br. 07-00-482/2020-02 datum: 22.4.2021.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto povodom pritužbe koju je podneo advokat iz B., u ime AA, izjavljene protiv Srpske napredne stranke. Pritužba je podneta zbog teksta koji je Gradski odbor Srpske napredne stranke Vranje objavio na svojoj fejsbuk stranici 24.7.2020. godine, pod naslovom: „Odgovor glodatoru info Vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“. U pritužbi je navedeno da je AA novinar, a da je Gradski odbor Srpske napredne stranke V. izvrgnuo ruglu loše zdravstveno stanje AA, kao i njegov fizički izgled. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je da se ne radi o kršenju Zakona o zabrani diskriminacije, da je saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke odgovor na tekst koji je podnosilac pritužbe objavio na portalu „I.V“, da je nejasno o kakvom se zdravstvenom stanju radi, od čega boluje podnosilac pritužbe, kao i u čemu se sastoji diskriminacija na osnovu njegovog fizičkog izgleda, niti su dostavljeni dokazi o tome. Poverenik konstatuje da je predmet ovog postupka bio tekst povodom kojeg je podneta pritužba, te da imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik je analizirao Saopštenja povodom članka podnosioca pritužbe koji se mogao očekivati u ovakvoj situaciji. S tim u vezi, Poverenik je u toku postupka analizirao samo one izraze i rečenice koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok se nije bavio drugim navodima iz Saopštenja. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica, propisanu Zakonom o zabrani diskriminacije, sa druge strane. Analiza teksta, koji je objavio Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. na fejsbuk stranici, pod naslovom „Odgovor glodatoru info Vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“, je najpre pokazala da je ovaj tekst objavljen dan nakon teksta koji je na internet portalu I.V objavljen pod naslovom: „Plačivučko i plačivučići“, a koji tekst je napisao novinar AA. S tim u vezi, Poverenik je ukazao da Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. ima pravo da komentariše, kao i da se kritički izrazi o navedenom tekstu. Međutim, takav stav ne može biti izražen na način da se lice etiketira i vređa po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Imajući sve navedeno u vidu, analiza sadržine teksta pokazala je da je evidentno da su pojednini izrazi, izjave i rečenice koje su upućene AA uvredljivi i da se zasnivaju na njegovom ličnom svojstvu, kao što su: gnjido jedna ljudska, nepismena, zla, ružna, nepokretna.. i baviš se svinjogojstvom.. I u šta si se pretvorio!? Nepokretni lenjivac!? Svinjogojstvo.“ Poverenik smatra da su ovakve izjave u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima, jer su uvredljive i ponižavajuće i predstavljaju povredu dostojanstva AA na osnovu njegovih ličnih svojstava (fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja), na koji način se stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Stoga, Poverenik je dao mišljenje da su uvredljivim i ponižavajućim izrazima koji su upućeni na račun fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja AA u tekstu Saopštenja objavljenom na Fejsbuk stranici, Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data i preporka Gradskom odboru Srpske napredne stranke u V da ovim povodom uputi pisano izvinjenje AA, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće vodi računa da ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio SE, advokat iz B., pritužbom koju je podneo u ime AA. Pritužba je podneta povodom saopštenja/teksta koji je Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. objavio na svojoj fejsbuk stranici pod naslovom: „Odgovor glodatoru info Vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
- da je AA glavni i odgovorni urednik elektronskog medija „V. i“, a da je već u samom naslovu saopštenja „Odgovor glodatoru info Vranjskih na tekst Plačivučko i plačivućići, podnosilac pritužbe nazvan „glodatorom“ dok su najrazličitije uvrede nastavljene u tekstu;
- da je iz spornog teksta vidljivo da je AA najgrublje izvređan, aludirajući na njegov fizički izgled i zdravstveno stanje, izrečene su uvrede kao što su: gnjido jedna ljudska, nepismena, zla, ružna, nepokretna i baviš se svinjigojstvom. I u šta si se pretvorio!? Nepokretni lenjivac!? Svinjogojstvo. To je zbog mržnje, zla, malograđanštine koju doručkuješ i ručaš, prostacizma koji večeraš“;
- da su saopštenje preneli lokalni elektronski mediji iz Vranja, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Beograda;
- da su navedenim saopštenjem Gradskog odbora Srpske napredne stranke u V. povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija fejsbuk stranice Srpske napredne stranke gde je objavljeno saopštenje sa tekstom, rešenje APR-a, fotokopija tekstova iz elektronskih medija iz Vranja, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Beograda.
1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke u V.
1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
- da je pritužba neosnovana i da se ne radi o kršenju Zakona o zabrani diskriminacije;
- da je saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke u V. odgovor na tekst koji je podnosilac pritužbe objavio na portalu „I.V“;
- da je pritužba podneta zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja i fizičkog izgleda, a da podnosilac pritužbe ne objašnjava o kakvom se zdravstvenom stanju radi, od čega boluje podnosilac pritužbe, kao i o kakvom se to fizičkom stanju radi i u čemu se sastoji diskriminacija vezana za njegov fizički izgled, niti dostavlja dokaze o tome;
- da se podnosilac pritužbe verovatno osetio uvređenim formulacijama kojima se opisuje isključivo njegov novinarski rad, pa želi da predstavi da se u suštini Saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke ne odnosi na tekst koji je napisao i objavio AA, već da se tekst odnosi na ličnost AA u smislu njegovog fizičkog izgleda ili zdravstvenog stanja;
- da je saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke u V. isključivo reakcija na prethodni tekst koji je objavio AA, a koji sadrži formulacije koje su ili izgledaju kao uvredljive;
- da je upotreba termina svinjogojstvo isključivo vezana za novinarstvo, odnosno način obavljanja novinarstvom podnosioca pritužbe;
- da je upotreba ostalih reči – gica, gicetina, prasići, svinjogojstvo, isključivo odnosi i kritika su, ne samo na tekst na koji se odnosi saopštenje, već i na dotadašnje iskustvo sa načinom rada i izveštavanja podnosioca pritužbe. Htelo je da se kaže da je podnosilac pritužbe sklon da preuveličava stvari, da širi mržnju, zlo, malograđanstvo, da se piše sve samo da bi se došlo do novca i da bi se hranila sopstvena veličina i ego koji je zabrinjavajuće kolosalan;
- da se iz celokupnog teksta vidi da se odnisi na prethodni tekst podnosioca pritužbe, koji je takođe uvredljivim rečima „plačivučko i plačivučići“ iznosio svoje viđenje određene problematike u tom tekstu;
- da je saopštenjem za javnost odgovoreno upravo na te činjenice vezano za formiranje skupštinske većine u opštini Bujanovac i opštini Surdulica kao i rezultate izbora u tim opštinama kao i u drugim opštinama u Pčinjskom okrugu i Srbiji;
- da se pritužba uopšte ne odnosi na Zakon o zabrani diskriminacije, niti je podnosilac pritužbe diskriminisan, već da bi možda mogao, ukoliko se smatra uvređenim, da pokrene redovan parnični postupak za naknadu štete, zbog povrede ugleda i časti;
- da podnosilac pritužbe navodi da je povređen član 6. Zakona o zabrani diskriminacije, ali da se u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe ne stavlja ni u kakav nepovoljniji položaj (zbog zdravstenog stanja ili fizičkog izgleda) u situaciji kada se odgovara na njegov tekst;
- da se pritužba poziva i na član 12. Zakona o zabrani diskriminacije, ali da davanje odgovora na nečiji tekst nije postupanje, kao što i ne postoji diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja, imajući u vidu odredbu člana 27. Zakona o zabrani diskriminacije,
- da Poverenik obustavi postupak po pritužbi, jer nema povrede Zakona o zabrani diskriminacije.
- ČINjENIČNO STANjE
- Utvrđeno je da je Gradski odbor Srpske napredne stranke u V., objavio na fejsbuk stranici[2], sapštenje/tekst, pod naslovom: „Odgovor glodatoru info vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“. U ovom tekstu, između ostalog, navedeno je: „Aleksandar Veliki i Hrabrovučići. Zavukao si se u mišju rupu, gnjido jedna ljudska, nepismena, zla, ružna, nepokretna.. i baviš se svinjogojstvom.. Ti ćeš nekog da kritikuješ? Ti koji žališ za svetom u kome si mogao da sa vrtić obrazovanjem budeš i glumac i novinar, urednik radija i menadžer kafića iiii…. kosmonaut si mogao biti! I u šta si se pretvorio!? Nepokretni lenjivac!? Svinjogojstvo. To je zbog mržnje, zla, malograđanštine koju doručkuješ i ručaš, prostacizma koji večeraš. Da ti odgovorimo za PlačkoVučića i plačkovučiće! To što ljubiš šiptare i njihove institucije, to što je za tebe Tončev vrhunski intelekt Južne pruge, to nije politika! To je svinjogojstveno novinarstvo u prevodu, za šaku parica pišem sve samo da bi kupio trice i nahranio sopstvenu veličinu poprilično i alarmantno zabrinjavajuće kolosalnu! Tvoje mišljenje iz blata sopstvenog brloga u koje si se sam zatvorio je smešno i nebitno. Šta je gica, ma Gicetina, htela da kaže?..Elem, dragi moji svinjogijični intelektualci, istina je sledeća…Na lokalnim izborima u Vranju SNS je osvojio 38 odborničkih mandata, što nijedna stranka nije uspela i dugo će ovo biti standard za lokalne političke opcije. A ti i tvoji prasići i dalje ruckajte! Mi vam trice nećemo kupovati! Najviše volite da jedete one iz Drenice i Surdulice! Prijatno Vam bilo! P.S. Piši, sedi, smrdi, jedi!!!
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i sadržinu saopštenja/teksta pod naslovom: „Odgovor glodatoru info vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“, koji je na fejsbuk stranici objavio Gradski odbor Srpske napredne stranke u V.
Pravni okvir
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje
- Ustav Republike Srbije[4] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.
- Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 10. Konvencije garantovano je pravo na slobodu izražavanja. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači sa sobom dužnosti i odgovornosti ono se može podvrgnuti ograničenjima koja su neophodna u demokratskom društvu radi zaštite zdravlja i morala, sprečavanja nereda i kriminala, zaštite ugleda i prava drugih i dr.
- Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li saopštenje/tekst, koji je Gradski odbor Srpske napredne stranke u V.objavio na fejsbuk stranici, pod naslovom: „Odgovor glodatoru info vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“ predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva podnosioca pritužbe na osnovu njegovih ličnih svojstava, odnosno, da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik najpre konstatuje da je predmet ovog postupka bio tekst povodom kojeg je podneta pritužba, te da imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik nije analizirao tekst „Plačivučko i plačivučići, već je analizirao Saopštenja povodom članka podnosioca pritužbe koji se mogao očekivati u ovakvoj situaciji. S tim u vezi, Poverenik je u toku postupka analizirao samo one izraze i rečenice koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok se nije bavio drugim navodima iz Saopštenja.
3.7. Poverenik najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[6], članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
3.8. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju[7].
3.9. Imajući u vidu navedeno Poverenik je pristupio analizi teksta objavljenog na fejsbuk stranici Srpske napredne stranke u V., pod naslovom: „Odgovor glodatoru info vranjskih na tekst Plačivučko i plačivučići“. Analiza je najpre pokazala da je ovaj tekst objavljen dan nakon teksta koji je na internet portalu Info vranjska[8] objavljen pod naslovom: „Plačivučko i plačivučići“, a koji tekst je napisao novinar AA. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja da je saopštenje Srpske napredne stranke u V. isključivo reakcija na prethodni tekst koji je objavio AA, Poverenik ukazuje da Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. ima pravo da komentariše i da izrazi svoj kritički stav o navedenom tekstu. Međutim, takav stav ne može biti izražen na način da se lice etiketira i vređa po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Pravo na slobodu govora, bez obzira što predstavlja osnov svakog demokratskog društva, nije neograničeno, već kako je propisano članom 46. Ustava Republike Srbije, može se zakonom ograničiti, a naročito ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Drugim rečima, Poverenik ukazuje da svako ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.
- U pritužbi je navedeno da je AA glavni i odgovorni urednik elektronskog medija „V.I“, što je opštepoznata činjenica u sredini u kojoj živi i radi, kao i da se zbog lošeg zdravstvenog stanja otežano kreće, a da je Gradski odbor Srpske napredne stranke u V., izvrgnuo ruglu njegovo loše zdravstveno stanje, kao i njegov fizički izgled. Imajući u vidu sadržinu teksta koji je predmet ove pritužbe, Poverenik konstatuje da je evidentno da su pojedini izrazi, izjave i rečenice koje su upućene AA uvredljivi i da se zasnivaju na njegovom ličnom svojstvu. Tako su, u saopštenju, izrečene uvrede: gnjido jedna ljudska, nepismena, zla, ružna, nepokretna.. i baviš se svinjogojstvom.. I u šta si se pretvorio!? Nepokretni lenjivac!? Svinjogojstvo. To je zbog mržnje, zla, malograđanštine koju doručkuješ i ručaš, prostacizma koji večeraš. To je svinjogojstveno novinarstvo u prevodu, za šaku parica pišem sve samo da bi kupio trice i nahranio sopstvenu veličinu poprilično i alarmantno zabrinjavajuće kolosalnu! Šta je gica, ma Gicetina, htela da kaže? A ti i tvoji prasići i dalje ruckajte! Mi vam trice nećemo kupovati! Najviše volite da jedete one iz Drenice i Surdulice! Prijatno Vam bilo! P.S. Piši, sedi, smrdi, jedi“.
3.11. Imajući u vidu navedeno, Poverenik ukazuje da je upućivanje ovakvih izraza i rečenica u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima, jer su uvredljive i ponižavajuće i predstavljaju povredu dostojanstva AA na osnovu njegovih ličnih svojstava (fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja), na koji način se stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Zbog toga, ne stoji navod iz izjašnjenja da u saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke u V. nisu sadržani nikakvi oblici diskriminacije, predviđeni Zakonom o zabrani diskriminacije.
3.12. Takođe, Poverenik ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj bogatoj praksi, postupajući po predstavkama koje se odnose na medijske objave, naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnog izveštavanja[9]. Uloga novinara i medija, koji utiču na formiranje javnog mišljenja, je da svojim izveštavanjem ne doprinose daljem razvoju konflikata, podela i tenzija u društvu, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u društvu i podstiču debate od javnog interesa. Sloboda medija i novinara omogućava javnosti da formira svoje mišljenje[10] o društvenim događajima i njegovim akterima. Ali, mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom[11]. Kodeksom novinara Srbije definisani su profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija.
- MIŠLjENjE
Uvredljivim i ponižavajućim izrazima koji su upućeni na račun fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja AA u tekstu Saopštenja objavljenom na fejsbuk stranici Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. povredio je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskom odboru Srpske napredne stranke u V. da:
5.1. Uputi pisano izvinjenje AA, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.
5.2. Ubuduće vodi računa da ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Gradski odbor Srpske napredne stranke u V. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Gradski odbor Srpske napredne stranke u V., ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[2]https://www.facebook.com/notes/srpska-napredna-stranka vranje/%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BE%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0
[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06
[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03
[6] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/10)
[7] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine
[8] https://www.infovranjske.rs/komentar-dana/2020-07-23/pla%C4%8Divu%C4%8Dko-i-pla%C4%8Divu%C4%8Di%C4%87i
[9] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine
[10] Animal defenders international v.The United Kingdom, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine
[11] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1037-20 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja i izgleda