бр. 07-00-778/2025-02   датум: 14.5.2026.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А. А., коју је поднео против фитнес центра Б. Б., због дискриминације на основу пола. У притужби је навео  да је послао мејл теретани Б. Б., у вези чланства и коришћења услуга и  да је добио одговор од теретане у којем су га обавестили да му не могу пружити услугу чланства, јер је Б. Б. искључиво женска теретана.  У изјашњењу В. В., пуномоћника Б. Б. је између осталог наведено да је разлог због којег се Б. Б. определио за пружање услуга искључиво женама заснован на друштвеном контексту и искуствима корисница, те да бројна истраживања потврђују да жене у мешовитим теретанама неретко трпе непријатности, узнемиравање и осећај несигурности, што их одвраћа од физичке активности. Такође је истакао да члан 4. став 5. Директиве Савета Европске уније 2004/113/ЕЗ предвиђа да „ова директива не спречава разлике у третману, ако је пружање робе и услуга искључиво или првенствено припадницима једног пола оправдано легитимним циљем и ако су средстава за постизање тог циља одговарајућа и неопходна, те да право ЕУ признаје могућност постојања специјализованих услуга за један пол, када је то оправдано циљем и када је мера пропорционална. Женски фитнес центар Б. Б. није оспорио наводе из притужбе да пружа услуге фитнеса и тренинга искључиво женама, па међу странама у поступку није било спора о овим чињеницама. Повереник је извршио анализу упоредне праксе у другим земљам Европске Уније и утврдио да постојање теретана намењених искључиво женама представља препознат модел подршке физичкој активности  и унапређењу здравља жена. На основу праксе Повереника, истраживања, анкета, статистичких података, као и постављених стратешких циљева, Повереник је мишљења да постоји сразмера између чињенице да Б. Б. пружа услуге теретане искључиво женама и циља који желе да остваре а који се однос на простор који женама пружа подстицајан и сигуран амбијент за физичку активност, као и да у друштву у којем су жене често изложене стереотипима, притисцима и непријатностима у мешовитим просторима, оваква мера представља начин да се отклоне стварне препреке и подстакне њихово активно учешће у физичким активностима. Повереник је дао мишљење да пружањем услуга теретане и фитнес центра искључиво женама, фитнес центар Б. Б., није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. против Б. Б., због дискриминације на основу пола.

1.2. У притужби је наведено:

• да је послао два мејла теретани Б. Б. на мејл адресу, у вези чланства и коришћења услуга;
• да је добио одговор од теретане у којем су га обавестили да му не могу пружити услугу чланства, јер је Б. Б. искључиво женска теретана, и да ако се распитује за себе лично, нису у могућности да му обезбеде чланарину..:“;
• да сматра да је извршена дискриминација на основу пола, и сматра да не постоји оправдан разлог за пружање услуга теретане искључиво женама.

1.3. У прилогу притужбе је достављен снимак екрана мејла који је послао Б. Б. подносиоцу притужбе.

1.4. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1] и чланом 25. Пословника о раду Повереника^[2] доставио притужбу на изјашњење, директору Б. Б. У изјашњењу, пуномоћника адвоката В. В., наведено је:

• да је Б. Б. фитнес центар који послује у Београду од 2021. године, када је основан са јасним циљем да женама обезбеди сигурно, професионално и подржавајуће окружење за рекреацију и физичку активност;
• да је теретана изградила репутацију реномираног женског фитнес центра, препознатог по квалитету услуга, стручном кадру и концепту који је у складу са савременим трендовима и потребама корисница;
• да политика пословања никада није имала за циљ дискриминацију, већ афирмацију права жена на равноправно учешће у рекреативним активностима, имајући у виду реалне препреке које их често одвраћају од коришћења мешовитих простора;
• да је разлог због којег се Б. Б. определио за пружање услуга искључиво женама заснован на друштвеном контексту и искуствима корисница;
• да бројна истраживања потврђују да жене у мешовитим теретанама неретко трпе непријатности, узнемиравање и осећај несигурности, што их одвраћа од физичке активности;
• да су у таквим одколностима жене у неповољнијем положају у односу на мушкарце када је реч о приступу рекреативним садржајима;
• да је из тих разлога Б. Б., од почетка пословања применио концепт који омогућава женама да вежбају у простору где се осећају сигурно, без притиска и нелагодности уз стручну подршку и програме крvеиране искључиво за њихове потребе;
• да у прилогу изјашњења достављјају чланак о истраживању везаном за узнемирања жена у теретанама;
• да члан 4. став 5 . Директиве Савета Европске уније 2004/113/ЕЗ предвиђа да „ова директива не спречава разлике у третману, ако је пружање робе и услуга искључиво или првенствено припадницима једног пола оправдано легитимним циљем и ако су средстава за постизање тог циља одговарајућа и неопходна;
• да се на основу ове Директиве право ЕУ препознаје могућност постојања специјализованих услуга за један пол, када је то оправдано циљем и када је мера пропорционална;
• да Б. Б., не поступа из намере да некога искључи или дискриминише, већ из потребе да женама обезбеди простор у којем се осећају сигурно и мотивисано да вежбају;
• да у друштву у којем су жене често изложене стереотипима, притисцима и непријатностима у мешовитим просторима, оваква мера представља начин да се отклоне стварне препреке и подстакне њихово активно учешће у физичким активностима;
• да концепте женске теретане није новина у само у Србији, и да постоји у бројним земљама Европе и остатка света;
• да на основу изложеног Б. Б., у конкретном случају није повредила начела једнакости на основу пола, већ да је у питању афирмативна мера која има легитиман циљ, унапређење положаја жена у области спорта и рекреације.

1.5. Уз притужбу je достављена фотокопије: 1) Чланак о истраживању узнемиравња жена у теретанам од 2023. године,; 2) Директива Савета Европске уније 2004/113/ЕУ од 13. 12. 2004. године;

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Женски фитнес центар Б. Б. није оспорио наводе из притужбе да пружа услуге фитнеса и тренинга искључиво женама, па међу странама у поступку нема спора о овим чињеницама.

2.2. Увидом у званичну интернет презентацију женског фитнес центра Б. Б., утврђено је да пружа самосталан и групни приступ тренингу као и персонализован тренинг и план исхране за жене. И да су тренери особе женског пола.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и видео прилог објављен на Фејсбук страници Нишка Иницијатива.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

3.3. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.  Одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Чланом 20. прописано је да дискриминација на основу пола постоји уколико се поступа супротно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.6. Закон  о родној равноправности[5] у члану 4. став 1. прописује да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Уставни суд је покренуо поступак за утврђивање неуставности Закона о родној равноправности („Службени гласник РС“, број 52/21). Суд је обуставио извршење појединачног акта или радње предузете на основу одредаба наведеног закона (предмет IУз-85/2021).“[6]

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7 Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли је Б. Б., пружањем услуга теретане и фитнес центра искључиво женама, извршио акт дискриминације на основу пола.

3.8. У изјашњењу на наводе из притужбе Б. Б., није оспорио да се определио за пружање услуга теретане искључиво женама, те да у том смислу међу странама нема спора о овим чињеницама.

3.9. Да би се оценило да ли је чињеница да Б. Б. пружа своје услуге искључиво женама, представља потенцијалну повреду начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање фитнес центра, да мушкарцима ускрати могућност коришћења својих услуга. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан, и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.10. У изјашњењу на наводе из притужбе Б. Б., није оспорио да се определио за пружање услуга женама из разлога који су засновани на друштвеном контексту и искуствима корисница и да бројна истраживања потврђују да жене у мешовитим теретанама неретко трпе непријатности, узнемиравање и осећај несигурности, што их одвраћа од физичке активности. Такође су навели да је фитес центар Б. Б. креирао простор који омогућава женама да вежбају у окружењу где се осећају сигурно, без притиска и нелагодноси уз стручну подршку и програм креиран искључиво за њихове потребе. У прилогу су доставили истраживање које се односи на распрострањеност узнемиравања у теретанама и како утиче на чланове теретане, у истраживању је учестововало 3.774 чланова теретана (1107 жена и 2667 мушкараца)[7]. Повереник је увидом у истраживање  утврдио да је 56,37% чланица теретане доживело узнемиравање у теретани – 2,68 пута више него мушкараца (21,00%). Од чланица теретане које су доживеле узнемиравање 25,65% је потпуно престало да користи теретане или је променило теретану, 28,69% се осећало небезбедно или непријатно у својој теретани а 30,13% је променило своју рутину у теретани, распоред или је избегавало одређене делове теретане, као и да је 20,19% променило одећу или изглед при одласку у теретану.

3.11. С тим у вези  Повереник је извршио увид и у друге анкете и истраживања која се односе на „искуства жена у теретанама и рекреативним центрима“, и утврдио да су жене статистички чешће жртве узнемиравања у тим јавним просторима. Феномен „Gymtimidation“ (застрашивање у теретани) директно утиче највише на жене приликом боравка у просторима за вежбање и фитнес центрима.[8] Организације „This Girl Can“ је спровела анкету и истраживање везано за искуства жена у теретанама и фитнес центрима[9].  Анкета ове организације из 2023. године, је показала да су четири од 10 (42%) жена истакле да су доживеле барем један облик сексуалног узнемиравања или застрашивања, као што су непримерени коментари, зурење или задирање у лични простор док су биле у теретани или рекреативном објекту. Ова бројка се скоро удвостручила за жене старости од 16 до 24 године, дакле 83%. Закључили су да је истраживање показало да се мора учинити више како би се заштитиле жене у теретанама и фитнес центрима, обзиром да свако заслужује да се осећа безбедно и поштовано док вежба, те да је узнемиравање, било у теретанама, рекреативним центрима или другим местима неприхватљиво.

3.12. Такође истраживање под називом „Мешовита методологија студије слика тела жене и искустава вежбања у теретанама“ које је спровео Универзитет у Бристолу[10], показало је да се поједине жене осећају „осуђивано због свог изгледа и физичког учинка у мешовитим теретанама“, као и да морају да се изборе за свој простор у теретани, док се истовремено носе са узнемиравањем и непожељним коментарима мушкараца.

3.13. Имајући у виду наводе из изашњења и доступна истраживања и aнкете везане за  искуства жена у мешовитим теретанама и фитнес центрима, Повереник сматра да је чињеница да финтес центар Б. Б. пружа своје услуге искључиво женама оправдана циљем да женама обезбеди сигурно, професионално и подржавајуће окужење за рекреацију и физичку активност.

3.14.    Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи предузетом мером, односно,  да ли постоји сразмера између предузете мере и циља који се мером остварује. Најпере, у изјашњењу Б. Б. је наведено да је њихова намера да женама обезбеди простор у којем ће се осећати сигурно и мотивисано да вежбају, како би унапредили положај жене у области рекреације и спорта, те да мушкарци имају могућност да користе многобројне теретане мешовитог типа, односо велики број других објеката за тренинг.

3.15. Закључци истраживања, анкета и статистичких података показују да су жене изложеније узнемиравању у мешовитим теретанама, у односу на мушкарце, и да се може закључити да постоји сразмера између чињенице да Б. Б. пружа услуге теретане искључиво женама и циља који желе да остваре а који се однос на простор који женама пружа подстицајно окружење и сигуран амбијент за физичку активност. Такођ циљ није само физичка активност, већ креирање специфичног социјалног контекста, женски фитнес центар нуди програме прилагођене женама што  директно утиче на повећање учешћа жена у спорту.

3.16. Повереник наводи да Директива Савета Европске уније 2004/113/ЕЗ, Члан 4. став 5. прописује да ова Директива не искључује разлике у третирању, уколико се достава роба и пружање услуга искључиво  или  првенствено  особама  једног пола  оправдава  законитим  циљем,  а  средства  за постизање тог циља су прикладна и потребна.

3.17. Повереник је извршио анализу упоредне праксе у другим земљама Европске уније везану за „теретане које пружају своје услуге искључиво женама“. Апелациони суд у Лијежу[11], је у својој одлуци утврдио да је, према националном законодавству и Директиви 2004/113/ЕЗ спорна разлика у третману оправдана легитимним циљем да се женама омогући да обављају фитнес вежбе у приватности и са справама прилагођеним њиховој „морфологији “ теретана само за жене“ је ефикасно и одговарајуће средство за постизање тог циља и није резултирала несразмерном мером за подносиоца захтева, који има приступ другим објектима за тренирање. У одлуци Обора за једнак треман, Данске (Board of Equal Treatment – Ligebehandlingsnævnet): утврђено је да теретана која пружа услуге само женама не крши закон о једнаком третману, јер је циљ промовисање спорта међу женама,  а посебно за жене  које се не осећају пријатно у мешовитим просторима легитиман и сразмеран[12]. Такође Мађарски Омбудсман[13] је у више наврата доносио одлуке да рад и функционисање теретана само за жене спада у одбрану „стварне и разумне диференцијације, која је оправда легитимним циљем“, да женске теретане често поседују „специјализовану“ опрему за жене, као и да жене могу да вежају и бораве у теретани без бриге о физичком изледу, узнемиравању и др.

3.18. На основу анализе упоредне праксе у земљама ЕУ, Повереник констатује да  постојање теретана намењених искључиво женама представља препознат модел подршке физичкој активности  и унапређењу здравља жена у земљама чланицама ЕУ. Ова пракса је утемељена на потреби за стварањем сигурног и професионалног окружења у којем су жене осећају мотивисано да користе услуге теретане и фитнес центра.

3.19. Такође, Повереник је у циљу остваривања равноправности и заштите од дискриминације, упутио препоруку мера Министарству спорта[14], да припреми предлог стратешког документа за развоја спорта и посебно дефинише област, односно циљ који се односи на развој женског спорта и његову промоцију на свим нивоима, водећи рачуна о различитим личним својствима жена у спорту (попут старосног доба, здравственог стања, инвалидности и сл.) у циљу омасовљавања и унапређења женског спорта, остваривања родне равноправности и спречавања и сузбијања родно заснованог насиља у спорту; као и да приликом креирања мера и активности за реализацију овог циља води рачуна о потреби повећања улагања у женски спорт, обезбеђивању и расподели средстава за ове намене. Поступајући по препоруци, Министарство спорта је обавестило Повереника да је у току израда Стратегија развоја спорта 2026 – 2035. године и Акционог плана за њено спровођење коју прати редован и прецизан систем прикупљања података кроз спровођење истраживања ради дефинисања постојећег стања и дефинисања циљева нове стратегије, као и да је, између осталог, у току и доношење Решења о именовању радне групе за израду Стратегије развоја спорта за период 2026 – 2035. године и Акционог плана за њено спровођење. Повереник је 13. јануара 2026. године[15], упито и препоруку Министарству спорта да стратешким документом који је у изради дефинише област, односно циљ којим би предвидео могућност финансијске подршке спортисткињама у току трудноће и након порођаја, а које немају уговор о раду са спортским организацијама. Пружање финансијске сигурности спортисткињама кроз меру кoja би олакшала усклађивање приватног живoтa са спортским oбaвeзaмa додатно нaглaшaвa потребу зa свеобухватним променама како би се постигла истинска родна равноправност у спортском сектору.

3.20. У нацрту Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2026- 2035[16], у делу који носи назив „Жене у спорту“,  наведено је да  различите активности и анализе које су вршене од стране бројних међународних организација (међудржавних и невладиних) показале су да спорт може осигурати широк спектар користи женама (свих узраста) и да може послужити као моћно средство за унапређење положаја жена и постизање полне равноправности. Спорт, међутим, није поштеђен ни неоправдане дискриминације жена, ма колико се изговори тражили у одређеним специфичним карактеристикама појединих спортских дисциплина. Према подацима које су дали надлежни национални грански спортски савези у Истраживању из 2024. године, у 2024. години 134 жене су биле чланице Управних одбора савеза (19,01%), а у односу на 571 мушкараца.

3.21. У делу који се односи на мере које је потребно предузети у циљу развоја српота, прва у низу је „унапређења знања јавности о важности физичке активности“. Сви могу достићи препоручени ниво физичке активности уколико се таква активност инкорпорира у свакодневне рутине, а да би се то постигло порука треба да буде ефективно комуницирана са целокупним становништва. Ниво знања и свести јавности и свих осталих релевантних заинтересованих страна о предностима и важности редовне физичке активности и о томе како бити активан, од кључне је важност. Ефекат ове мере је стварање и промоцију културе кретања и здравих животних навика у свим сегментима становништва, односно културе која вреднује физичка активност као део свакодневног живота. Једна од препоручених мера је и „Спречавање родно заснованог насиља у спорту“.  Ефекат реализације ове мере је успостављање нулте толеранције на родно засновано насиље у спорту, кроз обавезне стандарде заштите,  ефикасне механизме пријаве и подршке, континуирану едукацију и транспарентан надзор, на нивоу јавних власти, савеза, клубова и спортских догађаја. Родно засновано насиље у спорту представља свако насиље, узнемиравање или понижавајуће понашање које се врши над учесником/учесницом у систему спорта на основу његовог/њеног пола, родног идентитета, родног изражавања или перцепције рода, а које има за циљ или последицу нарушавање достојанства, безбедности или интегритета спортисте или спортског радника.

3.22. Имајући у виду све наведено Повереник је мишљења да Б. Б., пружањем услуга теретане и фитнес центра искључиво женама није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Пружањем услуга теретане и фитнес центра искључиво женама Б. Б. , није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службенигласник РС“, бр. 78/24

[3] Закон о забрани дискриминације Службени гласник РС бр. 22/09 и 52/21, члан 1. став 2.

[4] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[5] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[6] предмет IУз-85/2021, доступно на: https://ustavni.sud.rs/sednice-suda/saopstenja-sa-sednice-suda/saopstenje-sa-8-sednice-ustavnog-suda-odrzane

[7] https://runrepeat.com/gym-harassment

[8] International Journal of Sport and Exercise Psychology,  Intimidation and distraction in an exercise context https://www.researchgate.net/publication/339851798_Intimidation_and_distraction_in_an_exercise_context

[9] Досупно: https://www.sportengland.org/news-and-inspiration/guidance-gyms-and-leisure-centres-safer-women

[10] “I sometimes feel like I can’t win!”: An exploratory mixed-methods study of women’s body image and experiences of exercising in gym settings, https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0316756

[11]Достуно:  https://www.equalitylaw.eu/component/edocman/document-type/news-report/11-be-ge-good-and-services-women-only-fitness

[12]Доступно: https://www.retsinformation.dk/eli/retsinfo/2019/9493

[13] Sex-segregated Services,  European Commission Directorate-General for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, доступно на:  https://ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=1773&langId=en

[14] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/438-24-preporuka-mera-ministarstvu-sporta/

[15] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/1196-25-sportski-savez-srbije/

[16] Стратегија развоја српорта у Републици Србији за период 2026-2035. Доступно на: https://www.mos.gov.rs/storage/2024/09/predlog-strategije-razvoja-sporta-u-republici-srbiji-2026-2035-08022026.pdf

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

1098-25 Није утврђена дискриминација на основу пола у области пружања услуга