br. 07-00-416/2023-02 datum: 20. 2. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Vojvođanskog romskog centra protiv OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica. U pritužbi je navedeno da je naziv pravnog lica na koje se pritužba odnosi: „Osnovna škola „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica (Desanka Maksimović, Dositej Obradović, Vlado Ćetković, Braća Mihajlović, Veljko Banašević)“ i da romska deca od predškolskog do četvrtog razreda „zakonski pripadaju“ školi „Vlado Ćetković“, dok su romski učenici iz viših razreda zvanično upisani u škole „Desanka Maksimović“, „Dositej Obradović“, „Braća Mihajlović“ i „Veljko Banašević“. Dalje je navedeno da se škole koje pohađaju samo Romi nalaze u istoj zgradi kao OŠ „Branko Radičević“ i da u praksi ove škole (pet škola koje pohađaju samo Romi) formiraju „samo jednu školu (jedno odeljenje u svakoj godini/osam odeljenja ukupno)“, a da srpska deca pohađaju nastavu u popodnevnim časovima, nakon završetka prve smene. U izjašnjenju direktorke OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica navedeno je da su u školskoj 2022/2023. godine imali osam učenika romske nacionalnosti i 610 učenika srpske i nealbanske nacionalnosti, da u školskoj 2023/2024. godini imaju 10 učenika romske nacionalnosti, kao i da su od 1999. godine južne škole („Desanka Maksimović“, „Dositej Obradović“ „Vlado Ćetković“, „Braća Mihajlović“ i „Veljko Banašević“) smeštene u istoj zgradi u kojoj se nalazi i škola „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica. U toku postupka je utvrđeno da učenici pet osnovnih škola iz južnog dela Kosovske Mitrovice nastavu pohađaju u zgradi OŠ „Branko Radičević“ u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali nisu upisani u ovu školu, već škole u kojima su upisani samo koriste zgradu OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica. Druga nesporna činjenica koja je utvrđena u toku postupka jeste da je školu „Branko Radičević“ u školskoj 2022/2023. godini pohađalo osam učenika romske nacionalnosti i 610 učenika neromske nacionalnosti, odnosno da u školskoj 2023/2024. godini ovu školu pohađa 10 učenika romske nacionalnosti. Iz navedenih podataka je nesporno da učenici romske nacionalnosti pohađaju nastavu zajedno sa ostalim učenicima, kao i da OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica nema obavezu ni ovlašćenje da odlučuje o upisu i organizaciji nastave u navedenih pet škola. U pritužbi je navedeno da se pritužba podnosi protiv OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica, a potom su u zagradi navedeni nazivi još pet škola. Iz tih razloga je Poverenik zatražio od podnosioca pritužbe da precizira protiv koga podnosi pritužbu. U međuvremenu, Poverenik je zatražio izjašnjenje od OŠ „Branko Radičević“ koja je u pritužbi nesporno navedena kao lice protiv kojeg se podnosi pritužba. S obzirom da dopuna pritužbe od 12. januara 2024. godine nije potpisana u skladu sa zakonom, kao i da je nakon dopune pritužbe ostalo neprecizno protiv koga se podnosi pritužba, Poverenik je nastavio postupak samo protiv OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica. S obzirom na sve navedeno, Poverenik je dao mišljenje da u postupku po pritužbi koju je podnelo Udruženje Vojvođanski romski centar, zbog diskriminacije učenika romske nacionalnosti, OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, s obzirom na sve navode pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će, u skladu sa nadležnostima propisanim odredbama člana 33. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije uputiti preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica i OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica da pristupe pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije i preduzme interventne mere i aktivnosti iz Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 65/2018).

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje Vojvođanski romski centar iz Novog Sada, zbog segregacije romske dece.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da pritužbu podnosi Udruženje građana „Vojvođanski romski centar“ u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma;
• da je naziv pravnog lica na koje se pritužba odnosi: „Osnovna škola „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica (Desanka Maksimović, Dositej Obradović, Vlado Ćetković, Braća Mihajlović, Veljko Banašević)“;
• da u Severnoj Mitrovici postoje dve glavne školske zgrade pod srbijanskim sistemom i to su OŠ „Branko Radičević“ i OŠ „Sveti Sava“;
• da je većina romske dece upisano u pet srbijanskih osnovnih škola koje pohađaju samo Romi: OŠ „Desanka Maksimović“, OŠ „Dositej Obradović“, OŠ „Vlado Ćetković“, OŠ „Braća Mihajlović“ i OŠ „Veljko Banašević“, koje se nalaze u severnom, odnosno većinskom srpskom delu grada;
• da se škole koje pohađaju samo Romi nalaze u istoj zgradi kao OŠ „Branko Radičević“ i da u praksi ove škole (pet škola koje pohađaju samo Romi) formiraju „samo jednu školu (jedno odeljenje u svakoj godini/osam odeljenja ukupno)“, a da srpska deca pohađaju nastavu u popodnevnim časovima, nakon završetka prve smene;
• da romska deca od predškolskog do četvrtog razreda „zakonski pripadaju“ školi „Vlado Ćetković“, dok su romski učenici iz viših razreda zvanično upisani u škole „Desanka Maksimović“, „Dositej Obradović“, „Braća Mihajlović“ i „Veljko Banašević“;
• da u jednom formiranom odeljenju može biti romske dece iz četiri različite škole;
• da su škole koje pohađaju samo romski učenici privremeno smeštene u zgradu škole „Branko Radičević“ u Severnoj Mitrovici. Školska zgrada je u dobrom stanju, uključujući komunalne usluge, nameštaj i objekat, kao i da škola ima „razne specijalizovane učionice, međutim njih mogu da koriste samo učenici koji idu na jutarnju nastavu u srpsko odeljenje“.
• da je učenicima iz romskog naselja, iz bezbednosnih razloga obezbeđen prevoz autobusom „koji plaća Vlada Republike Srbije“;
• da su srpske škole evakuisane (zaposleni i nastavna oprema) iz južnog dela u severni deo Mitrovice zbog zategnutih međuetničkih odnosa u gradu, dok su romski učenici nastavili da pohađaju srbijanske škole koje su sada locirane samo u severnom delu grada;
• da od tada postoji pet škola koje su evakuisane sa juga grada i koje rade kao jedna popodnevna škola u zgradi škole „Branko Radičević“. Jedini učenici koji i dalje žive na jugu Mitrovice a idu u srpske škole su učenici romskog etničkog porekla. Roditelji srpske dece iz područja sa juga grada upisuju svoju decu u škole „Branko Radičević“ i „Sveti Sava“ i kao rezultat toga, većinski romska škola je postala samo romska škola.
• kada se romska deca upisuju u osnovnu školu, ili čak predškolsko, uglavnom se smatra i prihvata od strane svih aktera poput roditelja, dece, školske uprave, nastavnika, opštinske uprave, da će pohađati romsku školu. Vlada Republike Srbije ističe potrebu za prikazivanjem činjenica da na Kosovu još uvek postoji prisustvo srpskih institucija i potrebu da sačuvaju poslovne prilike za srpske pedagoške radnike. S druge strane, romska zajednica ističe finansijski momenat jer, većina Roma u Mitrovici, čak i ako im je prvi ili drugi jezik albanski i/ili romski iako žive bliže kosovskim albanskim školama, šalju decu u srbijanske škole, te primaju socijalne benefite iz Republike Srbije.
• da o mogućnosti mešanja razreda neki roditelji romske dece i učenici ističu potencijalne prednosti zajedničkog učenja jezika i potencijala za prijateljstvom između dece, dok su neki iskazali zabrinutost povodom bezbednosti i potencijalnog maltretiranja na rasnoj osnovi;
• da je, prema informacijama od samih škola broj romskih učenika sledeći: OŠ „Desanka Maksimović“ školske 2023/2024 godine pohađa deset učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; OŠ „Dositej Obradović“ školske 2023/2024. godine pohađa 46 učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; OŠ „Vlado Ćetković“ je školske 2023/2024. godine pohađa 259 učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; da OŠ „Braća Mihajlović“ nije dostavila podatke. Za navedene škole su dostavljeni i podaci o broju učenika i za školske 2019/2020, 2020/2021, 2021/2022 i 2022/2023. godine.
• da je prema izveštaju OEBS-a iz 2020. godine nastavu u zgradi OŠ „Branko Radičević“ pohađalo 352 romska i aškalijska učenika, od kojih 290 živi u romskoj mahali.
  • U prilogu pritužbe dostavljeni su sledeći prilozi: 1) elektronske prepiske sa predstavnicima škola o broju učenika; 2) zahtev za pristup informaciji od javnog značaja; 3) link ka sajtu OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica i 4) link ka „istraživanju K2.0 „Škole duhova, geto škole i segregacija“ iz 2022. godine.
  • Radi utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik je od Udruženja Vojvođanski romski centar zatražio dopunu pritužbe tako da precizira šta smatra aktom diskriminacije, odnosno koju školu smatraju izvršiocem diskriminacije (one u koje su deca upisana ili onu čiju zgradu škole koriste), kao i da dostave dokaze koji potkrepljuju navode pritužbe.
  • Dopuna pritužbe koja je 12. januara 2024. godine dostavljena Povereniku elektronskom poštom nije potpisana i po svom sadržaju je u najvećem delu identična pritužbi od 21. avgusta 2023. godine. U dopuni pritužbe je , između ostalog navedeno da je naziv pravnog lica na koje se odnosi pritužba: Osnovna škola „Branko Radičević“ – Kosovska Mitrovica (Desanka Maksimović, Dositej Obradović, Vlado Ćetković, Braća Mihajlović, Veljko Banašević). Dalje je navedeno da predlažu da „Poverenik utvrdi diskriminaciju romskih učenika po osnovu etničke pripadnosti od strane OŠ „Desanka Maksimović“, OŠ „Dositej Obradović“, OŠ „Vlado Ćetković“, OŠ „Braća Mihajlović“, OŠ „Veljko Banašević“ iz Kosovske Mitrovice, Republike Srbije kao osnivača obrazovno-vaspitne ustanove.“ Uz dopunu pritužbe nisu dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode da OŠ „Braća Mihajlović“ i OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica pohađaju samo učenici romske nacionalnosti.
  • U međuvremenu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije, dva puta zatražio od OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica (28. avgusta 2023. godine i 12. decembra 2023. godine) da se izjasni na navode pritužbe.
  • U izjašnjenju direktorke OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica od 3. januara 2024. godine navedeno je:
• da su 15. decembra 2023. godine primili zahtev za izjašnjenje na navode pritužbe;
• da su u školskoj 2022/2023. godine imali osam učenika romske nacionalnosti i 610 učenika srpske i nealbanske nacionalnosti;
• da ovu školu pohađaju učenici srpske i romske nacionalnosti i nealbanske nacionalnosti. Da su od 1999. godine južne škole („Desanka Maksimović“, „Dositej Obradović“ „Vlado Ćetković“, „Braća Mihajlović“ i „Veljko Banašević“) smeštene u istoj zgradi u kojoj se nalazi i škola „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica;
• s „obzirom da je broj dece koja pohađaju školu „Branko Radičević“ daleko veći od pomenutih škola u skladu sa tim se i koriste učionice kao i kabineti. Moramo naglasiti da im je omogućen prostor u skladu sa brojem njihovih učenika i nikada im nismo to pravo uskraćivali“;
• da je škola „Vlado Ćetković“ još pre 1999. godine bila „tipična romska škola, tako je ostala i dan danas. Upisivanjem đaka u našu školu kolege bi ostale bez norme a škola bi prestala da postoji“.
• da OŠ Branko Radičević“ školske 2023/2024. godine pohađa 10 učenika romske nacionalnost, kao i da je na Romima „svaka mogućnost izbora koju će školu pohađati“ i da je kod njih svako dete dobrodošlo.

2. ČINjENIČNO STANjE
   • U elektronskom dopisu OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica od 9. juna 2023. godine, koje je dostavljeno uz pritužbu, navedeno je sledeće: „Brojno stanje učenika: školska 2019/2020. godina – šesti razred 3 učenika, sedmi razred 5 učenika; školska 2020/2021. godina – sedmi razred 3 učenika, osmi razred 5 učenika; školska 2021/2022. godina – peti razred 4 učenika, osmi razred 3 učenika; školska 2022/2023. godina – peti razred 2 učenika, šesti razred 5 učenika, školska 2023/2024. godina – šesti razred 5 učenika, sedmi razred 5 učenika. Svi učenici su pripadnici romske nacionalnosti“.
   • U elektronskom dopisu OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica od 8. juna 2023. godine, koje je dostavljeno uz pritužbu, navedeno je sledeće: „Broj učenika romske nacionalnosti: Školska 2019/2020. godina – peti razred ukupno 25 učenika, šesti razred ukupno 20 učenika; sedmi razred ukupno 16 učenika; osmi razred ukupno 17 učenika. Školska 2020/2021. godina – peti razred ukupno 16 učenika; šesti razred ukupno 25 učenika; sedmi razred ukupno 17 učenika; osmi razred ukupno 15 učenika. Školska 2021/2022. godina – peti razred ukupno 15 učenika, šesti razred ukupno 16 učenika; sedmi razred ukupno 25 učenika; osmi razred ukupno 16 učenika. Školska 2022/2023. godina – peti razred ukupno 5 učenika, šesti razred ukupno 15 učenika; sedmi razred ukupno 16 učenika; osmi razred ukupno 21 učenik. Školska 2023/2024. godina – peti razred ukupno 10 učenika; šesti razred ukupno 5 učenika; sedmi razred ukupno 15 učenika; osmi razred ukupno 16 učenika. Poštovani ovo su sve učenici romske nacionalnosti koji pohađaju OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica.“ U elektronskom dopisu ove škole od 14. juna 2024. godine navedeno je „Poštovani, Osnovnu školu „Dositej Obradović“ pohađaju isključivo učenici romske nacionalnosti. Ukupan broj učenika od 5. do 8. razreda za školsku 2022/2023. godinu je 57 učenika. Učenika drugih nacionalnosti nema.“
   • U elektronskom dopisu OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica od 12. juna 2023. godine, koje je dostavljeno uz pritužbu, navedeno je sledeće: „Ukupan broj dece Roma koji pohađaju Osnovnu školu „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica je 259, po odeljenjima: predškolsko 29; I razred 39; II razred 33; III razred 41; IV razred 35; V razred 32; VI razred 18; VII razred 17; VIII razred Osnovnu školu „Vlado Ćetković pohađaju samo učenici romske nacionalnosti.“
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[2], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana ovog zakona propisano je da je segregacija svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva iz člana 2. ovog zakona. Dalje je odredbama člana 19. stav 2. ovog zakona zabranjeno razvrstavati učenike po ličnom svojstvu.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja su u ustanovi obrazovanja zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije (član 110.).

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica diskriminisala učenike romske nacionalnosti.
• Uvidom u navode pritužbe, izjašnjenja i dostavljene priloge nesporno je da učenici OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica i učenici koji su upisani pet drugih škola (OŠ „Desanka Maksimović“, OŠ „Dositej Obradović“, OŠ „Vlado Ćetković“, OŠ „Braća Mihajlović“ i OŠ „Veljko Banašević“) nastavu pohađaju u istoj zgradi, u odvojenim smenama. Naime, učenici pet osnovnih škola iz južnog dela Kosovske Mitrovice nastavu pohađaju u zgradi OŠ „Branko Radičević“ u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali nisu upisani u ovu školu, već škole u kojima su upisani samo koriste zgradu OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica.
• Druga nesporna činjenica koja je utvrđena iz navoda pritužbe i izjašnjenja OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica jeste da je ovu školu u školskoj 2022/2023. godini pohađalo osam učenika romske nacionalnosti i 610 učenika neromske nacionalnosti, odnosno da u školskoj 2023/2024. godini ovu školu pohađa 10 učenika romske nacionalnosti. Iz navedenih podataka je nesporno da učenici romske nacionalnosti pohađaju nastavu zajedno sa ostalim učenicima.
• Poverenik je posebno analizirao koje lice ili lica su pasivno legitimisana s obzirom da je u pritužbi navedeno da se pritužba podnosi protiv OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica, a potom su u zagradi navedeni nazivi još pet škola. Iz tih razloga je Poverenik zatražio od podnosioca pritužbe da precizira protiv koga podnosi pritužbu. U međuvremenu, Poverenik je zatražio izjašnjenje od OŠ „Branko Radičević“ koja je u pritužbi nesporno navedena kao lice protiv kojeg se podnosi pritužba. S obzirom da dopuna pritužbe od 12. januara 2024. godine nije potpisana u skladu sa zakonom, kao i da je nakon dopune pritužbe ostalo neprecizno protiv koga se podnosi pritužba, Poverenik je nastavio postupak samo protiv OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica.
• Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, nesporno je da romski učenici povodom kojih se podnosi pritužba nisu učenici OŠ „Branko Radičević“, već učenici navedenih pet škola koje koriste zgradu OŠ „Branko Radičević“. U tom smislu, OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica ne odlučuje o upisu i raspoređivanju ovih učenika, jer oni i nisu učenici OŠ „Branko Radičević“.
• U konkretnom slučaju, navodi pritužbe ukazuju da su učenici pet osnovnih škola (OŠ „Desanka Maksimović“, OŠ „Dositej Obradović“, OŠ „Vlado Ćetković“, OŠ „Braća Mihajlović“ i OŠ „Veljko Banašević“) svi pripadnici romske nacionalnosti i da se njihovim upisivanjem u navedene škole i organizovanjem nastave na način da u formiranim grupama nacionalna struktura učenika drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove. S obzirom da OŠ „Branko Radičević“ nema obavezu ni ovlašćenje da odlučuje o upisu i organizaciji nastave u navedenih pet škola, Poverenik zaključuje da OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica nije pasivno legitimisana u konkretnom pravnom odnosu.
• Poverenik ukazuje da se jedan broj Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, kao i prikrivenoj diskriminaciji. U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine^[3] kao izazovi u oblasti obrazovanja navedeno je između ostalog i da su deca romske nacionalnosti segregisana u određene redovne škole i odeljenja i postoji trend povećanja ove pojave. Dalje je navedeno da su negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama rašireni u društvu i među zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, što rezultira različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. Stopa završavanja osnovne škole od ukupno upisanih, kod dece romske nacionalnosti je samo 64% (za razliku od 99% kod opšte populacije), a najviše, 10% dece romske nacionalnosti prekida školovanje na prelasku u drugi ciklus. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja od ukupno upisanih, kod Roma i Romkinja je samo 61% (za razliku od 98% kod opšte populacije).
• Odgovornost za suzbijanje diskriminacije u obrazovanju imaju institucije na svim nivoima i ona se sastoji od uspostavljanja mehanizama zaštite od diskriminacije i reagovanja u slučajevima diskriminacije i od stvaranja podsticajnog, interkulturalnog školskog okruženja^[4]. Segregacija je kao pojava vrlo složena zbog čega proces desegregacije traje dugo i prevazilazi mogućnosti i nadležnosti ustanove obrazovanja i zahteva podršku lokalne zajednice i nadležnog ministarstva. Poverenik ukazuje da je radi sprovođenja efikasnih mera i aktivnosti desegregacije neophodna saradnja škole, lokalne zajednice i nadležnog ministarstva. Zbog svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će, u skladu sa članom 33. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, uputiti preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica i OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica da pristupe pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije i preduzme interventne mere i aktivnosti iz Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 65/2018).

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je podnelo Udruženje Vojvođanski romski centar, zbog diskriminacije učenika romske nacionalnosti, OŠ „Branko Radičević“ Kosovska Mitrovica nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] član 2.

[3]„Službeni glasnik RS“, broj 23/22

[4] Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija škola i odeljenja: međunarodna iskustva i predlozi za unapređenje prakse u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2016., dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1060-23 Pritužba povodom segregacije romske dece u osnovnoj školi