175-22 Pritužba zbog diskriminacije Roma u muzičkom spotu

09. Aug 2022.

  1. 07-00-195/2022-02 datum: 9.8.2022.

                                            

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je Udruženje AA podnelo protiv Pokreta BB (u daljem tekstu: Pokret), zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla. U pritužbi je između ostalog navedeno da je na Jutjub kanalu Pokreta objavljena pesma pod nazivom „…“, da se u pesmi Romi i Romkinje predstavljaju kao „lako potkupljiva kategorija“, da se potvrđuju stereotipi o Romima i Romkinjama i da se okrivljuju za „nečiji neuspeh na izborima“, kao i da su u pesmi izjednačena „deca romske nacionalnosti sa psima“. U izjašnjenju zakonskih zastupnika Pokreta na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je na kraju video spota sporne pesme „jasno naznačena namera koja se spornim videom želela postići, jasnim stavljanjem izjave o odricanju od odgovornosti na kraju video spota“, da je namera vrlo jasno iskazana i uklopljena u jasan zakonski okvir na kraju samog spota“, da je Pokret, preko svog zvaničnog Fejsbuk naloga, u formi pisane izjave, iskazao svoj stav dajući detaljnije obrazloženje u vezi sa razlozima koji su bili inspiracija za pisanje teksta pesme, kao i za snimanje spota i njegovo objavljivanje na Jutjub kanalu Pokreta. U toku postupka a nakon izvedenih dokaza, Poverenik je  konstatovao  da je Pokret objavio na svom Jutjub kanalu sporni spot koji je naknadno uklonjen od strane Jutjub-a zbog brojnih prijava u vezi sa audio i video sadržajem, nakon čega je Pokret na svojoj Fejsbuk stranici objavio tekstualni sadržaj izvinjenja koji je dostavljen i u izjašnjenju na pritužbu. Analizom audio i vizuelnog sadržaja pesme i spota, Poverenik je konstatovao da reči pesme sadrže uvredljivu termionologiju za pripadnike romske nacionalne manjine, poput „ganci, ciganin“, „što da se više s pet ambalažom oni cimaju“, „vidi Ganci, kao u banci, pare primaju“ i sl, da su pripadnici/ce romske nacionalnosti predstavljeni u negativnom kontekstu i kroz vizuelni sadržaj, kao osobe koje su lako potkupljive, koje žive isključivo u neformalnim naseljima, bave se gatanjem, šibicarenjem, sakupljanjem sekundarnih sirovina, neuredni su i lakomisleni. Daljim sagledavanjem teksta i vizuelnog prikaza, odnosno celokupnog spota, konstatovano je da se ovakvim sadržajem produbljuju negativni stereotipi o Romima i Romkinjama i podgrevaju postojeće predrasude da svi pripadnici/ce romske populacije žive na navedeni način i da je bilo koji oblik drugačijeg života i socijalne inkluzije nemoguć. Ovakvi stavovi istovremeno otežavaju napore koji se u našem društvu čine na uključivanju Roma i Romkinja u različite društvene tokove. Objavljivanjem spornog spota pesme, Pokret je poslao javnosti negativnu poruku da su pripadnici/ce romske nacionalnosti krivci za određena, po shvatanju autora pesme, negativna politička dešavanja u Republici Srbiji. Naime, gledanje spornog spota i slušanje teksta pesme vodi ka zaključku da određene političke organizacije i njihovi lideri koriste siromaštvo i bavljenje slabo plaćenim poslovima, kao karakteristike romske nacionalne manjine prema shvatanjima autora spota, kako bi ostvarili svoje političke ciljeve. Ovakvo predstavljanje Roma i Romkinja, ali i pripadnika srpskog naroda koji „vredi još mnogo manje, jer je najgori“ takođe može, u krajnjoj liniji, da izazove i negativnu emociju kod društvenih grupa koje su nezadovoljne izbornim rezultatom i koje pripadnike romske nacionalne manjine mogu smatrati krivcima za taj rezultat i sam tok izbornog procesa. Navedeno može biti opravdanje za izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, kao jednog od teških oblika diskriminacije. U demokratskom društvu je važno da postoji sloboda da se kritikuju određene negativne pojave i kroz satiru i druge vidove umetničkog izražavanja, kojima se ukazuje na određene anomalije u društvu, a to obuhvata i različite situacije tokom izbornog postupka. Međutim, uz puno uvažavanje slobode izražavanja, kao i slobode da autor u svom stilu koristi satiru, hiperbolu i karikiranje, na društvene probleme se može ukazivati bez vređanja dostojanstva lica ili grupe lica po bilo kom ličnom svojstvu, odnosno na način koji ne stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Nedopustivo je da se kroz bilo koji oblik javnog izražavanja i prenošenja ideja i informacija, pravi paralela između određenih pojava u društvu koje se žele kritikovati i pripadnosti određenoj naciji. Sama činjenica da je na kraju spota navedeno da „ne postoji namera omalovažavanja bilo koje vere ili nacije“ nije od uticaja za utvrđivanje postojanja diskriminacije jer za postajanje akta diskriminacije, namera nije pravno relevantna. Takođe, i činjenice da je sporni spot uklonjen sa Jutjub sajta, kao i da su se autori uputili izvinjenje na svojoj Fejsbuk stranici, ukazuju da je očigledno postojala svest da je prikazivanje ovog spota izazvalo povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Zbog navedenog, Poverenik je dao mišljenje da je Pokret, objavljivanjem spota za pesmu pod nazivom „…“ na svom Jutjub kanalu, povredio odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Pokretu je preporučeno da se sastane sa podnosiocima pritužbe i upozna sa problemima i izazovima sa kojima se susreću pripadnici/ce romske nacionalne manjine, uz istovremeno upoznavanje sa različitim dostignućima pripadnika ove manjine, kao i da ubuduće svojim postupanjem ne krše propisi o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje AA, zbog diskriminacije Roma i Romkinja na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla od strane BB (u daljem tekstu: Pokret). Po prijemu pritužbe Poverenik je uputio pritužbu udruženja AA na pisarnicu koju vodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa na zavođenje. Međutim kako greškom Uprave pritužba nije vraćena sa zavođenja, Poverenik se ponovo obratio Upravi zahtevom da pritužbu zavede, o čemu je sačinjena i službena beleška Poverenika.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je na Jutjub kanalu Pokreta objavljena pesma pod nazivom „…“;
  • da se u pesmi Romi i Romkinje predstavljaju kao „lako potkupljiva kategorija“, da se potvrđuju stereotipi o Romima i Romkinjama i da se okrivljuju za „nečiji neuspeh na izborima“;
  • da su u pesmi izjednačena „deca romske nacionalnosti sa psima“, kao i da se potencira „klasna razlika“ između pripadnika srpske i romske nacionalnosti;
    • U dopuni pritužbe od 16.05.2022, dostavljen je snimak spota sporne pesme u elektronskom formatu.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od zakonskih zastupnika Pokreta.
    • U izjašnjenju zakonskih zastupnika Pokreta, između ostalog navedeno je:

– da je na kraju video spota sporne pesme „jasno naznačena namera koja se spornim videom želela postići, jasnim stavljanjem izjave o odricanju od odgovornosti na kraju video spota“;

– da podnosilac pritužbe „konstruiše frauzilne namere nas kao tvoraca video spota i pesme u situaciji kada je namera vrlo jasno iskazana i uklopljena u jasan zakonski okvir na kraju samog spota“;

– da Pokret „poštujući fundamentalne principe na kojima počiva, u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, a čija je prevashodna uloga zaštita od diskriminacije bilo kojeg građanina, grupe ljudi, grupacije stanovništva koji žive u Republici Srbiji“;

– da je predsednik Romske partije dao izjavu za jedne novine, u kojoj je pominjao problem „kupovine glasova“ od pripadnika Romske zajednice, te da je navedena izjava bila glavni „okidač“ i inspiracija Pokretu za stvaranje sporne pesme;

– da je Pokret u suštini samo „obradio iskaz“ predsednika Romske partije, za kojeg smatraju da je, „kao njen najviši predstavnik, itekako pozvan i upućen da komentariše“ ovakve pojave u društvu;

– da Pokret „postavlja pitanje“ podnosiocu pritužbe da li je i protiv predsednika Romske partije podneo pritužbu, budući da je predsednik takođe u negativnom kontekstu komentarisao pojavu „kupovine glasova“ pripadnika nacionalne manjine „čiji je on predsednik“;

– da je Pokret, preko svog zvaničnog Fejsbuk naloga, dana 17.4.2022. godine, u formi pisane izjave, dao detaljnije obrazloženje u vezi sa razlozima koji su bili inspiracija za pisanje teksta pesme, kao i za snimanje spota i njegovo objavljivanje na Jutjub kanalu Pokreta;

– da se u javnim medijima emituju pojedine TV serije u kojima se takođe kroz određene likove, pripadnici/ce romske nacionalnosti prikazuju „na mnogo gori i netačniji, bezobzirniji“ način, te da se sa tim u vezi postavlja pitanje da li je podnosilac pritužbe adekvatno reagovao i u navedenom slučaju, posebno uzimajući u obzir da se radi o daleko gledanijem medijskom sadržaju, u odnosu na spot sporne pesme.

  • Kao dokaz navodima iz izjašnjenja priložena je fotografija završnog tekstualnog prikaza u spotu sporne pesme, printskrin Fejsbuk objave Pokreta od 17.4.2022. godine, kao i link ka izjavi predsednika Romske partije.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u snimak spota sporne pesme dostavljen u dopuni pritužbe od 16.05.2022, utvrđeno je da tekst pesme glasi:

„Hvali se …. Ciganin, ….

Vriska u Čergi ….

……

Bre, vidi Ganci, …,

što da se više s pet ambalažom, oni cimaju.

Kaže nam Ruža Ciganka, u Ciganmaloj igranka,

od malog Cige do kučića, svi slave ….

…

kad mogu Srbi obraz da blate, mogu i Cigani.

Bre, vidi Ganci, kao u banci, pare primaju,

što da se više s pet ambalažom oni cimaju.

Dva i po soma, daju za Roma, …

…

 

Na kraju spota može se uočiti glumac koji govori:

„Sve je uspelo, sve je u redu, sve smo ih kupili, naši su, imamo ih, pobedićemo, hahaha“,

kao i poruka u vidu teksta na kraju spota koja glasi:

„Spot je satiričnog karaktera i parodija na događaje od 03.04.2022. Namera izvođača nije omaložavanje bilo koje vere ili nacije, već ukazivanje na sadašnja devijantna dešavanja u srpskom društvu“.

 

  • Uvidom u printskrin Fejsbuk objave Pokreta od 17.4.2022. godine, utvrđeno je da je Pokret, na svojoj Fejsbuk stranici objavio sledeći tekstualni sadržaj: „Dragi naši prijatelji, kao prvo hteli bismo da se zahvalimo svima vama koji ste nam bili podrška ovih dana, a vas je veliki broj. Takođe želeli bismo i da se izvinimo svima onima koji su se pronašli, uvredili zbog našeg poslednjeg spota. Ko nas zna taj ne može ni da pomisli da smo imali neku lošu nameru. Problem kupovine glasova koji smo opisali u spotu je gurnut u drugi plan jer izgleda nikom nije bitno da se bavi i spreči da se takve stvari ponavljaju u našem društvu. Spot sa yutube nam je skinut. Naša borba posle ovoga će biti još žešća i nikada nećemo odustati od našeg načina aktivizma koji se ogleda da stvari nazovemo pravim imenom. Ljudima se takav način našeg delovanja očigledno sviđa i ta podrška je nama još dodatni motiv da se izborimo za promenu ovog nakaradnog sistema. I za kraj još jednom se izvinjavamo svima onima čija smo osećanja povredili jer nam to nije bila namera.
  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.
  • Neophodno je napomenuti da je članom 18. stav 1. Ustava propisano da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, dok je stavom 2. propisano da se Ustavom jemče i da se, kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Stavom 3. istog člana propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 10. Konvencije garantovano je pravo na slobodu izražavanja tako što je stavom ovog člana propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je zabrana uznemiaravanja, ponižavajućeg postupanja, polnog i rodnog uznemiravanja kao jednog od oblika diskriminacije, tako što je propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. stav 1. propisano da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.
  • Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
  • Članom 3. Zakona o javnom informisanju i medijima[6] propisano je da se ovim zakonom uređuje način ostvarivanja slobode javnog informisanja koji među ostalom obuhvata i slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi. Odredbom člana 75. ovog zakona propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Članom 76. zakona propisano je tzv. pravilo oslobađanja od odgovornosti, odnosno propisano je da ne postoji povreda zabrane govora mržnje ako je informacija iz člana 75. ovog zakona deo novinarskog teksta, a objavljena je: 1) bez namere da se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 75. ovog zakona, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izveštaja; 2) s namerom da se kritički ukaže na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 75. ovog zakona ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo ponašanje.
  • Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine[7], propisano je da se utvrđene mere iz ove Strategije prevashodno odnose na suzbijanje ukorenjene nejednakosti sa kojom se suočavaju Romi i Romkinje u društvu i pored određenog napretka koji je do sada postignut prethodnim Strategijama. Takođe, kao opšti cilj Strategije, definisano je unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva. Kao jedan od posebnih ciljeva Strategije u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja naveden je i cilj smanjenja nivoa diskrminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini, dok je kao mera za ostvarenje ovog cilja definisana kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegovu punu primenu u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma.

 

Analiza navoda pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, dopuna izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, potrebno je utvrditi da li je Pokret, objavljivanjem spota sporne pesme povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li je došlo do uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla kao ličnog svojstva.
  • Pre svega, Poverenik ističe da se nije upuštao u analizu izjava predsednika Romske partije, kao ni u analizu određenih televizijskih sadržaja na koje su zakonski zastupnici Pokreta ukazali u svom izjašnjenju, budući da navedeno nije predmet ove pritužbe.
  • Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i izjašnjenja kao i utvrđeno činjenično stanje, Poverenik konstatuje da je nesporno da je Pokret objavio na svom Jutjub kanalu spot sa pesmom pod naslovom „…“, kao i da su spot i pesma naknadno uklonjeni od strane Jutjub-a zbog brojnih prijava u vezi sa audio i video sadržajem, nakon čega je Pokret na svojoj Fejsbuk stranici objavio tekstualni sadržaj izvinjenja koji je dostavljen uz izjašnjenje na pritužbu.
  • Pre početka analize, Poverenik ukazuje da Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Stavom 2. ovog člana Konvencije propisana su ograničenja slobode izražavanja, odnosno, da se ono može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu zbog, između ostalog i zaštite ugleda ili prava drugih, s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti. Dakle, pravo na slobodu izražavanja, odnosno iznošenje sopstvenog stava o određenom pitanju, nije neograničeno. Jedno od legitimnih ograničenja prava na slobodu izražavanja je, prema odredbama i Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih. Tako i Evropski sud za ljudska prava, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, posmatra pravo na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je slobodu izražavanja bilo neophodno ograničiti u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja srazmerno legitimnom cilju[8].
  • Poverenik najpre konstatuje da se u tekstu, odnosno spotu pesme najčešće koriste izrazi „Ciganin“, „Ciga“, „Ganci“, kojima se određuju pripadnici/ce romske nacionalne manjine. Korišćenje ovih termina društveno je neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica čitave jedne etničke zajednice, koja je jedna od najmargilizovanijih društvenih grupa. Poverenik ukazuje da se naziv Rom/Romkinja koristi od Prvog svetskog kongresa Roma, održanog 8. aprila 1971. godine, na kome je usvojen i međunarodno priznat termin Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da, imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine.
  • Poverenik dalje ukazuje da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022-2030. godine u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji. I praksa Poverenika pokazuje da su pripadnici romske nacionalne manjine najčešće izloženi diskriminaciji i stigmatizaciji u društvu. Naime, prema podacima koji su sadržani u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu, najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti podnet je zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine (77,1%). Pored toga, u istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“ svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ navedeno je da građani i građanke na prvom mestu percipiraju Rome kao najugroženiju grupu (50% ispitanika/ica), kao i da je prema ovoj kategoriji stanovništva izražena socijalna distanca. Takođe, rezultati Istraživanja socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji Instituta za društvene nauke pokazuju da najviši stepen socijalne distance pripadnici srpske nacionalnosti iskazuju prema pripadnicima romske nacionalne manjine (čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a svega 28,5% ispitanika bi ih prihvatilo za supružnika).
  • Analizom audio i vizuelnog sadržaja spornog spota, Poverenik je konstatovao da reči pesme sadrže uvredljivu termionologiju za pripadnike romske nacionalne manjine, poput „Ganci, Ciganin“, „što da se više s pet ambalažom oni cimaju“, „vidi Ganci, kao u banci, pare primaju“ i sl. Takođe, pripadnici/ce romske nacionalnosti predstavljeni su u negativnom kontekstu i kroz vizuelni sadržaj, kao osobe koje žive isključivo u neformalnim naseljima, bave se gatanjem, šibicarenjem, sakupljanjem sekundarnih sirovina, neuredni su, lako potkupljivi i lakomisleni. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da u podstandardnim naseljima žive i pripadnici drugih nacija, te da nacionalna pripadnost sama po sebi, nikog ne čini manje vrednim ili potkupljivim. Poverenik takođe ukazuje da je bavljenje određenim poslovima poput sakupljanja sekundarnih sirovina neophodno i potrebno, da ni jedan posao ne treba omalovažavati, kao i da ih obavljaju i pripadnici drugih nacionalnosti. Sagledavanjem kombinacije teksta i vizuelnog prikaza, odnosno celokupnog spota, konstatovano je da se produbljuju postojeći negativni stereotipi o Romima i Romkinjama i podgrevaju predrasude da svi pripadnici/ce romske populacije žive na navedeni način, odnosno da je bilo koji oblik drugačijeg života i socijalne inkluzije nemoguć, da su neuredni i potkupljivi, bave se samo neformalnim poslovima i sl. Ovakvi stavovi istovremeno otežavaju napore koji se u našem društvu čine na uključivanju Roma i Romkinja u različite društvene tokove.

 

  • Takođe, analizom predmeta pritužbe može se konstatovati da je Pokret poslao javnosti negativnu poruku da su pripadnici/ce romske nacionalnosti krivci za određena, po shvatanju autora pesme, negativna politička dešavanja u Republici Srbiji. Naime, gledanjem spornog spota i slušanjem teksta pesme, moglo bi jedino da se zaključi da određene političke organizacije i njihovi lideri koriste potkupljivost, siromaštvo i bavljenje slabo plaćenim poslovima kao, prema shvatanjima autora spota karakteristikama romske nacionalne manjine, kako bi ostvarili svoje političke ciljeve. Ovakvo predstavljanje Roma i Romkinja takođe može, u krajnjoj liniji, da izazove i negativnu emociju kod društvenih grupa koje su nezadovoljne izbornim rezultatom i koje pripadnike romske nacionalne manjine mogu smatrati krivcima za taj rezultat i sam tok izbornog procesa. Navedeno može biti opravdanje za izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti prema pripadnicima/cama romske nacionalne manjine, kao jednog od teških oblika diskriminacije. Pored negativnog prikazivanja pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, Poverenik iako se na to pritužba eksplicitno ne odnosi, konstatuje da autor pesme vređa i većinski narod na osnovu nacionalne odnosno etničke pripadnosti navodeći „Srbin vredi još mnogo manje, jer je najgori“. Ovakve poruke dovode do uznemirenja javnosti, što potvrđuju i komentari građana i građanki nakon objavljivanja spota, zbog čega je spot naknadno i uklonjen.
  • U demokratskom društvu važno je da postoji sloboda da se kritikuju određene negativne pojave, pa je i poželjno da se kroz satiru i druge vidove umetničkog izražavanja ukaže na određene anomalije u društvu, što obuhvata i različite situacije tokom izbornog postupka. Međutim, uz puno uvažavanje slobode izražavanja, kao i slobode da autor u svom stilu koristi satiru, hiperbolu i karikiranje, na društvene probleme se može i treba ukazivati bez vređanja dostojanstva lica ili grupe lica, po bilo kom ličnom svojstvu, odnosno na način koji ne stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, nedopustivo je da se kroz bilo koji oblik javnog izražavanja i prenošenja ideja i informacija, pravi paralela između određenih pojava u društvu koje se žele kritikovati i pripadnosti određenoj naciji.
  • Navodi iz izjašnjenja zakonskih zastupnika Pokreta, koji se odnose na to da „nisu imali nameru da spotom i tekstom pesme diskriminišu pripadnike romske nacionalne manjine“, nisu od značaja u postupku donošenja mišljenja pred Poverenikom, budući da akt diskriminacije može biti učinjen bez obzira na postojanje namere da se određeno lice ili grupa lica diskriminiše. Naime, Poverenik ukazuje da je članom 12. stav 1. Zakona o zabarni diskriminacije, između ostalog propisano da je „zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje“. Dakle, upotrebom rastavnog veznika „ili“, zakonodavac je propisao da povreda odredaba ovog člana postoji u oba slučaja, kada je cilj diskriminatornog akta povreda dostojanstva ili kada se posledica diskriminatornog akta sastoji u povredi dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva.
  • Zakon o zabrani diskriminacije primenjuje se na svako lice koje boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom kao i na pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije[9]. U tom smislu, činjenica da je na kraju spota navedeno da „ne postoji namera omalovažavanja bilo koje vere ili nacije“ nije od uticaja za utvrđivanje postojanja diskriminacije, budući da je objavljivanje spota očigledno imalo za posledicu povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Takođe, i činjenice da je sporni spot uklonjen sa Jutjub sajta, kao i da su se autori uputili izvinjenje na svojoj Fejsbuk stranici, ukazuju da je postojala svest da je prikazivanje ovog spota izazvalo povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Ukoliko bi se odgovornost mogla isključiti objavljivanjem da „ne postoji namera omalovažavanja bilo koje vere ili nacije“ onda bi objavljivanje bilo kakve vrste informacija i drugih sadržaja bilo dozvoljeno, bez obzira da li se u takvim objavama i informacijama radi o govoru mržnje ili izazivanju i podsticanju neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti i drugim težim oblicima diskriminacije, pa i vršenju krivičnih dela.
  • Povodom navoda Pokreta iz izjašnjenja i pozivanja na odredbe čl. 75. i 76. Zakona o javnom informisanju i medijima u kojima je namera definisana kao konstitutivan element govora mržnje kao oblika diskriminacije, Poverenik ukazuje da se u konkretnom slučaju ne može primeniti navedeni zakon imajući u vidu da Jutjub kanal ne predstavlja medij u skladu sa ovim zakonom. Naime, članom 30. ovog zakona je propisano da mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom. Pored toga, Poverenik konstatuje da je pritužba podneta zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, odnosno zbog povreda Zakona o zabrani diskriminacije a ne Zakona o javnom informisanju i medijima. S tim u vezi Poverenik je razmatrao predmet pritužbe sa aspekta svoje nadležnosti i postojanja povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, a u skladu sa pravilima postupka koja se odnose na zaštitu ovog prava.
  • Poverenik dalje ukazuje da je članom 18. stav 1. Ustava propisano da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, dok je stavom 2. propisano da se Ustavom jemče i da se, kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Stavom 3. istog člana propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Polazeći od navedenih odredaba Ustava Republike Srbije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom predmetu, pored odredaba koje se odnose na unapređenje vrednosti demokratskog društva i odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, neposredno primenjuje i odredbe Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, koju je Republika Srbija ratifikovala. Prema članu 1. ove konvencije pojam „rasna diskriminacija“ se odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.
  • Prikazivanje Roma i Romkinja kao „potkupljivih“, osoba koje žive „van sistema“ u neformalnim naseljima, gataju i šibicare, „glasaju za one političke organizacije koje im daju dva i po soma“, kao lica koja snose odgovornost za određene izborne rezultate, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske manjine. Ovakvo prikazivanje, u izrazito negativnom kontekstu, pored toga što predstavlja akt diskriminacije društvene grupe koja je već izložena marginalizaciji, vodi daljem stvaranju negativnih stavova, predrasuda i stereotipa, i istovremeno je suprotno naporima koji se preduzimaju na povećanju uključenosti i poboljšanju položaja, odnosno unapređenju kvaliteta života Roma i Romkinja.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Pokret BB, objavljivanjem spota za pesmu pod nazivom „…“ na svom Jutjub kanalu, povredio je odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Pokretu BB:

 

5.1. Da se sastane sa podnosiocima pritužbe i upozna sa problemima i izazovima sa kojima se susreću pripadnici/ce romske nacionalne manjine, uz istovremeno upoznavanje sa različitim dostignućima pripadnika ove manjine.

 

5.2. Da ubuduće svojim postupanjem ne krši propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da Pokret BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Pokret BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i snovnih sloboda, izmenjene u skladu sa protokolom broj 11, protokola uz Konvenciju, protokola broj 4 uz Konvenciju kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i prvi protokol uz nju, protokola broj 6 uz Konvenciju, protokola broj 7 uz Konvenciju, protokola broj 12 uz Konvenciju i protokola broj 13 uz Konvenciju o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Sl. list SFRJ”, broj 31/67)

[5] „Sl. list SRJ”, broj 11/02, „Sl. list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 23/22

[8] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

 

[9] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2. tačka 2.

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon175-22 Pritužba zbog diskriminacije Roma u muzičkom spotu Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top