1098-25 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu pola u oblasti pružanja usluga

14. May 2026.

бр. 07-00-778/2025-02 datum: 14.5.2026.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A., koju je podneo protiv fitnes centra B. B., zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je naveo  da je poslao mejl teretani B. B., u vezi članstva i korišćenja usluga i  da je dobio odgovor od teretane u kojem su ga obavestili da mu ne mogu pružiti uslugu članstva, jer je B. B. isključivo ženska teretana.  U izjašnjenju V. V., punomoćnika B. B. je između ostalog navedeno da je razlog zbog kojeg se B. B. opredelio za pružanje usluga isključivo ženama zasnovan na društvenom kontekstu i iskustvima korisnica, te da brojna istraživanja potvrđuju da žene u mešovitim teretanama neretko trpe neprijatnosti, uznemiravanje i osećaj nesigurnosti, što ih odvraća od fizičke aktivnosti. Takođe je istakao da član 4. stav 5. Direktive Saveta Evropske unije 2004/113/EZ predviđa da „ova direktiva ne sprečava razlike u tretmanu, ako je pružanje robe i usluga isključivo ili prvenstveno pripadnicima jednog pola opravdano legitimnim ciljem i ako su sredstava za postizanje tog cilja odgovarajuća i neophodna, te da pravo EU priznaje mogućnost postojanja specijalizovanih usluga za jedan pol, kada je to opravdano ciljem i kada je mera proporcionalna. Ženski fitnes centar B. B. nije osporio navode iz pritužbe da pruža usluge fitnesa i treninga isključivo ženama, pa među stranama u postupku nije bilo spora o ovim činjenicama. Poverenik je izvršio analizu uporedne prakse u drugim zemljam Evropske Unije i utvrdio da postojanje teretana namenjenih isključivo ženama predstavlja prepoznat model podrške fizičkoj aktivnosti  i unapređenju zdravlja žena. Na osnovu prakse Poverenika, istraživanja, anketa, statističkih podataka, kao i postavljenih strateških ciljeva, Poverenik je mišljenja da postoji srazmera između činjenice da B. B. pruža usluge teretane isključivo ženama i cilja koji žele da ostvare a koji se odnos na prostor koji ženama pruža podsticajan i siguran ambijent za fizičku aktivnost, kao i da u društvu u kojem su žene često izložene stereotipima, pritiscima i neprijatnostima u mešovitim prostorima, ovakva mera predstavlja način da se otklone stvarne prepreke i podstakne njihovo aktivno učešće u fizičkim aktivnostima. Poverenik je dao mišljenje da pružanjem usluga teretane i fitnes centra isključivo ženama, fitnes centar B. B., nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. protiv B. B., zbog diskriminacije na osnovu pola.

1.2. U pritužbi je navedeno:

  • da je poslao dva mejla teretani B. na mejl adresu, u vezi članstva i korišćenja usluga;
  • da je dobio odgovor od teretane u kojem su ga obavestili da mu ne mogu pružiti uslugu članstva, jer je B. B. isključivo ženska teretana, i da ako se raspituje za sebe lično, nisu u mogućnosti da mu obezbede članarinu..:“;
  • da smatra da je izvršena diskriminacija na osnovu pola, i smatra da ne postoji opravdan razlog za pružanje usluga teretane isključivo ženama.

1.3. U prilogu pritužbe je dostavljen snimak ekrana mejla koji je poslao B. B. podnosiocu pritužbe.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1] i članom 25. Poslovnika o radu Poverenika[2] dostavio pritužbu na izjašnjenje, direktoru B. B. U izjašnjenju, punomoćnika advokata V. V., navedeno je:

  • da je B. fitnes centar koji posluje u Beogradu od 2021. godine, kada je osnovan sa jasnim ciljem da ženama obezbedi sigurno, profesionalno i podržavajuće okruženje za rekreaciju i fizičku aktivnost;
  • da je teretana izgradila reputaciju renomiranog ženskog fitnes centra, prepoznatog po kvalitetu usluga, stručnom kadru i konceptu koji je u skladu sa savremenim trendovima i potrebama korisnica;
  • da politika poslovanja nikada nije imala za cilj diskriminaciju, već afirmaciju prava žena na ravnopravno učešće u rekreativnim aktivnostima, imajući u vidu realne prepreke koje ih često odvraćaju od korišćenja mešovitih prostora;
  • da je razlog zbog kojeg se B. opredelio za pružanje usluga isključivo ženama zasnovan na društvenom kontekstu i iskustvima korisnica;
  • da brojna istraživanja potvrđuju da žene u mešovitim teretanama neretko trpe neprijatnosti, uznemiravanje i osećaj nesigurnosti, što ih odvraća od fizičke aktivnosti;
  • da su u takvim odkolnostima žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce kada je reč o pristupu rekreativnim sadržajima;
  • da je iz tih razloga B., od početka poslovanja primenio koncept koji omogućava ženama da vežbaju u prostoru gde se osećaju sigurno, bez pritiska i nelagodnosti uz stručnu podršku i programe krveirane isključivo za njihove potrebe;
  • da u prilogu izjašnjenja dostavljjaju članak o istraživanju vezanom za uznemiranja žena u teretanama;
  • da član 4. stav 5 . Direktive Saveta Evropske unije 2004/113/EZ predviđa da „ova direktiva ne sprečava razlike u tretmanu, ako je pružanje robe i usluga isključivo ili prvenstveno pripadnicima jednog pola opravdano legitimnim ciljem i ako su sredstava za postizanje tog cilja odgovarajuća i neophodna;
  • da se na osnovu ove Direktive pravo EU prepoznaje mogućnost postojanja specijalizovanih usluga za jedan pol, kada je to opravdano ciljem i kada je mera proporcionalna;
  • da B., ne postupa iz namere da nekoga isključi ili diskriminiše, već iz potrebe da ženama obezbedi prostor u kojem se osećaju sigurno i motivisano da vežbaju;
  • da u društvu u kojem su žene često izložene stereotipima, pritiscima i neprijatnostima u mešovitim prostorima, ovakva mera predstavlja način da se otklone stvarne prepreke i podstakne njihovo aktivno učešće u fizičkim aktivnostima;
  • da koncepte ženske teretane nije novina u samo u Srbiji, i da postoji u brojnim zemljama Evrope i ostatka sveta;
  • da na osnovu izloženog B., u konkretnom slučaju nije povredila načela jednakosti na osnovu pola, već da je u pitanju afirmativna mera koja ima legitiman cilj, unapređenje položaja žena u oblasti sporta i rekreacije.

 

1.5. Uz pritužbu je dostavljena fotokopije: 1) Članak o istraživanju uznemiravnja žena u teretanam od 2023. godine,; 2) Direktiva Saveta Evropske unije 2004/113/EU od 13. 12. 2004. godine;

 

  1. 2. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Ženski fitnes centar B. B. nije osporio navode iz pritužbe da pruža usluge fitnesa i treninga isključivo ženama, pa među stranama u postupku nema spora o ovim činjenicama.

 

2.2. Uvidom u zvaničnu internet prezentaciju ženskog fitnes centra B. B., utvrđeno je da pruža samostalan i grupni pristup treningu kao i personalizovan trening i plan ishrane za žene. I da su treneri osobe ženskog pola.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i video prilog objavljen na Fejsbuk stranici Niška Inicijativa.

 

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

 

3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.  Odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Članom 20. propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ukoliko se postupa suprotno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.6. Zakon  o rodnoj ravnopravnosti[5] u članu 4. stav 1. propisuje da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Ustavni sud je pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 52/21). Sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog zakona (predmet IUz-85/2021).“[6]

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7 Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li je B. B., pružanjem usluga teretane i fitnes centra isključivo ženama, izvršio akt diskriminacije na osnovu pola.

 

3.8. U izjašnjenju na navode iz pritužbe B. B., nije osporio da se opredelio za pružanje usluga teretane isključivo ženama, te da u tom smislu među stranama nema spora o ovim činjenicama.

 

3.9. Da bi se ocenilo da li je činjenica da B. B. pruža svoje usluge isključivo ženama, predstavlja potencijalnu povredu načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje fitnes centra, da muškarcima uskrati mogućnost korišćenja svojih usluga. Saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan, i b) da li se cilj (ili ciljevi) mogu postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.10. U izjašnjenju na navode iz pritužbe B. B., nije osporio da se opredelio za pružanje usluga ženama iz razloga koji su zasnovani na društvenom kontekstu i iskustvima korisnica i da brojna istraživanja potvrđuju da žene u mešovitim teretanama neretko trpe neprijatnosti, uznemiravanje i osećaj nesigurnosti, što ih odvraća od fizičke aktivnosti. Takođe su naveli da je fites centar B. B. kreirao prostor koji omogućava ženama da vežbaju u okruženju gde se osećaju sigurno, bez pritiska i nelagodnosi uz stručnu podršku i program kreiran isključivo za njihove potrebe. U prilogu su dostavili istraživanje koje se odnosi na rasprostranjenost uznemiravanja u teretanama i kako utiče na članove teretane, u istraživanju je učestovovalo 3.774 članova teretana (1107 žena i 2667 muškaraca)[7]. Poverenik je uvidom u istraživanje  utvrdio da je 56,37% članica teretane doživelo uznemiravanje u teretani – 2,68 puta više nego muškaraca (21,00%). Od članica teretane koje su doživele uznemiravanje 25,65% je potpuno prestalo da koristi teretane ili je promenilo teretanu, 28,69% se osećalo nebezbedno ili neprijatno u svojoj teretani a 30,13% je promenilo svoju rutinu u teretani, raspored ili je izbegavalo određene delove teretane, kao i da je 20,19% promenilo odeću ili izgled pri odlasku u teretanu.

 

3.11. S tim u vezi  Poverenik je izvršio uvid i u druge ankete i istraživanja koja se odnose na „iskustva žena u teretanama i rekreativnim centrima“, i utvrdio da su žene statistički češće žrtve uznemiravanja u tim javnim prostorima. Fenomen „Gymtimidation“ (zastrašivanje u teretani) direktno utiče najviše na žene prilikom boravka u prostorima za vežbanje i fitnes centrima.[8] Organizacije “This Girl Can” je sprovela anketu i istraživanje vezano za iskustva žena u teretanama i fitnes centrima[9].  Anketa ove organizacije iz 2023. godine, je pokazala da su četiri od 10 (42%) žena istakle da su doživele barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja ili zastrašivanja, kao što su neprimereni komentari, zurenje ili zadiranje u lični prostor dok su bile u teretani ili rekreativnom objektu. Ova brojka se skoro udvostručila za žene starosti od 16 do 24 godine, dakle 83%. Zaključili su da je istraživanje pokazalo da se mora učiniti više kako bi se zaštitile žene u teretanama i fitnes centrima, obzirom da svako zaslužuje da se oseća bezbedno i poštovano dok vežba, te da je uznemiravanje, bilo u teretanama, rekreativnim centrima ili drugim mestima neprihvatljivo.

 

3.12. Takođe istraživanje pod nazivom „Mešovita metodologija studije slika tela žene i iskustava vežbanja u teretanama“ koje je sproveo Univerzitet u Bristolu[10], pokazalo je da se pojedine žene osećaju „osuđivano zbog svog izgleda i fizičkog učinka u mešovitim teretanama“, kao i da moraju da se izbore za svoj prostor u teretani, dok se istovremeno nose sa uznemiravanjem i nepoželjnim komentarima muškaraca.

 

3.13. Imajući u vidu navode iz izašnjenja i dostupna istraživanja i ankete vezane za  iskustva žena u mešovitim teretanama i fitnes centrima, Poverenik smatra da je činjenica da fintes centar B. B. pruža svoje usluge isključivo ženama opravdana ciljem da ženama obezbedi sigurno, profesionalno i podržavajuće okuženje za rekreaciju i fizičku aktivnost.

 

3.14.    Dalje je potrebno utvrditi da li se ovaj cilj može postići preduzetom merom, odnosno,  da li postoji srazmera između preduzete mere i cilja koji se merom ostvaruje. Najpere, u izjašnjenju B. B. je navedeno da je njihova namera da ženama obezbedi prostor u kojem će se osećati sigurno i motivisano da vežbaju, kako bi unapredili položaj žene u oblasti rekreacije i sporta, te da muškarci imaju mogućnost da koriste mnogobrojne teretane mešovitog tipa, odnoso veliki broj drugih objekata za trening.

 

3.15. Zaključci istraživanja, anketa i statističkih podataka pokazuju da su žene izloženije uznemiravanju u mešovitim teretanama, u odnosu na muškarce, i da se može zaključiti da postoji srazmera između činjenice da B. B. pruža usluge teretane isključivo ženama i cilja koji žele da ostvare a koji se odnos na prostor koji ženama pruža podsticajno okruženje i siguran ambijent za fizičku aktivnost. Takođ cilj nije samo fizička aktivnost, već kreiranje specifičnog socijalnog konteksta, ženski fitnes centar nudi programe prilagođene ženama što  direktno utiče na povećanje učešća žena u sportu.

 

3.16. Poverenik navodi da Direktiva Saveta Evropske unije 2004/113/EZ, Član 4. stav 5. propisuje da ova Direktiva ne isključuje razlike u tretiranju, ukoliko se dostava roba i pružanje usluga isključivo  ili  prvenstveno  osobama  jednog pola  opravdava  zakonitim  ciljem,  a  sredstva  za postizanje tog cilja su prikladna i potrebna.

 

3.17. Poverenik je izvršio analizu uporedne prakse u drugim zemljama Evropske unije vezanu za „teretane koje pružaju svoje usluge isključivo ženama“. Apelacioni sud u Liježu[11], je u svojoj odluci utvrdio da je, prema nacionalnom zakonodavstvu i Direktivi 2004/113/EZ sporna razlika u tretmanu opravdana legitimnim ciljem da se ženama omogući da obavljaju fitnes vežbe u privatnosti i sa spravama prilagođenim njihovoj „morfologiji “ teretana samo za žene“ je efikasno i odgovarajuće sredstvo za postizanje tog cilja i nije rezultirala nesrazmernom merom za podnosioca zahteva, koji ima pristup drugim objektima za treniranje. U odluci Obora za jednak treman, Danske (Board of Equal Treatment – Ligebehandlingsnævnet): utvrđeno je da teretana koja pruža usluge samo ženama ne krši zakon o jednakom tretmanu, jer je cilj promovisanje sporta među ženama,  a posebno za žene  koje se ne osećaju prijatno u mešovitim prostorima legitiman i srazmeran[12]. Takođe Mađarski Ombudsman[13] je u više navrata donosio odluke da rad i funkcionisanje teretana samo za žene spada u odbranu „stvarne i razumne diferencijacije, koja je opravda legitimnim ciljem“, da ženske teretane često poseduju „specijalizovanu“ opremu za žene, kao i da žene mogu da vežaju i borave u teretani bez brige o fizičkom izledu, uznemiravanju i dr.

 

3.18. Na osnovu analize uporedne prakse u zemljama EU, Poverenik konstatuje da  postojanje teretana namenjenih isključivo ženama predstavlja prepoznat model podrške fizičkoj aktivnosti  i unapređenju zdravlja žena u zemljama članicama EU. Ova praksa je utemeljena na potrebi za stvaranjem sigurnog i profesionalnog okruženja u kojem su žene osećaju motivisano da koriste usluge teretane i fitnes centra.

 

3.19. Takođe, Poverenik je u cilju ostvarivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, uputio preporuku mera Ministarstvu sporta[14], da pripremi predlog strateškog dokumenta za razvoja sporta i posebno definiše oblast, odnosno cilj koji se odnosi na razvoj ženskog sporta i njegovu promociju na svim nivoima, vodeći računa o različitim ličnim svojstvima žena u sportu (poput starosnog doba, zdravstvenog stanja, invalidnosti i sl.) u cilju omasovljavanja i unapređenja ženskog sporta, ostvarivanja rodne ravnopravnosti i sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja u sportu; kao i da prilikom kreiranja mera i aktivnosti za realizaciju ovog cilja vodi računa o potrebi povećanja ulaganja u ženski sport, obezbeđivanju i raspodeli sredstava za ove namene. Postupajući po preporuci, Ministarstvo sporta je obavestilo Poverenika da je u toku izrada Strategija razvoja sporta 2026 – 2035. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje koju prati redovan i precizan sistem prikupljanja podataka kroz sprovođenje istraživanja radi definisanja postojećeg stanja i definisanja ciljeva nove strategije, kao i da je, između ostalog, u toku i donošenje Rešenja o imenovanju radne grupe za izradu Strategije razvoja sporta za period 2026 – 2035. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Poverenik je 13. januara 2026. godine[15], upito i preporuku Ministarstvu sporta da strateškim dokumentom koji je u izradi definiše oblast, odnosno cilj kojim bi predvideo mogućnost finansijske podrške sportistkinjama u toku trudnoće i nakon porođaja, a koje nemaju ugovor o radu sa sportskim organizacijama. Pružanje finansijske sigurnosti sportistkinjama kroz meru koja bi olakšala usklađivanje privatnog života sa sportskim obavezama dodatno naglašava potrebu za sveobuhvatnim promenama kako bi se postigla istinska rodna ravnopravnost u sportskom sektoru.

 

3.20. U nacrtu Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2026- 2035[16], u delu koji nosi naziv „Žene u sportu“,  navedeno je da  različite aktivnosti i analize koje su vršene od strane brojnih međunarodnih organizacija (međudržavnih i nevladinih) pokazale su da sport može osigurati širok spektar koristi ženama (svih uzrasta) i da može poslužiti kao moćno sredstvo za unapređenje položaja žena i postizanje polne ravnopravnosti. Sport, međutim, nije pošteđen ni neopravdane diskriminacije žena, ma koliko se izgovori tražili u određenim specifičnim karakteristikama pojedinih sportskih disciplina. Prema podacima koje su dali nadležni nacionalni granski sportski savezi u Istraživanju iz 2024. godine, u 2024. godini 134 žene su bile članice Upravnih odbora saveza (19,01%), a u odnosu na 571 muškaraca.

 

3.21. U delu koji se odnosi na mere koje je potrebno preduzeti u cilju razvoja srpota, prva u nizu je „unapređenja znanja javnosti o važnosti fizičke aktivnosti“. Svi mogu dostići preporučeni nivo fizičke aktivnosti ukoliko se takva aktivnost inkorporira u svakodnevne rutine, a da bi se to postiglo poruka treba da bude efektivno komunicirana sa celokupnim stanovništva. Nivo znanja i svesti javnosti i svih ostalih relevantnih zainteresovanih strana o prednostima i važnosti redovne fizičke aktivnosti i o tome kako biti aktivan, od ključne je važnost. Efekat ove mere je stvaranje i promociju kulture kretanja i zdravih životnih navika u svim segmentima stanovništva, odnosno kulture koja vrednuje fizička aktivnost kao deo svakodnevnog života. Jedna od preporučenih mera je i „Sprečavanje rodno zasnovanog nasilja u sportu“.  Efekat realizacije ove mere je uspostavljanje nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje u sportu, kroz obavezne standarde zaštite,  efikasne mehanizme prijave i podrške, kontinuiranu edukaciju i transparentan nadzor, na nivou javnih vlasti, saveza, klubova i sportskih događaja. Rodno zasnovano nasilje u sportu predstavlja svako nasilje, uznemiravanje ili ponižavajuće ponašanje koje se vrši nad učesnikom/učesnicom u sistemu sporta na osnovu njegovog/njenog pola, rodnog identiteta, rodnog izražavanja ili percepcije roda, a koje ima za cilj ili posledicu narušavanje dostojanstva, bezbednosti ili integriteta sportiste ili sportskog radnika.

 

3.22. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je mišljenja da B. B., pružanjem usluga teretane i fitnes centra isključivo ženama nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Pružanjem usluga teretane i fitnes centra isključivo ženama B. B. , nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeniglasnik RS“, br. 78/24

[3] Zakon o zabrani diskriminacije Službeni glasnik RS br. 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[4] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21

[6] predmet IUz-85/2021, dostupno na: https://ustavni.sud.rs/sednice-suda/saopstenja-sa-sednice-suda/saopstenje-sa-8-sednice-ustavnog-suda-odrzane

[7] https://runrepeat.com/gym-harassment

[8] International Journal of Sport and Exercise Psychology,  Intimidation and distraction in an exercise context https://www.researchgate.net/publication/339851798_Intimidation_and_distraction_in_an_exercise_context

[9] Dosupno: https://www.sportengland.org/news-and-inspiration/guidance-gyms-and-leisure-centres-safer-women

[10] “I sometimes feel like I can’t win!”: An exploratory mixed-methods study of women’s body image and experiences of exercising in gym settings, https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0316756

[11]Dostuno:  https://www.equalitylaw.eu/component/edocman/document-type/news-report/11-be-ge-good-and-services-women-only-fitness

[12]Dostupno: https://www.retsinformation.dk/eli/retsinfo/2019/9493

[13] Sex-segregated Services,  European Commission Directorate-General for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, dostupno na:  https://ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=1773&langId=en

[14] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/438-24-preporuka-mera-ministarstvu-sporta/

[15] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/1196-25-sportski-savez-srbije/

[16] Strategija razvoja srporta u Republici Srbiji za period 2026-2035. Dostupno na: https://www.mos.gov.rs/storage/2024/09/predlog-strategije-razvoja-sporta-u-republici-srbiji-2026-2035-08022026.pdf

 

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

microsoft-word-icon1098-25 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu pola u oblasti pružanja uslugaDownload

Print Friendly, PDF & Email
back to top