br. 07-00-1408/2018-02 datum: 12.2.2019. godine
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacija AA i BB podnete protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, zbog nepristupačnosti Filijale Poreske uprave u Leskovcu osobama sa invaliditetom. U izjašnjenju Ministarstva finansija, Poreske uprave – Centrale, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš, između ostalog je navedeno da je preduzeću VV, sa kojim postoji ugovor o tekućem održavanju objekata PU, upućen zahtev za hitnu intervenciju na poslovnom objektu koji koristi PU Filijala Leskovac, kako bi elektronskim putem podnelo zahtev i izvršilo prijavu radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elekstronskim putem i na navedenoj lokaciji izradom i montažom rampi uklonilo arhitektonsku prepreku za kretanje osoba sa invaliditetom. Kako je u izjašnjenju dalje navedeno, VV je elektronskim putem obavestila Poresku upravu da je za uklanjanje arhitektonske prepreke za kretanje lica sa invaliditetom neophodno najpre izraditi projekat koji overavaju investitor i projektant i koji se, uz formiran zahtev, elektronskim putem podnosi radi dobijanja odobrenja za izvođenje predmetnih radova. U izjašnjenju je istaknuto da se radi o rampi koju je neophodno postaviti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti uz zauzimanje javne površine (trotoara), te da navedene radove nije moguće izvršiti sa pozicija tekućeg održavanja. Ministarstvo finansija, Poreska uprava – Centrala, Sektor za materijalne resurse, Regionalno odeljenje Niš, u izjašnjenju je ukazalo da će nakon usvajanja plana javnih nabavki za 2019. godinu, Poreska uprava pokrenuti postupak javne nabavke za projektno planiranje, a potom i za izvođenje radova na otklanjanju arhitektonskih prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, izradom i montažom rampi. Prema navodima iz izjašnjenja, očekuje se da ove aktivnosti budu sprovedene tokom 2019. godine. U toku postupka je utvrđeno da je Filijala Poreske uprave u Leskovcu nepristupačna osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, zbog čega je Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, preporučeno da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnosti Filijale Poreske uprave u Leskovcu, kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratile su se organizacije AA i BB pritužbom protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je između ostalog navedeno da Filijala Poreske uprave u Leskovcu nije pristupačna osobama sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica, te da se u ovaj objekat može ući samo korišćenjem stepenica. U prilogu pritužbe dostavljena je fotografija ulaza u objekat Filijale Poreske uprave u Leskovcu.
1.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka, dana 27. novembra 2018. godine, zatražio izjašnjenje Ministarstva finansija, Poreske uprave, na navode iz pritužbe. U izjašnjenju Ministarstva finansija, Poreske uprave – Centrale, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš, broj 500-037-05-00007/2018-K0135 od 11. decembra 2018. godine, navedeno je:
– da je Poreska uprava, posredstvom poreskih službenika Filijale A Leskovac, obaveštena o postupku koji se vodi u Direkciji za urbanizam, planiranje i izgradnju, a u vezi sa uklanjanjem prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, kao i prijave radova i izdavanja odobrenja za izvođenje radova elektronskim putem;
– da je na osnovu ovih saznanja, PU Sektor za materijalne resurse, RO Niš, podneo preduzeću VV, sa kojim postoji ugovor o tekućem održavanju objekata PU, zahtev broj … od 3. decembra 2018. godine za hitnu intervenciju na poslovnom objektu koji koristi PU Filijala Leskovac, u ulici Moše Pijade broj 4, kako bi elektronskim putem podnelo zahtev i izvršilo prijavu radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik RSˮ br. 113/15, 96/16 i 120/17), te da na navedenoj lokaciji, ukloni arhitektonsku prepreku za kretanje osoba sa invaliditetom, izradom i montažom rampi, od trotoara do nivoa prizemlja;
– da je 3. decembra 2018. godine dostavljeno ovlašćenje broj …. za zaposlenog u VV, da u ime i za račun PU, u postupku objedinjene procedure za pribavljanje dokumentacije pred organom uprave, elektronskim putem podnese zahtev, a potom i izvrši prijavu radova Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Grada Leskovca za uklanjanje prepreke za kretanje osoba sa invaliditetom na ulazu u objekat koji koristi PU Filijala Leskovac;
– da je postupajući po navedenom zahtevu VV elektronskim putem obavestila PU Sektor za materijalne resurse, RO Niš, da je za uklanjanje arhitektonske prepreke za kretanje lica sa invaliditetom neophodno najpre izraditi projekat koji potom overavaju investitor i projektant i koji se, uz formiran zahtev, elektronskim putem podnosi radi dobijanja odobrenja za izvođenje predmetnih radova;
– da, kako se radi o rampi koju je neophodno postaviti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 46/13) i kako je nije moguće postaviti bez zauzimanja javne površine (trotoara), navedene radove nije moguće izvršiti sa pozicija tekućeg održavanja;
– da će, radi prevazilaženja ovog problema, nakon usvajanja plana javnih nabavki za 2019. godinu, Poreska uprava pokrenuti postupak javne nabavke za projektno planiranje, a potom i za izvođenje radova na otklanjanju arhitektonskih prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, izradom i montažom rampi, od trotoara do nivoa prizemlja;
– da se, s obzirom na to da se radi o aktivnostima koje zahtevaju duži vremenski period, očekuje da one budu sprovedene tokom 2019. godine, o čemu će Poverenik biti blagovremeno obavešten.
U prilogu izjašnjenja dostavljena je kopija dopisa broj … Ministarstva finansija, Poreske uprave, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš od 3. decembra 2018. godine upućen direktoru VV; kopija ovlašćenja broj … Ministarstva finansija, Poreske uprave, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš od 3. decembra 2018. godine i kopija imejla koji je direktorka VV 7. decembra 2018. godine uputila povodom zahteva za rampu broj ….
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u fotografiju dostavljenu u prilogu pritužbe utvrđeno je da se na ulazu u objekat Filijale Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4, nalaze četiri stepenika bez postavljenih ili izgrađenih rampi za pristup osoba sa invaliditetom.
2.2. Uvidom u kopiju dopisa broj … koje je Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Sektor za materijalne resurse, Regionalno odeljenje Niš 3. decembra 2018. godine uputilo direktoru VV utvrđeno je da se radi o zahtevu za hitnu intervenciju. U dopisu je navedeno da se Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Sektor za materijalne resurse, Regionalno odeljenje Niš, na osnovu ugovora broj … od 4. septembra 2018. godine, zaključenog između Ministarstva finansija, Poreske uprave, Sektora za materijalne resurse (Naručilac) i VV (Pružalac usluga) obraća zahtevom za hitnu intervenciju u poslovnom objektu koji koristi Filijala Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4 i to – elektronskim putem podneti zahtev i izvršiti prijavu radova, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i shodno Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik RSˮ br. 113/15, 96/16 i 120/17), a po dobijanju pisanog ovlašćenja Naručioca, ukloniti arhitektonsku prepreku za kretanje osoba sa invaliditetom na ulazu u objekat, izradom i montažom rampi, od trotoara do nivoa prizemlja. Kako je u dopisu dalje navedeno, sve opisane aktivnosti sprovesti po hitnom postupku, a u roku ne dužem od 10 dana, od dana prijema ovog akta.
2.3. Uvidom u kopiju ovlašćenja broj … Ministarstva finansija, Poreske uprave, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš od 3. decembra 2018. godine utvrđeno je da je zaposlenom u VV dato ovlašćenje da u skladu sa Zakonom o planiranju i izgranji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, u ime i za račun Poreske uprave, Sektora za materijalne resurse, Regionalnog odeljenja Niš, u postupku objedinjene procedure za pribavljanje dokumentacije pred organom uprave, elektronskim putem podnese zahtev Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Grada Leskovca za uklanjanje arhitektonske prepreke za kretanje osoba sa invaliditetom – na ulazu u objekat koji koristi Filijala Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4, i potom izvrši prijavu radova za uklanjanje postojeće arhitektonske prepreke.
2.4. Uvidom u kopiju imejla od 7. decembra 2018. godine utvrđeno je da VV navodi da je povodom zahteva broj … proverila sve procedure potrebne da bi se podneo zahtev i izvršila prijava radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a shodno Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i da je ustanovljeno da je potrebno prvo uraditi projekat, koji je neophodno da overe investitor i projektant. Kako je dalje navedeno, kada „to bude gotovo, a to se svakako ne može uraditi za 10 danaˮ, isti se uz formiran zahtev podnosi elektronskim putem za dobijanje dozvole za izvođenje predmetnih radova. Kako se radi o rampi koju je neophodno uraditi prema Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 46/2013), nije je moguće postaviti bez zauzeća trotoara tj. javne površine, a za to je neophodna dozvola. Svi navedeni postupci, zahtevi i projekat ne mogu biti urađeni iz tekućeg održavanja. Prema mišljenju VV, za sve navedene radove neophodna je javna nabavka po kojoj će biti ispraćene sve neophodne procedure.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.
Pravni okvir
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa ovlašćenjem da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[3] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
3.3. Poverenik dalje ukazuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[5], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[6]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
3.4. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima[7] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[8] (član 5 f).
3.5. Takođe, Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[9] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.[10] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uključi organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Pored toga, odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
3.6. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[11], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
3.7. Zakonom o planiranju i izgradnji[12] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.8. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[13] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje. Odredbom člana 2. pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Osobe smanjene pokretljivosti su prema odredbama člana 3. ovog pravilnika osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, dok je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. pravilnika propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Pravilnikom je dalje objašnjeno na koje načine prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).
3.9. Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: registraciju i vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika; utvrđivanje poreza; poresku kontrolu; redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja; otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca; primenu međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; jedinstveni poreski informacioni sistem; poresko računovodstvo, kao i druge poslove određene zakonom.[14]
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.10. Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Ministarstvo finansija, Poreska uprava, neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u objekat Filijale Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4, diskriminisala osobe sa invaliditetom.
3.11. Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja pokazuje da je među stranama nesporno da ulaz u objekat Filijale Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4, nije pristupačan osobama sa invaliditetom, što navodi iz izjašnjenja jasno potvrđuju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja da je PU Sektor za materijalne resurse, RO Niš, 3. decembra 2018. godine podneo preduzeću VV sa kojim postoji ugovor o tekućem održavanju objekata PU, zahtev za hitnu intervenciju na poslovnom objektu koji koristi PU filijala Leskovac, u ulici Moše Pijade broj 4, kako bi elektronskim putem podnelo zahtev i izvršilo prijavu radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i na navedenoj lokaciji izradom i montažom rampi uklonilo arhitektonsku prepreku za kretanje osoba sa invaliditetom. Poverenik je uzeo u obzir i činjenicu da je 3. decembra 2018. godine zaposleni u VV ovlašćen da u ime i za račun PU, u postupku objedinjene procedure za pribavljanje dokumentacije pred organom uprave, elektronskim putem podnese zahtev i izvrši prijavu radova Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Grada Leskovca, za uklanjanje prepreke za kretanje osoba sa invaliditetom na ulazu u objekat koji koristi PU Filijala Leskovac. Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u izjašnjenju nisu dostavljeni dokazi koji pokazuju da je Ministarstvo finansija, Poreska uprava, pre zahteva Poverenika da se izjasni na pritužbu organizacija AA i BB preduzelo bilo kakve mere da obezebedi pristupačnost objekta Filijale Poreske uprave u Leskovcu, u ulici Moše Pijade broj 4. U izjašnjenju je navedeno i da će nakon usvajanja plana javnih nabavki za 2019. godinu, Poreska uprava pokrenuti postupak javne nabavke za projektno planiranje, a potom i za izvođenje radova na otklanjanju arhitektonskih prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, izradom i montažom rampi, kao i da se očekuje da ove aktivnosti u potpunosti budu sprovedene tokom 2019. godine.
3.12. Poverenik pozdravlja sve napore Ministarstva finansija, Poreske uprave, koje je do sada uložila kako bi obezbedila pristupačnost objekta Filijale Poreske uprave u Leskovcu i očekuje preduzimanje svih neophodnih mera i aktivnosti kako bi se osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste invalidska kolica omogućio nesmetan pristup ovom objektu.
- MIŠLjENjE
Filijala Poreske uprave u Leskovcu u ulici Moše Pijade broj 4 nije pristupačna osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi da:
5.1. Preduzme sve neophodne mere i aktivnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnosti Filijale Poreske uprave u Leskovcu u ulici Moše Pijade broj 4;
5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Ministarstvo finansija, Poreska uprava, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo finansija, Poreska uprava, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RSˮ br.22/09), član 33.
[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 21.
[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)
[6] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
[7] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)
[8] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)
[9] www.ljudskaprava.gov.rs
[10] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868
[11] „Službeni glasnik RSˮ, br. 33/06 i 13/16
[12] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14 i 83/18
[13] „Službeni glasnik RS“, broj 22/15
[14] Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RSˮ, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – dr. zakon i 62/17), član 3. stav 2.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1207-18 Utvrđena diskriminacija na osnovu invaliditeta prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata