Pritužba M. protiv privrednog društva I. zbog diskriminacije po osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa i izgleda u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-420/2014-02 datum: 3. 12. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. ž. p. n. iz B. protiv privrednog društva „I. z.” d.o.o. J, zbog onlajn formulara za zaposlenje koji je postavljen na sajtu ovog privrednog društva. Pojedina pitanja u upitniku odnose se na osetljive podatke i lična svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao, i to: a) pol, b) bračno stanje i c) slika. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je da je privredno društvo „I. z.” d.o.o. J, nakon dostavljanja zahteva za izjašnjenje na pritužbu, uklonilo iz formulara sporna pitanja koja su bila povod za podnošenje pritužbe. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje na svom sajtu, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, „I. z.” d.o.o. J. izvršila akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa i izgleda. Imajući u vidu da su navedena pitanja tokom postupka uklonjena iz formulara za zaposlenje, Poverenica je preporučila privrednom društvu „I. z.” d.o.o. J. da ubuduće, prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa osobama koje konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. ž. p. n. iz B, protiv privrednog društva „I. z.” d.o.o. J.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da se u onlajn formularu za zaposlenje na sajtu privrednog društva „I. z.” d.o.o.J, pojedina pitanja odnose na osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: godina rođenja, pol, bračno stanje i slika.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija onlajn formulara za zaposlenje, postavljenog na sajtu http://www…

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „I. z.” d.o.o. J.

1.5. U izjašnjenju N. K, direktora „I. z.” d.o.o. J. navedeno je:

– da ovo privredno društvo ni na koji način nije vršilo diskriminaciju zaposlenih i kandidata za posao, po bilo kom osnovu, niti je za tim postojala namera;
– da su u privrednom društvu „I. z.” zaposleni kandidati oba pola, različitog životnog doba, sa ili bez iskustva, različitih bračnih stanja, kao i da je tokom svih godina poslovanja, u ovom društvu konkurisao veliki broj kandidata, koji su na razgovor za posao dolazili i ukoliko uz CV nisu dostavljali fotografiju ili podatke koji su sporni u formularu za zaposlenje;
– da formular na sajtu stoji već duže vreme i da je definisan kao opcija, odnosno, mogućnost, bez ikakvog uslovljavanja da potencijalni kandidati ostave svoje podatke;
– da je u toku redizajn sajta, pa i stranice sa formularom za zaposlenje, jer je formular dosta „zastareo” i nefunkcionalan -npr. sadrži podatke o „regulisanoj vojnoj obavezi”, što je sada bespredmetno;
– da se prilikom odabira kandidata privredno društvo uvek rukovodilo profesionalnim kriterijumima, prema dobroj poslovnoj praksi, u skladu sa poslovnom politikom društva i zakonom;
– da su pritužbu, u svakom slučaju shvatili kao dobronamernu, a da je forma za konkurisanje uklonjena sa sajta.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen i dokaz da je formular za zaposlenje uklonjen sa sajta ovog privrednog društva.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i onlajn formulara za zaposlenje privrednog društva „I. z.” d.o.o. J, utvrđeno je da su u formularu, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: pol, godina rođenja, bračno stanje i slika.

2.2. Uvidom u internet prezentaciju privrednog društva „I. z.” d.o.o. J, http://www…, utvrđeno je da je formular za zaposlenje uklonjena sa sajta ovog privrednog društva.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti, tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbama čl. 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno, narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, članom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje i na odredbu čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Navedena odredba čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova u vezi je sa čl. 26. st. 2. Zakona o radu , prema kojem poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza s aspekta antidiskriminacionih propisa

3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je formular za zaposlenje, postavljen na sajtu privrednog društva „I. z.” d.o.o. J, između ostalih, sadržao i pitanja: pol, godina rođenja, bračno stanje i slika.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da je u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, promenjen sajt ovog privrednog društva, kao i da se sada na internet prezentaciji ovog društva više ne nalazi ovaj upitnik za zaposlenje.

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su nedozvoljena pitanja u formularu za zaposlenje koja su se nalazila na sajtu ovog privrednog društva, i to: pol, bračno stanje i slika, jer se odnose na lična svojstava kandidata/kinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, s obzirom na delatnost ovog privrednog društva. Iako nema dokaza da je bilo koji kandidat/kandidatkinja za posao diskriminisan na osnovu ličnih svojstava o kojima se izjasnio odgovarajući na pitanja iz upitnika, samim formulisanjem pitanja koja se odnose na lična svojstava, u upitniku koji je javno objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji, „I. z.” d.o.o. J. izvršila je diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i rada, i to na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa i izgleda.

3.7. Poverenica najpre ističe da je zahtev poslodavca da se kandidati, prilikom konkurisanja za posao, izjasne o svom bračnom statusu izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Naime, poslodavac je dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu ili planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Postavljanjem uslova da kandidati uz biografiju dostave i fotografiju, poslodavac zapravo poručuje kandidatima koji konkurišu za posao da će i njihov fizički izgled biti vrednovan kao uslov za zaposlenje. Postavljanje ovakvog uslova, koji se odnosi na fizički izgled za obavljanje radnih zadataka bilo kog posla, krajnje je neprimereno i nedopušteno, a predstavlja i posrednu diskriminaciju svih onih koji po mišljenju poslodavca nisu „prijatnog izgleda”. Stoga, ne postoji opravdan razlog da se traži dostavljanje fotografije, jer fizički izgled nije relevantan za dobro obavljanje posla, niti je stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima, ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Prema odredbama čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. U konkretnom slučaju, lična svojstva osoba koje konkurišu kod ovog poslodavca, koja se odnose na pol, bračno stanje i izgled, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Poverenica napominje da „I. z.” d.o.o. J, prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom statusu ili izgledu kandidata.

3.10. U vezi pitanja iz formulara za zaposlenje koji se odnose na godinu rođenja, može se konstatovati da ovi podaci, takođe, ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, ali samo postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje nije izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica je pri tome imala u vidu da za ostvarivanje određenih povlastica prilikom zapošljavanja novih radnika, poslodavcu može biti bitno starosno doba osoba koje konkurišu, ali samo u smislu posebnih mera koje se primenjuju na određene, teže zapošljive kategorije stanovništva.

3.11. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: pol, bračno stanje i slika, privredno društvo „I. z.” d.o.o. J. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je privredno društvo „I. z.” d.o.o. J. uklonilo pitanja iz formulara koja su bila predmet ove pritužbe, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA

Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, privredno društvo „I. z.” d.o.o. J. ubuduće neće postavljati nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, a koja nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. protiv privrednog društva I. zbog diskriminacije po osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa i izgleda u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top