Pritužba E. P. protiv banke A. zbog diskriminacije u pružanju bankarskih usluga po osnovu starosnog doba

del. br. 947/2011 datum: 1. 8. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe E. P. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Opštim aktom A. banke Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu od 18. januara 2011. godine, kojim je u članu 3. stav 2. propisana prihvatljiva kategorija klijenata – „fizička lica ne mlađa od 18 godina u momentu podnošenja zahteva i ne starija od 67 godina u momentu kompletne otplate – trajanja dozvoljenog prekoračenja”, uskraćeno je pravo osobama starijim od 67 godina da koriste bankarske usluge pozajmice po tekućem računu, čime su ove osobe neposredno diskriminisane na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. stav 1. tačka 1. i 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje A. banci

 

PREPORUKE

 

1. A. banka eliminisaće iz opšteg akta Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu od 18. januara 2011. godine kriterijum kojim su neposredno diskriminisane osobe starije od 67 godina u korišćenju bankarske usluge pozajmice po tekućem računu na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva.

2. A. banka će ubuduće voditi računa da svojim opštim aktima i odlukama ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

3. A. banka će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke, o merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom od 15. aprila 2011. godine E. P. iz B, koja tvrdi da je u A. banci, filijala na V. diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba. U pritužbi je navela da je 18. marta 2011. godine nameravala da obnovi ugovor o dozvoljenom minusu koji joj je odobren u banci, ali da je službenica banke odbila da joj ugovor produži uz obrazloženje da postoji propis banke koji ne dozvoljava da se osobama preko 68 godina sklapaju ugovori o dozvoljenom minusu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje A. banke od 13. maja 2011. godine, u kojem je navedeno sledeće:

– da je A. banka poslovna banka, koja svoju delatnost obavlja u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o bankama i podzakonskim aktima Narodne Banke Srbije,
– da je u pitanju bankarska usluga obligaciono-pravnog karaktera iz oblasti ugovora o kreditu, što znači da ugovaranje kreditnog pravnog posla pretpostavlja slobodu, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih poslovnih običaja i da se ovi poslovi obavljaju po slobodnoj obostranoj volji,
– da banka posluje pretežno tuđim sredstvima i da u osnovi obavlja funkciju posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transakcija, kao i da je karakter njenog poslovanja rizičan,
– da kreditni posao po svojim pravnim i finansijskim elementima sadrži osnovne rizike bankarskog poslovanja, da je banka dužna da na osnovu posebnih propisa vrši procenu kreditnog rizika. Procena mora biti zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima koji uzimaju u obzir i karakteristike određenog dužnika i plasmana,
– da su osnovna načela kreditne politike koju banka primenjuje i koja su jednaka za sve njene klijente u poslovima kreditiranja stanovništva definisana aktom „Politika za kreditiranje fizičkih lica za potrošačke, gotovinske, auto kredite i kreditne kartice”,
– da uslovi određivanja prihvatljive kategorije klijenata, u koje spadaju i godine starosti (fizička lica ne mlađa od 18 godina u momentu podnošenja zahteva i ne starija od 67 godina u momentu kompletne otplate), ne mogu imati značenje diskriminatorskog postupanja, jer ovo pravljenje razlike nije neopravdano.

Uz izjašnjenje, A. banka dostavila je i sledeće dokaze: Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu od 18. januara 2011. godine, Prilog 12. Osnovna načela kreditne politike iz opšteg akta banke „Politika za kreditiranje fizičkih lica za potrošačke, gotovinske, auto kredite i kreditne kartice” i odluku Upravnog odbora br. 1-4T/2010 od 27. oktobra 2010. godine, uz napomenu da se radi o poverljivim podacima.

Opštim aktom Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu je u članu 3. stav 2. propisana prihvatljiva kategorija klijenata – „fizička lica ne mlađa od 18 godina u momentu podnošenja zahteva i ne starija od 67 godina u momentu kompletne otplate – trajanja dozvoljenog prekoračenja.” Isto pravilo je propisano i opštim aktom banke „Politika za kreditiranje fizičkih lica za potrošačke, gotovinske, auto kredite i kreditne kartice”, koji je usvojen 27. oktobra 2010. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Takođe, relevantne su i odredbe člana 23. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu starosnog doba i izričito je utvrđeno da starije osobe imaju pravo na jednak pristup u korišćenju svih javnih usluga.

Analizirajući navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu od 18. januara 2011. godine opšti akt banke, kojim banka reguliše odnose sa klijentima i kojim propisuje uslove pod kojima je moguće koristiti usluge banke. Nesporno je da je A. banka, kao i sve druge banke, ovlašćena da donosi opšte akte kojima uređuje svoje poslovanje, ali svi akti banke moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onima iz oblasti poslovanja banaka, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju.
Poverenica je cenila navode iz izjašnjenja A. banke da je u pitanju bankarska usluga obligaciono-pravnog karaktera iz oblasti ugovora o kreditu, što znači da ugovaranje kreditnog pravnog posla pretpostavlja slobodu, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih poslovnih običaja i da se ovi poslovi obavljaju po slobodnoj obostranoj volji. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da se u konkretnom slučaju radi o bankarskoj usluzi koja se nudi neograničenom broju potencijalnih klijenata i koja je dizajnirana da zadovolji određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, pozajmica po tekućem računu nema karakter obligaciono-pravnog posla koji pretpostavlja slobodu ugovarača, već se radi o bankarskoj usluzi, koja, kao takva, mora biti dostupna svim osobama pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije po osnovu starosnog doba ili bilo kog drugog ličnog svojstva.

Nesporno je da je A. banka opštim aktom Opis proizvoda: Pozajmica po tekućem računu od 18. januara 2011. godine propisala „prihvatljivu kategoriju klijenata,” i to: fizička lica ne mlađa od 18 godina u momentu podnošenja zahteva i ne starija od 67 godina u momentu kompletne otplate. Evidentno je da primena ovog kriterijuma dovodi do toga da osobe koje su starije od 67 godina ni pod kakvim uslovima ne mogu da zaključe ugovor sa bankom o pozajmici po tekućem računu.

Ključno pitanje na koje u ovom slučaju treba odgovoriti jeste da li je propisivanjem gornje starosne granice za korišćenje usluge pozajmice po tekućem računu izvršena diskriminacija po osnovu starosnog doba.

Razmatrajući ovaj slučaj, Poverenica je uzela u obzir činjenicu da banka posluje pretežno tuđim sredstvima i da je karakter njenog poslovanja rizičan, kako je to u izjašnjenju i navedeno, te da je, s toga, dužna da vrši procenu kreditnog rizika. Nesporno je, dakle, ovlašćenje banke da u svakom pojedinačnom slučaju vrši procenu kreditne sposobnosti klijenata jer ima legitiman i na zakonu zasnovan interes da plasiranjem sredstava obezbedi odgovarajuću dobit, što podrazumeva i adekvatnu procenu kreditnog rizika prilikom odobravanja kredita. Saglasno tome, banka je suverena da povodom svakog zahteva za odobravanje pozajmice po tekućem računu odluči da li će ovu pozajmicu odobriti i kolika će biti njena visina. Ostvarivanje legitimnog i na zakonu zasnovanog interesa banke podrazumeva, dakle, njeno ovlašćenje da vrši procenu finansijske mogućnosti svakog klijenta da efikasno i blagovremeno isplaćuje pozajmicu po tekućem računu. Evidentno je, međutim, da za ovu procenu starosno doba klijenta, samo po sebi, nema bilo kakav uticaj jer nije „finansijski merljivo”, niti od samog uzrasta klijenta može zavisiti da li će on efikasno i blagovremeno isplaćivati pozajmicu. To što neka osoba ima više od 67 godina ni na koji način ne implicira da ona nema finansijske mogućnosti da efikasno i blagovremeno isplaćuju pozajmicu, niti da su ove njene finansijske mogućnosti manje od mogućnosti koje ima (punoletna) osoba mlađa od 67 godina, s obzirom da su redovni mesečni prihodi koje ljudi ostvaruju veoma različiti i ne zavise od godina starosti.

U svom izjašnjenju A. banka navodi da kriterijumi određivanja prihvatljive kategorije klijenata, u koje spadaju i godine starosti, ne mogu imati značenje diskriminatorskog postupanja, jer „ovo pravljenje razlike nije neopravdano”. Poverenica je mišljenja da je ovaj stav neosnovan i neprihvatljiv. Naime, zakonsko načelo jednakosti (jednakog tretmana) zahteva da sva lica koja podnesu zahtev za korišćenje usluge pozajmice po tekućem računu budu tretirana na isti način, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma. Očigledno je da godine starosti, koje je banka predvidela kao kriterijum za korišćenje usluge pozajmice po tekućem računu, osobu koja ne ispunjava ovaj kriterijum lišavaju mogućnosti da banka proceni njenu kreditnu sposobnost, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma, i da joj, ako je kreditno sposobna, odobri pozajmicu po tekućem računu u odgovarajućem iznosu. U tom smislu, kriterijum godine starosti koji je banka propisala dovodi do nejednakog tretmana osoba starijih od 67 godina u odnosu na sve ostale (punoletne) osobe mlađe od 67 godina, čime su osobe starije od 67 godina neposredno diskriminisane. Upravo zato što zakon izričito zabranjuje starosno doba kao osnov za bilo kakvo pravljenje razlike ili nejednako postupanje, ne može se prihvatiti da postoji bilo kakvo objektivno i razumno opravdanje za uvođenje kriterijuma godina starosti, na osnovu koga A. banka pravi razliku među klijentima – potencijalnim korisnicima usluge pozajmice po tekućem računu. Poverenica naglašava da procena koju A. banka vrši na osnovu „kvantitativnih i kvalitativnih kriterijumima”, koji, kako se u izjašnjenju navodi, “uzimaju u obzir i karakteristike određenog dužnika i plasmana”, ni u kom slučaju ne sme dovesti do nejednakog tretmana klijenata na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, uključujući i godine starosti, već se procena banke mora zasnivati isključivo na uporedivim i objektivnim kriterijumima. Samo takav pristup i način postupanja obezbeđuju da sve osobe pod jednakim uslovima mogu da koriste bankarske usluge.

A. poslovna banka se u svom izjašnjenju poziva da svoju delatnost obavlja u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o bankama i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da je delatnost ove, kao i drugih banaka, regulisana posebnim zakonskim propisima, ali ovi posebni zakonski propisi o bankarskom poslovanju, kao ni njihova primena, ne smeju biti u suprotnosti sa ustavnim i zakonskim normama o zabrani diskriminacije. U postupku po pritužbi koji je sproveden nisu analizirani podzakonski akti Narodne banke Srbije jer oni nisu od neposrednog značaja za ocenu dopuštenosti kriterijuma godina starosti za odobravanje pozajmice po tekućem računu. Ipak, Poverenica konstatuje da čak i kada bi podzakonskim aktom Narodne banke Srbije bila izričito dopuštena mogućnost uvođenja kriterijuma godina starosti za korišćenje bankarskih usluga, to ne bi saniralo nezakonitost kriterijuma godina starosti koji je A. poslovna banka propisala za odobravanje pozajmice po tekućem računu. Takav stav proizlazi iz činjenice da je i sama Narodna banka Srbije dužna da poštuje zakonske propise, kako one koji se odnose na bankarsko poslovanje, tako i sve druge zakonske propise, uključujući i propise o ravnopravnosti i zabrani diskriminacije. Saglasno tome, podzakonski akti Narodne banke Srbije ne smeju biti suprotni Ustavu i zakonskim propisima Republike Srbije.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporuku A. banci radi preduzimanja radnji kojima će se otkloniti neposredna diskriminacija osoba starijih od 67 godina.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba E. P. protiv banke A. zbog diskriminacije u pružanju bankarskih usluga po osnovu starosnog doba Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/prituzba-e-p-protiv-banke-a-zbog-diskriminacije-u-pruzanju-bankarskih-usluga-po-osnovu-starosnog-doba">
back to top