorenih mera koje su utvrđene radi osiguranja realizacije Programa; 5) ne dostavi izveštaj u roku iz člana 4. ovog ugovora; 6) spreči ili onemogući sprovođenje propisanih, odnosno ugovorenih kontrolnih mera.

2.12. Uvidom u obrazloženje Pravilnika o rangiranju klubova članica BB utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da je Vlada Republike Srbije opredelila bespovratnu finansijsku pomoć za podršku najboljim sportskim klubovima koji donose najznačajnije medalje Srbiji, radi prevazilaženja otežanih ekonomskih uslova nastalih usled pandemije Kovid-19 i održanja sistema sporta u Republici Srbiji. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno da svaki savez treba da izabere od tri do osam najboljih klubova kojima će se dodeliti jednak iznos ukupne pomoći opredeljen za tu namenu i da je BB odredio da se boduju rezultati u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama (borbe) sa najvećih međunarodnih prvenstava za kadete, juniore i seniore, a da će se bodovanje vršiti za rezultate od 2005. godine od kada su počela evropska prvenstva za kadete. Daljim uvidom utvrđeno je da se u obrazloženju navodi: „Da bi se klub kategorisao neophodno je da je u period od 2005 imao najmanje po jedan od kriterijumskih rezultata u dve uzrasne kategorije. Ovo je važno jer se na ovaj način kategorišu oni klubovi koji su u kontinuitetu uspešni kako u starijim tako i u mlađim uzrasnim kategorijama čime se obezbeđuje kvalitetan rad sa mladim naraštajima i budućnost sporta“.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom^[3] postavljen je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Odredbama člana 30. propisano je da su, da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ravnopravno sa drugima učestvuju u rekreativnim i sportskim aktivnostima, države strane ugovornice dužne da preduzmu odgovarajuće mere kako bi: podstakle i unapredile učešće osoba sa invaliditetom, u najvećoj mogućoj meri, u vodećim sportskim aktivnostima na svim nivoima; obezbedile da osobe sa invalidtetom imaju mogućnost da organizuju, razvijaju i učestvuju u specifičnim sportskim i rekreativnim aktivnostima vezanim za invaliditet i obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim, rekreativnim i turističkim događajima.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], koji u članu 2. propisuje da je diskriminacija ili diskriminatorno postupanje svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvim. Odredbom člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom člana 7. istog zakona propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Članom 26. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog i porodičnog života.
Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[5] propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se diskriminisani, zbog njegovog invaliditeta, stavlja u nepovoljniji položaj donošenjem akta ili preduzimanjem radnje koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti i nediskriminacije, osim ako je taj akt ili radnja opravdana zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna (član 6). Odredbama člana 12. stav 3 propisuje da se diskriminacijom zbog invaliditeta ne smatra osnivanje ili delovanje udruženja osoba sa invaliditetom i drugih oblika njihovog organizovanja, a odredbama člana 31. zabranjen je svaki oblik diskriminacije udruženja osoba sa invaliditetom.
Zakon o sportu^[6] u članu 3. st. 1. t. 15) propisuje da organizacija u oblasti sporta jeste svako pravno lice i preduzetnik koje se bavi organizovanjem sportskih aktivnosti i obavljanjem sportskih delatnosti u skladu sa zakonom;16) profesionalni sportski klub jeste sportska organizacija (klub) koja taj status ima u skladu sa sportskim pravilima ili u kojoj najmanje 50% registrovanih sportista seniora ima status profesionalnog sportiste u odnosu na broj registrovanih sportista seniora registrovanih kod nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza za takmičarsku sezonu; t.17) sportska ekipa je organizaciona jedinica sportske organizacije koja okuplja sportiste i sportske stručnjake iz određene grane sporta koji učestvuju u određenom rangu takmičenja koje organizuje nadležni nacionalni granski sportski savez;t.18) nacionalni sportski savez jeste sportski savez (granski, za oblast sporta ili teritorijalni) čiji su ciljevi, zadaci i delovanje u oblasti sporta usmereni na teritoriju Republike Srbije i koji je otvoren za učlanjenje lica sa teritorije Republike Srbije i t.19) nadležni nacionalni granski sportski savez jeste onaj nacionalni granski sportski savez koji uređuje putem sportskih pravila obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti u određenoj grani sporta, u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 4. ovog zakona propisano je da svako ima pravo da se bavi sportom i da je bavljenje sportom mora biti, između ostalog, slobodno i dobrovoljno, etički prihvatljivo i dostupno svim građanima pod jednakim uslovima, bez obzira na uzrast, nivo fizičkih sposobnosti, stepen eventualnog invaliditeta, pol i drugo lično svojstvo. Istim članom je zabranjena svaka neposredna i posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica učesnika u sisitemu sporta, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na nekom stvarnom ili pretpostavljnom ličnom svojstvu. Zabranom diskriminacije iz stava 3. ovog člana obuhvaćena je i zabrana diskriminacije profesionalnih sportista i sportista koji žele to da postanu u pogledu zapošljavanja, zarade ili uslova rada, osim kada se pravljenje razlike, odnosno stavljanje sportiste u nepovoljniji položaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili sličnoj situaciji temelji na samoj prirodi ili stvarnim i odlučujućim uslovima obavljanja određene sportske aktivnosti, a ciljevi koji se time žele postići jesu opravdani. Stavom 11. ove odredbe propisano je da Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i organizacije u oblasti sporta naročito će preuzimati aktivnosti na povećanju učešća dece, mladih, žena i osoba sa invalidtetom u sportskim aktivnostima, omasovljenju ženskih sportskih organizacija i davanju ravnopravnog značaja ženama i osobama sa invaliditetom u spotu. Odredbom člana 97. stav 4. ovog zakona propisano je da se sportske organizacije koje okupljaju lica s invaliditetom mogu se udruživati po sportskim granama ili po drugom kriterijumu, u skladu sa sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza. Odredbom člana 103. ovog zakona, između ostalog, propisane su nadležnosti Paraolimpijskog komiteta Srbije. Stavom 8. ovog člana zakona propisano je da je Paraolimpijski komitet Srbije organizacija u oblasti sporta obrazovana u skladu s Paraolimpijskom poveljom i priznata od strane Međunarodnog paraolimpijskog komiteta. Paraolimpijski komitet Srbije obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za: praćenje, razvoj i unapređenje sporta osoba sa invaliditetom, organizaciju i održavanje međunarodnih sportskih takmičenja koja su u nadležnosti Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, ostvarivanje međudržavne i međunarodne sportske saradnje i realizaciju programa i projekata iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju, kao i druge poslove u skladu sa ovim zakonom (stav 9.). Stavom 13. ovog zakona propisano je da Olimpijski komitet Srbije i Paraolimpijski komitet Srbije imaju status nadležnih nacionalnih sportskih saveza u pogledu ostvarivanja svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.

Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2^[7] u članu 1. propisuje da se ovom uredbom utvrđuje Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji čini sastavni deo ove uredbe. Članom Programa propisano je da se Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (u daljem tekstu: Program) odnosi na dodelu bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama, s ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta Republike Srbije u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta, u uslovima potencijalnih rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom zbog pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Sredstva za sprovođenje Uredbe su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 84/19, 60/20 – dr. propis, 62/20 – dr. zakon, 65/20 – dr. zakon i 135/20) u okviru Razdela 31, Glava 31.0 ‒ Ministarstvo omladine i sporta, funkcija 810 – Usluge rekreacije i sporta, Program 1301 – Razvoj sistema sporta, Programska aktivnost 7078 ‒ Prevencija i ublažavanje posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, Ekonomska klasifikacija 481 ‒ dotacije nevladinim organizacijama, sredstva aproprijacije namenjena su za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih u funkcionisanju sportskih klubova usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, u iznosu od 1.100.000.000,00 dinara. Za finansiranje četiri kolektivna sporta opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 802.600.000,00 dinara. Za finansiranje 11 individualnih sportova opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 220.000.000,00 dinara. Za finansiranje paraolimpijskog sporta opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 20.000.000,00 dinara. Program sprovodi Vlada preko Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo), a u saradnji sa nadležnim nacionalnim sportskim savezima u Republici Srbiji. U delu II. Programa propisano je da su osnovni ciljevi Programa da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije virusa COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta s ciljem unapređenja sistema sporta, a kroz ublažavanja negativnih posledica u otežanim ekonomskim uslovima nastalim usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. U delu III stav 1. Programa, između ostalog, propisano je da pravo na finansijsku podršku po ovom programu ima sportska organizacija koja obavlja sportske aktivnosti i/ili delatnosti u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta koje imaju dugogodišnju sportsku tradiciju u Republici Srbiji, okupljaju veliki broj sportista svih uzrasnih kategorija i imaju značajne sportske rezultate na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima (košarka, odbojka, rukomet, vaterpolo, rvanje, tekvondo, veslanje, kajak, atletika, streljaštvo, plivanje, tenis, stoni tenis, karate i džudo). U delu IV. propisano je da su uslovi za finansijsku podršku da sportska organizacija: 1) bude registrovana u skladu sa Zakonom o; 2) ima članstvo u nadležnom nacionalnom sportskom savezu; 3) učestvuje u jednom od dva najviša ranga nacionalnih sportskih takmičenja; 4) nije u postupku likvidacije, stečaja ili pod privremenom zabranom obavljanja delatnosti; 5) nema blokadu poslovnog računa u trenutku zaključenja ugovora o realizaciji Programa i prebacivanja budžetskih sredstava na poslovni račun; 6) nije u poslednje dve godine pravosnažnom odlukom kažnjena za prekršaj ili privredni prestup u vezi sa finansijskim poslovanjem, korišćenjem imovine i radu sa decom. U paraolimpijskim sportovima maksimalni mogući iznos koji se može opredeliti za realizaciju ovog programa po jednoj sportskoj organizaciji je 2.500.000,00 dinara. Minimalni broj sportskih organizacija korisnika ovog programa po jednoj grani sporta u individualnim sportovima i paraolimpijskom sportu je pet, a maksimalni osam.

Pravilnikom o rangiranju klubova članica TAS u članu 1. propisano je da se pravilnikom utvrđuju pravila rangiranja klubova Tekvondo asocijacije Srbije (u daljem tekstu „Asocijacija“) u cilju raspodele bespovratne finansijske pomoći koju Vlada Srbije dodeljuje za najboljih 8 klubova u cilju prevazilaženja otežanih ekonomskih uslova nastalih usled pandemije kovid-19. Odredbom člana 2. pravilnika propisano je da se rangiranje vrši bodovanjem prema kriterijumima koji su utvrđeni na osnovu rezultata takmičara kluba u olimpijskoj i paraolimpijskoj discipline (borbe), na najvećim međunarodnim takmičenjima, u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj kategoriji. Rangiranje se vrši bodovanjem rezultata od januara 2005. godine od kada je Evropska tekvondo federacija počela sa organizacijom evropskih kadetskih prvenstava (član 3).Članom 4. propisano je da bi se klub rangirao neophodno je da je aktivan i da je u bodovnom period ostvario najmanje po

jedan od kriterijumskih rezultata u dve uzrasne kategorije. Aktivnim klubom u smislu ovog Pravilnika smatraće se klub koji je u prethodnoj godini imao najmanje 5 registrovanih takmičara koji su učestvovali na najmanje jednom takmičenju u organizaciji Tekvondo Asocijacije Srbije (član 5). Član 6. propisano je da će se osvojena medalja bodovati ukoliko je osvojena sa najmanje dve pobede i ako je na EP učestvovalo najmanje 25 zemalja članica Evropske tekvondo unije a na svetskom prvenstvu najmanje 50 zemalja članica Svetske tekvondo federacije. Odredbom člana 7. pravilnika propisano je da se kriterijumi za rangiranje klubova članica nalaze u prilogu pravilnika i činje njegov sastavni deo.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je prilikom sprovođenja Uredbe Vlade Republike Srbije o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (u daljem tekstu: Uredba) i u procesu donošenja Pravilnika o rangiranju članica TAS-a (u daljem tekstu: Pravilnik), BB izvršila diskriminaciju sportista sa invaliditetom i njihovih sportskih udruženja.
Najpre važno je istaći da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja, i izvršen je uvid i ocena samo onih dokaza, koji su od značaja za predmet ove pravne stvari.
Poverenik najpre konstatuje da u postupku nije sporno da je Vlada Republike Srbije donela Uredbu čiji je sastavni deo Program finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (u daljem tekstu: Program) koji se odnosi na dodelu bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama, s ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta Republike Srbije u olimpijskim i paraolimpijskim granama sporta, u uslovima potencijalnih rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom zbog pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Dalje, nesporno je da Program sprovodi Vlada preko Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo), a u saradnji sa nadležnim nacionalnim sportskim savezima u Republici Srbiji. Takođe, Poverenik konstatuje da je nesporno da je Uredbom utvrđen tačan iznos novčanih sredstava koji je opredeljen za svaku od tri grane sporta i to za: 4 kolektivna sporta, 11 individualnih sportova i za paraolimpijske sportove, bez podele ovih sportova na individualne i kolektivne. Dalje, nesporno je da je minimalan broj sportskih organizacija, korisnika ovog programa, po jednoj grani sporta pet, a maksimalan osam, kao i da su bespovratna novčana sredstva u iznosima opredeljenim Uredbom za svaku granu sporta, deljena sportskim organizacijama, a ne sportistima, preko nadležnih nacionalnih granskih saveza. Poverenik takođe konstatuje da je nesporno da je za dodelu ovih sredstava sportskim organizacijama, pravni osnov bio ugovor koji su nadležni nacionalni granski savezi zaključili sa Ministarstvom.
Imajući u vidu ovako nesporno utvrđeno činjenično stanje, kao i navode iz pritužbe, Poverenik je najpre analizirao da li je BB, kao nacionalni granski savez „morao da predvidi pomoć sportskim organizacijama u svom sastavu koje se bave i paraolimpijskim sportom podjednako kao i sportskim organizacijama olimpijskog sporta“, kao i da je „svesnim štimovanjem kriterijuma, neutemeljenim sportskim pravilima, BB obezbedio da svu pomoć dobiju klubovi koji se isključivo bave tekvondo sportom“. Takođe, predmet analize bili su i navodi iz pritužbe da je „od 20.000.000,00 dinara pomoći koja je trebala da bude distribuirana preko BB-a, za sportiste odvojeno 0,00 dinara što znači da na osnovu mišljenja BB-a sportisti sa invaliditetom i njihova udruženja, nisu pretrpeli nikakvu štetu u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije“. S tim u vezi, neophodno je najpre istaći da je nesporno da pomoć predviđena Programom nije bila predviđena za sve grane sporta i za sve sportske organizacije, kako u olimpijskom tako i u paraolimpijskom sportu, već samo za maksimalno osam najbolje izbodovanih klubova u svakoj od tri predviđene grane sporta. Dalje, Poverenik konstatuje da je iz dostavljenih dokaza nesporno da je BB sa Ministarstvom zaključio ugovor o realizaciji programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, broj 451-02-01941/2020-03 od 1. decembra 2020. godine, i da je predmet ovog ugovora bila dodela bespovratnih finansijskih sredstava sportskim organizacijama u grani sporta tekvondo. Dalje je nesporno da BB nije dobio novac koji je Uredbom i Programom opredeljen za paraolimpijske sportove, kao i da su pravo na pomoć po osnovu zaključenog ugovora imale sportske organizacije koje se bave granom sporta tekvondo i koje su članice BB-a. Na navedeno upućuje i odgovor BB-a od 2. decembra 2020. godine: „Prvenstveno želimo da se zahvalimo svim klubovima na brzim odgovorima i efikasnoj saradnji po pitanju provere rezultata koje je trebalo dostaviti Ministarstvu na uvid. Što se tiče rezultata u tehničkim disciplinama naravno da ih uvažavamo i imamo evidenciju u BB i da ih koristimo kao osnov u svim situacijama i programima gde je to propisano, međutim u ovom slučaju se MOS hitnim zahtevom u startu izjasnio da su potrebni rezultati u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama. Rezultati u paraolimpijskim disciplinama su svi novijeg datuma tako da te podatke imamo uredno evidentirane pa nismo tražili proveru, ali nam je naglašeno da je za zahteve za realizaciju pomoći koji se upućuje MOS nadležan Paraolimpijski komitet.“

Takođe, Poverenik je imao u vidu navode iz izjašnjenja da se klubovi koji su članice BB-a pretežno bave i paratekvondo sportom, odnosno sportske organizacije koje su članice BB-a imaju registrovane i tekvondo i paratekvondo sportiste u okviru istog kluba, kao i da je prilikom bodovanja svakog kluba u obzir uzet zbir rezultata, odnosno medalje, koje su zajedno osvojili i tekvondisti i paratekvondisti, u svim uzrasnim kategorija. S tim u vezi, neophodno je još jednom istaći da se sredstva opredeljena Programom nisu dodeljivala sportistima već klubovima, u konkretnom slučaju klubovima koji su članice BB-a, i to na osnovu zbira rezultata tekvondista i paratekvondista, članova istog kluba koji je član BB-a, kao i da su s obzirom na organizaciju pojedinih sportskih organizacija, kako je u izjašnjenju istaknuto, „rezultati paratekvondista samo mogli da doprinesu rangiranju tekvondo sportskih organizacija jer su im se zbrajali rezultati svih takmičara u svim uzrasnim kategorijama“. U prilog navedenom govori i odredba člana 2. Pravilnika kojom je propisano da se rangiranje vrši bodovanjem prema kriterijumima koji su utvrđeni na osnovu rezultata takmičara kluba u olimpijskoj i paraolimpijskoj disciplini (borbi), na najvećim međunarodnim takmičenjima, u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj kategoriji. Rangiranje se vrši bodovanjem rezultata od januara 2005. godine od kada je Evropska tekvondo federacija počela sa organizacijom evropskih kadetskih prvenstava (član 3).

Dalje, Poverenik je analizirao i navode iz pritužbe da se u obrazloženju odluke BB-a o odabiru sportskih organizacija koje predlažu za pomoć po Uredbi „svesno pogrešno skreće pažnja na Paraolimpijski komitet Srbije (POKS) kao nekog preko kojeg se pomažu klubovi koji se bave para sportom“. Prilikom ocene ovih navoda Poverenik je imao u vidu odredbu člana stav 8. Zakona o sportu kojom je, između ostalog, propisano da POKS obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za: praćenje, razvoj i unapređenje sporta osoba sa invaliditetom, organizaciju i održavanje međunarodnih sportskih takmičenja koja su u nadležnosti Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, ostvarivanje međudržavne i međunarodne sportske saradnje i realizaciju programa i projekata iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju, dok je stavom 13. iste odredbe ovog zakona propisano da POKS ima status nadležnog nacionalnog sportskog saveza u pogledu ostvarivanja svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom. S tim u vezi, neophodno je istaći da je Programom, koji je sastavni deo Uredbe, u delu II propisano da su osnovni ciljevi Programa da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije virusa COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta s ciljem unapređenja sistema sporta, a kroz ublažavanja negativnih posledica u otežanim ekonomskim uslovima nastalim usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Uzimajući u obzir navedeno može se zaključiti da je iznos sredstava koji je Programom namenjen sportu osoba sa invaliditetom, predstavljao vid podrške koji je Republika Srbija odredila kao opšti interes, radi ublažavanja štetnih efekata pandemije na taj sport. S obzirom da je na osnovu svega napred navedenog nesporno da BB-u nisu dodeljena finansijska sredstva za paratekvondo sport, BB je, kako to dalje proizlazi iz dostavljenih dokaza, obavestila sve sportske organizacije da je za zahteve za realizaciju pomoći koji se upućuje MOS nadležan Paraolimpijski komitet i da je neophodno da za ova sredstva konkurišu „kod POKS-a“. Ceneći ove navode, Poverenik konstatuje da iz dostavljenih dokaza nesporno proizlazi da je POKS podeo zahtev Ministarstvu za finansijsku podršku prema programu Uredbe, na osnovu kojeg je između Ministarstva i POKS-a zaključen ugovor o realizaciji Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID 19 izazvane virusom SARS-KOV-2, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije. Takođe, nesporno je da su sredstva u skladu sa odlukom UO POKS-a deljena klubovima, koji su neposredno ili posredno učlanjeni u POKS. S obzirom da je BB redovan član POKS-a, može se zaključiti da nije postojala smetnja da sportske organizacije koje su članice BB-a, a koje u svom sastavu imaju i paratekvondo sportiste, konkurišu za dodatna sredstva kod POKS-a na osnovu rezultata paratekvondista koji su njihovi članovi. Takođe, iz Odluke POKS-a o tome ko ima pravo da konkuriše za finansijska sredstva opredeljena Uredbom za paraolimpijske sportove preko ovog komiteta, proizlazi da su to pravo mogle da iskoriste i one sportske organizacije koje nisu članice BB-a, ali su neposredno učlanjene u POKS. Razlozi zašto podnosioci pritužbe nisu članovi ni BB-a ni POKS-a, nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti imajući u vidu da savezi predstavljaju dobrovoljne organizacije koje svojim aktima propisuju postupak za učlanjenje, kao i prestanak članstva.
Dalje, Poverenik konstatuje da je kao nadležan nacionalni sportski savez za paraolimpijske sportove u konkretnom slučaju, pomoć predviđenu Uredbom za paraolimpijske sportove POKS raspodelio na ukupno 8 najuspešnijih klubova koji se bave paraolimpijskim sportovima i to: 1.Streljački klub osoba sa invaliditetom „GG“; 2. Beogradski atletski klub osoba sa invaliditetom „DD“; 3. Atletski klub osoba sa invaliditetom „EE“ Užice; 4. Stonoteniserski klub osoba sa invaliditetom „ĐĐ“ Novi Sad; 5. Rakovički plivački klub osoba sa invaliditetom ZZ; 6. Klub ekstremnih sportova „II“; 7. Klub košarkaša u kolicima „JJ“ Novi Beograd; 8. Odbojkaško sportsko udruženje invalida „KK“ Beograd. Stoga, nesporno je da nakon ukupno zbrojenih rezultata sredstva preko POKS-a nisu dodeljena ni jednom klubu koji se bavi paratekvondoom, međutim netačno je da, kako se u pritužbi navodi, novčana pomoć „svesno i planski nije došla do klubova sportista sa invaliditetom, čime su osobe sa invaliditetom dovedene u lošiji položaj, s obzirom da ni jedna sportska organizacija koja okuplja sportiste sa invaliditetom nije dobila novčanu pomoć predviđenu Uredbom Vlade Republike Srbije“. S obzirom da sredstva za realizaciju Programa nisu ni bila predviđena za sve sportske organizacije osoba sa invaliditetom, nesporno je da je ovu pomoć dobio maksimalno dozvoljen broj sportskih organizacija, odnosno 8 klubova sportista sa invaliditetom koji su izbodovani kao najuspešniji.
Povodom navoda pritužbe da je Pravilnik o rangiranju klubova članica BB diskriminatoran „jer su kriterijumi za odabir klubova koji se predlažu za pomoć Vlade Republike Srbije postavljeni tako da su prividno jednaki za sve, ali su u stvarnosti takvi da se svi rezultati koje su ostvarili tekvondo sportisti priznaju i računaju, dok se rezultati koje su ostvarili paratekvondo sportisti ne boduju iako su postignuti na osnovu zvaničnih pravila takmičenja tekvondo i paratekvondo sporta“, Poverenik najpre konstatuje da AA nije članica BB-a i da se na njega ovaj Pravilnik ne odnosi. Dalje, Poverenik takođe konstatuje da AA uz pritužbu nije dostavio pisanu saglasnost niti jednog kluba koji je članica BB-a, a koji smatra da je doveden u neopravdano nepovoljniji položaj načinom bodovanja rezultata paratekvondista utvrđenih Pravilnikom. Poverenik ukazuje da su 1. juna 2021. godine stupile na snagu izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, odredbom člana 35. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu, ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona. Takođe, odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev 853/2014, u relevantnom delu, glasi: „Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da Poverenik tužbu za utvrđenje diskriminacije može podneti u ime određenog lica samo uz njegov pristanak u pismenom obliku. Međutim, ako se tužba za utvrđenje diskriminacije odnosi na grupu lica, o čemu je u ovoj parnici reč, Povereniku nije, kako to pogrešno smatraju nižestepeni sudovi, potrebno ovlašćenje. S obzirom da tužba nije usmerena na utvrđenje diskriminacije protiv određenog lica… već za diskriminaciju koja je izvršena prema određenoj grupi: neodređenom broju lica – deci romske nacionalnosti, Povereniku, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije bilo potrebno pismeno punomoćje za podnošenje tužbe…“ Dakle, ovakav primer jasno pokazuje da se radi o neodređenoj grupi lica i da upravo zbog toga saglasnost nije potrebna, jer se ne može ni pribaviti od svih lica koje čine populaciju koju povezuje neko lično svojstvo. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, odredbu člana 4. Zakona o sportu, kao i stav Vrhovnog kasacionog suda, odnosno činjenicu da je u konkretnom slučaju poznat broj sportskih organizacija koje su članice TAS-a, kao i broj tevondista, odnosno paratekvondista na koje se navedeni Pravilnik odnosi, Poverenik konstatuje da SPTS nije aktivno legitimisan za podnošenje pritužbe u ovom delu, zbog čega se nije upuštao u dalju ocenu kriterijuma koji su postavljeni u Pravilniku.
Takođe, povodom navoda iz pritužbe da u procesu izrade Pravilnika nisu učestvovali predstavnici sportista sa invaliditetom, „što predstavlja kršenje prava osoba sa invaliditetom da budu aktivno uključeni u sve procese donošenja odluka o njihovim pravima i obavezama na svim nivoima“, Poverenik konstatuje da je u izjašnjenju BB-a, između ostalog, navedeno da je Pravilnik doneo nadležni organ, Upravni odbor BB-a i istaknuto da „pravilnike donose organi utvrđeni Statutom i izabrani od Skupštine BB u kojoj učestvuju i predstavnici klubova koji razvijaju paratekvondo. Dalje, navedeno je da u procesu donošenja Pravilnika tekvondisti i paratekvondisti nisu učestvovali „direktno“ već preko svojih slobodno izabranih predstavnika i organa, da Pravilnik nije vezan za sistem paratekvondo sporta i za finansiranje sportskih organizacija u paraolimpijskim sportovima, ali da je UO BB smatrao značajnim „za politiku inkluzije i motivisanje tekvondo klubova za rad i razvoj paratekvondoa, da tekvondo klubovima vrednuje rezultate svih sportista bili oni u tekvondou ili paratekvondou“. Takođe, zbog kako je navedeno, činjenice da su „neki od predstavnika klubova koji se bave paratekvondoom bojkotovali rad Paratekvondo komisije“, BB u cilju obezbeđivanja učešća paratekvondo sportista u donošenju odluka koje se odnose na rad BB i na razvoj paratekvondoa, u Upravni odbor imenovao svetsku i evropsku prvakinju u paratekvondou, VV.
Sveobuhvatnom analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i ocenom dostavljenih dokaza utvrđeno je da prilikom sprovođenja Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kao i u procesu donošenja Pravilnika o rangiranju članica, BB-a nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.