бр. 07-00-184/2022-02   датум: 14.6.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Удружења АА против Сулејмана Угљанина, председника Странке ВВ, а поводом изјава које је дао на конференцији за медије у страначким просторијама приликом представљања изборног програма за парламентарне изборе који су се одржали 3.4.2022. године. У притужби је између осталог наведено да је Сулејман Угљанин, давањем одговора на питање новинара о изношењу става о истополним заједницама у Републици Србији на прес конференцији Странке ВВ, повредио достојанство свих ЛГБТ+ особа у Србији, поредећи ЛГБТ+ особе са стоком и сводећи их на ниво животиња. У изјашњењу на наводе из притужбе, Сулејман Угљанин је између осталог, навео да је, у изјави коју је дао у вези са питањем новинара о ставу странке о истополним заједницама, експлицитно навео да су у програму странке биле укључене све циљне групе и да ниједна није показала интересовање за питање истополних заједница, те да то питање „није било предмет разматрања“, да једино што му је познато када је реч о истополним заједницама „је оно што је чуо од сточара како то функционише међу стоком, што је чињеница добро знана међу сточарима у Санџаку и не односи се на људе“, као и да није имао намеру да повреди било ког појединца, групацију или заједницу. У току поступка, најпре је утврђена садржина дате изјаве а затим је приступљено њеној анализи са аспекта примене антидискриминационих прописа. Анализирајући изјаву поводом које је поднета притужба, утврђено је да је ову изјаву Сулејман Угљанин дао на конференцији за новинаре, као одговор на питање о ставу политичке странке о истополним партнерствима. Он се, након наводног преношења става „једног земљорадника односно сточара“ да „ми сточари то знамо једино код стоке, када нека крава почне да трчи крава на краву или бик на бика, ми их хитно продамо по нижој цијени месарима за месо, јер то нико на пијаци неће да купи, много јефтиније него што кошта нормална крава“ сагласио са овим ставом речима да „мисли да је тај сточар нашао формулу за то питање“. Преносећи став непознатог лица које је изјавило да „стоку продаје по нижој цени ако крава наскаче на краву и бик на бика, јер то на пијаци нико неће да купи“, затим прихватањем таквог става речима да „мисли да је тај сточар нашао формулу за то питање“, као и прављењем аналогије између „ненормалне стоке која се у Санџаку продаје по нижој цени“ и теме истополних заједница у Републици Србији, Сулејман Угљанин је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације којима је прописана забрана узнемиравања, понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. По спроведеном поступку, Повереник је дао мишљење да је Сулејман Угљанин овом изјавом повредио одредбе члана 12 став 1. Закона о забрани дискриминације. Сулејману Угљанину је препоручено да предузме мере како би се ова изјава уклонила са јутјуб канала, да упути јавно извињење припадницима/цама ЛГБТ популације, као и да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом права ЛГБТ особа како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ове популације, као и какве последице по њих изазивају изјаве које стварају застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење, те да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење АА, притужбом поднетом против Сулејмана Угљанина, председника Странке ВВ, због дискриминације по основу сексуалне оријентације, а поводом одговора које је дао на конференцији за медије у страначким просторијама приликом представљања изборног програма за парламентарне изборе који су се одржали 3.4.2022. године. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Сулејман Угљанин, 17.3.2022. године у страначким просторијама „заједно са својим страначким колегама“, организовао конференцију за медије поводом избора који су се одржали 3.4.2022. године;

• да је на конференцији било речи о изборном програму странке, а да је, између осталог, један од новинара упитао Сулејмана Угљанина да изнесе свој став о истополним заједницама;

• да је Сулејман Угљанин, одговарајући на постављено питање, одговорио: „Што се тиче истополних заједница, ми смо овај програм који смо радили годинама са свим циљним групама, ниједна циљна група нити иједан појединац, није показао интересовање за то питање. Чули смо једино од једног земљорадника односно сточара који нам је рекао ми сточари то знамо једино код стоке кад нека крава почне да трчи крава на краву или бик бика, ми то хитно продамо по нижој цени месарима за месо, јер то нико на пијаци неће да купи, много јефтиније него што кошта нормална крава. Продамо је по нижој цени, него што кошта нормална крава. Мислим да је тај сточар наш’о формулу за то питање. То се само још код стоке задржало у Санџаку, код људи то нема.“;

• да овакав став Сулејмана Угљанина вређа достојанство свих ЛГБТ+ особа у Србији, да Сулејман Угљанин, поредећи ЛГБТ+ особе са стоком, „дехуманизује оквир“ особе и своди их на ниво животиња као и да је крајње понижавајући и дискриминаторан.

• Уз притужбу је достављен линк ка снимку конференције за медије, у којој је Сулејман Угљанин дао спорну изјаву.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од Сулејмана Угљанина, председника Странке ВВ.

• Сулејман Угљанин је у изјашњењу, између осталог, навео:

• да Странка ВВ нема званичан став о истополним заједницама – браковима;

• да је, у изјави коју је дао у вези са питањем новинара о ставу Странке о истополним заједницама, експлицитно навео да су у програму Странке биле укључене све циљне групе и да ниједна није показала интересовање за питање истополних заједница, те да то питање „није било предмет разматрања“;

• да једино што му је познато када је реч о истополним заједницама „је оно што сам чуо од сточара како то функционише међу стоком, што је чињеница добро знана међу сточарима у Санџаку и не односи се на људе“, као и да није имао намеру да повреди било ког појединца, групацију или заједницу;

• да се Странка ВВ залаже за поштовање људских права и слобода, све док се не угрожавају права и слободе других људи, као и да је то јасан став Странке за шта се боре од свог постојања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка, на основу линка ка снимку прес конференције[1], који је подносилац притужбе доставио, утврђено је да је Јутјуб канал ГГ поставио, односно јавно објавио снимак прес конференције Сулејмана Угљанина и других чланова Странке ВВ, поводом представљања изборног програма ове странке за парламентарне изборе који су се одржали у априлу 2022. године.

2.2. Увидом у снимак прес конференције, утврђено је да је Сулејман Угљанин, у свом уводном излагању изјавио да је тема ове прес конференције представљање изборног програма странке чији је председник, односно дела програма који се односи на реформу политичког система Републике Србије.

• Даљим увидом, утврђено је да је у 11:08 минуту снимка, један од присутних новинара поставио питање Сулејману Угљанину да изнесе ставове о актуелним друштвеним темама као што су „Отворени Балкан“ и тема истополних заједница. Након изношења става о теми „Отворени Балкан“, утврђено је да је од 12:25 минута до 13:24 минута снимка, Сулејман Угљанин, одговарајући на други део питања новинара у вези са изношењем става о истополним заједницама изјавио следеће: „Што се тиче истополних заједница, ми смо овај програм који смо радили годинама, са свим циљним групама, ниједна циљна група, нити један појединац, није показао интересовање за то питање. Чули смо једино од једног земљорадника односно сточара, који нам је рекао – ми сточари то знамо само једино код стоке, кад нека крава почне да трчи крава на краву или бик на бика, ми их хитно продамо по нижој цијени месарима за месо, јер то нико на пијаци неће да купи, много јефтиније него што кошта нормална крава…..Мислим да је тај сточар нашао формулу за то питање. То се још увек код стоке задржало у Санџаку, код људи то нема“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом[2].  Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје^[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.^[5]

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којим је дефинисано да узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, као облик дискриминације има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром да је притужба поднета због дискриминације на основу сексуалне оријентације као личног својства, предмет разматрања Повереника представља анализа изјаве са тог аспекта. Наиме, у конкретном случају потребно је размотрити да ли је Сулејман Угљанин својим одговором на питање новинара које се односи на изношење става о истополним заједницама, повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да ли таква изјава представља израз слободе говора, или представља дискриминацију ЛГБТ особа на основу сексуалне оријентације као личног својства.

3.7. Да би се одговорило на ово питање важно је сагледати прописе који се односе на слободу мишљења и изражавања као и прописе који забрањују дискриминацију. С тим у вези, Повереник најпре истиче да Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Међутим Устав даље прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, између осталог, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европска Kонвенција за заштиту људских права и основних слобода, у члану 10. став 1. прописује да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, док у ставу 2. прописује да се оваква слобода може ограничити, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, она се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву између осталог и ради заштите угледа или права других.

• Дакле, право на слободу изражавања, односно изношење сопственог мишљења о одређеном питању, није неограничено. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења права на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[7].
• Анализирајући одговор на постављено питање о истополним заједницама, може се констатовати да Сулејман Угљанин, одговарајући на питање новинара у вези са ставом о истополним заједницама, није изнео политички став странке по питању истополних заједница у Републици Србији, будући да је првобитно изјавио да странка нема званичан политички став по том питању, као и да у току израде изборног програма странке чији је председник, „ни једно лице, није изразило жељу“ да странка кроз изборни програм формира политички став у вези са темом истополних заједница.

• Међутим, како је Сулејман Угљанин, одговарајући на постављено питање о истополним заједницама, изјавио да је, поводом теме истополних заједница „чуо једино од једног земљорадника односно сточара, који му је рекао – ми сточари то знамо само једино код стоке, кад нека крава почне да трчи крава на краву или бик на бика, ми их хитно продамо по нижој цијени месарима за месо, јер то нико на пијаци неће да купи, много јефтиније него што кошта нормална крава“, као и да „Мисли да је тај сточар нашао формулу за то питање. То се још увек код стоке задржало у Санџаку, код људи то нема“, може се констатовати да је Сулејман Угљанин, износећи став „сточара у Санџаку“, и саглашавајући се са њим, на индиректан начин изнео свој став о питању истополних заједница, као и свој став о ЛГБТ+ особама. И судска пракса је заузела став по овом питању нарочито у предметима који се односе на повреду достојанства. Тако је Апелациони суд недавно потврдио пресуду Вишег суда. Осврнувши се на разлику између тога да ли је медиј пренео или изнео информацију Виши суд је закључио да се у овом случају ради о објави недопуштене тврдње као сопствене. У пресуди је наведено „Овде се ради о управо тој ситуацији где је од стране тужених дат наслов тексту такве садржине којим се медиј саглашава са оним што је рекло треће лице и на тај начин преузима одговорност за оно што је рекло треће лице“. За Виши суд несумњиво је да су тужени подржали изнете информације и придружили се вредносним судовима које су објавили на порталу, при чему су, пише даље у пресуди, „имали могућност да се дистанцирају од туђих непроверених тврдњи.[8]

• Имајући у виду наведено, Повереник није могао уважити наводе Сулејмана Угљанина из изјашњења којим се он ограђује, наводећи да је о наведеним питањима чуо само од „сточара у Санџаку“, будући да се сагласио са пренесеним ставом, наводећи да мисли да је „сточар нашао формулу за то питање“. Узимајући у обзир контекст постављеног питања, Сулејман Угљанин је индиректно изнео и сопствени став правећи аналогију између стоке која је мање вредна и која се „продаје за месо“ и особа другачије сексуалне оријентације.

• Поређење ЛГБТ особе са стоком, и навођење да се „стока продаје по нижој цени ако крава наскаче на краву и бик на бика, јер то на пијаци нико неће да купи“, дехуманизује припаднике ЛГБТ популације, представљањем као дефектних особа „које нико неће“ и мање вредних због њихове сексуалне оријентације. Осим тога, изјава да је „сточар нашао формулу за то питање“ а која се односи на то да се „таква стока“ продаје по нижој цени „за месо“, не само да вређа достојанство ЛГБТ особа, већ ствара непријатељско и застрашујуће окружење. При томе, он је овакву изјаву дао на конференцији за новинаре одговарајући на питање о ставу политичке странке о истополним партнерствима, што његовој изјави даје додатну тежину.

• Изношење оваквог става посебно је забрињавајуће, с обзиром да се ради о ставу председника једне политичке организације и некадашњег председника Националног савета једне националне мањине. Са тим увези, било би очекивано да Сулејман Угљанин буде посебно сензибилисан за питања права мањина и да познаје антидискриминациони правни оквир Републике Србије, те да му је познат и основни принцип људских права, а то је да су она недељива и не могу бити резервисана за једну мањину, док ће се нека друга мањина оставити без права и људског достојанства. Јавне личности, због утицаја на јавно мњење, имају и појачану одговорност да својим актима не крше прописе о забрани дискриминације.

• Поводом навода Сулејмана Угљанина да није имао намеру да повреди било ког појединца, групу или заједницу, Повереник за заштиту равноправности указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно за утврђивање да ли је једно лице извршило акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице неоправдано стави у неповољнији положај.

• Повереник за заштиту равноправости указује и на праксу Европског суда за људска права. У предмету Удружење ACCEPT и други против Румуније[9] суд је утврдио повреду члана 14. Европске конвенције о људским правима (забрана дискриминације) и члана 8. (право на поштовање приватног и породичног живота) због тога што држава није пружила адекватну заштиту и истрагу у случају вербалних напада, хомофобичних изјава и вређања групе учесника на пројекцији филма који приказује истополну породицу. Суд наводи да су напади на људе извршени исмевањем, клеветањем и вређањем одређених група, довољни да држава стане на страну борбе против таквог расистичког говора у односу на слободу изражавања која се користи на неодговоран начин.

• О дискриминацији на основу сексуалне оријентације, Европски суд за људска права још 2012. године заузео је став да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор чак и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела.

• Из наведене праксе Европског суда за људска права, која се односи и на Републику Србију као земљу чланицу Савета Европе, али и из домаћих антидискриминационих прописа, произлази да цитирана изјава Сулејмана Угљанина на конференцији за новинаре, не може бити заштићена слободом изражавања, јер има све елементе акта који представља повреду одредаба Закона о забрани дискриминације. У питању је јавно изражавање мишљења које је увредљиво, узнемиравајуће и понижавајуће према једној групацији коју повезује исто лично својство и које ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Повереник указује да је цео говор Сулејмана Угљанина био усмерен на подизање друштвених тензија у мултиетничкој и мултикултуралној средини што је забрињавајуће са аспекта демократије и остваривања загарантованих људских права.

• С обзиром на предмет притужбе, Повереник указује на положај ЛГБТ популације. Према последњем истраживању јавног мњења[10] готово четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге (22%), трећина њих не жели да се са њима дружи (30%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (45%), док 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом. Особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, сусрећу се са неразумевањем и осудом чак и у својим породицама, и неретко су жртве физичког и психичког насиља. Рeзултaти истрaживaњa o ЛГБT oсoбaмa у Eврoпскoj униjи (EУ), Сeвeрнoj Maкeдoниjи и Србиjи, кoje je спрoвeлa Aгeнциja EУ зa oснoвнa прaвa (ФРA) 2019. гoдинe, показују да вишe oд пoлoвинe ЛГБT oсoбa у Србиjи (53%) избeгaвa дa будe oтвoрeнo oкo свoг ЛГБT идeнтитeтa члaнoвимa пoрoдицe, приjaтeљимa и кoмшиjaмa из стрaхa дa ћe бити нaпaднути, мaлтрeтирaни или дa ћe им прeтити.

4. МИШЉЕЊЕ

Сулејман Угљанин, одговарајући на питање новинара на прес конференцији Странке ВВ, у вези са изношењем става о истополним заједницама,  повредио је одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Сулејману Угљанину:

5.1.  Да предузме све неопходне мере како би се уклонила предметна изјава са Јутјуб канала и других места доступних јавности.

5.2.  Да упути јавно извињење припадницима/цама ЛГБТ популације, као и да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом права ЛГБТ особа како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ове популације, као и какве последице по њих изазивају изјаве које стварају застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење,

5.3. Да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

Потребно је да Сулејман Угљанин обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Сулејман Угљанин не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] https://www.youtube.com/watch?v=cPc9bSzXW_E

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[6] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[7] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[8] https://www.uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/132239/visi-sud-presudio

[9] Assotiation ACCEPT and Others v. Romania, представка број 19237/16

[10] Однос грађана и грађанки према дискринацији у Србији, Повереник за заштиту равноправности, 2019. Доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji-i-publikacije-rs/istrazivanja-lat/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

167-22 Притужба због дискриминације по основу сексуалне оријентације